Igor Crnogorac

Basaid folklor 7

Вече фолклора одржано је вечерас у Башаиду као део прославе Дана села, 1. октобра. Пред препуном салом Дома културе наступили су чланови Културно-уметничког друштва „Башаид“ и гости, АДЗНМ „Гусле“.

Догађају је присуствовала чланица Градског већа за културу и образовање, Валентина Мицковски која је мештанима честитала Дан села.

– Увек радо дођем у Башаид јер су овде људи добри домаћини. Као Град имамо одличну сарадњу са представницима Месне заједнице. Веома је лако сарађивати са људима који имају визију и ентузијазам да село буде што лепше, атрактивније и да услови живота буду бољи, самим тим и да задржимо људе да остану у њему. У овом дивном месту се води рачуна о инфраструктури, путевима, улагању у школу, али и у културни живот и очување традиције, што показује и вечерашњи концерт – рекла је Мицковска.

Прослава Дана ослобођења Башаида у Другом светском рату траје три дана, објаснила је чланица Савета Месне заједнице и заменица председника Савета, Анета Јанков. Јуче, у преподневним сатима, представу за децу одиграло је Позориште „Лане“, а у вечерњим сатима, гостовало је Аматерско позориште из Банатског Карађорђева.

– Сутра је централни део прославе. Положићемо венце на Споменик народноослободилачкој борби и доделити повеље заслужним мештанима у Башаиду у области спорта, образовања и пољопривреде. У Савету Месне заједнице трудимо се да Башаид учинимо бољим местом за живот и за будуће нараштаје. Заиста се много улаже у Башаид, имамо много планова и надам се да ћемо успети и да их реализујемо – истакла је Анета Јанков.

Организатор свих програма је КУД „Башаид“. Радован Ћирић, члан Управног одбора КУД-а, истакао је да се прослава Дана села одржава захваљујући средствима добијеним на конкурсу Града.

– Вечерас настапују сви чланови фолклора нашег КУД-а: најмлађи, средња група и извођачки ансамбл, као и певачка група. На репертоару наших ансамбала су: Дечје игре, Лесковац, Ниш, Шопске игре и Крајиште. Гости из „Гусала“ одиграће Горњи Висок, Врањско поље, Лесковац, игре из Беле Паланке, Баната и Поморишја, а наступа и њихова певачка група – каже Ћирић.

Башаидски КУД има чак 80 чланова свих узраста. Сви наступи, посебно фолклораца из овог места, пропраћени су овацијама.

После сутрашње централне прославе, програме ће заокружити Тамбурашко вече. У дворишту Свечане сале Месне заједнице, од 18 сати биће одржани промоција књиге Зорана Кнежева, „Тамбурашке приче из давнина“, и наступ Милана Прунића Думе и тамбурашког оркестра „Банатски штим“.

 

Kikindjuse 1

Домаћи производи – посластице, колачи, безалкохолна и алкохолна пића, цвеће и аранжмани, накит и одећа, као и декоративни предмети за кућу, сви таленти, креативност и предузетнички дух испунили су тезге и најновијег, Септембарског базара који се данас одржава на тргу захваљујући Туристичкој организацији Града.

Међу више од 30 излагача је и тезга са ручним радовима „Кикинђуша“, удружења у којем су се вредне мајсторице хеклања, штрикања, ткања и шивења, веома талентоване и креативне.

– Нас три другарице решиле смо да оснујемо Удружење жена пре шест година. Свака од нас већ се бавила израдом предмета од платна и вуне. Радиле смо код куће и једину прилику да излажемо имале смо када је некадашњи Дом омладине, сада Културни центар, сваког другог петка у месецу организовао базаре рукотворина. Ту смо се и упознале и решиле да позовемо жене које се баве ручним радом да нас се придруже – каже Оливера Нормали, председница Удружења.

Суоснивачице су Светлана Нинковић и Радмила Рока, а Кикинђуше тренутно имају десетак чланица. Неке од њих живе у Новом Саду и Београду, али вредно раде и долазе на базаре.

– У асортиману имамо ткане крпаре, шивене и хеклане папуче, несесере, цегере, бундеве од платна, капе, шалове, радимо и новогодишње аранжмане – набраја Оливера. – На „Данима лудаје“ најбоље су нам се продавали предмети инспирисани бундевом, а учестовале смо и на „Банатском фруштуку“. Сада се припремамо за „Совембар“, када ће сви производи бити у знаку сова.

„Кикинђуше“ кажу да су препознатљиве по шивеним лудајама од платна, тканим крпарама и папучама које су уникатне и које нико други не израђује на такав начин.

Додају и да би волеле да имају још чланица и позивају креативне жене које с љубављу израђују рукотворине, да им се придруже. Чланарина је сто динара месечно, а осим лепе прилике да се додатно заради, добро расположење је обавезно и загарантовано.

Чланице немају своје просторије, раде код својих кућа, и срећу се на кафи. Увек ведре и пуне нових идеја, један су од брендова града. Јер су Кикинђуше.

Tera Vesna 7

„Гертруде“, скулптуре и цртежи Весне Пантелић, сликарке и вајарке са међународном репутацијом која је дипломирала на Њујоршкој Националној академији уметности, изложени су од синоћ у Галерији „Тера“ на поставци под називом „Ghertrude – Club fortissimo sportisimo“.

– Раније су моји радови били посвећени историји. И онда сам схватила да она није искрена, да је митологија права ствар и престала сам да радим на историјске теме – објашњава Пантелићева. – Била сам на симпозијуму у Женеви и једног раног јутра, на Женевском језеру, видела сам нешто, за мене невероватно – једну малу сандолину потпуно утонулу у воду и на њој једну дивну, раскошну фигуру. Ово ме је запањило, помислила сам како је управо то моја поетика јер, како је могуће да се природа тако споји са човеком. Упознајући ту жену која се зове Гертруда, ја сам заиста променила поетику.

Веснине Гертруде су спортисткиње јер она јако воли спорт, зато често и црта и ваја и спортисте, сумо рваче, али и бркате корпулентне морнаре у чијим се загрљајима нађу Гертруде.

Материјал који користи је полиестер и све фигуре су ручно осликане. Ова уметница била је учесница Симпозијума у нашем граду 2014. године. Тада је једну Гертруду оставила Кикинди и она се налази у „Терином“ музеју.

– Весна приказује тело жене која је корпулентна, која излази из наметнутих стандарда како треба да изгледа пожељно женско тело и то је, како је сама рекла, њен протест јер Гертруда је срећна и пуна живота – рекла је, отварајући изложбу, Тијана Тошевски, кустос-историчар уметности у „Тери“.

Да је Весна Пантелић и прави амбасадор наше уметности у свету говори и податак да је њена Гертруда пливачица била изабрана као једна од 110 скулптура са пет континената за Парк скулптура Олимпијских игара у Пекингу 2008. године. Изабрана уметничка дела пре тога су, годину дана, била излагана у свим светским метрополама.

На добро посећеној свечаности отварања наступили су ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“: на хармоници – Вук Влајков и Страхиња Пајић, и  Милутин Грубор на гитари. Изложба ће трајати до 27. октобра.

jesenji bazar

Мали привредници из града и околине данас поново имају прилику да пласирају своје производе, а Кикинђани и гости могућност да купе квалитетне производе својих комшија. Септембарски базар одржава се на градском тргу, од 10 до 17 сати, у организацији Туристичке организације Града.

Djura 4

Представом коју су припремили ђаци и наставници, Основна школа „Ђура Јакшић“ је вечерас у Народном позоришту прославила 73 године постојања. Дан школе честитао им је градоначелник Никола Лукач.

– Нема лепшег догађаја од окупљања због деце – рекао је Лукач. – Колектив и ђаци постижу изузетне резултате и заслужују још боље услове. Наставници се труде да деца науче праве вредности и колико је знање важно. У Граду имају озбиљног парнера за нове пројекте и унапређење функционисања Школе.

Директорица Драгана Шимон истакла је да су данас, због свечаности, уместо наставе, имали спортски дан.

– Ученици нижих разреда организовали су разредна такмичења у фудбалу и на спортским полигонима, док су старији ђаци били домаћини градским школама у пријатељским утакмицама у одбојци и фудбалу. Изрека каже да ко престаје да учи, остаје стар, зато ћемо ми остати вечито млади. Наша школа је велика и топла и увек има места за наредне генерације – казала је директорица.

Школу похађају 402 ђака, док је у колективу 55 наставника и ненаставног особља. Ове године уписана су два одељења првака, њих 43.

Atendite 4

Деветнаесто издање јединог историографско-архивистичког часописа у Банату, „Атендите“, представљено је вечерас у сали Народног музеја. Часопис је, у издању кикиндског Историјског архива почео да излази 2004. године. Овогодишњи број садржи 15 чланака из историографије, архивистике, као и приказе књига.

– Веома сам поносан на то што смо задржали стари концепт по којем, у сваком броју, имамо неког новог аутора који први пут пише за часопис. Овога пута је петоро таквих – каже Срђан Сивчев, в. д. директор Архива. – Имамо и стални круг аутора из Кикинде, а такође и еминентне ауторе, универзитетске професоре, декане, докторе наука, који већ годинама пишу за нас.

Обележје часописа је да буде и севернобанатског и војвођанског карактера. Вечерас представљено издање није темат, наглашава Сивчев. Садржи различите теме, углавном из локалне историје.

– Имамо, рецимо, чланак о наталитету у Кикинди током Првог светског рата, као и о шпанском грипу који је погодио и наш град 1918. и 1919. године, и који је написан за време короне да би се упоредиле две пандемије. Остоја Војиновић је писао о Емилу Гаврилу, познатом делатнику, а Наташа Иветић о Ђачкој дружини Гимназије – рекао је Сивчев.

Сарадници у овом броју били су и Слободан Бјелица, професор историје на Филозофском факултету у Новом Саду, др Јована Касаш, др Саша Марковић, декан Педагошког факултета у Сомбору, др Предраг Вајагић из Бачке Паланке и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

Сивчев додаје и да је Архив Министарству културе поднео захтев за категоризацију часописа, чиме би он имао националну одредницу, аутори би за своја дела добијали бодове за стручно усавршавање, што ће, каже, још више побољшати квалитет и мотивисати сараднике. Поред тога, јубиларни, 20. број, биће ребрендиран.

На промоцији, којој је присуствовао и градоначелник, Никола Лукач, поред Сивчева, говорио је Драган Белеслић, архивиста и један од аутора. Часопис је, на представљању, поклањан присутнима. Од понедељка ће, по цени од 500 динара,  моћи да се купи у Архиву, или прочита, као и свако од претходних 18 издања.

Posta 1

ЈП „Пошта Србије”, Подручна јединица „Кикинда” обавештава грађане да ће од понедељка, 2. октобра, са корисницима радити по измењеном радном времену:

  1. Пошта 23300 Кикинда, Генерала Драпшина 26, Кикинда:

– радним даном: 07:00 – 19:00,

– суботом: 08:00 – 14:00;

  1. Пошта 23302 Кикинда, Жарка Зрењанина 47, Кикинда:

– радним даном: 07:00 – 14:00;

  1. Пошта 23305 Мокрин, Трг деветог јануара бб, Мокрин:

– радним даном: 07:00 – 17:00,

– суботом: 08:00 – 12:00;

  1. Пошта 23316 Башаид, Војвођанска 67, Башаид:

– радним даном: 07:00 – 17:00;

  1. Пошта 23320 Чока, Потиска 45, Чока:

– радним даном: 07:00 – 17:00,

– суботом: 08:00 – 12:00;

  1. Пошта 23330 Нови Кнежевац, Краља Петра И Карађорђевића 8, Нови Кнежевац:

– радним даном: 07:00 – 17:00,

– суботом: 08:00 – 12:00.

Vezba 2

Показна вежба у оквиру пројекта „Банат 112 – брз одговор на заједнички изазов“ који Град Кикинда спроводи у партнерству са Општином Жомбољ и Црвеним Крстом Кикинда одржана је данас у ОШ „Жарко Зрењанин“.

Примену плана евакуације у случају земљотреса извели су ђаци и запослени у Школи, Ватрогасна јединица НИС-а и Црвени крст Кикинде.

– Сматрамо да је ово важна активност јер подижемо ниво безбедности деце и свих запослених у Школи. Претходно смо имали низ предавања и обука на којима су нам припадници Ватрогасне јединице и Црвеног крста помогли да савладамо све процедуре неопходне да се евакуација Школе у случају непогода, земљотреса, пожара, изврши на најбољи могући начин и сачувају животи – рекао је директор Школе „Жарко Зрењанин“, Тихомир Фаркаш.

Вежба је организована у оквиру прекограничног пројекта али и као део активности поводом Светског даnа прве помоћи, истакла је Данијела Бјељац, секретарка кикиндског Црвеног крста.

– Вежбамо евакуацију и збрињавање ученика и запослених у Школи и проверавамо знање које су деца и запослени усвојили на нашим едукацијама. Поред тога, деца се упознају са опремом и програмима Ватрогасне јединице и Црвеног крста. На тај начин заједно радимо на подизању отпорности заједнице. У току пројекта едуковали смо више од 600 деце основношколског узраста у области прве помоћи. Уз то, били смо укључени у израду промо и видео материјала који се користио током летње кампање и промовисали смо програм прве помоћи – рекла је Данијела Бјељац.

Она је додала да је Црвени крст, по овом пројекту, добио вредну опрему за тим прве помоћи који ради у ванредним ситуацијама током обезбеђења јавних манифеставција, када су у питању збрињавање и спасавање живота.

Вежби су присуствовали Небојша Јованов, члан Градског већа и Мирослав Дучић, начелник Севернобанатског управног округа.

– Циљ Пројекта је унапређење техничких капацитета Службе хитне помоћи и едукација младих у области цивилне заштите у партнерским градовима – објаснио је Јованов. – За Службу хитне помоћи обезбеђена су три опремљена возила, медицинска опрема, намештај за амбуланту и униформе за запослене.

Град Кикинда, Општина Жомбољ и Црвени крст Кикинда, као партнери, започели су пројекат 17. јануара и завршиће га половином децембра. Укупна вредност пројекта је 768 хиљада евра, од тога 85 одсто чине средства ЕУ, а 15 одсто, у износу од 115 хиљада, финансирају партнери.

Rastislav Copic

Представа „Џепови пуни камења“, нови пројекат кикиндског Народног позоришта, улази у завршне пробе пред премијеру, заказану за 13. октобар. Комад режира Растислав Ћопић из Апатина, који је режију дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, у класи Егона Савина. Ово му је трећа професионална режија, прва у кикиндском позоришту.

Зашто сте изабрали овај текст?

Договор са управом Позоришта био је да се ради комедија. Сагледавши све факторе, одабрали смо комад ирске списатељице Мери Џонс “Џепови пуни камења”. Радња се дешава у забаченом ирском градићу у коме се снима холивудски филм. У сукобу филмске екипе и локалног становништва, гледаћемо брзу, духовиту, и на тренутке дирљиву причу о очараности и разочараности варљивим сјајем филмског света. Највећа специфичност комада је да све улоге играју само два глумца.

Да ли овај комад и на ком плану кореспондира са нашом стварношћу?

Иако у комедијском кључу, кроз комад се провлаче и важне теме са којима можемо да се поистоветимо било где – депресија малог града, суицид, бахатост богатих и експлоатација сиромашних, поноситост и пркос малог човека и његово право да сања велике снове. То је нешто са чиме свако може да се поистовети, а успех овог комада широм света говори о његовој универзалности и комуникативности.

Како тече рад на представи, да ли сте задовољни?

Рад је био интензиван, али леп и приводимо га крају. Позориште у будућности би морало да добије више подршке и средстава, не само за опстанак, већ и за развитак и уметнички искорак, јер људи који у њему раде то заслужују.

У представи играју Никола Јоксимовић и Владимир Максимовић. Редитељ Ћопић такође је, уз Андреу Мек Гиверн, потписао и превод текста. Драматург је Христина Митић, аутор сценографије и костима – Дуња Костић, док дизајн звука ради Борис Мијатовић.

Ирска глумица и списатељица Мери Џонс је за овај текст 2001. године добила награду „Лоренс Оливије“ за најбољу савремену комедију.

Дуодрама „Џепови пуни камења“ ће, после премијерног извођења, имати још два репертоарска термина у октобру – 17. и 31.

 

Фотографија: Милош Звицер

RCT 2

После септембарског уписног рока, Регионални центар за таленте „Душан Васиљев“ у којем ученици стичу додатна знања, такмиче се на смотрама талената и остварују погодности приликом уписа на факултет, по напредном програму ради чак 108 полазника. Многи од њих постигли су изванредне успехе на такмичењима, из свих области образовања.

– Број полазника замало премашује наш капацитет јер је врло близу броја ученика првог разреда гимназије, што је највише ђака са којима можемо да радимо – каже Срђан Срдић, руководилац Центра. – Професори су одушевљени и бројем пријављених и веома великим интересовањем за биологију. Та група сада има 20 полазника.

Он објашњава да су физика и математика увек популарне, али да се сада повећао број заинтересованих, посебно средњошколаца, и за историју. По броју пријављених делује и да ће се, после неколико година паузе, у центар пажње коначно вратити и књижевност, посебно када су у питању такмичења.

Ученицима је, за додатно образовање, на располагању 10 предмета. Уписују се ученици завршних разреда основне школе и средњошколци, са изузецима психологије, коју могу да похађају само ученици трећег и четвртог разреда средње школе и француског језика, на који уписују и предшколце.

У Регионалном центру за таленте кажу да су задовољни и зато што су успели да анимирају велики број школа, иако и даље, нажалост, није укључен цео северни Банат.

– Већ смо почели да радимо, имаћемо много посла, то су озбиљна деца што је за будућност добра вест јер су потенцијални узори новим полазницима – закључује Срдић.

Настава за напредне ученике, основце и средњошколце потпуно је бесплатна, а ученицима који, у завршним разредима средње школе, постигну успех на републичком такмичењу талената, омогућен је упис на факултет без пријемног испита. У Регионалном центру за таленте „Душан Васиљев“ уз посвећене професоре, ђаци желе више знања и академског успеха и то и постижу.