Игор Црногорац, аутор са Кикиндски портал

Слике Марка Цветићанина у КЦ: уметност је мој еликсир

Igor Crnogorac Септембер 22, 2023

Изложба Марка Цветићанина, сликара из Банатског Великог Села, отворена је у Галерији Културног центра. Тематски названа ретроспективом, она обухвата и експресивно и апстрактно јер сликар, каже, не жели да се определи за само један правац.

– Знам све правце и стилове, окушао сам се у сваком, али највише сам у екпсресионизму и апстракцији. Моја дефиниција апстрактног сликарства је да је оно естетска медитација природе битисања и игра ствари које ми називамо светом – каже Цветићанин.

Банатска поља, слике трагичних призора, страдање свог народа, све је то Цветићанин преточио у уља и акрилне боје на платну. У последње време, како каже, има и све више апстрактних призора свемира.

Цветићанин слика дуже од педесет година. Радни век провео је у Немачкој где је, такође, имао више самосталних изложби. Као пензионер, настављајући свој уметнички пут, учествује на колонијама и излаже на многобројним групним изложбама у Србији, Самостално је, више пута, излагао у Кикинди и другим местима.

На отварању у Културном центру, где је изложио тридесетак радова насталих у протеклих седам година, говорили су сликар из Нових Козараца, Брацо Азарић и директор Банатског културног центра из Новог Милошева, писац, Радован Влаховић. Изложба ће бити отворена до 1. октобра.

Цветићанин се бави и вајарством и код куће има око 600 радова јер уметност је, каже, еликсир његовог живота. И даље неуморно ствара, сликајући све што узбурка његове емоције, у јакој жељи да, на свој начин, укаже и исправи неправде својим најјачим оружјем – четкицом, бојама и платном.

На Дану општине у Велењу – за почетак сарадње

Igor Crnogorac Септембер 22, 2023

Делегација Кикинде, председник Скупштине града, Младен Богдан, и в. д. директорица Туристичке организације, Јасмина Миланков, присуствовали су свечаности обележавања 64 године од отварања модерног, новог центра општине Велење (Словенија), који се празнује као Дан општине.

Представници Града први пут су званично учествовали у обележавању важног датума за Велење и том приликом исказана је обострана жеља за остваривањем сарадње.

Слава Удружења „Сувача“ – за хуманост и пријатеље

Igor Crnogorac Септембер 21, 2023

Чланице Етно-грађанског удружења „Сувача“ из Кикинде угостиле су данас, на обележавању своје славе у „Белој вили“, госте из пријатељских удружења из читаве Србије.

– Већ 13 година прослављамо Рођење Пресвете Богородице јер је то празник посвећен женама. Нисмо могле баш све пријатеље да позовемо – половина нам је дошла сад, а половину угостимо у априлу, када су рођендан Удружења и „Штрудлијада“ – каже председница, Радојка Вујадинов.

Резању славског колача, које су обавили свештеници кикиндског намесништва, присуствовао је и градоначелник, Никола Лукач.

– Хвала вам што на достојан начин представљате ваше удружење и град, што чувате обичаје и културу региона и што град подржавате, помажете у манифестацијама и чините да Кикинда буде још боља. Ви жене сте најбољи део нашег друштва и знате да нам помогнете и укажете на наше грешке, да будемо мудрији. Честитам вам славу и желим нам свима да чувамо једни друге и да се узајамно помажемо – рекао је градоначелник.

На прославу је стигло више од 200 чланова удружења са којима „Сувача“ сарађује. Софија Смиљанић, председница Актива жена „Ириг“, каже да имају сталну сарадњу са кикиндским удружењем.

– Кикинду волимо, овде се увек дивно проведемо. Наш актив, такође, ради на очувању традиције и имамо хуманитарне активности – каже Смиљанићева. – Имамо и своју манифестацију, Сремачко вече“, која се одржава у јулу и окупља уметнике.

Из Александрова су стигле, такође дугогодишње пријатељице Кикинђанки, жене из Удружења „Ливађанке“

– Управо смо се вратиле из Ниша где смо, на манифестацији „Бела кошуља“, освојили прво место у категорији слаткиша. Победиле смо са куглофом, што нам је посебно драго, јер ми 21. октобра организујемо „Куглофијаду“, која је међународна манифестација – рекла је Љупка Мишков, председница „Ливађанки“.

Гошће из свих удружења донеле су и ситне колаче на такмичење „Рецепти наших бака“ које је одржано на прослави и на којем не учествују домаћице из Кикинде. По оцени жирија из „Беле виле“, прво, треће место и главну награду однеле су чланице Удружења „Булевар 023“ из Зрењанина. „Ливађанке“ из Александрова биле су другопласиране.

Етно-грађанско удружење „Сувача“, које постоји 20 година и има 15 активних чланица, бави се очувањем традиције и хуманитарним радом. Чланице су, истиче председница, посебно активне, када је потребна помоћ старијима и болесној деци.

Искључење струје у Мокрину

Igor Crnogorac Септембер 21, 2023

Због радова на мрежи, у петак, 22. септембра, од 8 до 10 сати, без струје ће остати потрошачи у улуци Живице Кодранова, у делу од Светог Саве до Раде Трнића.

Удружење „Деца са ахондроплазијом Србије“ иницирало израду медицинског водича

Igor Crnogorac Септембер 21, 2023

Радионица под називом „Хоћу да растем у Србији!“ одржана је током викенда у Кикинди, у организацији Удружења грађана “Деца са ахонроплазијом Србије“ са седиштем у нашем граду.

Породице са децом која имају ову ретку дијагнозу, дефектолози и представници предшколских установа из Сврљига, Београда, Лесковца, Шида, Земуна и Кикинде окупили су се ради израде нацрта медицинског водича за ахондроплазију, као и размене искустава.

– Водич је неопходан како би се правовремено успоставила дијагноза и започела правилна нега деце са ахондроплазијом, што је од суштинског значаја. Помогао би и у успостављању системског приступа у третману деце са овом дијагнозом и бољем разумевању ове ретке болести. Намењен је струци и биће дистрибуиран по педијатријским установама и породилиштима у читавој Србији – каже Слађана Терзин, председница Удружења.

У изради водича помаже докторка Драгана Грујић. Радионица је организована под покровитељством Министарства здравља које ће помоћи и у његовој изради, што се, како каже Слађана, очекује до краја године.

Важна тема овог скупа, одржаног у Играоници „Чаробни дворац“, било је и укључивање деце са ахонроплазијом у вршњачке групе и у локалну заједницу. По искуствима родитеља, у неким местима још увек не постоји довољно разумевања у вртићима и школама за стварање услова за ову врсту инклузије, каже Слађана. Деца са ахондроплазијом су нижег раста и једино што је неопходно јесте да се обезбеде сто и столица одређене величине. Такође је закључено да је, посебно у процесу успостављања дијагнозе, неопходна и психолошка помоћ читавој породици.

Четворогодишња Сташа, ћерка Слађане и Давора Терзина овог септембра је кренула у вртић.

– Сташа се веома добро снашла, није јој уопште било потребно прилагођавање, много воли да се дружи са децом. Међутим, као и сви малишани на почетку, често има инфекције, што код деце са овом дијагнозом, због друкчије грађе горњих дисајних путева, може додатно да се искомпликује – каже Слађана. – Ипак, ми не одустајемо и радујемо се сваком дану у вртићу и дружењу са децом.

Иначе, како је већ познато, терапија за децу са овом дијагнозом постоји. Инјекције које дете треба да прима свакодневно, од друге године до престанка развоја, обезбеђују правилан раст без тешких и болних хируршких интервенција. Годишња терапија кошта 270 хиљада евра и Републички завод за здравствену заштиту до сада је обезбедио терапију за троје деце. У Србији је за овај лек индиковано двадесеторо деце, а њих 13 је на листи чекања Завода. Међу њима је и мала Сташа из Кикинде.

Родитељи деце са ахондроплазијом, захваљујући породици Терзин, чврсто су повезани и редовно иницирају и организују окупљања. До краја године још једном ће се срести у Предшколској установи „Радост“ у Новим Бановцима. Да поделе искуства, пруже подршку једни другима и учине све како би њихова деца, која имају исте потребе као и њихови вршњаци, била равноправна и срећна.

– Ми славимо различитост, то је био и мото прошлогодишњег окупљања. Наша деца заслужују то – каже Слађана.

Данас је Мала Госпојина – дан среће и породичног окупљања

Igor Crnogorac Септембер 21, 2023

Мала Госпојина је празник којим се слави рођење Богородице Марије. Посебно га славе и поштују жене.

Према предању, Свети Јоаким и Ана добили су, у позним годинама, ћерку. Богородица је рођена у Назарету, а већ у трећој години одведена је у храм у Јерусалим. У молитвама, богослужењу и читању Светог писма почела је да учествује већ у седмој години.

Још један важан Богородичин празник јесу Благовести, дан када јој се, према предању, јавио Архангел Гаврило и рекао јој да ће родити месију, Господа Исуса Христа. Након Христовог вазнесења, Богородица је живела тако што је ширила хришћанство и помагала болеснима и сиромашнима.

Мала Госпојина представља дан славља, среће и породичног окупљања, а у неким породицама обележава се као крсна слава. Обичај је да се на овај дан не раде физички послови, већ да се проведе у одмору и молитви. Верује се да, ако је на овај празник ведро небо, сунце ће нас грејати и током јесени и зиме.

На овај дан многи планирају и заказују венчања, јер према старом веровању, парови који су се верили или венчали на Малу Госпојину, имају посебан благослов.

Празник се слави са мрсном или посном трпезом, у зависности од тога да ли “пада” у среду или петак, када се слави посно, а осталим данима се слави мрсно.

Концертом наставника и бивших ученика, Музичка школа обележила јубилеј

Igor Crnogorac Септембер 20, 2023

Јубилеј Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, 70 година постојања, који се обележава 14. септембра, прослављен је са малим закашњењем због вишедневне манифестације, „Дана лудаје“. Вечерас су, у сали Народног музеја, наступили наставници и бивши ученици Школе, сада средњошколци и академци.

– Школа је, за седам деценија рада, изнедрила многе уметнике који су оставили траг у музичкој уметности не само града, него и шире. Од настанка, сваких десет година отварао се по један нови одсек. Данас их имамо девет и у плану је да имамо и одсек удараљки, као и да оснујемо средњу музичку школу јер много наших ученика одлази из Кикинде на даље школовање у музичкој уметности – рекла је директорица Маргита Детари.

Концерту су, у име локалне самоуправе, присуствовали градоначелник Никола Лукач, ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски и помоћник градоначелника, Шандор Талпаи.

– Чињеница да је много квалитетних музичара изашло из ове школе значајна је и за град и ја вам захваљујем на томе – рекао је градоначелник. – Пружаћемо максималну подршку Школи и у наредном периоду. Хвала вам што учествујете у културном животу Кикинде и што не заборављате своју школу и град које достојно репрезентујете.

Музичка школа је веома значајна за град, истакла је и Валентина Мицковски.

– Захваљујем наставницима и ученицима на високом стандарду који су показали и вечерас на концерту и на томе што су увек део културних манифестација у граду. С обзором на то да је музика веома корисна за развој деце, ми, као локална самоуправа, сматрамо да је то добар разлог за улагање у ову установу. Стварање услова у складу са репутацијом и квалитетом који нам је представљен и вечерас, јесте наш приоритет – казала је Мицковска.

Један од великих талената, пијанисткиња светског гласа која је школовање започела управо у овој музичкој школи, Кикинђанка Јасминка Станчул, такође је присуствовала концерту. После Средње музичке школе у Суботици, студирала је на новосадској Академији уметности. Пошто је освајила Бетовенову награду у Бечу, тамо је наставила школовање и даљу музичку каријеру. Данас ради и као педагог на академијама у Бечу и у Љубљани.

– Увек када дођем у Кикинду, прођем поред Музичке школе која ми је била друга кућа, и врате ми се успомене из детињства. Покушала сам да се упишем са шест година, али ме нису примили, рекли су ми да сам сувише мала. Мајка ми је купила ксилофон на којем сам сатима вежбала испод наше брезе у Брегалничкој улици. Поново сам, наредне године, отишла на пријемни испит и поново су ме одбили. Онда је наставница солфеђа, Вукица Терзин, инсистирала да ме приме, иако сам имала само седам година. Прво сам научила ноте, а тек затим слова – испричала је Јасминка Станчул.

Даница Боронка, наставница клавира у пензији, истакла је значај музичког образовања.

– Оно што ученици стекну у нашој школи је основа и они ће увек знати да препознају квалитет, без обзира на то којом музиком ће се бавити. Школовање у овој уметности такође развија дететову личност, захваљујући индивидуалном раду које доноси и много радости, када у њему успете да пробудите оно најбоље – истакла је Боронка.

Музичка школа у Кикинди од настанка се налази у згради која је задужбина адвоката и судије Кузмана Рацковића и његове супруге Ане. Грађена је од 1890. до 1895. године наменски, за потребе прве Више девојачке школе. Касније је у њој била Основна девојачка школа, па Државна школа, а од 1953. нижа, данас Основна музичка школа „Слободан Малбашки“.

На самом почетку Школа је имала 115 ученика. Временом, мењала се и кадровска структура. На почетку су предавачи били наставници из основних школа из Кикинде и других градова. У новијим временима све је више бивших ученика који се, после школовања, враћају у свој град и у својој Музичкој школи нове генерације уче овој лепој уметности.

Тамарини етно и електро колорити представљени свету на фестивалу у Енглеској

Igor Crnogorac Септембер 20, 2023

Тамара Ристић, млада музичарка из Кикинде, позната и под уметничким именом Кезз, представила је своју музику на Гластонбери фестивалу у Великој Британији крајем јуна. На ову престижну манифестацију, познату и као „фестивал на трави“, који окупља уметнике из свих области и око 200 хиљада посетилаца, отпутовала је на позив организатора, била је прва Српкиња која је добила ту прилику и, поред сјајног наступа, остварила је и нову сарадњу.

– Тешко је речима дочарати тај доживљај – каже Тамара. – Публика је опуштенија и много експресивнија у односу на оно на шта смо ми навикли. Странци јако добро реагују на традиционалне мотиве које ја провлачим у својим песмама. Имала сам срећу да сам успела да останем пет дана на Фестивалу који је, заправо, једна велика фарма. Била сам у еколошком делу у којем није било алкохола, пију се само чајеви и природни сокови и организују панели на тему екологије. Стално су се одржавале изложбе, инсталације, преформанси, било је то једно веома лепо измештање из стварности.

После самосталног наступа, Тамара се представила публици заједно са колегиницом из Турске са којом су је спојили управо организатори, препознавши сличан етно мелос.

– Музичарка Илаеy има скоро исту поставу као ја, такође наступа сама, али је њена музика мало мирнија од моје. Такође користи традиционалне мотиве и било је јако интересантно када смо спојиле наше две музичке традиције. И нама и организаторима се то јако свидело и то је и најважније што сам понела са Фестивала. Сада радимо на заједничкој песми која ће, ускоро, бити објављена, такође сам за њу урадила ремикс песме коју је издала. Верујем да ћемо да наставимо да сарађујемо и да наступамо заједно – закључује Тамара.

Ова историчарка уметности веома рано се определила да уметност сама и ствара. Комбинујући фолклорне елементе са електро-звуком, инструментално и вокално, креира композиције које, на својим наступима, додатно обогаћује. Уз помоћ електронике и гласа често настаје и сасвим нови колорит.

– Допада ми се то што, у сваком тренутку могу да импровизујем, некада ни сама не знам у ком смеру ће то да иде. Никада не користим припремљене подлоге, уживо радим микс различитих електронских елемената и свог гласа – објашњава Тамара.

Њен најновији албум „Електроизворика“, иначе треће ауторско дело, још увек промовише, али већ и припрема, како каже, нови пројекат. Тамара живи у Словенији и, од када је постала мајка малог Јосипа, мање наступа, а више се бави продукцијом.

Њена креативност је широка и неисцрпна, тако да, ускоро, од ове талентоване песникиње, музичарке и продуценткиње засигурно можемо да очекујемо нове и смеле пројекте који спајају наизглед неспојиво. Тамарина уметност није само авангардна, она ствара потпуно нове уметничке изразе и она, као и њена публика, бескрајно уживају у томе.

Европска недеља мобилности – вожња бициклима до “Млаке”

Igor Crnogorac Септембер 20, 2023

Град Кикинда се и ове године прикључује највећем догађају у Европи посвећеном одрживој урбаној мобилности – Европској недељи мобилности, која се одржава од 16. до 22. септембра.

Активности у овој недељи усмерене су ка ограничавању коришћења аутомобила у урбаним зонама и промовисању здравог начина живота – бициклизма, пешачења.

Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе града у суботу, 23. септембра, организује рекреативно-бициклистичку вожњу од Кикинде до фазанерије „Млака“ (Ловачког удружења „Кикинда“) и позива суграђане да се прикључе.

Окупљање учесника је на паркингу испред Ватрогасног дома, у улици Марка Краљевића 4, од 9.30 до 10 сати. Ручак, освежење, одмор и предавање о историјату ловства у Кикинди биће организовани на фазанерији „Млака“ од 10.45 до 12.15. Повратак у Кикинду је најкасније до 13 сати. Укупна дужина пута (оба смера) је око 15 километара.

Све додатне информације о акцији могу да се добију у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој града Кикинде, на бројеве телефона 315-901 и 315-904.

Енигматски Дани лудаје

Igor Crnogorac Септембер 19, 2023

У оквиру „Дана лудаје“ и ове године одржана су традиционална енигматска такмичења. Енигматски клуб „Кикинда“ окупио је педесетак учесника из Новог Сада, Сремске Митровице, Пожаревца, Београда, Банатског Двора, Зрењанина Батајнице, као и десетак средњошколаца из Албаније који су гости ССШ „Милош Црњански“ и који су учествовали у решавању судокуа са својим домаћинима.

На деветом Првенству Кикинде у енигматици победила је Софија Нецин из Новог Сада која је била испред Матеје Вукмирице из Кикинде и Миодрага Иванишевића из Београда.

Седми пут одржано је и Првенство Кикинде у судокуу. Прве две награде отишле су у Сремску Митровицу, одакле су победница Наташа Штимац и њена ћерка Звездана, док је треће место освојио Кикинђанин Добривој Јеринкић.

Посебне награде додељене су најуспешнијим младим такмичарима, Дуњи Оросломашки (енигматика) и Калини Гаврилов (судоку), ученицама ССШ „Милош Црњански“ из Кикинде.

На дописном такмичењу у састављању енигматских задатака учествовало је 60 енигмата из седам земаља. Најбољу укрштеницу имао је Перо Галогажа (Ријека), најбољи ребус Божо Миљевић (Бања Лука), а најбољи анаграм Аљоша Вуковић (Шибеник).

Аутори задатака били су наше прослављене енигмате, Славко Бован и Вања Томашев, а надметања су одржана у Културном центру.