На основу редовног годишњег истраживања, Републички завод за статистику објавио је да у Србији мобилни телефон поседује 95 одсто домаћинстава, 98,5 одсто има телевизор, док се рачунар користи у 77 одсто домаћинстава.
Рачунар поседује 0,3 одсто више домаћинстава него 2021, односно 2,7 одсто више него 2020. године. Ипак, заступљеност рачунара у домаћинствима је неуједначена: у Војводини је 73,5 одсто, у Шумадији и Западној Србији 70,8, и у Јужној и Источној Србији – 69,9 процената. У Београду рачунар има 93,7 одсто домаћинстава.
Истраживање је показало да интернет прикључак има 83,2 одсто домаћинстава. Европски просек већи је за девет одсто, објавио је Еуростат.
У последња три месеца, 47,8 одсто корисника интернета у Србији куповало је онлајн, највише одећу и спортске производе, чији је удео у наручивању чак 71,5 одсто. Просек у Европи је 67 одсто онлајн купаца.
Да интернет користи више пута у току дана изјавило је 92 одсто испитаника, док више од 81 одсто интернет популације има налог на друштвеним мрежама, на Фејсбуку или Твитеру, показало је истраживање које је обухватило 2.800 домаћинстава и исто толико појединаца.
У Културно-уметничком друштву „Еђшег“ синоћ је одиграна представа „Пикник на фронту“. Преко пројекта Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањинњ – националне заједнице, у овом Друштву недавно су уложили у опрему и обезбедили превод на српски језик. На тај начин, привукли су и нову публику, која је и синоћ „Еђшег“ одабрала за своју позоришну дестинацију.
Кираљи је и руководилац две драмске секције и стални редитељ у „Еђшегу“. Поред њега, у представи су и Анамарија Кираљ, Норберт Ђуранки, Давид Чикош, Имре Томбац и Вивијен Фазекаш. Тежак задатак играња ситуација апсурда изнели су са добрим осећајем за балансирање на ивици гега, у који ова врста позоришта не сме да „склизне“. 
Имајући у виду околности на културној сцени, у „Еђшегу“ се, кажу, труде, да раде технички и организационо мање захтевне представе. Тако стижу до места мањих места у којима нема позоришта. Није им тешко да играју и у кафани, каже редитељ Кираљ.
На задовољство најмлађих суграђана и најважнијих конзумената, данас је одржан четврти „Палачинка-фест“. Организовало га је кикиндско Удружење жена „Слога“, уз подршку Културног центра и учешће чланица удружења из Иђоша, Нових Козараца, „Сунце“ из Падеја и Удружења жена Града Кикинде. У дворишту Културног центра сервирале су више од хиљаду сланих, слатких и палачинака у боји. Само сат времено требало је малишанима да испразне тањире са свих штандова.
– Претходних година додељивале смо и награде, али овога пута, због недостатка новца за пехаре, нисмо се такмичиле. То нам и није важно, срећне смо што су деца задовољна и што већ нема више ниједне палачинке – каже председница „Слоге“, Олга Голушин. – Охрабрена сам одзивом жена којих је, овога пута, било и више него прошле године, а свака је донела најмање 50 палачинака. Надам се и настојаћемо да „Палачинка-фест“ постане велика манифестација, по којој ће се препознавати град.
Кикинђани су, у четвртак, имали изузетну прилику да присуствују правој хорској свечаности. У сали Народног музеја сцену су поделили хорови: „Vox Lychnidos“ из Охрида, „Светозар Марковић“ из Новог Сада и њихови домаћини, „Attendite“, хор Културног центра.
– Ово је у правом смислу те речи сврха постојања Културног центра, да правимо велике, монументалне догађаје. Такође је и ретка прилика за кикиндску публику да присуствује квалитетном музичком програму.
Обраде народних тужбалица, италијанске ренесансне композиције и Мокрањчеве Руковети публици су представили Новосађани, чланови мешовитог хора Културно-уметничког друштва „Светозар Марковић“.
Музичко вече одржано је под покровитељством Града Кикинда, у чије име му је присуствовала заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.
Изложба мотива аутентичне банатске куће на фотографијама Кикинђана Чедомира Вујанића, Јелене Веселинов, Милоша Иветића, Иване Јовановић, Шари Золтана и Горана Биримца, отворенa је у галерији Културног центра. Поставка носи назив „Чувар прошлости – мали свет у великој Кикинди“. Гости на отварању били су градоначелник Никола Лукач са сарадницима, и власница куће, Драгана Алексић-Питерсон.
Драгана Алексић-Питерсон рођена је Кикинђанка која живи и ради у Лондону. Захваљујући њеној жељи и архитекти Аранки Блат, као и извођачу радова, Александру Влајкову, кућа на углу Сувачарске и Улице Лазе Костића у Кикинди коју је купила, реконструкцијом није само враћена у епоху – у њу су уграђени најлепши детаљи прошлости. Власници и архитекти је, за овај допринос, агенција ICOMOS, део организације UNESCO, доделила награду за очување културне баштине.
Просторима и детаљима, истакнутим на фотографијама, представљен је животни стил ослоњен на екологију и заштиту културног наслеђа.
Културно-уметничко друштво „Еђшег“ у Кикинди имаће, наредног викенда, на репертоару две представе. Млађа глумачка група, „Gizenguz“, играће своју представу за децу „Suket kiraly“/“Глуви краљ“ у петак, од 17 сати.
Сада кажу да су направили помак који им је улио оптимизам за прављење вакцине против канцера у наредним годинама, пренео је Танјуг. Професорка Тиречи је објаснила да би РНК технологија могла да буде преусмерена тако да оснажи имуни систем да напада канцерогене ћелије, по истом принципу по којем циља коронавирус. „Бајонтек“ је већ радио на РНК вакцинама против канцера пре него што је почела пандемија, али се онда та компанија преусмерила на стварање антиковид вакцина.