Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Gledali smo za vas pretpremijeru – „Džepovi puni kamenja“ premijerno večeras

Igor Crnogorac October 13, 2023

U Narodnom pozorištu sinoć je, na velikoj sceni, održana generalna proba duodrame irske spisateljice Meri Džons, u režiji Rastislava Ćopića.

Komad „Džepovi puni kamenja“ jeste crnohumorna komedija, ona je i socijalna drama jer je priča o dvojici filmskih i životnih statista u siromašnom mestu u Irskoj u koju dolazi holivudska industrija snova. Predstava jeste i glumački izazovna (pisala ga je glumica), jer samo dvojici protagonista omogućava da, pored svojih glavnih likova, igraju i: druge statiste, direktora filma, filmsku divu, reditelja, asistenta…

Ono zbog čega ovaj tekst ne može da se kvalifikuje za dramski predložak za pozorišnu predstavu jesu njegovi nedostaci. U silnoj želji da se obuhvati što više neophodnih likova kako bismo imali privid dramske radnje, fokus je ostao na glumačkim, inače odličnim, transformacijama. Ozbiljan nedostatak jeste to što nismo dobili dovoljno o njima samima, njihov bekgraund, što bi omogućilo da se povežemo sa svim prikazanim nam tužnim ljudima u malom mestu bez perspektive, ali bi i veoma pomoglo glumcima da nam donesu dublje emocije likova, a verovatno im dalo i više prostora za razigravanje istih.

Scenografija predstave svedena je na elemente sa filmskog seta i, moguće, simbolično, na prazninu i beznađe u mestu radnje. Inače, u teoriji, mnogo je elemenata koji bi čoveka sa velikim snovima u okruženju koje mu ne dozvoljava da ih ostvari, moglo da smesti na mnogo tužnih tačaka na planeti i, posledično, izazove poistovećenje sa irskim gubitnicima. U praksi, na sceni, ostaje utisak glumačke etide koja, osim zaista izuzetnog umeća Nikole Joksimovića i Vladimira Maksimovića, nije ostavila utisak pune pozorišne predstave.

Akteri ovog pozorišnog čina zaslužuju priliku da se najnoviji projekat gradskog pozorišta razigra, „legne“ i počne bolje da korespondira sa publikom. Inače, daleki predeli Irske, ostaće na istoj prostornoj, misaonoj i emotivnoj distanci, i neće dosegnuti dalje od onoga što tekst, u krajnjoj liniji, jedino nudi.

Kikindsko pozorište od večeras će, zvanično, na repertoaru imati još jedan naslov, ali i potvrdu da ima veoma talentovan i posvećen ansambl. Krajnji sud će, kao i uvek, dati publika, u igranjima koja slede. Zbog profesionalizma, entuzijazma i ljubavi prema pozorištu, „Džepovima“ treba poželeti sreću.

U Biblioteci predstavljena molitvena poezija Snežane Miladinović Lekan

Igor Crnogorac October 12, 2023

Pun hol Narodne biblioteke dočekao je večeras spisateljicu Snežanu Miladinović Lekan koja, posle osam zbirki poezije i proze i tri knjige za decu, prvi put gostuje u našem gradu. Uz recenzentkinju, takođe spisateljicu, Nadu Aničić Crljenica i prof. dr Violetu Šiljak predstavila je svoje najnovije delo – zbirku duhovne poezije „Neka se sve u ljubav preobrazi“.

– Pišem iz nadahnuća. Nedavno sam imala životne okolnosti koje su me dovele u ozbiljno isnakušenje, tako da se ova knjiga prosto dogodila, pesma je pronašla mene, a cela knjiga je molitvena – kaže spisateljica.

Dodaje da je tu, duhovnu crtu njene poezije, prepoznao književnik Draško Ređep koji je bio recenzent jedne njene knjige. Inače, kako priznaje, u književnosti se našla na nagovor svojih dobrih vila, prijatelja koji su je podržavali od prve zbirke.

„Duh ovih molitvenih pesama u stvari je duhovni rast poetesine ljubavi prema Bogu, bližnjima, ovo je njen čin Vere, Ljubavi i Nade. Njen izraz obožavanja Boga“, navela je recenzentkinja zbirke, Nada Aničić Crljenica.

– Svako piše iz unutrašnjeg imperativa, jer mora da kanališe svoje emocije. Volela bih da se čitaoci moje knjige okrenu sebi, svom unutrašnjem biću, Bogu i veri jer mislim da je to izlaz i rešenje vremenu u kojem živimo – zaključuje pesnikinja.

Njena zbirka stihova „Ni magle nisu uvek iste“ predložena je, 2017. godine, za Nagradu za knjigu godine „Meša Selimović“ koju dodeljuju „Večernje novosti“. Ova zbirka je prevedena na engleski jezik.

Snežana Miladinović Lekan je profesor ruskog jezika i književnosti, član Udruženja književnika Srbije, član Književnog kluba „Prota Vasa Živković“ u Pančevu i član Društva Književnika Krajine.

Prvi pozorišni festival u Novim Kozarcima ovog vikenda

Igor Crnogorac October 12, 2023

Pozorište u Kozarcima, „PUK“, naziv je prvog teatarskog festivala u ovom mestu. Organizuje ga glumac Stefan Ostojić, simbolično označavajući početak novog pozorišnog života u selu, ali i u znak zahvalnosti meštanima koji su svesrdno pomogli prilikom prvog događaja ovog leta, mobe u toku koje je postavljena letnja pozornica.

– Na „Velḱu mobu“ došli su i organizatori Festivala „Intef“ na Mišaru. Mnogo su im se svideli Novi Kozarci i inicijativa da se obnovi kulturni život u selu. Tada je nastala ideja o pozorišnom festivalu. Tokom mobe meštani su nam pružili izuzetnu podršku, udruženja žena i komšije su nam pripremali hranu, a članovi KUD-a priredili su program i mi smo rešili da im uzvratimo – kaže Stefan Ostojić. – Sve radimo iz čistog entuzijazma, u želji da se u selu odvijaju kulturni događaji, da se umetnost razvija i van gradova, kao i da sami umetnici prepoznaju izazov nastupanja u manjim sredinama.

Profesionalni glumci dolaze da, bez honorara, igraju u Novim Kozarcima već sutra, u petak, 13. oktobra. Meštani i gosti imaće priliku da, u toku tri dana trajanja programa u Domu kulture besplatno gledaju predstave, a mladi i da učestvuju na glumačkim radionicama.

Svečano otvaranje u Domu kulture zakazano je za 17.50, a već od 18 sati nastupa glumica iz Niša, Milica Dimitrijević, sa monodramom „Kad se zavese spuste“. Od 19 sati, Stefan Ostojić izvešće svoj muzički stendap „Mala noćna neugoda“.

Sutradan, u subotu, za 13 sati, zakazan je „Pozorišni ručak“ – otvorena scena za nastupe zainteresovanih izvođača, a za 18 sati dramska radionica za starije od 14 godina.

Radionica za uzrast iznad 11 godina održaće se u nedelju, od 13 sati. U večernjim satima poslednjeg festivalskog dana, Stefan Ostojić će odigrati svoju monodramu „Lala“, od 17 sati, a zatim će, od 18 sati, monodramu „Srpski Hamlet“ odigrati glumac iz Šapca, Dušan Simić. Svi programi odvijaće se u Domu kulture. Ulazak na događaje i učešće na radionicama je besplatno.

Pored Festivala, za koji planira da organizuje svake godine, u selu će i svakog meseca biti organizovan umetnički program, napominje Ostojić.

– Već narednog meseca doći će nam Tanja Andersen, plesačica iz Švedske, profesor plesa u Geteborgu. Biće u Novim Kozarcima u umetničkoj rezidenciji nedelju dana i pripremiće prefomans koji će, premijerno, izvesti u selu. Tada ćemo održati i plesnu laboratoriju na kojoj će učestvovati plesači iz nekoliko gradova iz Srbije, a u planu su i muzičke i cirkuske radionice – najavljuje Ostojić i dodaje da se, u misiji decentralizacije kulture i stvaranja umetničkih scena u malim mestima, svi angažuju bez ikakve finansijske podrške, ali da su, takođe, otvoreni za dogovore sa potencijalnim sponzorima koji prepoznaju značaj ovakvih inicijativa i žele u tome da podrže mlade umetnike.

Danas je Miholjdan

Igor Crnogorac October 12, 2023

Pravoslavni vernici danas proslavljaju Miholjdan, praznik posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku koji je život posvetio hrišćanskoj veri i borbi protiv jeresi.

Svetog Kirijaka Otšelnika (pustinjaka) narod zove Sveti Miholj, otuda i naziv praznika. Ovaj svetitelj je skoro ceo život proveo u pustinji. Bio je iscelitelj, pomagao je bolesnima i tužnima. Upokojio se u 109. godini.

Mnoge porodice za krsnu slavu imaju Miholjdan, a na ovaj dan održavaju se i vašari i litije. Po narodnom verovanju danas se ne radi po kući, ali treba završavati sve poslove napolju, kako bi se spremno dočekala zima.

Sa Miholjdanom nastupa prava jesen. Ako su dani još topli, to jesenje doba naziva se Miholjsko leto.

Radionica za đake: „Uključi mozak i utišaj bes“

Igor Crnogorac October 11, 2023

Đaci u Novim Kozarcima učili su, prošle sedmice, na radionici sa psihologom i psihoterapeutom, kako da prepoznaju emocije ljutnju i bes, kako da reaguju i pomognu sebi i drugima.

Inicijativa je potekla iz Tima za zaštitu dece koji je, posle tragičnih događaja u maju, oformljen u svakoj školi. Učiteljica Nela Damjanov iz Osnovne škole „Ivo Lola Ribar“, došla je na ideju da se za đake organizuju radionice sa psihologom i psihoterapeutom Tatjanom Tanović iz Centra za podršku porodici, lični razvoj i humano društvo „Poveži se“ u Kikindi.

Na prošle sedmice održanim radionicama pod nazivom „Uključi mozak i utišaj bes“ pokazalo se da je inicijativa iz Škole bila veoma korisna i za decu i za nastavnike.

– Shvatila sam da je deci potrebna podrška, da ona ne prepoznaju svoje emocije i ne znaju sa njima da izađu na kraj, posebno sa emocijom besa koji ne znaju da kontrolišu i koji onda eskalira u agresivno ponašanje i u nasilje – kaže učiteljica Damjanov. – Radionica je bila veoma uspešna i korisna, deca su bila otvorena i spremna da sarađuju. Važno je da se sa decom radi na mentalnom zdravlju koje je od životnog značaja. Jasno je da je ovo samo početak i da bi trebalo da nastavimo saradnju, što je i dogovoreno.

O ljutnji i besu na radionicama koje su trajale po 75 minuta, učenici trećeg i četvrtog razreda učili su kroz različite aktivnosti: kviz, predavanje, breinstorming, dramu, kaže psiholog Tatjana Tanović. Osnovni cilj bio je da razumeju razliku između zdrave ljutnje i nezdravog besa i kako mogu da, integrišući svoj mozak, na fiziološkom nivou umanje intenzitet besa i da ga transformišu u konstruktivnu ljutnju.

– Đaci su na radionicama učili šta sve okida našu ljutnju, koliko smo slični ili različiti u pogledu toga šta nas ljuti, gde sve osećamo ljutnju, što je jako bitno jer razvija samosvest i svet o pozvezanosti tela, emocija, naših postupaka i naših misli – kaže Tanovićeva. – Svaka osoba, pa i deca, mora biti svesna te povezanosti, jer je važno na kom nivou prepoznaju vlastite i emocije drugih ljudi, zatim u kojoj meri im je razvijen emocionalni rečnik, što je deo emocionalne inteligencije koju ćemo razvijati kroz buduću saradnju.

Učitelji su dobili materijal koji će koristiti u radu sa decom, a u dogovoru sa Školom, u drugom polugodištu biće nastavljen rad na ove teme, uz više vežbe i praktičnih rešenja, kaže Tatjana Tanović, kako bi đaci što bolje naučili kako da se nose sa svojim emocijama.

– Ljutnja je korisna jer nas opominje da nam je urušen sistem vrednosti, da nam se nešto ne dopada, da je načinjena nepravda, ona je sa opravdanjem prisutna emocija. Međutim, važno je kog je intenziteta, jer ne sme da eskalira i da pravi štetu, da dovede do toga da povređujemo druge. Kada smo ljuti naš je zadatak da se konstruktivno zauzmemo za sebe i za svoja prava za koja smatramo da su ugrožena i da smo oštećeni – objašnjava Tanovićeva.

Takođe, dodaje, učestali izlivi besa, bacanje, lupanje vratima, lomljenje i uništavanje stvari, udaranje drugih, povređivanje životinja, znaci su da osoba ima poteškoća sa besom i da je potrebno potražiti pomoć stručnjaka.

Isključenje vode u sredu

Igor Crnogorac October 10, 2023

Zbog planirane zamene vodomera, u sredu, 11. oktobra, od 8 do 14 sati, bez vode će ostati potrošači u Kikindi, u ulici Miloša Velikog – od ugla sa Njegoševom do Sinđelićeve ulice, saopšteno je iz JP „Kikinda“.

Za sve dodatne informacije na raspolaganju su brojevi Pozivnog centra 422-760 i 062/88-44-888.

Danas je Svetski dan mentalnog zdravlja

Igor Crnogorac October 10, 2023

Promocija mentalnog zdravlja i prevencija mentalnih poremećaja i bolesti je sastavni deo Agende održivog razvoja, usvojene od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 2015. godine.

Jedan od ciljeva Agende održivog razvoja je da se do 2030. godine za trećinu smanji prevremeni mortalitet od hroničnih nezaraznih bolesti kroz prevenciju i terapiju, kao i promociju mentalnog zdravlja i blagostanja. Upravo se iz navedenih razloga obeležava 10. oktobar kao Svetski dan mentalnog zdravlja.

Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana mentalnog zdravlja je: „Pravo na mentalno zdravlje”, što uključuje pravo na zaštitu mentalnog zdravlja, pravo na dostupno, pristupačno, prihvatljivo i kvalitetno lečenje i negu, kao i pravo na slobodu, nezavisnost i uključivanje u zajednicu.

Dobro mentalno zdravlje je od vitalnog značaja za opšte zdravlje i blagostanje. Ipak, globalno se svaka osma osoba suočava sa lošim mentalnim zdravljem koje može uticati i na fizičko zdravlje, blagostanje i socijalnu interakciju. Sa lošim mentalnim zdravljem suočava se sve veći broj adolescenata i mladih, radno sposobnog i stanovništva starijeg od 60 godina.

Na globalnom nivou jedna od sedam osoba uzrasta od 10 do 19 godina ima neki mentalni poremećaj. Procenjuje se da se, svake godine, gubi 12 milijardi radnih dana zbog depresije i anksioznosti. U čitavom svetu, procena je, od depresije pati pet odsto odraslih i šest odsto starijih od 60 godina.

Depresija, anksioznost i poremećaji ponašanja su među vodećim uzrocima bolesti i invaliditeta među adolescentima.

Samoubistvo je četvrti vodeći uzrok smrti kod mladih uzrasta od 15 do 29 godina.

Loše radno okruženje (uključujući stres, preopterećenost poslom, nove rizike na radnom mestu) predstavlja rizik za mentalno zdravlje.

Preko 20 odsto odraslog stanovništva starijeg od 60 godina pati od nekih mentalnih i neuroloških poremećaja.

U isto vreme, pružanje usluga u očuvanju mentalnog zdravlja nije u skladu sa potrebama osoba koje pate od mentalnih poremećaja, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Stigma i diskriminacija i dalje predstavljaju prepreku socijalnom uključivanju i pristupu adekvatnoj zaštiti mentalnog zdravlja.

Ljudi često brinu samo o svom fizičkom zdravlju, zapostavljajući mentalno zdravlje. Kao što se mogu javiti problemi sa fizičkim zdravljem, svakome se mogu desiti problemi sa mentalnim zdravljem koji se, uz adekvatnu pomoć i podršku, mogu prevazići.

Važno je imati svest o tome da svakodnevni život u različitim aspektima može da predstavlja izazov i poteškoću za pojedinca, a da određen vid zaštite predstavlja izdvajanje vremena za bavljenje sobom – svojim osećanjima. Pored razgovora sa bliskim osobama (porodicom, prijateljima) ponekada nam je potrebna i stručna pomoć. Potrebno je razgovarati o mentalnom zdravlju kako ovaj pojam ne bi bio pogrešno shvaćen i predstavljao tabu temu. Plašeći se stigmatizacije, ljudi često ne potraže stručnu pomoć i na taj način zapostavljaju svoje mentalno zdravlje, navodi se, između ostalog, u saopštenju Svetske zdravstvene organizacije povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja.

U Biblioteci, u četvrtak, prvo književno veče ove jeseni

Igor Crnogorac October 10, 2023

Narodna biblioteka „Jovan Popović“ u četvrtak, 12. oktobra, u 18 sati, organizuje promociju knjige „Neka se sve u ljubav preobrazi“ Snežane Miladinović Lekan.

O knjizi će, pored autorke, govoriti Nada Aničić Crljenica i prof. dr Violeta Šiljak.

Snežana Miladinović Lekan je profesor ruskog jezika i književnosti, član Udruženja književnika Srbije, član Književnog kluba „Prota Vasa Živković“ u Pančevu, i član Društva književnika Krajine. Objavila je osam knjiga, šest zbirki poezije i jednu proznu knjigu, kao i jedno troknjižje u kome su zastupljene i poezija i proza, kao i tri knjige za decu sa pesmama i pričama.

Raspisan poziv za program „Moja prva plata“

Igor Crnogorac October 10, 2023

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) raspisala je Javni poziv za program podsticanja zapošljavanja koji će se sprovoditi u četiri faze.

Prva faza namenjena je isključivo poslodavcima koji, od 10. do 31.oktobra mogu da se prijave za učešće u programu, na sajtu www.mojaprvaplata.gov.rs. Nezaposleni će, na istom sajtu, moći da se prijave od 6. do 24. novembra.

U trećoj fazi poslodavci će selektovati kandidate, a povezivanje (konačan izbor) obaviće od 27. novembra do 8. decembra.

U roku od sedam dana od dana konačnog izbora kandidata, na sajtu www.mojaprvaplata.gov.rs biće objavljena lista oglašenih pozicija poslodavaca sa brojem odobrenih kandidata.

Zatim će se, od 1. do 15. januara, potpisivati trojni ugovori između Nacionalne službe za zapošljavanje, poslodavca i izabranog kandidata, i tada će i započeti osposobljavanje nezaposlenih.

U NSZ planiraju da se u program „Moja prva plata“ u novom ciklusu uključi do 10 hiljada mladih starosti do 30 godina, sa najmanje srednjim obrazovanjem i bez radnog iskustva. Program će se sprovoditi kod poslodavca, u privatnom i javnom sektoru, u trajanju od devet meseci, bez zasnivanja radnog odnosa.

Tokom trajanja programa, Nacionalna služba za zapošljavanje će, na mesečnom nivou, mladima sa srednjim obrazovanjem isplaćivati novčanu naknadu u iznosu od 28.000 dinara, dok će onima sa visokim obrazovanjem isplaćivati 34.000 dinara, uz uplatu doprinosa za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.

Ovim programom daje se mogućnost mladima koji nemaju radno iskustvo da obave praksu na konkretnim poslovima kod poslodavca radi sticanja znanja, veština i kompetencija za rad, kako bi na taj način povećali svoje mogućnosti za zapošljavanje, navode u NSZ.

Javni poziv za ovogodišnji program „Moja prva plata“ i sve informacije o programu nalaze se na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje (www.nsz.gov.rs), kao i na sajtu Moja prva plata (www.mojaprvaplata.gov.rs).

U Narodnom pozorištu u petak premijerno „Džepovi puni kamenja“

Igor Crnogorac October 9, 2023

Premijera novog komada, crnohumorne duo drame „Džepovi puni kamenja“ najavljena je danas u Narodnom pozorištu. Mladom reditelju, Rastislavu Ćopiću, ovo je prva saradnja sa našom teatarskom kućom.

Radnja teksta koji je napisala irska glumica i spisateljica Meri Džons dovodi filmsku industriju u malo, živopisno irsko selo u ruralnoj oblasti, kako bi snimila holivudski blokbaster. U ovoj priči, kako je sama spisateljica objasnila, „statisti postaju zvezde, a zvezde postaju statisti“. Glavni likovi su upravo dvojica statista, Džejk i Čarli, koji koji nemaju ništa, a sanjaju velike snove, kaže reditelj Ćopić.

– Komad je napisan pre više od dvadeset godina, a zapanjujuće je koliko sličnosti prepoznajemo između Srbije i Irske u ovom vremenu. U Srbiji se, u ovom trenutku, snima na desetine televizijskih i filmskih projekata, u pitanju je hiperprodukcija sadržaja, i u takvoj industriji, u kojoj je čovek samo stavljen u službu kapitala i profita i proizvodnje sadržaja čiji je kvalitet upitan, potpuno je obesmišljena umetnost glumca i svih ostalih ljudi koji se bave filmom, naposletku i statista koji su potplaćeni i mizerno tretirani. O tome se govori u ovoj predstavi i to je danas realna slika – istakao je reditelj.

Čak 13 likova i pojava igraju samo dvojica glumaca, Nikola Joksimović i Vladimir Maksimović.

– Rad sa Rastislavom je bio izuzetan, na probe smo dolazili radosni i željni da radimo. Nijednog trenutka nije bilo naporno jer smo uživali u procesu. Nas dvojica smo postali dobar tandem na sceni – kaže Joksimović.

S obzirom na to da svaki glumac igra šest odnosno sedam likova, rad na predstavi bio je i veliki izazov, kaže Vladimir Maksimović

– Prvi put igram toliko likova, međutim, sa kormilarom kakav je reditelj, i sa celom ekipom u Pozorištu, sve je bilo lako. Spokojan sam i bezbrižan jer vidim da celo Pozorište radi za ovu predstavu. Siguran sam da će ona biti dobra i posećena – ocenjuje Maksimović.

I reditelj Ćopić ističe da su dvojica glumaca napravili fantastične uloge.

– Oni su čitav ansambl u dva tela i nadam se da će i publika to sa radošću prihvatiti – siguran je Ćopić. – Radi se o fantastičnim i posvećenim glumcima, nisam znao da ćemo uspeti da dodirnemo ove visine.

Predstava kojom se otvara 73. sezona Narodnog pozorišta ujedno je i 343. premijera Narodnog pozorišta, podsetila je direktorica, Milena Živkov.

Priča o iskupljenju, o potrazi za smislom malog čoveka i njegovom pravu da sanja, kao i o tome da prelepe i daleke obale Kerija možda nisu toliko daleko od jednog usamljenog, ali lepog uspavanog banatskog gradića, kako je najavljuje reditelj, premijerno će biti odigrana u petak, 13. oktobar. Prva repriza zakazana je za utorak, 17. oktobar.

Od ove sezone ulaznice su skuplje za sto dinara i sada je cena 400 dinara. Popust od 50 odsto imaju učenici, studenti, penzioneri i nezaposleni. Cena karte za premijerno igranje je 800 dinara.