Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Osmi mart – paralela Danu majki i Valentinovu ili simbol borbe za ženska prava

Igor Crnogorac March 8, 2024

Osmi mart, Međunarodni dan žena, nastao je kao dan borbe za ženska ljudska prava, odnosno za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.

Ideja se pojavila početkom 20. veka, u doba brze industrijalizacije, koja je često dovodila do protesta zbog loših radnih uslova. Jedan od najvažnijih organizovale su 8. marta 1857. godine žene zaposlene u industriji odeće i tekstila u Njujorku. Najpoznatiji protest bio je 1908, kada je 15 hiljada žena marširalo kroz Njujork tražeći kraće radno vreme, bolje plate i demokratsko pravo glasa i za žene.

Prvi put zvanično nacionalni Dan žena obeležen je 28. februara 1909. u SAD nakon deklaracije Socijalističke stranke Amerike. Prva Međunarodna konferencija žena u Kopenhagenu, u organizaciji Socijalističke Internacionale, organizovana je 1910.

Inspirisana američkom akcijom, nemačka levičarka Luiz Cic predložila je organizovanje Međunarodnog dana žena. Nemačka feministkinja i levičarka Klara Cetkin preuzela je inicijativu sprovođenja ideje u delo. Predlog je prihvaćen i ustanovljen je Međunarodni dan žena sa strategijom promovisanja jednakih prava, uključujući i demokratsko pravo glasa za žene.

Sledeće godine je Međunarodni dan žena obeležen u Austriji, Nemačkoj, Danskoj i Švajcarskoj, uz mnoge demonstracije feministkinja širom Evrope. Žene su tražile da im se omogući pravo da glasaju i da imaju pravo da obavljaju javnu funkciju, a bile protiv diskriminacije na osnovu pola prilikom zapošljavanja. Na početku Prvog svetskog rata žene širom Evrope održavale su antiratne demonstracije za mir.

Obeležavanje Međunarodnog dana žena 1914. godine u Nemačkoj bilo je posvećeno ženskom pravu na glasanje, koje nisu osvojile do 1918. godine. U Londonu je 8. marta 1914. godine održan marš kao podrška ženskom pravu glasa.

Nakon boljševičke revolucije, boljševička feministkinja Aleksandra Kolontaj nagovorila je Lenjina da osmi mart postane državni praznik. Praznik je prihvaćen i od strane kasnije nastalih jednopartijskih režima.

U mnogim državama ovaj praznik je izgubio svoju osnovu ideju – postao je prilika muškarcima za iskazivanje ljubavi i poštovanja prema pripadnicama suprotnog pola, paralela Majčinom danu ili Valentinovu u zapadnim državama. Tamo je, uglavnom, prestao da se obeležava u prvoj polovini 20. veka, jer je bio povezivan sa jednopartijskim sistemom i boljševičkim komunizmom. Ostao je državni praznik u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Mongoliji, Tadžikistanu i drugim zemljama.

U Biblioteci predstavljena „Autosekcija“ – Albahariju bi se ova posveta veoma dopala

Igor Crnogorac March 7, 2024

Razgovor o knjizi „Autosekcija“ Srđana Srdića, delu koje je bilo u najužem izboru za ovogodišnju NIN-ovu nagradu, upriličen je večeras u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“.

Srđan Srdić, književnik iz Kikinde, zaposlen u Gimnaziji na mestu koordinatora okružnog Centra za talente, piše priče i romane i dobitnik je više nagrada, između ostalih Nagrade Laza K. Lazarević i Stipendije Fonda Borislav Pekić. Doktor je filoloških nauka i osnivač Izdavačke kuće „Partizanska knjiga“.

Pored Srdića, o knjizi – posveti prijatelju Davidu Albahariju, govorili su i Ivan Radosavljević, urednik, i Vladimir Arsenić, književni kritičar.

– Knjiga je izvanredna, i mene je iznenadila, očekivao sam nešto sasvim drukčije. Mislim da je ovo jako značajna knjiga za našu književnost. Kamo sreće kad bi ovu knjigu pročitali onako kako je napisana, na način kako treba da se pročita – kazao je Arsenić. – Srđan je, na neki način pastiširajući Davidov stil, uradio savršenu posvetu, pravi prijateljski zahvat na Davidovim tekstovima, pišući istovremeno o njemu.

Srdić je poznat kao težak pisac i knjiga je teška možda zato što je ironična i što treba razumeti njegovu duhovitost, ali će publika dobro izaći na kraj sa tim, izjavio je Ivan Radosavljević.

– Srdić je sebi ovde postavio jedan osoben zadatak i, da bi ga ispunio, on se odrekao nekih stvari koje inače karakterišu njegovu književnost: izbacio je zaplet, teme, likove i ostao je samo sam čin pisanja u kojem su u prvi plan došli njegova duhovitost, virtuozni stil i ironičnost i izgleda mi da će se zbog toga jako dopasti čitaocima – uveren je Radosavljević.

Sam pisac ispričao je kako je, i za njega neočekivano, napisao delo potpuno drukčije od onoga što je planirao.

– U toku sajma knjiga u Beogradu došla mi je na pamet ideja o tome šta se dešava kada ne možete da realizujete stvar u književnosti, kad iz kojekakvih razloga ne možete da uradite ono što ste zamislili – objasnio je Srdić. – Druga stvar se tiče činjenice da nešto što se zove autofikcija i što je izrazito popularno ne samo kod nas jeste književna forma koja mene prilično iritira i nervira i ne vidim nijedan razlog da se neko sa čitalačke strane bavi nama koji smo autori književnih tekstova, mislim da smo mi krajnje nezanimljivi u odnosu na književnost. Treća stvar je da je moj decenijski prijatelj, David Albahari prošlog leta preminuo i shvatio sam da se mi nismo oprostili na života dostojan način, tako da sam želeo da ovo bude posveta njemu kao čoveku i našem odnosu koji je trajao desetak godina – pre svega na bazi anegdota koje su se dešavale nama i širem krugu ljudi.

David Albahari bio je jako duhovit čovek i smatrao sam da bi se ovakav oproštaj njemu dopao, zaključio je Srdić. U holu Narodne biblioteke promociju, odnosno razgovor o „Autosekciji“ pratio je veliki broj prijatelja i poštovalaca Srdićevog rada.

S. V. O.

Predstava “Pa se vidimo u snu” – besplatno za sve

Igor Crnogorac March 7, 2024

Na repertoaru Narodnog pozorišta sutra (8. marta) je predstava na maloj sceni “Pa se vidimo u snu”. Ulazak je besplatan. U utorak, 12. marta, igraće se “Kovači” na velikoj sceni Pozorišta.

Učenici Gimnazije pobednici drugog takmičenja u debatovanju

Igor Crnogorac March 7, 2024

Nadmetanje pod nazivom „Debatujmo zajedno“ ove godine inicirali su i organizovali učenici Gimnazije i Ekonomsko-trgovinske škole. U Narodnom pozorištu danas su se sučeljavala mišljenja o: obaveznom vojnom roku, usvajanju dece i braku u istopolnim zajednicama, veronauci kao obaveznom predmetu u školama i o cenzuri javnih ličnosti kao sredstvu za zaštitu društva.

– Debata je timska igra, i zaista smatram da se na ovaj način vežbaju veština komunikacije i samopouzdanje, što verujem da nedostaje našoj generaciji, jer nam se život svodi na društvene mreže – smatra Anđela Beloš, gimnazijalka, članica pobedničke ekipe.

U takmičenju su nastupile ekipe sve četiri srednje škole. Do finala je stigla i Ekonomsko-trgovinska škola, ali su, odlukom žirija, učenici Gimnazije „Dušan Vasiljev“ bili ubedljiviji.

– Sam koncept debate mladima je nepoznat i zato smo i organizovali ovakav događaj – rekao je kapiten gimnazijske ekipe, Filip Babić. – Ekipe su bile sjajne, uživao sam u ovom danu i ponosan sam na svoj tim. Pripremali smo se sa našom mentorkom, psihologom Škole, Miljanom Kitanović.

Finalistima je čestitao i poklone uručio gradonačelnik Nikola Lukač koji je, sa saradnicima, prisustvovao događaju.

– Grad podržava mlade i izuzetno sam zadovoljan što su sami nametnuli teme o kojima žele da debatuju. Takva komunikacija doprineće i boljem društvu ali i tome da shvate koliko su važni i porodica i škola, njihov grad i država. Puna sala njihovih vršnjaka pokazuje da je ovo odličan način da pokažu svoje mišljenje – rekao je Lukač i izrazio nadu da će se i ubuduće organizovati ovakvi programi.

Predsednik žirija, ombudsman za ljudska prava BiH, prof. dr Nedeljko Vranješ, istakao je zrelost srednjoškolaca i njihovu potrebu za ovakvom vrstom komunikacije i sučeljavanja mišljenja.

– U eri novih tehnologija i dinamičnog sveta ovi mladi ljudi su se jako dobro snašli, pokazali su visok nivo svesti o značajnim društvenim temama. Bilo je impresivno slušati ih. Nedostaju nam ovakvi programi i ovo jeste pravi put da se mladi dokažu i da se pravilno usmere u našem, tradicionalnom okruženju – naglasio je prof. dr Vranješ.

Takmičenje u debatovanju prvi put je održano prošlog leta, na inicijativu i u organizaciji gradskog ombudsmana, Milana Novakovića.

– Ove godine učenički parlamenti dve škole su bili inicijatori i pozvali su me da budem moderator – objašnjava Novaković. – Pošto su ombudsmanski poslovi u oblasti ljudskih prava i slovoda, u žiriju su bile moje kolege iz Kragujevca, Kraljeva i Žitišta. Apelujem i nadam se da će ova ideja zaživeti i da ćemo, za nekoliko godina, imati i nacionalno takmičenje u debatovanju.

Da mladima danas živa reč u razmeni i sučeljavanjnju stavova veoma nedostaje, pokazala je i puna sala srednjoškolaca koji su pažljivo pratili debate i podržavali svoje predstavnike.

Uskoro obavezna registracija električnih trotineta

Igor Crnogorac March 7, 2024

Električni trotineti će, od 15. juna, moći da učestvuju u saobraćaju samo sa registracijom za koju će se zahtevi podnositi od 5. aprila, navedeno je u Agenciji za bezbednost saobraćaja.

Primena novog Zakona o bezbednosti saobraćaja, kojim je, prvi put, obuhvaćeno i pitanje lakih električnih vozila u Srbiji, počela je u septembru.

Međutim, slično i nedavnoj primeni odredbe o privremenom oduzimanju vozila višestrukim počiniocima najtežih saobraćajnih prekršaja, i na ovaj pravilnik se čekalo nekoliko meseci.

Pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja, Mirko Koković, objasnio je da je, poslednjim izmenama Zakona, uvedena definicija lakog električnog vozila koje predstavlja motorno vozilo sa najmanje dva točka, sa mehaničkim upravljačem, bez mesta za sedenje, čija trajna nominalna snaga elektromotora nije veća od 0,6 kilovata, čija najveća konstruktivna brzina ne prelazi 25 kilometara na čas i čija masa praznog vozila ne prelazi 35 kilograma.

“Žargonski rečeno trotineti su ovim izmenama prepoznati u našem zakonodavstvu i samo trotineti koji ispunjavaju navedene uslove moći će da se koriste na propisan način u saobraćaju i to samo kada poseduju odgovarajuću propisanu nalepnicu”, rekao je Koković.

Prema njegovim rečima, važno je napomenuti da se pod terminom laka električna vozila podrazumevaju isključivo trotineti sa po jednim točkom napred i nazad i sa navedenim karakteristikama snage, mase i brzine, dok se ne podrazumevaju bilo kakvi monocikli, bicikli, mopedi, samobalansirajuća sredstva, skejtovi i slično.

Ukoliko vozač upravlja lakim električnim vozilom na putu, mora kod sebe da ima tehničku dokumentaciju o vozilu iz koje se mogu utvrditi tehničke karakteristike trotineta, kao što su snaga elektromotora, konstruktivna brzina i masa praznog vozila. Na zahtev ovlašćenog lica biće dužan da ovu dokumentaciju pruži na uvid.

Na osnovu pomenutih odredbi izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, 1. marta ove godine donet je Pravilnik o načinu izdavanja, vođenja evidencija, izgledu i načinu postavljanja nalepnice za laka električna vozila koji je objavljen u Službenom glasniku broj 16/24.

“Prema odredbama navedenog Pravilnika, stupanje na snagu je osam dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku, njegova primena počinje 5. aprila, a nakon 15. juna, u saobraćaju na putu mogu učestvovati samo laka električna vozila na kojima je postavljena nalepnica u skladu sa odredbama ovog pravilnika”, rekao je Koković.

On je dodao da se prijem i obrada zahteva, izdavanje i postavljanje nalepnice vrši na mestima koja Agencija za bezbednost saobraćaja utvrđuje na svom zvaničnom internet sajtu www.abs.gov.rs i ova će informacija biti blagovremeno objavljena.

Takmičenje srednjoškolaca u debatovanju

Igor Crnogorac March 7, 2024

Gimnazija “Dušan Vasiljev” i Ekonomsko-trgovinska škola, u saradnji sa Lokalnim ombudsmanom Grada Kikinde, organizovaće takmičenje srednjih škola u debatovanju pod nazivom “Debatujmo zajedno” u četvrtak, 7. marta, od 11 sati, u Narodnom pozorištu.

Teme debata biće: obavezni vojni rok. usvajanje dece i brak u istopolnim zajednicama, veronauka kao obavezan predmet u školama i cenzura javnih ličnosti kao sredstvo za zaštitu društva.

Prvi debatni klub održan je prošlog leta, u dvorištu Narodne biblioteke.

Osmesi i radost nastupanja polaznika Muzičke škole na Osmomartovskom koncertu

Igor Crnogorac March 6, 2024

U Narodnom muzeju večeras su učenici Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“ održali posebno muzičko veče – Osmomartovski koncert. Za svoje roditelje i ostalu publiku izveli su više od 20 solo tačaka i nekoliko zajedničkih kompozicija. Koncert su započeli najmlađi polaznici i horić.

– U pripremnom razredu učimo note, pevamo i igramo igre kad nam ostane vremena. Sviraću violinu, to mi se sviđa i lepo se čuje. Večeras sam nastupila u horu – kaže Anika Majkić iz Novih Kozaraca.

Usledile su solo tačke instrumentalista sa svih odseka.

Nikola Čobanov iz Ruskog Sela ima 11 godina.

– Već sam u petom razredu na odseku harmonike dugmetare. Večeras sam svirao „Etidu“ – kaže Nikola.

Njegov drug, Strahinja Pajić, ima 14 godina i četvrta je godina na odseku klavirske harmonike.

– I pre mene su svi u porodici svirali harmoniku i čim se ukazala prilika, upisao sam se u Muzičku školu. Voleo bih da upišem i srednju muzičku – kaže Strahinja.

Desetogodišnja Marija Tedin je druga godina na klasi gitare i svirala je „Andantino“, a Katarina Kosić je izvela dve kompozicije: „Sonatinu“ i „Hej, Džud“. Ima 12 godina i četvrta je godina klavira.

Sa Katarinom je u „Sonatini“ za četiri ruke nastupio i David Tot koji ima 13 godina i peta je godina.

– Planiram da upišem srednju muzičku, a zatim i akademiju, odsek za klavir – siguran je David.

Trinaestogodišnja Andrea Bereng je peta godina na odseku gitare.

– Nastupila sam u numeri „Bitlsa“. Takođe planiram da nastavim muzičko školovanje. Preporučila bih svima da upišu Muzičku školu, da nauče da sviraju neki instrument, da se druže, da nauče nešto novo – rekla je Andrea, inače i članica grupe „Feniks“.

Ove godine školovanje u kikindskoj Muzičkoj školi završava šesnaestogodišnja Anđelina Popov

– Poslednja sam godina solo pevanja, a pre toga sam završila šest godina klavira – kaže Anđelina. – Nadam se da ću u skoroj budućnosti nastaviti školovanje kao solo pevač jer sam u tome pronašla sebe. Veoma sam srećna što sam pohađala ovu muzičku školu, žao mi je što mi se školovanje ovde završava i zahvalna sam na prilici koju su mi pružili.

Ukupno 60 polaznika nastupilo je na koncertu, srećni što imaju priliku da stanu pred publiku i mimo internih i javnih časova u Školi.

– Osmi mart je samo još jedan od povoda za koncert – kaže direktorica Škole, Margita Detari. – Učenici su srećni jer imaju mogućnost da odsviraju kompozicije koje uvežbaju mesecima i podrška publike je nagrada za njih, zato u toku godine imamo i do 10 koncerata. Jako je važno da deca izađu iz učionica i da svoje znanje i umeće pokažu i drugima i otud toliko osmeha večeras na njihovim licima.

Direktorica sledeći koncert najavljuje za Dan škole. Zanimljiv je podatak da je Škola osnovana 14. septembra pre 70 godina, ali su učenici prvi nastup imali 10. maja, što je određeno kao Dan škole. Maturantski koncert biće održan u junu, kaže direktorica i najavljuje aprilsko iznenađenje za vernu publiku i podršku najmlađim muzičarima u gradu.

S. V. O.

Turistička ponuda grada sve bolja: u maju drugi Festival toplovazdušnih balona

Igor Crnogorac March 6, 2024

Broj noćenja turista u Kikindi je u prva dva meseca ove godine povećan za tačno 3.708 u odnosu na isti period 2023, pokazuju podaci na sajtu eTurista, rečeno je na konferenciji za novinare u Turističkoj organizaciji (TO) Grada, što pokazuje da napori i posvećenost poboljšanju turističke ponude daju rezultate.

– Uz pomoć lokalne samouprave ozbiljno radimo na povećanju i kvalitetu turističke ponude. Ove godine bilo je mnogo više turista koji su dolazili zbog sova. Turistički gradovi sa letnjim sadržajima zimi su prazni, a nama naše sove pomažu da su kulturni život grada i rad ugostiteljskih objekata na istom nivou čitave godine. Važno je da svi budemo dobri domaćini jer turisti grad vide i kroz ljude koje sretnu. Trudimo se da se oni koji jednom dođu u Kikindu, obavezno i vrate – rekla je v. d. direktorica TO, Jasmina Milankov.

Britanski ljubitelji ptica dolaze već godinama, dodala je, a sada je i sve više i Rusa koji nas posećuju – i organizovano i u sopstvenim aranžmanima.

Najavljujući programe, Milankova je napomenula da će Humanitarni bazar i Ulica otvorenog srca, prvi put organizovani u januaru ove godine, ostati kao stalna manifestacija. Istakla je i da će, na Starom jezeru, od 23. do 26. maja, biti održan drugi Festival toplovazdušnih balona,.

– Imali smo pozitivne reakcije sugrađana od prošle godine, a u mogućnosti smo da primimo 15 balona. Biće i promena u organizaciji kako bi što više sugrađana dobilo priliku da leti, mada broj poletanja zavisi od vremenskih uslova – rekla je Milankova.

Takođe zbog dobrih reakcija Kikinđana, ponoviće se još jedna nova aktivnost.

– Nastavićemo sa izradom murala, umetničkim oslikavanjem zidova. Dogovor je da sledeći mural bude na zidu Tehničke škole, u ulazu između dve škole, a naredni zavise od vremena i finansija – objasnila je Milankova.

U Turističkoj organizaciji već rade i na programima Kikindskog leta ali i Dana ludaje koji će se održati od 19. do 22. septembra.

Potpisan Sporazum o saradnji: stiže „Ritam Evrope“

Igor Crnogorac March 5, 2024

Potpisivanjem sporazuma o saradnji sa produkcijom „Ritma Evrope“ danas u Gradskoj kući, načinjen je prvi korak u pripremama za, kako je najavljeno, najveći spektakl ovog takmičenja do sada, koji će se odigrati upravo u našem gradu.

– Danas otključavamo takmičenje „Srbija u ritmu Evrope“ u Kikindi koja će biti domaćin televizijskog programa na Prvoj srpskoj televiziji u 2024. godini. Upravo smo se dogovorili da ovo bude najspektakularniji TV prenos za decu i omladinu koji je Srbija ikada videla. Program će pratiti i gledaoci u Crnoj Gori i BiH, ukupno oko 10 miliona ljudi, a za Grad će to biti 180 minuta direktne reklame. Obišli smo Sportski centar i druge kapacitete i nema sumnje da ćemo napraviti sjajan program – izjavio je direktor programa, Igor Karadarević.

On je dodao da se ove godine očekuje i rekordan broj učesnika, njih 25. Inače, domaćinstvo su svom gradu obezbedile Ena Gogić, Ena Šošić, Milana Rajkov i Iva Plemić prošlogodišnjim nastupom u zrenjaninskoj Kristalnoj dvorani sa kiparskom pesmom „La La Love“.

– Spajamo decu, sve ono što je lepo u našoj Srbiji i siguran sam da ćemo biti izuzetni domaćini – rekao je gradonačelnik Nikola Lukač. – Nadamo se novim prijateljstvima i promociji grada. Ovaj festival dovešće decu iz svih krajeva države kojima ćemo pokazati sve lepote našeg grada. Potrudićemo se da Festival organizujemo na najvišem mogućem nivou.

Ovo je najveći muzički festival u formi televizije koji za cilj ima podsticanje i razvijanje mladih talenata – naglasio je direktor „Ritma Evrope“, David Makivić.

– Kikinda je, zbog iskustva koje ima u saradnji sa „Ritmom Evrope“, sada u prilici da pokaže sve svoje kapacitete, što su prepoznali i glasači – rekao je Makivić i najavio nastup kikindskih predstavnika na Festivalu u Strumici u Severnoj Makedoniji već polovinom meseca.

Kulturni centar Kikinda će i ove godine preuzeti logistiku takmičenja.

– Potrudićemo se da svi koji dođu u Kikindu ovim povodom, požele i da se vrate. Želimo dobrodošlicu Srbiji u Kikindi – izjavio je v. d. direktor KC, Marko Markovljev.

Posle potpisivanja Sporazuma o saradnji, Makivić je gradonačelniku uručio plaketu, čime je ozvaničen početak saradnje na projektu u našem gradu.

Takmičenje „Srbija u ritmu Evrope“ u Kikindi će se održati u oktobru, ali već krajem aprila na pripremne kampove će početi da dolaze deca iz svih krajeva države. Sama manifestacija će u grad dovesti i 15 ambasadora, što je, kako je ocenjeno, prilika za saradnju i u drugim oblastima.

S. V. O.

Razgovor o Srdićevoj „Autosekciji“ u Biblioteci

Igor Crnogorac March 5, 2024

Narodna biblioteka „Jovan Popović“ će u četvrtak, 7. marta, od 19 sati, biti domaćin razgovora o knjizi „Autosekcija“ Srđana Srdića. Osim autora, o ovoj posveti Davidu Albahariju, sa kojim je Srdić drugovao više decenija, govoriće Ivan Radosavljević, urednik knjige i Vladimir Arsenić, književni kritičar.