Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

(VIDEO) U kikindsku biblioteku stigao vredan poklon Arhiva Vojvodine – 300 novih naslova

Igor Crnogorac januar 31, 2023

U poseti Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ danas su bili direktor Arhiva Vojvodine, Nebojša Kuzmanović, i narodni poslanik Milenko Jovanov, koji je i posredovao susretu prilikom kojeg je kikindskoj biblioteci poklonjeno 300 knjiga – izdanja Arhiva i iz lične biblioteke direktora Kuzmanovića. Poklon je uručen direktoru Biblioteke, Branetu Marjanoviću. Susretu je prisustvovala i članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski.

U Arhivu Vojvodine se, već nekoliko godina, sprovodi ideja darivanja knjiga pojednicima i ustanovama u zemlji i u inostranstvu gde žive Srbi.

– Ovo je paradigma kako državne ustanove treba da deluju. Arhiv Vojvodine, drugi državni arhiv u Srbiji, postoji sto godina, čuva arhivsku građu sa ovih prostora, i godišnje objavi oko trideset naslova iz arhivistike i drugih oblasti – književnosti, istorije, istoriografije, geopolitike. Pošto država ulaže novac u delatnost, smatramo da te knjige ne treba da se prodaju, nego da besplatno dođu do građana. Ove godine to činimo i lično, bili smo u Zmajevu, u manastiru Bođani, u sremskim mestima. Zahvaljujući Milenku Jovanovu, koji je bio da nas poseti u Arhivu, dogovorili smo se da knjige poklonimo i kikindskoj biblioteci. Doneli smo stotinak naslova. Najznačajnija su sabrana dela istoričara akademika Milorada Ekmečića, u 15 knjiga, zatim izabrana dela istoriografa Vasilija Krstića, takođe u 15 knjiga, i 10 naslova izabranih dela našeg najznačajnijeg istoričara umetnosti, Dejana Medakovića. Pored toga, poklanjamo i dve važne knjige, u nekoliko tomova. Prva je „Popis žrtava u Sremu u Drugom svetskom ratu“. Na zahtev Vlade Vojvodine, pronašli smo pet hiljada novih imena. Sada dogovaramo da se ista istraživanja rade i za Bačku i za Banat. Druga knjiga, u dva toma, je „Pokatoličavanje Srba (prekrštavanja na području Zagrebačke nadbiskupije između 1941. i 1945.). U njoj je 70 hiljada imena pokrštenih ljudi, uglavnom Srba i Jevreja. Ovo delo donelo nam je i autentične dokaze o duhovnom genocidu koji je sprovodila NDH uz pomoć Katoličke crkve. Prema pisanoj izjavi, koju je nadbiskup Alojzije Stepinac dao Papi, pokršteno je 240 hiljada ljudi i sada je tome dodato još 70 hiljada. Autor ovog dela je doktor nauka Filip Škiljan, Hrvat iz Zagreba koji je, tri godine, istraživao arhive Hrvatske i arhiv Zagrebačke nadbiskupije. On nije imao nacionalni, već naučni motiv i to je za svaku pohvalu – rekao je Kuzmanović.

On je dodao da ovom poklonu prilaže i 200 naslova iz svoje lične biblioteke, među kojima izdvaja kapitalno delo profesora Gideona Grajfa, „Jasenovac – Aušvic Balkana“, knjigu o stradanju Srba, Jevreja i Roma u Jasenovcu. Deo poklona su i dela iz beletristike, geopolitike i društvenih nauka.

Zahvaljujući darodavcu, Milenko Jovanov istakao je značaj ostvarene saradnje, kao i namere Arhiva Vojvodine da se dodatno pozabavi dešavanjima u Banatu, ne samo u periodu Drugog svetskog rata.

– Prvo stradanje i prva odmazda nad Srbima na teritoriji Srbije dogodila se u Pančevu, u Banatu; prvi ustanak Srba, Vršački ustanak, takođe je bio u Banatu. Istorija naroda koji živi na ovom prostoru obeležila je istoriju čitavog kraja i zaista bi imalo šta da se istraži i pronađe u ovom delu zemlje, čime bi Arhiv Vojvodine dopunio svoja izdanja i dokumentima o kraju u kojem živimo – rekao je Jovanov.

Za biblioteku svaka knjiga je dragocena, rekao je direktor Biblioteke „Jovan Popović“, zahvaljujući gostima.

– Izdanja Arhiva Vojvodine naročito će doprineti boljem razumevanju lokalne istoriografije – izjavio je Marjanović. – Saradnja nije jednostrana, iako se ne možemo uporediti u izdavaštvu. Mi godišnje objavimo dva do tri naslova iz lokalne istoriografije i šaljemo ih Arhivu, što je naš skromni doprinos dokumentovanju istorijskih tokova i trendova u poslednjih stotinak godina.

On je direktoru Arhiva Vojvodine poklonio svoju knjigu, „Sto godina fudbala u Kikindi“, i najavio da će dobijene knjige vrlo brzo biti ponuđene čitaocima na stručnom, Zavičajnom i pozajmnom odeljenju Biblioteke.

Rusko Selo se obnavlja i izgrađuje – „Sve smo više varošica“

Igor Crnogorac januar 30, 2023

U Ruskom Selu imaju ozbiljne planove za potpuno obnavljanje i uređenje mesta koji će ih, kako kažu, pre svrstati u red varošica. Mnogi javni objekti i infrastruktura, izgrađeni osamdesetih godina, dospeli su za adaptaciju, što je bila i jedna od većih aktivnosti u prošloj godini, kaže predsednik Saveta Mesne zajednice ovog mesta, Dušan Marjanović.

– Veoma važna investicija bilo je proširenje vrtića, čime se stekla mogućnost za celodnevni boravak koji je u funkciji od septembra – ističe Marjanović – U radove su, Grad i Predškolska ustanova, uložili oko 3,5 miliona dinara. Vrtić se nalazi u zgradi Mesne zajednice i sada radimo na projektu izgradnje dodatnih prostorija što će, u narednom periodu, omogućiti da imamo i jaslice u selu. Uočili smo tendenciju dolaska mladih bračnih parova koji ovde kupuju kuće, takođe i porast broja novorođenčadi, pa su nam jaslice već neophodne.

Velika investicija preduzeta je kako bi, pre svega mlađi stanovnici Ruskog Sela, imali bolje uslove za bavljenje sportom.

– Objekat na stadionu Fudbalskog kluba „Crvena zvezda“ izgrađen je osamdesetih godina i od tada nije ulagano u njega. Upravo se završava adaptacija ovog prostora, što je oko 120 kvadrata. Imamo nova kupatila, podove, krovni pokrivač, i biće to jedan od lepših objekata u regionu. Za jedno ovako malo selo i klub, imaćemo evropske uslovi – kaže Marjanović.

Ukupna vrednost radova je oko 10 miliona dinara – po polovinu iznosa obezbeđeno je iz gradskog budžeta i budžeta Pokrajinskog sekretarijata za sport.

Grad je uložio i u asfaltiranje i proširenje 300 metara puta koji povezuje deo mesta, Novo Selo, sa magistralnom saobraćajnicom Kikinda-Rusko Selo, u krpljenje udarnih rupa u svim ulicama, kao i u bezbednost dece, postavljanjem usporivača na kolovozima u Ulici bratstva-jedinstva, ispred škole, i u Ulici Mladena Stojanovića.

Namenskim sredstvima, opredeljenim za ovo mesto, asfaltirano je 10 parking mesta ispred zgrade Mesne zajednice, odnosno vrtića i Lovačkog udruženja i u više navrata je uklanjana divlja deponija, što već godinama ukazuje na problem odlaganja kabastog komunalnog otpada.

Takođe, redovno se održava kanalska mreža. Ovo je olakšano dugogodišnjim ulaganjem u mašine za komunalno održavanje.

– Posedujemo mašine koje su neophodne za održavanje zelenila i kanalske mreže. Bivši predsednik MZ, Imre Kabok, imao je viziju da je potrebno da posedujemo adekvatnu opremu i počeo je da radi na tome. Mi smo nastavili da nabavljamo neophodne mašine i sada imamo dva traktora za komunalni sektor i bager, koji pozajmljujemo drugim selima za održavanje kanalskih mreža. Obezbedili smo i tarup sa „rukom“ od pet metara, cisternu, tanjirače, prskalice, freze, rotacione kosačice, daske za ravnanje puteva i za čišćenje snega, vučene tarupe. Svake godine, na tri meseca, po programu zapošljavanja na javnim radovima, angažujemo četiri radnika – objašnjava Marjanović.

Budžet opredeljen za ovo selo prošle godine bio je nešto veći od 13 miliona. Pored obnavljanja dotrajalih objekata iinfrastrukture, u Savetu su, kaže Marjanović, čvrsto opredeljeni da Rusko Selo postane i lepše mesto za život.

– Nastavljamo sa izgradnjom parka. Već su urađeni print staza bez pokrivača, deo kolskog ulaza i parkinzi na glavnoj ulici. Sada planiramo završetak pešačke staze, izgradnju kolskog druma prema ulici Sonje Marinković i njeno povezivanje sa glavnom ulicom. Ove godine, namenska sredstva grada, za radove u parku, iznosiće 6,5 miliona dinara. U selu nemamo oazu takve vrste i nadamo se da ćemo za dve, tri godine, uspeti da završimo i ovaj projekat.

On dodaje da je, u saradnji sa Gradom, Mesna zajednica započela i ostvarivanje velikog, novog projekta izgradnje ribnjaka na Staroj ciglani. Novoformirano ribolovačko udruženje „Šaran“ i čelnici sela inicirali su projekat kojim bi se dobio ribnjak površine 12 hektara, što bi ga činilo jedinstvenim u regionu, kaže Marjanović. Iskop je već 70 odsto spreman, i prošle godine završen je proces promene vlasništva. Sada, umesto Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Stara ciglana pripada Gradu i može da se započne sa izradom dokumentacije. Konkurisanje za sredstva i početak radova, nadaju se u Ruskom Selu, moglo bi da se očekuje naredne godine.

U međuvremenu, nastavlja se rad na olakšavanju svakodnevice Ruskoselcima. Adaptira se deo Penzionerskog doma i proširuje zgrada Osnovne škole „Gligorije Popov“. Završetkom izgradnje dodatne četiri učionice, biće ostvarena značajna energetska ušteda jer će svi đaci tada moći da budu na nastavi u samo jednoj smeni. Ovaj posao je u ingerenciji Škole, uz podršku Saveta Mesne zajednice.

Dušan Marjanović napominje i da sve više sarađuju sa Mesnom uzajednicom susednog sela, Novih Kozaraca, od kojih ih deli samo 450 metara, „od table to table“.

– Imamo zajednički vodovod i u pitanju su PVC cevi, što znači da smo spremni za prečistač pijaće vode. Takođe, između dva mesta je predviđen prostor za postavljanje prečistača otpadnih voda. U kapitalne projekte uključena su oba sela koja, zahvaljujući blizini, na konkursima mogu da nastupaju sa zajedničkim projektima.

Da i prilaz Ruskom Selu, ujedno i Novim Kozarcima, bude bolji i bezbedniji, pobrinuli su se „Putevi Srbije“ koji su, do sada, rekonstruisali i proširili pet kilometara kolovoza od izlaza iz Ruskog Sela prema Kikindi. Na ovoj saobraćajnici očekuje se nastavak radova, kaže Marjanović.

Posle dužeg vremenskog perioda u kojem se osipalo stanovništvo, u Ruskom Selu konačno imaju i razloga za radost – prema poslednjem popisu, povećan je broj meštana. Zbog primetnog odliva stanovništva u inostranstvo, iz Mesne zajednice je, 2020. godine, inicirana izrada socijalne karte. Tada je zabeleženo da u Ruskom Selu živi 2.153 ljudi, što je bilo za oko 700 stanovnika manje u odnosu na popis iz 2011.

Prema poslednjim podacima, broj meštana je povećan na 2.205. Kako je odliv stanovnika bio veći u mađarskoj populaciji, sada se procenjuje da ih ima manje od 27 odsto. Početkom veka, Mađari su činili 35 procenata od ukupnog broja stanovnika.

Predsednik Saveta Mesne zajednice, Dušan Marjanović, zaključuje da je Rusko Selo, zahvaljujući angažmanu čelnika i meštana, jedno od bolje organizovanih sela na području Kikinde. „Mi kažemo da smo varošica, imamo sve što je nam je potrebno, bez odlaska u grad“, kaže. I nastavljaju da rade na tome kako bi i buduće generacije u ovom mestu imale razloga za ponos i ostanak u rodnom mestu.

Poklon Arhiva kikindskoj biblioteci

Igor Crnogorac januar 30, 2023

Arhiv Vojvodine pokloniće Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ stotinak knjiga iz svoje izdavačke delatnosti. Knjige će u utorak, 31. januara, uručiti direktor Arhiva, Nebojša Kuzmanović.

U svojoj izdavačkoj delatnosti Arhiv ima edicije „Posebna izdanja“, „Naučnoinformativna sredstva o arhivskoj građi“ i „Studije i ogledi“. Objavljuje i kataloge tematskih arhivskih izložbi dokumenata, kao i zbornike stručnih i naučnih radova sa stručnih skupova svih tipova koje organizuje, ali i druga izdanja u saradnji i saizdavaštvu sa ustanovama kulture, prosvete i nauke iz zemlje i inostranstva.

(VIDEO) Bebi-paketi dobrodošlice za rekordan broj najmlađih sugrađana

Igor Crnogorac januar 30, 2023

Svečana sala Gradske kuće još jednom je, danas, bila ispunjena najmlađim i najvažnijim sugrađanima. U tradicionalnoj akciji „Kikindski bebi-klub“ podeljena su čak 163 paketa, bebama rođenim u poslednja tri meseca prošle godine. Ovo je i najveći broj novorođene dece u jednom tromesečju u poslednjih nekoliko godina.

Roditelje i decu pozdravio je gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima.

– Ovo je najlepši povod da se okupimo. Nema veće odgovornosti, ni važnijeg posla u životu od odgajanja deteta. Grad Kikinda se trudi da vam, u prvim mesecima, pomogne skromnim poklonima. U poslednje tri godine imamo trend povećanja broja novorođene dece, što nas izuzetno raduje. Verujem da, zajedno sa vama, stvaramo lepši ambijent za život u našem divnom gradu. Čestitamo vam svima roditeljstvo – rekao je Lukač.

U protekloj godini rođene su čak 494 bebe u Kikindi. Zanimljiv je podatak da je rođen potpuno isti broj dečaka i devojčica. Grad je, u 2022. godini, za mere socijalne i dečije zaštite izdvojio 196 miliona dinara, od čega je, za „Kikindski bebi-klub“, utrošeno više od četiri miliona dinara.

– Trudićemo se, u narednom periodu, da poboljšamo postojeće i uvedemo nove mere kako bismo osnažili roditelje i decu i razvili socijalnu pomoć i brigu o deci i porodici. Našim najmlađim sugrađanima želimo lepo, srećno i bezbrižno detinjstvo, a roditeljima upućujemo najlepše čestitke – izjavila je nova članica Gradskog veća, zadužena za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici, Melita Gombar.

U prepunoj sali Gradske kuće, najmlađim gostima gradonačelnik je uručio pakete u kojima su radosnica, peškir, torba i multifunkcionalna stolica.

Malog Luku iz Kikinde dovela je mama, Ivana Cucin.

– Već smo i za prva dva deteta, dve devojčice, dobili pakete, i lepo su nam poslužili – kaže Ivana.

Kristina Mađarev stigla je iz Novog Miloševa sa bebom Petrom koji je, pre tri meseca, rođen u Kikindi.

– Svaka pomoć i svaki znak pažnje nam znači i zahvalni smo na tome – rekla je Kristina.

Pojedinačna vrednost poklon-paketa je oko osam hiljada dinara. Akcija se sprovodi svaka tri meseca, kontinuirano, od 2014. godine. Pored toga, Grad za prvorođeno dete izdvaja 30 hiljada, i za drugo dete 20 hiljada dinara. Gradska uprava redovno plaća članarinu u „Klubu tri plus“, kako bi i porodicama sa troje i više dece obezbedila popuste i druge pogodnosti za decu.

Uz to, država majkama isplaćuje i roditeljske dodatke: za prvo dete oko 346 hiljada dinara i za drugo oko 306 hiljada, koje se isplaćuju u 24 rate, što je oko 13 hiljada dinara mesečno. Majke deset godina dobijaju mesečno više od 15 hiljada za treće, odnosno 23 hiljade dinara za četvrto dete.

Akcija „Knjiga solidarnosti“ u školi u Novim Kozarcima

Igor Crnogorac januar 28, 2023

U biblioteku Osnovne škole „Ivo Lola Ribar“ u Novim Kozarcima stiglo je, za praznik Svetog Save, više od 700 knjiga. Dar je deo programske akcije „Knjiga solidarnosti, koju RTS ostvaruje već duže od pola veka.

– Prva akcija bila je 1972. godine u Lukovdolu, rodnom selu Ivana Gorana Kovačića. Organizovali su je tadašnji urednik Radio Beograda, Božidar Timotijević, i pesnikinja Desanka Maksimović – kaže Mihailo Šćepanović, urednik akcije.

„Knjiga solidarnosti“ je velika, plemenita i plodna akcija darivanja knjiga bibliotekama u manjim mestima, nagrađena je Vukovom nagradom i mnogim drugim društvenim priznanjima, kaže Šćepanović.

Ističe da knjige obezbeđuju slušaoci i gledaoci RTS-a iz svojih fondova, ali i velike izdavačke kuće, Biblioteka grada Beograda i Narodna biblioteka, koje svesrdno pomažu da svaki naslov nađe svoje mesto i svrhu.

– Ove godine počeli smo za Savindan, u školi u Novim Kozarcima. Poklonili smo više od 700 knjiga, uglavnom školske lektire, beletristike, knjige za učenike, nastavnike i roditelje đaka. Škola je prelepa, dečica su izuzetno talentovana i znatiželjna i radujemo se ovoj poseti, koja nije prva i Banatu – rekao je Šćepanović.

Đaci novokozaračke škole pripremili su priredbu za goste. Donaciju je preuzela direktorica, Dragana Radujko.

– Biblioteka je značajno mesto za našu školu, svi đaci imaju članske karte i svi posećuju biblioteku. Imamo 85 učenika, a u našem književnom fondu je pet hiljada knjiga. Ovaj poklon će veoma poboljšati rad biblioteke, deca će imati više sadržaja za čitanje i sigurno je da će dobro doći i zaposlenima u Školi – rekla je Radujko.

U školskoj biblioteci bilo je i nekoliko čitalaca koji su se veoma obradovali darovima i odmah pronašli interesantne naslove.

Ilija Stupar pronašao je knjige iz svoje sfere interesovanja.

– Volim da čitam naučnu fantastiku. U našoj, školskoj biblioteci, nije bilo mnogo knjiga iz ove oblasti. Sada vidim da su stigle i srećan sam što ću moći da ih pročitam.

Jedan od redovnih čitalaca je i Nina Iličić. Ona je pronašla knjigu koja joj se posebno sviđa jer je gledala crtani film na istu temu.

– Bibliotekarka mi kaže da sam ja najbolji čitalac u školi, sviđa mi se što su došle nove knjige koje mogu da pročitam, da iz njih saznam mnogo novih stvari i da ih upišem u dnevnik čitanja – rekla je Marina Tokić.

Ognjen Ostojić obradovao se knjizi o fudbalu i izrazio želju da još naslova na ovu temu stigne u školsku biblioteku.

– Misija akcije i ovoga puta je ispunjena – knjige će služiti školi, deci, roditeljima, i meštanima. Gutenbergova galaksija sigurno neće brzo nestati, bez obzira na nove tehnologije, knjiga je ipak knjiga i to nas raduje – kaže Šćepanović.

Bilans akcije za 50 godina trajanja je impozantan: više od dva miliona knjiga poklonjeno je bibliotekama u dve hiljade sela i varošica. U vreme SFRJ obnovljeno je i 16 biblioteka naših ljudi u inostranstvu. „Knjiga solidarnosti“ ostavlja trag u životima čitalaca i na zaboravlja ih, ma gde bili.

(VIDEO) Svetosavska akademija prvi put u zajedničkoj organizaciji Kikindskog namesništva i Gradske uprave

Igor Crnogorac januar 27, 2023

Svetosavska akademija održana je večeras u Kikindi, u sali Narodnog pozorišta, prvi put u zajedničkoj organizaciji Kikindskog namesništva Srpske pravoslavne crkve i Gradske uprave.

Zajedničkoj proslavi prisustovali su gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima, sveštenstvo Kikindskog namesništva, direktori škola i mnogobrojni gosti.

– Siguran sam da ćemo zajedno i u budućnosti negovati duhovnost, mir i stabilnost, i da ćemo tako, mnogo mudriji, sva iskušenja zajedno lakše prebroditi. Čestitam praznik uz želju da ga slavimo u zdravlju i berićetu – rekao je Lukač.

Svoj doprinos proslavi dale su institucije i ustanove kulture kako bi, još jednom, u svečanom činu, podsetili na delo i nasleđe najvećeg srpskog svetitelja, kao i na značaj stvaranja veza i podrške, u duhu svetosavlja.

– Značaj Svetog Save nemerljiv je za našu naciju, ali i za čitav hrišćanski svet. Bilo je i pre Svetog Save prinčeva, monaha i arhiepiskopa, ali ono što ga izdvaja je to da je on je sebe ohristoličio, zato su njegova dela toliko značajna – za crkvu, prosvetu, ali i narodnu tradiciju – izjavio je protonamesnik Boban Petrović.

Svečanoj akademiji prehodio je likovni i literarni konkurs o Svetom Savi. U programu proslave nastupili su Hor „Atendite“, Hor „Sveti Josif Temišvarski“, Ženska pevačka grupa „Gusala“, glumac Mihailo Laptošević i đaci osnovnih škola „Žarko Zrenjanin“, „Sveti Sava“, „Jovan Popović“ i „Đura Jakšić“.

(VIDEO) Kikindski penzioneri obeležili slavu svog udruženja

Igor Crnogorac januar 27, 2023

Kikindsko Udruženje penzionera danas je obeležilo svoju slavu, Svetog Savu. Proslavi je, sa saradnicima, prisustvovao gradonačelnik Nikola Lukač, koji je i kum Slave.

– Uvek mi je zadovoljstvo i čast da mogu da posetim Udruženje penzionera. Veza između Gradske uprave i Udruženja je na izuzetno visokom niou. Nama, koji vodimo grad, iskustvo i mudrost starijih sugrađana veoma mnogo znači i ovu dobru saradnju ćemo nastaviti. Želim svima mnogo zdravlja i porodične sreće, i da nam pomognu da savladamo sve izazove koji su pred nama, da zajednički gradimo još bolju Kikindu – rekao je Lukač.

Predsedniku Udruženja penzionera, Milanu Perizu, gradonačelnik je uručio poklon, ikonu Svetog Save.

– Udruženje obeležava slavu posle tri godine pauze. Velika mi je čast da nam je kum Slave gradonačelnik koji, sa svojim timom, ima veliko razumevanje za nas i pomaže nam da radimo u interesu naših članova – rekao je Periz.

U programu proslave nastupili su đaci Osnovne škole „Vuk Karadžić“ i hor Udruženja, „Sunčana jesen“. Obred rezanja slavskog kolača bogoslužio je protojerej-stavrofor Jovan Silaški, koji je održao i prigodnu prazničnu besedu.

Kikindsko Udruženje penzionera ima oko sedam hiljada članova. Pored snabdevanja namirnicama i ogrevom, boravka u banjama i druženja, našim sugrađanima u trećem dobu dostupne su i horske, folklorne i sportske aktivnosti. Svim članovima čestitamo današnji praznik!

(VIDEO) Novi umetnički početak „Gusana u magli“ sa talentovanim sugrađanima

Igor Crnogorac januar 27, 2023

Samo nekoliko dana do isteka roka za prijavljivanje polaznika i početak rada sa njima, članove Umetničke škole „Gusani u magli“ zatekli smo u pripremi posebnog prostora za rad.

Ovo je nova umetnička škola u Kikindi. Članovi Humanitarnog teatra „Gusani u magli“, završili su umetničke akademije i vratili se kući. Želeli su da sugrađanima ponude da probude i razviju svoje talente.

Za nekoliko dana, ovu želju počeće i da ostvaruju.

Mentori u dramskoj i likovnoj radionici su Stefan Ostojić, akademski glumac, Sonja Beloš, akademski vajar i Nikola Gajić, akademski slikar.

Da uče, igraju se, i stvaraju, dobrodošli su svi od sedam do 107 godina, i već se formiraju različite uzrasne grupe.

Prijavljivanje i dodatne informacije o Umetničkoj školi: mejl – skola@gusaniumagli.rs, Instagram – @gusaniumagli. Rok za prijavu je 28. januar.

„Gusani“ su ponovo kod kuće, spremni su i jedva vas čekaju!

Danas je školska slava Sveti Sava

Igor Crnogorac januar 27, 2023

Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Savu, prvog arhiepiskopa srpskog, koji se smatra jednom od najznačajnijih ličnosti srpske istorije. Sveti Sava, prosvetitelj i tvorac zakonodavstva, začetnik je srpske srednjovekovne književnosti i zaštitnik prosvetnih ustanova.

Rođen je 1169. godine, kao najmlađi sin srpskog župana Stefana Nemanje. Svetovno ime bilo mu je Rastko. Odrekao se svetovnog života i zamonašio se veoma mlad, na Svetoj Gori. U Srbiju se vratio 1208. godine, da izmiri zavađenu braću. Bavio se prosvetiteljskim radom, prenoseći osnovne verske i svetovne pouke.

U Studenici je 1209. godine osnovao bolnicu, prvu na području srpske države. Izborio se za autokefalnost srpske crkve, a patrijarh ga je imenovao za prvog srpskog arhiepiskopa.

Njegova najznačajnija dela su: „Žitije Svetog Simeona“, „Karejski tipik“, „Hilandarski tipik“ i „Studenički tipik“, i „Zakonopravilo“.

Umro je u Trnovu 25. januara 1236. godine, na povratku sa hodočašća u Jerusalim, posle jedne diplomatske misije za bugarsku arhiepiskopiju. Glas o smrti Rastka Nemanjića stigao je u Srbiju 27. januara, pa se u SPC na taj dan služe liturgije. Njegove mošti su, iz Trnova, prenete u Srbiju i sahranjene u manastiru Mileševi 1237. godine.

Savin kult je u narodu bio jak zbog čega je u vreme Banatskog ustanka, 1594. godine, veliki vezir Sinan-paša naredio je da se mošti Svetog Save odnesu iz manastira Mileševe i spale u Beogradu, na Vračaru.

Sveti Sava snatra se zaštitnikom svih pastira i stoke, pa se na njegov praznik ona nekad puštala sama na ispašu.

Savindan se obeležava u svim školama u Srbiji kao radni, ali nenastavni dan – školska slava. Prva proslava Svetog Save kao školskog zaštitnika održana je 1812. u Zemunu, odakle se brzo proširila u sve delove srpstva, a himna Svetom Savi prvi put je izvedena 1839. u Segedinu. Sveti Sava je ustanovljen kao školska slava 1840. godine.

(VIDEO) Na svečanosti povodom Dana škole, desetoro osmaka nagrađeno Plaketama Sveti Sava

Igor Crnogorac januar 26, 2023

Za učenike i nastavnike u Osnovnoj školi „Sveti Sava“ sutra je Dan škole i školska slava. U Narodnom pozorištu, tim povodom, večeras je održana svečanost na kojoj su dodeljena najviša priznanja Škole, Plakete „Sveti Sava“.

– To je priznanje koje, svake godine, dodeljujemo najboljim učenicima osmog razreda, onima koji će, na kraju školske godine, poneti i titulu vukovca i koji, svojim predanim radom i zalaganjem zaista to i zaslužuju. Ova svečanost je naš način da im se odužimo i da se zahvalimo njima, njihovim roditeljima i nastavnicima – rekla je direktorica Škole, Gordana Rackov.

Plakete su dobili: Helena Grujić, Tamara Đorđević, Rastko Popović, Matija Gligorin, Aleksandar Kuga, Lena Mitrović, Milana Stijelja, Tisa Felbab, Stefan Varga i Jovan Markuš.

– Nedostajaće mi moja škola. Provela sam zaista lepe trenutke u pripremama za takmičenje i druženju. Nisam još sigurna šta ću raditi u životu, imam vremena da odlučim – kaže Helena Grujić.

Matija Gligorin kaže da je trud doneo rezultate, a zatim i nagrade.

– Veoma sam ponosan – kaže Matija. – Upisaću Gimnaziju ili Tehničku školu. Želim da budem uspešan u onome što volim i da lepo živim.

Troje dobitnika Plaketa nedavno je dobilo i pohvale Pokrajinske vlade: Helena i Rastko za uspehe iz fizike, Matija za uspehe iz geografije.

Svečanosti su prisustvovali i predstavnici lokalne samouprave, gradonačelnik Nikola Lukač i sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe, Bogdan Tasovac. Gradonačelnik je uputio čestitke đacima i svim zaposlenima u Školi.

– Đacima želim da prihvate znanje svojih učitelja i da budu dobri ljudi, da budu ponos svojih roditelja, da vole svoj grad i da na dostojan način predstavljaju svoju Školu i svoj grad. Neka uvek bude zdravlja i osmeha dečijih i lepih sećanja na najlepše, đačkog doba – rekao je Lukač.

Na večerašnjoj svečanosti, pred punom salom roditelja, nastavnika i đaka Škole, nastupili su hor, recitatori i muzičari. Prilikom dodele Plaketa, emitovani su intervjui sa dobitnicima.

Sveti Sava je školska slava i sutra će biti proslavljena u svim obrazovnim ustanovama. U školi koja nosi njegovo ime, međutim, proslava traje nekoliko dana – organizovani su sajam nauke, sportske aktivnosti i, prvi put, radionica ikonopisanja. Na priredbi koja će se sutra održati u Školi, najboljima u ovim aktivnostima biće dodeljene diplome.

Osnovna škola „Sveti Sava“ ima više od 500 učenika u 24 odeljenja. Osnovana je 1960. godine pod imenom „Moša Pijade“. Od 1994. godine nosi naziv prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i tvorca zakonodavstva.