децембар 6, 2025

Igor Crnogorac

 

Изложбом, музичким и спортским активностима, ученици Основне школе “6. oктобар“ у Кикинди обележили су Дан школе – 53 године рада ове установе.

– Од протекле седмице, у просторијама школе ради продужени боравак са две групе. Сада радимо на оснивању Сервисног центра који би, регионално, пружао стручну подршку деци са сметњама у развоју, наставницима и свима којима је потребна додатна помоћ – рекао је директор школе, Срђан Стојановић.

Свечаности су присуствовали Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника, и секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе, Богдан Тасовац.

– Ова установа веома важну улогу и значај у нашем граду. Школа је окићена дечијим радовима, овде наставници знају да се у сваком детету крије неки таленат и потенцијал. Хвала колективу на свим овим годинама пожртвованог труда и рада и на бризи и васпитању деце са сметњама у развоју – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

Основна школа „6. октобар“ има девет одељења са укупно 38 ученика. Ово је једина школа у Севернобанатском округу која се бави образовањем и васпитањем деце са са интелектуалним, чулним и моторичким сметњама у развоју.

 

 

Основну школу „Миливој Оморац“ у Иђошу похађа 107 ученика. Они су данас, са учитељима и наставницима, обележили Дан школе. За госте су извели приредбу и показали колико брину о унапређењу услова за одржавање наставе.

– Сарађујемо с локалном самоуправом, Покрајинским секретаријатом и ресорним министарством ради улагања у текуће одржавање и стварања што бољих услова за рад. Кабинети су нам веома добро опремљени, сада је потребно улагање у спољашњи део школе – рекао је директор, Александар Аћимов.

Свечаности су присуствовали градоначелник Кикинде, Никола Лукач, чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски, и секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске заједнице, Богдан Тасовац.

– Град је, у овој години, уложио око милион динара за замену неонских сијалица ЛЕД расветом, ради уштеде енергије. И убудуће ћемо улагати у инфраструктуру и ове и других образовних установа – рекла је Валентина Мицковски. – Свако одељење у овој школи има до 15 ђака, што значи да учитељи и наставници могу да се посвете сваком ученику. Такође бих истакла и њихову одличну сарадњу са Месном заједницом и удружењима из овог села.

Основна школа „Миливој Оморац“ ове године обележава 70 година постојања. На свечаности су наступили и Удружење жена и Удружење пензионера “Треће доба“.

310887122_787346015876887_3422521536383325048_n

У ретким документима о рођенима у Великој Кикинди и околини, уочава се да су, крајем 18. века, најпопуларнија имена била Марија и Стефан.

У списима новорођених наведени су и: Евгенија, Елка, Евра, Јагра, Ерина, Ђулијана, Макрена, Теофана, Самуило, Дионисије, Павел, Тимотеј, Мизиш, Васил.

Дан ослобођења у Другом светском рату и Дан Месне заједнице у среду су обележени у Руском Селу. Положени су венци на Споменик жртвама фашизма и одржана је Свечана седница, на којој су Петооктобарске плакете уручене Николи Војиновићу и Земљорадничкој задрузи “Руско Село“. Захвалнице Месне заједнице добили су мештани: Весна Пабди, Милена Билић, Јелена Бербаков, Драгана Голубовић, и Недељко Лакић из Удружења „Завичају мој“.

Из локалне самоуправе полагању венаца присуствовали су градоначелник Кикинде, Никола Лукач, његова заменица, Дијана Јакшић Киурски, помоћник градоначелника, Шандор Талпаи, председник и секретар Градске скупштине, Младен Богдан и Жива Кнежевић, и Љубан Средић, члан Градског већа.

“Трудићемо се да, и у наредном периоду, остваримо заједничке пројекте, како би ово место било још боље за живот. Због тешке ситуације, неки приоритети су се променили, али све што житељи Руског Села сматрају да је потребно ради бољшања квалитета живота, биће урађено“, рекао је Лукач.

Председник Савета Месне заједнице, Душан Марјановић, говорио је о улагањима Града у радове у Руском Селу.

“Обезбеђена су средства за адаптирање простора за целодневни боравак деце у вртићу, започета је адаптација објекта Фудбалског клуба, постављен је и успоривач у близини школе. У оквиру текућег одржавања, асфалтираћемо улице у селу. Након тога, коначно ћемо, до краја године, обновити кров Дома културе“, изјавио је Марјановић.

Обележавању Дана Месне заједнице присуствовали су и многобројни мештани и чланови борачких организација.

Бесповратна средства енергетску санацију опредељена су за  74 домаћинства. У свечаној сали Градске куће са корисницима су, у среду, потписани уговори.

Највише грађана, њих 62, било је заинтересовно за замену столарије, за шта је највећи добијени износ био 140 хиљада динара. По пет домаћинстава добило је новац за замену котлова на гас и чврсто гориво, једно за котао на биомасу и једно за изолацију спољних зидова.

Јавни позив за учешће грађана у спровођењу мера енергетске санације у домаћинствима расписан је другу годину заредом и овога пута интересовање је било много веће. Поново су нека домаћинства имала исти број бодова, па је Град, ребалансом, определио додатна средства.

Укупно је, за пројекат спровођења мера енергетске санације, обезбеђено више од осам милиона динара. Свечаности је присуствовао и градоначелник Кикинде, Никола Лукач, који је истакао значај подизања свести о штедњи електричне енергије.

“Град је потписао уговоре са осам фирми ради учешћа у  пројекту који спроводимо са ресорним Министарством. Прошле године то је била само једна, док ове године имамо пет мера“, додао је градоначелник. Он је подсетио да ће, до краја месеца, бити расписан јавни позив за извођаче за постављање соларних панела, док ће за грађане, позив бити објављен у децембру. За ту намену биће издвојено милион и по динара.

Град Кикинда учествује на највећем сајму некретнина и инвестиција у Европи – “Expo Real” који се, од 8. до 10. октобра, одржава у Минхену. Ова изложба представља највећу пословну платформу за сектор инвестиција и некретнина у Европи, и идеално je окружење за ефикасно умрежавање на најважнијим тржиштима Европе, Блиског истока и САД.

У организацији Развојне агенције Војводине, своје потенцијале у овој области представља осам градова Војводине – уз Кикинду и: Нови Сад, Суботица, Зрењанин, Сомбор и Сремска Митровица. Наш град, за изградњу фабрика инвеститорима нуди индустријску зону „Расадник“ која је део слободне царинске зоне „Суботица“, као и могућност изградње хотела у Спортском комплексу „Језеро“. Могућности Кикинде представљају чланови Градског већа, Саша Танацков, задужен за привреду и инвестиције и Мирослав Дучић, задужен за комуналну инфраструктуру.

Ове године у Минхену наступа више од 1.200 излагача. Војвођански градови једини су представници Србије, а учешће је омогућено Споразумом о заједничком наступу на међународним сајмовима, који је, у новембру 2017. године, потписан између Покрајинске владе, Развојне агенције Војводине, Новог Сада, Панчева, Сомбора, Суботице, Зрењанина, Сремске Митровице, Вршца и Кикинде, и са Привредном комором Војводине.

У Кикинди је, протеклог викенда, одржана 33. „Трка за срећније детињство“ – манифестација која промовише здраве навике и хуманост. Ове године слоган је био „Детињство је трка, здравље је сврха“, а организатор је Црвени крст Кикинда, под покровитељством Града. Трку је отворила заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

 

– Шаљемо јасну поруку да је циљ овог лепог окупљања промовисање здраве животне оријентације јер сви ми, без обзира на године, треба да свој живот, што је више могуће, испунимо рекреацијом, спортом и боравком на отвореном. Трка промовише и волонтерски рад, а има и хуманитарни карактер, јер ће сав новац од продатих стартних бројева бити враћен деци у образовним установама – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

Генерални спонзор „Трке за срећније детињство“ већ осам година је компанија „Гриндекс“:

– Друштвено одговорним пословањем и помагањем локалној заједници, већ годинама настојимо да утичемо на, пре свега, најмлађе суграђане, да се баве спортом и развијају спортски дух’, додао је директор компаније, Војислав Булатовић.

У 25 категорија надметало се више од три хиљаде учесника, а продато је око четири хиљаде стартних бројева.

На 23. Седници Скупштине града Кикинде, усвојен je нови ценовник услуга грејања Јавног предузећа “Топлана“. За кориснике којима се услуге обрачунавају по квадратном метру, даљинско грејање биће скупље за 23 одсто, док ће за кориснике којима се грејање наплаћује по утрошеном куловат-часу, цена бити већа за 28,5 одсто.

В.д. директор ЈП “Топлана“, Душан Марјановић, подсетио је да је, пре две године, била снижена цена грејања, а да је, пред ову сезону, гас много скупљи, што неминовно доводи до повећања цене.

– Имамо обећања да ће бити обезбеђене довољне количине гаса, како би се топлотна енергија несметано испоручивала. Цена гаса коју сада плаћамо је око 50 одсто виша него у претходном периоду. Зaтo je нови ценовник неминовност, како би наше предузеће могло да функционише. Свестан сам да су ово непопуларне мере, али ово је морало да се усвоји.

Током грејне сезоне, нова цена ће, за стамбени простор, износити 182,32 динара, док ће за пословни простор цена бити 227,90 динара по квадрату. Ван грејне сезоне, за стамбени простор плаћаће се 45,58, а за пословни простор – 56,97 динара по квадратном метру.

Председник Градског парламента, Младен Богдан, најавио је да ће се, у том смислу, у наредном периоду, пронаћи решење за помоћ најугроженијим суграђанима.

Одборници су усвојили и одлуку о јавним паркиралиштима и уклањању возила. Паркинг око Опште болнице биће дефинисан, биће адаптирана паркинг места и изградиће се нова, углавном у Улици Браће Богарошки, иза Болнице. Овим ће и бити повећан број бесплатних паркинг места.

На седници је усвојен и годишњи програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта. За издавање је намењено око три и по хиљаде хектара – сточари имају право пречег закупа на око 900 хектара, а остатак ће бити на класичној лицитацији.

Од закупа ће се приходовати око 85 милиона динара, из градског буџета биће додато 30 милиона, што ће, са средствима пренетим из прошле године и новцем из Покрајинске администрације, укупно бити око 140 милиона динара. Овај новац биће уложен у уређење земљишта и атарских путева, канале за одводњавање, рад пољочуварске службе и у субвенције пољопривредницима.

У Кикинди је, седми пут, гостовао караван ‘Изађи ми на теглу“ – гастрономско такмичење у прављењу ајвара. На градском тргу надметало се девет екипа, а најбоље су биле чланице удружења „Орхидеја“ из Банатског Великог Села. Другопласирано је Удружење грађана “Дора“, а треће место заузело је Удружење жена “Нови Козарци“. У финалу у Београду, 8. октобра, наступиће чланице првопласиране и другопласиране екипе.

“Овакве манифестације веома су важне, не само због дружења, већ и због очувања традиције нашег народа и да се стари рецепти никада не забораве. Велику улогу у томе имају и удружења жена у граду и селима. Наше удружење се бави очувањем традиције и старих рецепата, а ајвар је свакако једно од тих старинских јела. У финалу ћемо правити по истом рецепту, трудићемо се као и данас, па ћемо видети какав ће бити резултат“, рекла је Љиљана Кери из победничке екипе.

Један од чланова жирија био је и руководилац Одсека за пољопривреду Града, Далибор Оличков,

“Част нам је што смо и ове године међу 15 локалних самоуправа у земљи у којима се организује ова манифестација. Било је врло тешко одабрати најбољи јер су сви ајвари били укусни. Екипама које ће учествовати у финалу честитам и желим да понове успех од пре две године, када су представници Кикинде били победници државног такмичења“, рекао је Оличков.

„Изађи ми на теглу“ највећи је гастрономски караван на Балкану. Већ девет година организује га Асоцијација „Башта машта“ из Београда. У претходних осам сезона, караван је обишао 190 градова и напунио 40 хиљада тегли. За такмичаре је обезбеђено више од 90 тона паприке.

Занимљиво је да је, подстакнуто успешним пласманом, више од 30 домаћинстава започело сопствену производњу ајвара. Караван у току једне сезоне пређе око 20 хиљада километара. Сваке године креће из Руског Крстура, као наставак програма „Дани паприке“. На финалу на Калемегдану, проглашавају се најбољи –  краљ и краљица „српског кавијара“.

 

„Изађи ми на теглу“ ове године је под покровитељством Министарства трговине, туризма и телекомуникација, локалних самоуправа и спонзора.

Вакцинација против сезонског грипа почела је у Кикинди последњег дана октобра. Укупно 4.650 доза вакцине „vaxigrip tetra“ распоређено је градским и сеоским амбулантама. Грађани, одрасли и деца, могу бесплатно да их добију после прегледа код изабраног лекара.

Из Завода за јавно здравље вакцинацију препоручују старијима од 65 година, трудницама и хроничним болесницима, али и члановима њихових породица. Доступна вакцина је четворовалентна и садржи очекиване сојеве, по два подтипа вируса А и вируса Б. Имунитет се стиче у року од две до три седмице.

Ове године у Кикинду је стигло око две и по хиљаде доза више него прошле сезоне јер је вакцинација обавезна за медицинске раднике у домовима здравља, болницама и геронтолошком центрима, у којима је прописана и корисницима.

Don`t copy text!