Igor Crnogorac

Ѕепови (3)

У Народном позоришту синоћ је, на великој сцени, одржана генерална проба дуодраме ирске списатељице Мери Џонс, у режији Растислава Ћопића.

Комад „Џепови пуни камења“ јесте црнохуморна комедија, она је и социјална драма јер је прича о двојици филмских и животних статиста у сиромашном месту у Ирској у коју долази холивудска индустрија снова. Представа јесте и глумачки изазовна (писала га је глумица), јер само двојици протагониста омогућава да, поред својих главних ликова, играју и: друге статисте, директора филма, филмску диву, редитеља, асистента…

Оно због чега овај текст не може да се квалификује за драмски предложак за позоришну представу јесу његови недостаци. У силној жељи да се обухвати што више неопходних ликова како бисмо имали привид драмске радње, фокус је остао на глумачким, иначе одличним, трансформацијама. Озбиљан недостатак јесте то што нисмо добили довољно о њима самима, њихов бекграунд, што би омогућило да се повежемо са свим приказаним нам тужним људима у малом месту без перспективе, али би и веома помогло глумцима да нам донесу дубље емоције ликова, а вероватно им дало и више простора за разигравање истих.

Сценографија представе сведена је на елементе са филмског сета и, могуће, симболично, на празнину и безнађе у месту радње. Иначе, у теорији, много је елемената који би човека са великим сновима у окружењу које му не дозвољава да их оствари, могло да смести на много тужних тачака на планети и, последично, изазове поистовећење са ирским губитницима. У пракси, на сцени, остаје утисак глумачке етиде која, осим заиста изузетног умећа Николе Јоксимовића и Владимира Максимовића, није оставила утисак пуне позоришне представе.

Актери овог позоришног чина заслужују прилику да се најновији пројекат градског позоришта разигра, „легне“ и почне боље да кореспондира са публиком. Иначе, далеки предели Ирске, остаће на истој просторној, мисаоној и емотивној дистанци, и неће досегнути даље од онога што текст, у крајњој линији, једино нуди.

Кикиндско позориште од вечерас ће, званично, на репертоару имати још један наслов, али и потврду да има веома талентован и посвећен ансамбл. Крајњи суд ће, као и увек, дати публика, у играњима која следе. Због професионализма, ентузијазма и љубави према позоришту, „Џеповима“ треба пожелети срећу.

Библиотека Лекан 1 (5)

Пун хол Народне библиотеке дочекао је вечерас списатељицу Снежану Миладиновић Лекан која, после осам збирки поезије и прозе и три књиге за децу, први пут гостује у нашем граду. Уз рецензенткињу, такође списатељицу, Наду Аничић Црљеница и проф. др Виолету Шиљак представила је своје најновије дело – збирку духовне поезије „Нека се све у љубав преобрази“.

– Пишем из надахнућа. Недавно сам имала животне околности које су ме довеле у озбиљно иснакушење, тако да се ова књига просто догодила, песма је пронашла мене, а цела књига је молитвена – каже списатељица.

Додаје да је ту, духовну црту њене поезије, препознао књижевник Драшко Ређеп који је био рецензент једне њене књиге. Иначе, како признаје, у књижевности се нашла на наговор својих добрих вила, пријатеља који су је подржавали од прве збирке.

„Дух ових молитвених песама у ствари је духовни раст поетесине љубави према Богу, ближњима, ово је њен чин Вере, Љубави и Наде. Њен израз обожавања Бога“, навела је рецензенткиња збирке, Нада Аничић Црљеница.

– Свако пише из унутрашњег императива, јер мора да каналише своје емоције. Волела бих да се читаоци моје књиге окрену себи, свом унутрашњем бићу, Богу и вери јер мислим да је то излаз и решење времену у којем живимо – закључује песникиња.

Њена збирка стихова „Ни магле нису увек исте“ предложена је, 2017. године, за Награду за књигу године „Меша Селимовић“ коју додељују „Вечерње новости“. Ова збирка је преведена на енглески језик.

Снежана Миладиновић Лекан је професор руског језика и књижевности, члан Удружења књижевника Србије, члан Књижевног клуба „Прота Васа Живковић“ у Панчеву и члан Друштва Књижевника Крајине.

ПУК 1

Позориште у Козарцима, „ПУК“, назив је првог театарског фестивала у овом месту. Организује га глумац Стефан Остојић, симболично означавајући почетак новог позоришног живота у селу, али и у знак захвалности мештанима који су свесрдно помогли приликом првог догађаја овог лета, мобе у току које је постављена летња позорница.

– На „Велќу мобу“ дошли су и организатори Фестивала „Интеф“ на Мишару. Много су им се свидели Нови Козарци и иницијатива да се обнови културни живот у селу. Тада је настала идеја о позоришном фестивалу. Током мобе мештани су нам пружили изузетну подршку, удружења жена и комшије су нам припремали храну, а чланови КУД-а приредили су програм и ми смо решили да им узвратимо – каже Стефан Остојић. – Све радимо из чистог ентузијазма, у жељи да се у селу одвијају културни догађаји, да се уметност развија и ван градова, као и да сами уметници препознају изазов наступања у мањим срединама.

Професионални глумци долазе да, без хонорара, играју у Новим Козарцима већ сутра, у петак, 13. октобра. Мештани и гости имаће прилику да, у току три дана трајања програма у Дому културе бесплатно гледају представе, а млади и да учествују на глумачким радионицама.

Свечано отварање у Дому културе заказано је за 17.50, а већ од 18 сати наступа глумица из Ниша, Милица Димитријевић, са монодрамом „Кад се завесе спусте“. Од 19 сати, Стефан Остојић извешће свој музички стендап „Мала ноћна неугода“.

Сутрадан, у суботу, за 13 сати, заказан је „Позоришни ручак“ – отворена сцена за наступе заинтересованих извођача, а за 18 сати драмска радионица за старије од 14 година.

Радионица за узраст изнад 11 година одржаће се у недељу, од 13 сати. У вечерњим сатима последњег фестивалског дана, Стефан Остојић ће одиграти своју монодраму „Лала“, од 17 сати, а затим ће, од 18 сати, монодраму „Српски Хамлет“ одиграти глумац из Шапца, Душан Симић. Сви програми одвијаће се у Дому културе. Улазак на догађаје и учешће на радионицама је бесплатно.

Поред Фестивала, за који планира да организује сваке године, у селу ће и сваког месеца бити организован уметнички програм, напомиње Остојић.

– Већ наредног месеца доћи ће нам Тања Андерсен, плесачица из Шведске,  професор плеса у Гетеборгу. Биће у Новим Козарцима у уметничкој резиденцији недељу дана и припремиће префоманс који ће, премијерно, извести у селу. Тада ћемо одржати и плесну лабораторију на којој ће учествовати плесачи из неколико градова из Србије, а у плану су и музичке и циркуске радионице – најављује Остојић и додаје да се, у мисији децентрализације културе и стварања уметничких сцена у малим местима, сви ангажују без икакве финансијске подршке, али да су, такође, отворени за договоре са потенцијалним спонзорима који препознају значај оваквих иницијатива и желе у томе да подрже младе уметнике.

Киријак Отселник

Православни верници данас прослављају Михољдан, празник посвећен Преподобном Киријаку Отшелнику који је живот посветио хришћанској вери и борби против јереси.

Светог Киријака Отшелника (пустињака) народ зове Свети Михољ, отуда и назив празника. Овај светитељ је скоро цео живот провео у пустињи. Био је исцелитељ, помагао је болеснима и тужнима. Упокојио се у 109. години.

Многе породице за крсну славу имају Михољдан, а на овај дан одржавају се и вашари и литије. По народном веровању данас се не ради по кући, али треба завршавати све послове напољу, како би се спремно дочекала зима.

Са Михољданом наступа права јесен. Ако су дани још топли, то јесење доба назива се Михољско лето.

Козарци Тановиц 1

Ђаци у Новим Козарцима учили су, прошле седмице, на радионици са психологом и психотерапеутом, како да препознају емоције љутњу и бес, како да реагују и помогну себи и другима.

Иницијатива је потекла из Тима за заштиту деце који је, после трагичних догађаја у мају, оформљен у свакој школи. Учитељица Нела Дамјанов из Основне школе „Иво Лола Рибар“, дошла је на идеју да се за ђаке организују радионице са психологом и психотерапеутом Татјаном Тановић из Центра за подршку породици, лични развој и хумано друштво „Повежи се“ у Кикинди.

На прошле седмице одржаним радионицама под називом „Укључи мозак и утишај бес“ показало се да је иницијатива из Школе била веома корисна и за децу и за наставнике.

– Схватила сам да је деци потребна подршка, да она не препознају своје емоције и не знају са њима да изађу на крај, посебно са емоцијом беса који не знају да контролишу и који онда ескалира у агресивно понашање и у насиље – каже учитељица Дамјанов. – Радионица је била веома успешна и корисна, деца су била отворена и спремна да сарађују. Важно је да се са децом ради на менталном здрављу које је од животног значаја. Јасно је да је ово само почетак и да би требало да наставимо сарадњу, што је и договорено.

О љутњи и бесу на радионицама које су трајале по 75 минута, ученици трећег и четвртог разреда учили су кроз различите активности: квиз, предавање, бреинсторминг, драму, каже психолог Татјана Тановић. Основни циљ био је да разумеју разлику између здраве љутње и нездравог беса и како могу да, интегришући свој мозак, на физиолошком нивоу умање интензитет беса и да га трансформишу у конструктивну љутњу.

– Ђаци су на радионицама учили шта све окида нашу љутњу, колико смо слични или различити у погледу тога шта нас љути, где све осећамо љутњу, што је јако битно јер развија самосвест и свет о позвезаности тела, емоција, наших поступака и наших мисли – каже Тановићева. – Свака особа, па и деца, мора бити свесна те повезаности, јер је важно на ком нивоу препознају властите и емоције других људи, затим у којој мери им је развијен емоционални речник, што је део емоционалне интелигенције коју ћемо развијати кроз будућу сарадњу.

Учитељи су добили материјал који ће користити у раду са децом, а у договору са Школом, у другом полугодишту биће настављен рад на ове теме, уз више вежбе и практичних решења, каже Татјана Тановић, како би ђаци што боље научили како да се носе са својим емоцијама.

– Љутња је корисна јер нас опомиње да нам је урушен систем вредности, да нам се нешто не допада, да је начињена неправда, она је са оправдањем присутна емоција. Међутим, важно је ког је интензитета, јер не сме да ескалира и да прави штету, да доведе до тога да повређујемо друге. Када смо љути наш је задатак да се конструктивно заузмемо за себе и за своја права за која сматрамо да су угрожена и да смо оштећени – објашњава Тановићева.

Такође, додаје, учестали изливи беса, бацање, лупање вратима, ломљење и уништавање ствари, ударање других, повређивање животиња, знаци су да особа има потешкоћа са бесом и да је потребно потражити помоћ стручњака.

wатер-г048421де9_1920

Због планиране замене водомера, у среду, 11. октобра, од 8 до 14 сати, без воде ће остати потрошачи у Кикинди, у улици Милоша Великог – од угла са Његошевом до Синђелићеве улице, саопштено је из ЈП „Кикинда“.

За све додатне информације на располагању су бројеви Позивног центра 422-760 и 062/88-44-888.

светски дан менталног здравља

Промоција менталног здравља и превенција менталних поремећаја и болести је саставни део Агенде одрживог развоја, усвојене од стране Генералне скупштине Уједињених нација 2015. године.

Један од циљева Агенде одрживог развоја је да се до 2030. године за трећину смањи превремени морталитет од хроничних незаразних болести кроз превенцију и терапију, као и промоцију менталног здравља и благостања. Управо се из наведених разлога обележава 10. октобар као Светски дан менталног здравља.

Слоган овогодишњег Светског дана менталног здравља је: „Право на ментално здравље”, што укључује право на заштиту менталног здравља, право на доступно, приступачно, прихватљиво и квалитетно лечење и негу, као и право на слободу, независност и укључивање у заједницу.

Добро ментално здравље је од виталног значаја за опште здравље и благостање. Ипак, глобално се свака осма особа суочава са лошим менталним здрављем које може утицати и на физичко здравље, благостање и социјалну интеракцију. Са лошим менталним здрављем суочава се све већи број адолесцената и младих, радно способног и становништва старијег од 60 година.

На глобалном нивоу једна од седам особа узраста од 10 до 19 година има неки ментални поремећај. Процењује се да се, сваке године, губи 12 милијарди радних дана због депресије и анксиозности. У читавом свету, процена је, од депресије пати пет одсто одраслих и шест одсто старијих од 60 година.

Депресија, анксиозност и поремећаји понашања су међу водећим узроцима болести и инвалидитета међу адолесцентима.

Самоубиство је четврти водећи узрок смрти код младих узраста од 15 до 29 година.

Лоше радно окружење (укључујући стрес, преоптерећеност послом, нове ризике на радном месту) представља ризик за ментално здравље.

Преко 20 одсто одраслог становништва старијег од 60 година пати од неких менталних и неуролошких поремећаја.

У исто време, пружање услуга у очувању менталног здравља није у складу са потребама особа које пате од менталних поремећаја, посебно у земљама са ниским и средњим приходима. Стигма и дискриминација и даље представљају препреку социјалном укључивању и приступу адекватној заштити менталног здравља.

Људи често брину само о свом физичком здрављу, запостављајући ментално здравље. Као што се могу јавити проблеми са физичким здрављем, свакоме се могу десити проблеми са менталним здрављем који се, уз адекватну помоћ и подршку, могу превазићи.

Важно је имати свест о томе да свакодневни живот у различитим аспектима може да представља изазов и потешкоћу за појединца, а да одређен вид заштите представља издвајање времена за бављење собом – својим осећањима. Поред разговора са блиским особама (породицом, пријатељима) понекада нам је потребна и стручна помоћ. Потребно је разговарати о менталном здрављу како овај појам не би био погрешно схваћен и представљао табу тему. Плашећи се стигматизације, људи често не потраже стручну помоћ и на тај начин запостављају своје ментално здравље, наводи се, између осталог, у саопштењу Светске здравствене организације поводом Светског дана менталног здравља.

Библиотека 3

Народна библиотека „Јован Поповић“ у четвртак, 12. октобра, у 18 сати, организује промоцију књиге „Нека се све у љубав преобрази“ Снежане Миладиновић Лекан.

О књизи ће, поред ауторке, говорити Нада Аничић Црљеница и проф. др Виолета Шиљак.

Снежана Миладиновић Лекан је професор руског језика и књижевности, члан Удружења књижевника Србије, члан Књижевног клуба „Прота Васа Живковић“ у  Панчеву, и члан Друштва књижевника Крајине. Објавила је осам књига, шест збирки поезије и једну прозну књигу, као и једно трокњижје у коме су заступљене и поезија и проза, као и три књиге за децу са песмама и причама.

посао млади

Национална служба за запошљавање (НСЗ) расписала је Јавни позив за програм подстицања запошљавања који ће се спроводити у четири фазе.

Прва фаза намењена је искључиво послодавцима који, од 10. до 31.октобра могу да се пријаве за учешће у програму, на сајту www.мојапрваплата.гов.рс. Незапослени ће, на истом сајту, моћи да се пријаве од 6. до 24. новембра.

У трећој фази послодавци ће селектовати кандидате, а повезивање (коначан избор) обавиће од 27. новембра до 8. децембра.

У року од седам дана од дана коначног избора кандидата, на сајту www.мојапрваплата.гов.рс биће објављена листа оглашених позиција послодаваца са бројем одобрених кандидата.

Затим ће се, од 1. до 15. јануара, потписивати тројни уговори између Националне службе за запошљавање, послодавца и изабраног кандидата, и тада ће и започети оспособљавање незапослених.

У НСЗ планирају да се у програм „Моја прва плата“ у новом циклусу укључи до 10 хиљада младих старости до 30 година, са најмање средњим образовањем и без радног искуства. Програм ће се спроводити код послодавца, у приватном и јавном сектору, у трајању од девет месеци, без заснивања радног односа.

Током трајања програма, Национална служба за запошљавање ће, на месечном нивоу, младима са средњим образовањем исплаћивати новчану накнаду у износу од 28.000 динара, док ће онима са високим образовањем исплаћивати 34.000 динара, уз уплату доприноса за случај повреде на раду и професионалне болести.

Овим програмом даје се могућност младима који немају радно искуство да обаве праксу на конкретним пословима код послодавца ради стицања знања, вештина и компетенција за рад, како би на тај начин повећали своје могућности за запошљавање, наводе у НСЗ.

Јавни позив за овогодишњи програм „Моја прва плата“ и све информације о програму налазе се на сајту Националне службе за запошљавање (www.нсз.гов.рс), као и на сајту Моја прва плата (www.мојапрваплата.гов.рс).

Ѕепови најава 1

Премијера новог комада, црнохуморне дуо драме „Џепови пуни камења“ најављена је данас у Народном позоришту. Младом редитељу, Растиславу Ћопићу, ово је прва сарадња са нашом театарском кућом.

Радња текста који је написала ирска глумица и списатељица Мери Џонс доводи филмску индустрију у мало, живописно ирско село у руралној области, како би снимила холивудски блокбастер. У овој причи, како је сама списатељица објаснила, „статисти постају звезде, а звезде постају статисти“. Главни ликови су управо двојица статиста, Џејк и Чарли, који који немају ништа, а сањају велике снове, каже редитељ Ћопић.

– Комад је написан пре више од двадесет година, а запањујуће је колико сличности препознајемо између Србије и Ирске у овом времену. У Србији се, у овом тренутку, снима на десетине телевизијских и филмских пројеката, у питању је хиперпродукција садржаја, и у таквој индустрији, у којој је човек само стављен у службу капитала и профита и производње садржаја чији је квалитет упитан, потпуно је обесмишљена уметност глумца и свих осталих људи који се баве филмом, напослетку и статиста који су потплаћени и мизерно третирани. О томе се говори у овој представи и то је данас реална слика – истакао је редитељ.

Чак 13 ликова и појава играју само двојица глумаца, Никола Јоксимовић и Владимир Максимовић.

– Рад са Растиславом је био изузетан, на пробе смо долазили радосни и жељни да радимо. Ниједног тренутка није било напорно јер смо уживали у процесу. Нас двојица смо постали добар тандем на сцени – каже Јоксимовић.

С обзиром на то да сваки глумац игра шест односно седам ликова, рад на представи био је и велики изазов, каже Владимир Максимовић

– Први пут играм толико ликова, међутим, са кормиларом какав је редитељ, и са целом екипом у Позоришту, све је било лако. Спокојан сам и безбрижан јер видим да цело Позориште ради за ову представу. Сигуран сам да ће она бити добра и посећена – оцењује Максимовић.

И редитељ Ћопић истиче да су двојица глумаца направили фантастичне улоге.

– Они су читав ансамбл у два тела и надам се да ће и публика то са радошћу прихватити – сигуран је Ћопић. – Ради се о фантастичним и посвећеним глумцима, нисам знао да ћемо успети да додирнемо ове висине.

Представа којом се отвара 73. сезона Народног позоришта уједно је и 343. премијера Народног позоришта, подсетила је директорица, Милена Живков.

 

Прича о искупљењу, о потрази за смислом малог човека и његовом праву да сања, као и о томе да прелепе и далеке обале Керија можда нису толико далеко од једног усамљеног, али лепог успаваног банатског градића, како је најављује редитељ, премијерно ће бити одиграна у петак, 13. октобар. Прва реприза заказана је за уторак, 17. октобар.

Од ове сезоне улазнице су скупље за сто динара и сада је цена 400 динара. Попуст од 50 одсто имају ученици, студенти, пензионери и незапослени. Цена карте за премијерно играње је 800 динара.