Igor Crnogorac

osmi-mart-1

Осми март, Међународни дан жена, настао је као дан борбе за женска људска права, односно за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца.

Идеја се појавила почетком 20. века, у доба брзе индустријализације, која је често доводила до протеста због лоших радних услова. Један од најважнијих организовале су 8. марта 1857. године жене запослене у индустрији одеће и текстила у Њујорку. Најпознатији протест био је 1908, када је 15 хиљада жена марширало кроз Њујорк тражећи краће радно време, боље плате и демократско право гласа и за жене.

Први пут званично национални Дан жена обележен је 28. фебруара 1909. у САД након декларације Социјалистичке странке Америке. Прва Међународна конференција жена у Копенхагену, у организацији Социјалистичке Интернационале, организована је 1910.

Инспирисана америчком акцијом, немачка левичарка Луиз Циц предложила је организовање Међународног дана жена. Немачка феминисткиња и левичарка Клара Цеткин преузела је иницијативу спровођења идеје у дело. Предлог је прихваћен и установљен је Међународни дан жена са стратегијом промовисања једнаких права, укључујући и демократско право гласа за жене.

Клара Цеткин и Роза Луксембург

Следеће године је Међународни дан жена обележен у Аустрији, Немачкој, Данској и Швајцарској, уз многе демонстрације феминисткиња широм Европе. Жене су тражиле да им се омогући право да гласају и да имају право да обављају јавну функцију, а биле против дискриминације на основу пола приликом запошљавања. На почетку Првог светског рата жене широм Европе одржавале су антиратне демонстрације за мир.

Обележавање Међународног дана жена 1914. године у Немачкој било је посвећено женском праву на гласање, које нису освојиле до 1918. године. У Лондону је 8. марта 1914. године одржан марш као подршка женском праву гласа.

Александра Колонтај

Након бољшевичке револуције, бољшевичка феминисткиња Александра Колонтај наговорила је Лењина да осми март постане државни празник. Празник је прихваћен и од стране касније насталих једнопартијских режима.

У многим државама овај празник је изгубио своју основу идеју – постао је прилика мушкарцима за исказивање љубави и поштовања према припадницама супротног пола, паралела Мајчином дану или Валентинову у западним државама. Тамо је, углавном, престао да се обележава у првој половини 20. века, јер је био повезиван са једнопартијским системом и бољшевичким комунизмом. Остао је државни празник у Русији, Белорусији, Украјини, Казахстану, Киргистану, Молдавији, Монголији, Таџикистану и другим земљама.

Srdic-Autosekcija-(2)

Разговор о књизи „Аутосекција“ Срђана Срдића, делу које је било у најужем избору за овогодишњу НИН-ову награду, уприличен је вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“.

Срђан Срдић, књижевник из Кикинде, запослен у Гимназији на месту координатора окружног Центра за таленте, пише приче и романе и добитник је више награда, између осталих Награде Лаза К. Лазаревић и Стипендије Фонда Борислав Пекић. Доктор је филолошких наука и оснивач Издавачке куће „Партизанска књига“.

Поред Срдића, о књизи – посвети пријатељу Давиду Албахарију, говорили су и Иван Радосављевић, уредник, и Владимир Арсенић, књижевни критичар.

– Књига је изванредна, и мене је изненадила, очекивао сам нешто сасвим друкчије. Мислим да је ово јако значајна књига за нашу књижевност. Камо среће кад би ову књигу прочитали онако како је написана, на начин како треба да се прочита – казао је Арсенић. – Срђан је, на неки начин пастиширајући Давидов стил, урадио савршену посвету, прави пријатељски захват на Давидовим текстовима, пишући истовремено о њему.

Срдић је познат као тежак писац и књига је тешка можда зато што је иронична и што треба разумети његову духовитост, али ће публика добро изаћи на крај са тим, изјавио је Иван Радосављевић.

– Срдић је себи овде поставио један особен задатак и, да би га испунио, он се одрекао неких ствари које иначе карактеришу његову књижевност: избацио је заплет, теме, ликове и остао је само сам чин писања у којем су у први план дошли његова духовитост, виртуозни стил и ироничност и изгледа ми да ће се због тога јако допасти читаоцима – уверен је Радосављевић.

Сам писац испричао је како је, и за њега неочекивано, написао дело потпуно друкчије од онога што је планирао.

– У току сајма књига у Београду дошла ми је на памет идеја о томе шта се дешава када не можете да реализујете ствар у књижевности, кад из којекаквих разлога не можете да урадите оно што сте замислили – објаснио је Срдић. – Друга ствар се тиче чињенице да нешто што се зове аутофикција и што је изразито популарно не само код нас јесте књижевна форма која мене прилично иритира и нервира и не видим ниједан разлог да се неко са читалачке стране бави нама који смо аутори књижевних текстова, мислим да смо ми крајње незанимљиви у односу на књижевност. Трећа ствар је да је мој деценијски пријатељ, Давид Албахари прошлог лета преминуо и схватио сам да се ми нисмо опростили на живота достојан начин, тако да сам желео да ово буде посвета њему као човеку и нашем односу који је трајао десетак година – пре свега на бази анегдота које су се дешавале нама и ширем кругу људи.

Давид Албахари био је јако духовит човек и сматрао сам да би се овакав опроштај њему допао, закључио је Срдић. У холу Народне библиотеке промоцију, односно разговор о „Аутосекцији“ пратио је велики број пријатеља и поштовалаца Срдићевог рада.

С. В. О.

 

Debata-(3)

Надметање под називом „Дебатујмо заједно“ ове године иницирали су и организовали ученици Гимназије и Економско-трговинске школе. У Народном позоришту данас су се сучељавала мишљења о: обавезнoм војном року, усвајању деце и браку у истополним заједницама, веронауци као обавезном предмету у школама и о цензури јавних личности као средству за заштиту друштва.

– Дебата је тимска игра, и заиста сматрам да се на овај начин вежбају вештина комуникације и самопоуздање, што верујем да недостаје нашој генерацији, јер нам се живот своди на друштвене мреже – сматра Анђела Белош, гимназијалка, чланица победничке екипе.

У такмичењу су наступиле екипе све четири средње школе. До финала је стигла и Економско-трговинска школа, али су, одлуком жирија, ученици Гимназије „Душан Васиљев“ били убедљивији.

– Сам концепт дебате младима је непознат и зато смо и организовали овакав догађај – рекао је капитен гимназијске екипе, Филип Бабић. – Екипе су биле сјајне, уживао сам у овом дану и поносан сам на свој тим. Припремали смо се са нашом менторком, психологом Школе, Миљаном Китановић.

Финалистима је честитао и поклоне уручио градоначелник Никола Лукач који је, са сарадницима, присуствовао догађају.

– Град подржава младе и изузетно сам задовољан што су сами наметнули теме о којима желе да дебатују. Таква комуникација допринеће и бољем друштву али и томе да схвате колико су важни и породица и школа, њихов град и држава. Пуна сала њихових вршњака показује да је ово одличан начин да покажу своје мишљење – рекао је Лукач и изразио наду да ће се и убудуће организовати овакви програми.

Председник жирија, омбудсман за људска права БиХ, проф. др Недељко Врањеш, истакао је зрелост средњошколаца и њихову потребу за оваквом врстом комуникације и сучељавања мишљења.

– У ери нових технологија и динамичног света ови млади људи су се јако добро снашли, показали су висок ниво свести о значајним друштвеним темама. Било је импресивно слушати их. Недостају нам овакви програми и ово јесте прави пут да се млади докажу и да се правилно усмере у нашем, традиционалном окружењу – нагласио је проф. др Врањеш.

Такмичење у дебатовању први пут је одржано прошлог лета, на иницијативу и у организацији градског омбудсмана, Милана Новаковића.

– Ове године ученички парламенти две школе су били иницијатори и позвали су ме да будем модератор – објашњава Новаковић. – Пошто су омбудсмански послови у области људских права и словода, у жирију су биле моје колеге из Крагујевца, Краљева и Житишта. Апелујем и надам се да ће ова идеја заживети и да ћемо, за неколико година, имати и национално такмичење у дебатовању.

Да младима данас жива реч у размени и сучељавањњу ставова веома недостаје, показала је и пуна сала средњошколаца који су пажљиво пратили дебате и подржавали своје представнике.

elektricni trotinet

Електрични тротинети ће, од 15. јуна, моћи да учествују у саобраћају само са регистрацијом за коју ће се захтеви подносити од 5. априла, наведено је у Агенцији за безбедност саобраћаја.

Примена новог Закона о безбедности саобраћаја, којим је, први пут, обухваћено и питање лаких електричних возила у Србији, почела је у септембру.

Међутим, слично и недавној примени одредбе о привременом одузимању возила вишеструким починиоцима најтежих саобраћајних прекршаја, и на овај правилник се чекало неколико месеци.

Помоћник директора Агенције за безбедност саобраћаја, Мирко Коковић, објаснио је да је, последњим изменама Закона, уведена дефиниција лаког електричног возила које представља моторно возило са најмање два точка, са механичким управљачем, без места за седење, чија трајна номинална снага електромотора није већа од 0,6 киловата, чија највећа конструктивна брзина не прелази 25 километара на час и чија маса празног возила не прелази 35 килограма.

“Жаргонски речено тротинети су овим изменама препознати у нашем законодавству и само тротинети који испуњавају наведене услове моћи ће да се користе на прописан начин у саобраћају и то само када поседују одговарајућу прописану налепницу”, рекао је Коковић.

Према његовим речима, важно је напоменути да се под термином лака електрична возила подразумевају искључиво тротинети са по једним точком напред и назад и са наведеним карактеристикама снаге, масе и брзине, док се не подразумевају било какви моноцикли, бицикли, мопеди, самобалансирајућа средства, скејтови и слично.

Уколико возач управља лаким електричним возилом на путу, мора код себе да има техничку документацију о возилу из које се могу утврдити техничке карактеристике тротинета, као што су снага електромотора, конструктивна брзина и маса празног возила. На захтев овлашћеног лица биће дужан да ову документацију пружи на увид.

На основу поменутих одредби измена Закона о безбедности саобраћаја на путевима, 1. марта ове године донет је Правилник о начину издавања, вођења евиденција, изгледу и начину постављања налепнице за лака електрична возила који је објављен у Службеном гласнику број 16/24.

“Према одредбама наведеног Правилника, ступање на снагу је осам дана од дана објављивања у Службеном гласнику, његова примена почиње 5. априла, а након 15. јуна, у саобраћају на путу могу учествовати само лака електрична возила на којима је постављена налепница у складу са одредбама овог правилника”, рекао је Коковић.

Он је додао да се пријем и обрада захтева, издавање и постављање налепнице врши на местима која Агенција за безбедност саобраћаја утврђује на свом званичном интернет сајту www.abs.gov.rs и ова ће информација бити благовремено објављена.

 

Debatni klub 6

Гимназија “Душан Васиљев” и Економско-трговинскa школa, у сарадњи са Локалним омбудсманом Града Кикинде, организоваће такмичење средњих школа у дебатовању под називом “Дебатујмо заједно” у четвртак, 7. марта, од 11 сати, у Народном позоришту.

Теме дебата биће: обавезни војни рок. усвајање деце и брак у истополним заједницама, веронаука као обавезан предмет у школама и цензура јавних личности као средство за заштиту друштва.

Први дебатни клуб одржан је прошлог лета, у дворишту Народне библиотеке.

Koncert-muzicka-(5)

У Народном музеју вечерас су ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ одржали посебно музичко вече –  Осмомартовски концерт. За своје родитеље и осталу публику извели су више од 20 соло тачака и неколико заједничких композиција. Концерт су започели најмлађи полазници и хорић.

– У припремном разреду учимо ноте, певамо и играмо игре кад нам остане времена. Свираћу виолину, то ми се свиђа и лепо се чује. Вечерас сам наступила у хору – каже Аника Мајкић из Нових Козараца.

Уследиле су соло тачке инструменталиста са свих одсека.

Никола Чобанов из Руског Села има 11 година.

– Већ сам у петом разреду на одсеку хармонике дугметаре. Вечерас сам свирао „Етиду“ – каже Никола.

Његов друг, Страхиња Пајић, има 14 година и четврта је година на одсеку клавирске хармонике.

– И пре мене су сви у породици свирали хармонику и чим се указала прилика, уписао сам се у Музичку школу. Волео бих да упишем и средњу музичку – каже Страхиња.

Десетогодишња Марија Тедин је друга година на класи гитаре и свирала је „Андантино“, а Катарина Косић је извела две композиције: „Сонатину“ и „Хеј, Џуд“. Има 12 година и четврта је година клавира.

Са Катарином је у „Сонатини“ за четири руке наступио и Давид Тот који има 13 година и пета је година.

– Планирам да упишем средњу музичку, а затим и академију, одсек за клавир – сигуран је Давид.

Тринаестогодишња Андреа Беренг је пета година на одсеку гитаре.

– Наступила сам у нумери „Битлса“. Такође планирам да наставим музичко школовање. Препоручила бих свима  да упишу Музичку школу, да науче да свирају неки инструмент, да се друже, да науче нешто ново – рекла је Андреа, иначе и чланица групе „Феникс“.

Ове године школовање у кикиндској Музичкој школи завршава шеснаестогодишња Анђелина Попов

– Последња сам година соло певања, а пре тога сам завршила шест година клавира – каже Анђелина. – Надам се да ћу у скорој будућности наставити школовање као соло певач јер сам у томе пронашла себе. Веома сам срећна што сам похађала ову музичку школу, жао ми је што ми се школовање овде завршава и захвална сам на прилици коју су ми пружили.

Укупно 60 полазника наступило је на концерту, срећни што имају прилику да стану пред публику и мимо интерних и јавних часова у Школи.

– Осми март је само још један од повода за концерт – каже директорица Школе, Маргитa Детари. – Ученици су срећни јер имају могућност да одсвирају  композиције које увежбају месецима и подршка публике је награда за њих, зато у току године имамо и до 10 концерата. Јако је важно да деца изађу из учионица и да своје знање и умеће покажу и другима и отуд толико осмеха вечерас на њиховим лицима.

Директорица следећи концерт најављује за Дан школе. Занимљив је податак да је Школа основана 14. септембра пре 70 година, али су ученици први наступ имали 10. маја, што је одређено као Дан школе. Матурантски концерт биће одржан у јуну, каже  директорица и најављује априлско изненађење за верну публику и подршку најмлађим музичарима у граду.

С. В. О.

festival balona

Број ноћења туриста у Кикинди је у прва два месеца ове године повећан за тачно 3.708 у односу на исти период 2023, показују подаци на сајту еТуриста, речено је на конференцији за новинаре у Туристичкој организацији (ТО) Града, што показује да напори и посвећеност побољшању туристичке понуде дају резултате.

– Уз помоћ локалне самоуправе озбиљно радимо на повећању и квалитету туристичке понуде. Ове године било је много више туриста који су долазили због сова. Туристички градови са летњим садржајима зими су празни, а нама наше сове помажу да су културни живот града и рад угоститељских објеката на истом нивоу читаве године. Важно је да сви будемо добри домаћини јер туристи град виде и кроз људе које сретну. Трудимо се да се они који једном дођу у Кикинду, обавезно и врате – рекла је в. д. директорица ТО, Јасмина Миланков.

Британски љубитељи птица долазе већ годинама, додала је, а сада је и све више и Руса који нас посећују – и организовано и у сопственим аранжманима.

Најављујући програме, Миланкова је напоменула да ће Хуманитарни базар и Улица отвореног срца, први пут организовани у јануару ове године, остати као стална манифестација. Истакла је и да ће, на Старом језеру, од 23. до 26. маја, бити одржан други Фестивал топловаздушних балона,.

– Имали смо позитивне реакције суграђана од прошле године, а у могућности смо да примимо 15 балона. Биће и промена у организацији како би што више суграђана добило прилику да лети, мада број полетања зависи од временских услова – рекла је Миланкова.

Такође због добрих реакција Кикинђана, поновиће се још једна нова активност.

– Наставићемо са израдом мурала, уметничким осликавањем зидова. Договор је да следећи мурал буде на зиду Техничке школе, у улазу између две школе, а наредни зависе од времена и финансија – објаснила је Миланкова.

У Туристичкој организацији већ раде и на програмима Кикиндског лета али и Дана лудаје који ће се одржати од 19. до 22. септембра.

Ritam-Evrope-(2)

Потписивањем споразума о сарадњи са продукцијом „Ритма Европе“ данас у Градској кући, начињен је први корак у припремама за, како је најављено, највећи спектакл овог такмичења до сада, који ће се одиграти управо у нашем граду.

– Данас откључавамо такмичење „Србија у ритму Европе“ у Кикинди која ће бити домаћин телевизијског програма на Првој српској телевизији у 2024. години. Управо смо се договорили да ово буде најспектакуларнији ТВ пренос за децу и омладину који је Србија икада видела. Програм ће пратити и гледаоци у Црној Гори и БиХ, укупно око 10 милиона људи, а за Град ће то бити 180 минута директне рекламе. Обишли смо Спортски центар и друге капацитете и нема сумње да ћемо направити сјајан програм – изјавио је директор програма, Игор Карадаревић.

Он је додао да се ове године очекује и рекордан број учесника, њих 25. Иначе, домаћинство су свом граду обезбедиле Ена Гогић, Ена Шошић, Милана Рајков и Ива Племић прошлогодишњим наступом у зрењанинској Кристалној дворани са кипарском песмом „La La Love“.

– Спајамо децу, све оно што је лепо у нашој Србији и сигуран сам да ћемо бити изузетни домаћини – рекао је градоначелник Никола Лукач. – Надамо се новим пријатељствима и промоцији града. Овај фестивал довешће децу из свих крајева државе којима ћемо показати све лепоте нашег града. Потрудићемо се да Фестивал организујемо на највишем могућем нивоу.

Ово је највећи музички фестивал у форми телевизије који за циљ има подстицање и развијање младих талената – нагласио је директор „Ритма Европе“, Давид Макивић.

– Кикинда је, због искуства које има у сарадњи са „Ритмом Европе“, сада у прилици да покаже све своје капацитете, што су препознали и гласачи – рекао је Макивић и најавио наступ кикиндских представника на Фестивалу у Струмици у Северној Македонији већ половином месеца.

Културни центар Кикинда ће и ове године преузети логистику такмичења.

– Потрудићемо се да сви који дођу у Кикинду овим поводом, пожеле и да се врате. Желимо добродошлицу Србији у Кикинди – изјавио је в. д. директор КЦ, Марко Марковљев.

После потписивања Споразума о сарадњи, Макивић је градоначелнику уручио плакету, чиме је озваничен почетак сарадње на пројекту у нашем граду.

Такмичење „Србија у ритму Европе“ у Кикинди ће се одржати у октобру, али већ крајем априла на припремне кампове ће почети да долазе деца из свих крајева државе. Сама манифестација ће у град довести и 15 амбасадора, што је, како је оцењено, прилика за сарадњу и у другим областима.

С. В. О.

Roman Srdic (2)

Народна библиотека „Јован Поповић“ ће у четвртак, 7. марта, од 19 сати, бити домаћин разговора о књизи „Аутосекција“ Срђана Срдића. Осим аутора, о овој посвети Давиду Албахарију, са којим је Срдић друговао више деценија, говориће Иван Радосављевић, уредник књиге и Владимир Арсенић, књижевни критичар.