У посети Народној библиотеци „Јован Поповић“ данас су били директор Архива Војводине, Небојша Кузмановић, и народни посланик Миленко Јованов, који је и посредовао сусрету приликом којег је кикиндској библиотеци поклоњено 300 књига – издања Архива и из личне библиотеке директора Кузмановића. Поклон је уручен директору Библиотеке, Бранету Марјановићу. Сусрету је присуствовала и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.
У Архиву Војводине се, већ неколико година, спроводи идеја даривања књига поједницима и установама у земљи и у иностранству где живе Срби.
– Ово је парадигма како државне установе треба да делују. Архив Војводине, други државни архив у Србији, постоји сто година, чува архивску грађу са ових простора, и годишње објави око тридесет наслова из архивистике и других области – књижевности, историје, историографије, геополитике. Пошто држава улаже новац у делатност, сматрамо да те књиге не треба да се продају, него да бесплатно дођу до грађана. Ове године то чинимо и лично, били смо у Змајеву, у манастиру Бођани, у сремским местима. Захваљујући Миленку Јованову, који је био да нас посети у Архиву, договорили смо се да књиге поклонимо и кикиндској библиотеци. Донели смо стотинак наслова. Најзначајнија су сабрана дела историчара академика Милорада Екмечића, у 15 књига, затим изабрана дела историографа Василија Крстића, такође у 15 књига, и 10 наслова изабраних дела нашег најзначајнијег историчара уметности, Дејана Медаковића. Поред тога, поклањамо и две важне књиге, у неколико томова. Прва је „Попис жртава у Срему у Другом светском рату“. На захтев Владе Војводине, пронашли смо пет хиљада нових имена. Сада договарамо да се иста истраживања раде и за Бачку и за Банат. Друга књига, у два тома, је „Покатоличавање Срба (прекрштавања на подручју Загребачке надбискупије између 1941. и 1945.). У њој је 70 хиљада имена покрштених људи, углавном Срба и Јевреја. Ово дело донело нам је и аутентичне доказе о духовном геноциду који је спроводила НДХ уз помоћ Католичке цркве. Према писаној изјави, коју је надбискуп Алојзије Степинац дао Папи, покрштено је 240 хиљада људи и сада је томе додато још 70 хиљада. Аутор овог дела је доктор наука Филип Шкиљан, Хрват из Загреба који је, три године, истраживао архиве Хрватске и архив Загребачке надбискупије. Он није имао национални, већ научни мотив и то је за сваку похвалу – рекао је Кузмановић.
Он је додао да овом поклону прилаже и 200 наслова из своје личне библиотеке, међу којима издваја капитално дело професора Гидеона Грајфа, „Јасеновац – Аушвиц Балкана“, књигу о страдању Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу. Део поклона су и дела из белетристике, геополитике и друштвених наука.
Захваљујући дародавцу, Миленко Јованов истакао је значај остварене сарадње, као и намере Архива Војводине да се додатно позабави дешавањима у Банату, не само у периоду Другог светског рата.
– Прво страдање и прва одмазда над Србима на територији Србије догодила се у Панчеву, у Банату; први устанак Срба, Вршачки устанак, такође је био у Банату. Историја народа који живи на овом простору обележила је историју читавог краја и заиста би имало шта да се истражи и пронађе у овом делу земље, чиме би Архив Војводине допунио своја издања и документима о крају у којем живимо – рекао је Јованов.
За библиотеку свака књига је драгоцена, рекао је директор Библиотеке „Јован Поповић“, захваљујући гостима.
– Издања Архива Војводине нарочито ће допринети бољем разумевању локалне историографије – изјавио је Марјановић. – Сарадња није једнострана, иако се не можемо упоредити у издаваштву. Ми годишње објавимо два до три наслова из локалне историографије и шаљемо их Архиву, што је наш скромни допринос документовању историјских токова и трендова у последњих стотинак година.
Он је директору Архива Војводине поклонио своју књигу, „Сто година фудбала у Кикинди“, и најавио да ће добијене књиге врло брзо бити понуђене читаоцима на стручном, Завичајном и позајмном одељењу Библиотеке.
Велика инвестиција предузета је како би, пре свега млађи становници Руског Села, имали боље услове за бављење спортом.
Наменским средствима, опредељеним за ово место, асфалтирано је 10 паркинг места испред зграде Месне заједнице, односно вртића и Ловачког удружења и у више наврата је уклањана дивља депонија, што већ годинама указује на проблем одлагања кабастог комуналног отпада.
Буџет опредељен за ово село прошле године био је нешто већи од 13 милиона. Поред обнављања дотрајалих објеката иинфраструктуре, у Савету су, каже Марјановић, чврсто опредељени да Руско Село постане и лепше место за живот.
У међувремену, наставља се рад на олакшавању свакодневице Рускоселцима. Адаптира се део Пензионерског дома и проширује зграда Основне школе „Глигорије Попов“. Завршетком изградње додатне четири учионице, биће остварена значајна енергетска уштеда јер ће сви ђаци тада моћи да буду на настави у само једној смени. Овај посао је у ингеренцији Школе, уз подршку Савета Месне заједнице.
Према последњим подацима, број мештана је повећан на 2.205. Како је одлив становника био већи у мађарској популацији, сада се процењује да их има мање од 27 одсто. Почетком века, Мађари су чинили 35 процената од укупног броја становника.
– Прва акција била је 1972. године у Луковдолу, родном селу Ивана Горана Ковачића. Организовали су је тадашњи уредник Радио Београда, Божидар Тимотијевић, и песникиња Десанка Максимовић – каже Михаило Шћепановић, уредник акције.
– Ове године почели смо за Савиндан, у школи у Новим Козарцима. Поклонили смо више од 700 књига, углавном школске лектире, белетристике, књиге за ученике, наставнике и родитеље ђака. Школа је прелепа, дечица су изузетно талентована и знатижељна и радујемо се овој посети, која није прва и Банату – рекао је Шћепановић.
У школској библиотеци било је и неколико читалаца који су се веома обрадовали даровима и одмах пронашли интересантне наслове.
– Библиотекарка ми каже да сам ја најбољи читалац у школи, свиђа ми се што су дошле нове књиге које могу да прочитам, да из њих сазнам много нових ствари и да их упишем у дневник читања – рекла је Марина Токић.
– Мисија акције и овога пута је испуњена – књиге ће служити школи, деци, родитељима, и мештанима. Гутенбергова галаксија сигурно неће брзо нестати, без обзира на нове технологије, књига је ипак књига и то нас радује – каже Шћепановић.
Заједничкој прослави присустовали су градоначелник Никола Лукач са сарадницима, свештенство Кикиндског намесништва, директори школа и многобројни гости.
Свој допринос прослави дале су институције и установе културе како би, још једном, у свечаном чину, подсетили на дело и наслеђе највећег српског светитеља, као и на значај стварања веза и подршке, у духу светосавља.
Свечаној академији преходио је ликовни и литерарни конкурс о Светом Сави. У програму прославе наступили су Хор „Атендите“, Хор „Свети Јосиф Темишварски“, Женска певачка група „Гусала“, глумац Михаило Лаптошевић и ђаци основних школа „Жарко Зрењанин“, „Свети Сава“, „Јован Поповић“ и „Ђура Јакшић“.
– Увек ми је задовољство и част да могу да посетим Удружење пензионера. Веза између Градске управе и Удружења је на изузетно високом ниоу. Нама, који водимо град, искуство и мудрост старијих суграђана веома много значи и ову добру сарадњу ћемо наставити. Желим свима много здравља и породичне среће, и да нам помогну да савладамо све изазове који су пред нама, да заједнички градимо још бољу Кикинду – рекао је Лукач.
Председнику Удружења пензионера, Милану Перизу, градоначелник је уручио поклон, икону Светог Саве.
У програму прославе наступили су ђаци Основне школе „Вук Караџић“ и хор Удружења, „Сунчана јесен“. Обред резања славског колача богослужио је протојереј-ставрофор Јован Силашки, који је одржао и пригодну празничну беседу.
Ментори у драмској и ликовној радионици су Стефан Остојић, академски глумац, Соња Белош, академски вајар и Никола Гајић, академски сликар.
Умро је у Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку са ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за бугарску архиепископију. Глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије. Његове мошти су, из Трнова, пренете у Србију и сахрањене у манастиру Милешеви 1237. године.
– То је признање које, сваке године, додељујемо најбољим ученицима осмог разреда, онима који ће, на крају школске године, понети и титулу вуковца и који, својим преданим радом и залагањем заиста то и заслужују. Ова свечаност је наш начин да им се одужимо и да се захвалимо њима, њиховим родитељима и наставницима – рекла је директорица Школе, Гордана Рацков.
Плакете су добили: Хелена Грујић, Тамара Ђорђевић, Растко Поповић, Матија Глигорин, Александар Куга, Лена Митровић, Милана Стијеља, Тиса Фелбаб, Стефан Варга и Јован Маркуш.
Матија Глигорин каже да је труд донео резултате, а затим и награде.
– Ђацима желим да прихвате знање својих учитеља и да буду добри људи, да буду понос својих родитеља, да воле свој град и да на достојан начин представљају своју Школу и свој град. Нека увек буде здравља и осмеха дечијих и лепих сећања на најлепше, ђачког доба – рекао је Лукач.
Свети Сава је школска слава и сутра ће бити прослављена у свим образовним установама. У школи која носи његово име, међутим, прослава траје неколико дана – организовани су сајам науке, спортске активности и, први пут, радионица иконописања. На приредби која ће се сутра одржати у Школи, најбољима у овим активностима биће додељене дипломе.