најчитанији портал Севернобанатског округа
У Позоришту „Лане“ сутра (недеља, 17.март) за дечију публику ће се играти представа „Змај“ у продукцији овог театра. По тексту Јована Јовановића Змаја режија је колективни рад ансамбла.
Играју: Касија Пејаков, Петра Баровић, Петра Зубанов, Анђела Кнежевић, Дуња Велемиров, Мила Марић, Миа Вељковић, Мика Куга, Тара Мајсторовић, Давид Кубурић, Немања Лазић и Милан Вујић. Представа почиње у 17 сати.
Из “Електродистрибуције” обавештавају мештане Башаида да ће, због планираних радова на мрежи, у среду, 20. марта, од 11 до 13 сати без струје потрошачи у улици 4. Октобра, од Ђуре Јакшића до Светосавске.
Културно-уметничко друштво “Еђшег” данас је обележило годишњицу Мађарске револуције из 1848/49. године. Сваке године овог датума одаје се почаст храбрим људима који су се борили за независност и слободу мађарског народа, рекла је Ержебет Савановић, потпредседница КУД-а.
– Ово је један од најзначајнијих датума мађарског народа и он је постао симбол слободе, симбол борбе за очување националног идентитета. Уз пригодан програм одајемо почаст нашим храбрим револуционарима из1848. године и полажемо венац на спомен плочу посвећену најистакнутијем вођи револуције, Лајошу Кошуту. Мартовска омладина је 15. марта те давне 1848. године објавила у свом прогласу шта жели наш народ, а то је да ми желимо слободу, мир и слогу. Веома је интересантно да је, и после 176 година, актуелна ова порука јер је и данас најдрагоценије живети у слободи, миру и слози – рекла је Ержебет Савановић.
Програм је почео свечаном мисом у Католичкој цркви Светог Фрање Асишког, након чега је одржан рецитал у холу сале „Еђшега“, где се налази и спомен-плоча Лајошу Кошуту на коју су венце положили Шандор Талпаи, заменик председника Градског одбора Савеза војвођанских Мађара, потпредседница КУД-а и гост, Андраш Вано, градоначелник Галгахевиза, места у близини Будимпеште. Свечаности је присуствовала и Мелита Гомбар, чланица Градског већа.
У духу поштовања, желимо заједно да се сетимо оних који су се жртвовали за домовину, речено је на скупу.
Промене у кикиндском Позоришту стижу са новоименованим уметничким директором, глумцем, Ђорђем Марковићем, до пре четири године чланом ансамбла ове куће, а сада професором на Факултету драмских уметности у Београду. На данашњој конференцији за новинаре Марковић је представио новине и одлике будућег репертоара.
Од свог оснивања Позориште није имало уметничког директора, напоменула је директорица Милена Живков.
– Ђорђе ће од сада заједно са мном бирати које ћемо текстове радити, са којим редитељима и осталим сарадницима ћемо сарађивати. За почетак ће то бити две сезоне, а ако се сарадња покаже добром, онда и надаље, и надам се великом успеху – рекла је директорица.
Марковић је, пре свега, оценио да Кикинда има један од најбољих ансамбала у Србији, да поседује и креативне и уметничке квалитет за велике ствари.
– То је добар спој традиције, искуства и младости – истакао је нови уметнички директор. – Важно је да Кикинда буде место где су сви добродошли, где се редитељи, сарадници на представама и глумци добро осећају. Мислим да публика у позориште, пре свега, долази због глумаца и представа, односно прича. Зато смо, са колегама и директорицом, дошли на идеју да наредне две сезоне водимо под именом „Balkan comedy“ или „Комедија Балкан“, што значи да ћемо бирати комедије пре свега са простора који се сада зове регион, а то је бивша земља, значи са истог језичког подручја. Тако почињемо одмах од хрватског текста Мире Гаврана „Савршен партнер“, то ће бити прва представа, надам се успешна. Следећи комад који ћемо радити на јесен биће по нашем тексту „Космај All Inclusive“, Владимира Ђурђевића.
Док је први текст урбана комедија која третира тему вештачке интелигенције и положаја човека у савременом свету, питање изолације, отуђености и потраге за савршеним партнером, други је рурална комедија. Обе приче су узбудљиве и мислим да ће, пре свега за глумце, бити врло инспиративне, да ће желети да учествују у томе и да ће публика теме препознати као себи блиске, објаснио је Марковић и истакао да је врло важно да се публика врати у позориште у много већем броју, али и да се неће повлађивати јефтином укусу јер су оба текста вишеслојна и вишезначна и садрже дубоку поруку.
За наредну годину најавио је праизведбу комада који ће бити написан управо за ово позориште и у чијем фокусу ће бити Босна. Желим да вратимо публику, да се тражи карта више и да људи с радошћу долазе у ово позориште, додао је Марковић.
Представа на којој су већ почеле читаће пробе, „Савршен партнер“, дело је Мира Гаврана, а режију потписује Тијана Васић која је овде већ режирала „Коваче“. Глумачку поделу чине Мина Стојковић, Владимир Максимовић и Марина Воденичар.
– Представа је, заправо, романтична комедија са примесама футуризма, третира проблем савременог друштва, посебно жене у њему. Ја играм један од главних ликова, Тину, амбициозну остварену младу жену која, јурећи за својом каријером и савременим трендовима, одбацује оно што је најважније – љубав, породицу, партнерство, не препознаје то као важно. Тема је јако занимљива, бави се и вештачком интелигенцијом и стварима које нису још увек ту, али нису ни далеко од нас. У фокусу су мушко-женски односи, што је увек занимљиво и актуелно, али има и дубљу поруку – рекла је Марина Воденичар.
Премијера ће бити праизведба у Србији. Комад ће се играти на малој сцени, а прво извођење заказано је за 17. мај.
С. В. О.
Градоначелник Кикинде, Никола Лукач је, у пратњи секретарке за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, Мирославе Наранчић, данас у Београду потписао уговоре са министарком заштите животне средине, Иреном Вујовић.
Министарство је Граду одобрило око 14 милиона динара за замену котлова у основној школи у Руском Селу и уклањање дивљих депонија у насељеним местима Банатско Велико Село и Иђош.
Један од најлепших излога и радњи са најшароликијим асортиманом украсних и употребних предмета свакако је „Latte Shop“, власнице Јелене Максимовић. Кикинђанима је познат као место са уникатном и робом која се не може наћи на другим местима, већ 18 година; прво у киоску код Микронасеља, у Светосавској улици, а од пре шест година на новој адреси, на Тргу српских добровољаца 38, на потезу између Католичке цркве и Поште.
– Овде имамо већи простор и шири асортиман – каже власница Јелена Максимовић. – Имамо порцелана, керамике, све за кућу, етажере, шољице, звона за колаче, а од галеријског програма лампе, фигуре, вазе, рамове за слике, огледала, слике, зидне стове, ћупове.
Јелена набавља и уникатни комадни намештај: клуб-столове, сточиће за цвеће, комоде и витрине, поклоне за различите пригоде: рођендане, годишњице, одлазак у пензију. Поред цвећа и слика, ту су и дрвене жабе које доносе новац и колоне слонића, али и сезонска, празнична понуда. Ових дана су радњу, наравно, „окупирали“ зечићи, јаја, корпице и сав могући ускршњи асортиман. И све то по повољним ценама.
– И за двориште имамо лепу понуду – декоративне свећњаке и другу баштенску галантерију. Нудимо и леп асортиман сувенира; сарађујемо са удружењем „Артеса“, из Сенте нам стижу предмети од глине, шоље, сатови, магнети. У понуди имамо и накит, бижутерију и хируршки челик и „сваровски“ кристале, али и индијски програм: дрвене маске и фигурице, мирисне штапиће које продајемо једини у граду, етерична уља, мирисне свеће.
У продавници „Latte Shop“ имаћете само један проблем – на чему око да зауставите, јер украсних употребних и одевних предмета у овој миришљавој продавници има за свачији укус и за сваку прилику. Љубазна власница помоћи ће вам да пронађете све што пожелите и чиме ћете обрадовати себе или неког себи драгог.
С обзиром на обиман и изузетан асортиман, сигурно је да нећете погрешити. У „Latte Shop“ можете доћи сваког радног дана од 8 до 19 сати, и суботом од 9 до 14. У случају да вам треба знак распознавања – то је излог са понудом из маште којој нећете одолети.
С. В. О.
Предавање историчарке Биљане Марцојевић, кустоскиње у Музеју жртава геноцида у Београду, под називом „Хероине које нећемо заборавити“, у организацији Музеја и Народне библиотеке „Јован Поповић“ и уз подршку Министарства културе, одржано је вечерас у Кикинди.
Трибина је део образовног програма Музеја жртава геноцида о женама–јунакињама које су у Првом и Другом светском рату учествовале у оружаним борбама и као медицинско особље или су дале допринос на друге начине како би спасиле и браниле своје породице, чланове заједнице, народ и државу.
Међутим, оне су мање памћене него мушкарци. Провлаче се кроз писану оставштину, али остају на маргинама, каже историчарка Марцојевић.
– За разлику од жена из Првог светског рата које сусрећемо и у послератним временима као хероје и носиоце одликовања јер су многе од њих преживеле, када говоримо о женама-учесницама Другог светског рата, говоримо о хероинама палим за слободу и то показује, још једном, колико је, заправо, Први светски рат у историји „вододелница“ где се још увек, понегде, назире разлика између фронта и позадине, док су Други светски рат и сви ратови после њега – тотални ратови где се граница између фронта и позадине брише, где жене силом прилика или сопственом вољом све више узимају пушке у руке и иду на фронт – испричала је Марцојевићева.
Током овог образовног програма Музеја представља се већи број хероина међу којима су и Софија Јовановић, Флора Сендс, Милунка Савић, Надежда Петровић, Олга Петров, Мира Цикота, Хилда Дајч и друге.
– Предавање почињем хероином која данас није толико позната, и део је моје породичне историје. То је Рада Бојовић, мајка војводе Петра Бојовића. Она је, у време ропства под Турцима, успела да одшколује петоро од шесторо деце, да буду на високим положајима, од тога једно женско дете које је било професор историје у женској школи. У времену када су се људи прстом потписивали, јасно је колики је то подвиг. Морамо поменути и хероине моје су радиле као болничарке, међу којима су биле и странкиње. Једна од њих је и британска болничарка Флора Сендс која је стигла у Србију да се бори. Када је дошла да се пријави на зборно место, речено јој је да иде кући и да се бави женским пословима. Чест је случај био да су жене по оружје и ратни распоред долазиле уместо своје браће или мушке деце које у породици није било, па су осећале тај терет да оне морају да крену у рат. Морамо споменути и Диану Будисављевић која је дала немерљив допринос када је у питању спасавање деце из логора. Њен списак данас се чува у Музеју жртава геноцида.
Посебна је прича о Хилди Дајч која је самоиницијативно отишла у логор Старо сајмиште иако то није морала, јер је њен отац био високо позициониран. Она је осећала потребу да оде и да помогне болеснима, немоћнима и старима за која је знала да су већ одведени у логор. Кроз њена писма можемо да видимо какво је било стање у Старом сајмишту и зато се она назива српском Аном Франк. Хилда Дајч је убијена у пролеће 1942. године у „душегупки“, камиону-убици, претечи гасних комора. Имала је 20 година и била је једна од хиљаде страдалих на том месту.
– Ту је и прича о 13 жена које су преживеле бацање у јаму Равни Долац током Другог светског рата – наставља Биљана Марцојевић. – Читајући те приче не можете да не заплачете и не можете да не постанете бољи човек. Споменућу жену која је гледала у јами своје дете како издише, шестогодишњег сина Илета. Она је спасена, и још током Другог светског рата добила је још једно дете и дала му исто име – Илија.
Једна од хероина чији живот је део овог предавања је Милунка Савић, јунакиња Балканских ратова и Великог рата. О њеном животу постоји и много митова, каже Марцојевићева.
– По месту на којем је сахрањена видимо да није добила статус који заслужује. У поодмаклим годинама, тек као старица, добила је стан и то на петом спрату без лифта. У Француској је била много више цењена, позивана је на обележавање годишњица рата и понуђено јој је да се тамо пресели и да добије запослење. Овде је неколико година чекала да добије посао, а онда јој је омогућено да ради као чистачица у банци. Једна новинарска екипа дошла је да ради репортажу о њој и од те посете њено ордење је изгубљено. Она се трудила да буде добротвор, да својим делима покаже како треба живети. Школовала је децу којој није била биолошка мајка, усвојила је три ћерке. Али, прича о томе да је била у Бањичком логору, да је била изведена пред стрељачки вод и да ју је тамо један војник препознао, дао јој пакет хране и ослободио је, заправо је мит и то говори о томе колико данас заправо мало знамо о њој, да не говоримо о другим хероинама које су у сенци Милунке Савић.
Вечерашњи програм у Библиотеци, којем су присуствовали и ученици осмог разреда, почео је приказивањем играно-документарног филма „Пето писмо Хилде Дајч“, другог из продукције Музеја жртава геноцида. Први је о стрељању ђака у Крагујевцу, а трећи „Две Бранкове Козаре“ који је промовисан ове године. Сви се налазе на Youtube каналу Музеја жртава геноцида.
Музеј континуирано организује предавања за основне, средње школе и факултете.
– Пре једног предавања чула сам децу да се питају шта је то стрељање или да не знају шта је архив. То су сајбер генерације и зато је наш задатак да школу по школу, човека по човека враћамо култури сећања – закључила је историчарка Биљана Марцојевић и, за крај године, најавила изложбу Музеја жртава геноцида о ратним хероинама.
С. В. О.
У жељи да помогну у формирању еколошке свести код најмлађих и да утичу на стварање здравих навика, Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој поново је позвао ђаке да учествују у ликовном конкурсу, овога пута на тему „Моја еколошка кућа“. Активност је реализована поводом Месеца енергетске ефикасности. На конкурс је, из десет школа, стигао 71 појединачни и групни рад и сви су изложени у Секретаријату. Данас су изложбу посетили ђаци основних школа „Ђура Јакшић“ и „Фејеш Клара“.
– Изложба је јако лепа и научио сам како се чува природа – тако што не бацамо отпатке и тако што чистимо – рекао је Филип Еминовски, ученик трећег разреда Основне школе „Фејеш Клара“.
– Важно је да чувамо планету тако што је нећемо загађивати и да не возимо аутомобиле који стварају дим. Не смемо да загађујемо воду и ваздух – каже Алекса Сабо, ученик другог разреда исте школе.
Његова другарица из разреда, Нађа Велемиров, објаснила је како се треба понашати у школи.
– Важно је да не буде прљавштине и смећа, ми у школи одржавамо хигијену – каже Нађа.
Уна Гогић, из другог разреда Школе „Ђура Јакшић“ и нацртала је и направила своју еколошку кућу.
– Моја кућа је од дрвета са кровом од сламе, тако сам ја замислила еколошку кућу – важно је да има природне материјале.
Из четвртог разреда ове школе такође су стигле креативне еко-куће.
– Важно је да има природне материјале, дрво, сламу. Видела сам у Кикинди једну од дрвета, јако је лепо направљена – објаснила је Лара Перендић.
– Цртала сам еколошку кућу, имала сам пуно ветрењача на цртежу и поток и соларне плоче, све што нам треба – рекла је Лара Кнежевић.
За њихову другарицу Мину Псодоров еко-кућа је пећина у којој се живи, са много природе, малих животиња и цвећа око ње.
– Трудимо се да утичемо на све, на децу од најмлађег узраста, од вртића, до пензионера, имамо активности за сваку циљну групу – изјавила је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата. – Програм „Моја еко-кућа“ наставак је активности од прошле године када су ђаци правили ветрењаче. На све могуће начине се трудимо да им пробудимо осећај за природу, да их вратимо у прошлост. Овог пута су цртали и правили, како су они то назвали, „стару и нову кућу“. Сва деца ће бити награђена.
Изложба „Моја еко-кућа“ данас је званично отворена и из Секретаријата позивају школе и вртиће да их посете до краја месеца, до када је отворена.
С. В. О.
Због планираних радова на мрежи, у петак, 15. марта, од 8 до 12 сати, струје неће бити у Кикинди, у Доситејевој, од Трга српских добровољаца до Семлачке, саопштено је из „Електродистрибуције“.
На списку, истакнутом на излогу Удружења пензионера, налазе се имена оних којима је ПИО Фонд одобрио бесплатну рехабилитацију у бањи, као и они који су остали „испод црте“. Списак је прелиминаран и сада пензионери чекају писма из Фонда, каже председник Удружења, Милан Периз.
– Захтев за десетодневни бесплатан боравак у бањи поднело је око 400 пензионера, а Кикинди је Фонд, као и претходних година, одобрио 120 места – објашњава Периз. – Пензионери имају право на ову погодност само једном. Сада они којима је захтев одобрен могу да очекују даље информације из Фонда – у коју бању ће путовати и ког датума. Иде се током целе године, а пензионери којима не одговара одређени датум, могу да га промене. У формулару за пријаву имали су понуду од 20 бања из Србије и шест из Војводине и могли су да упишу три бање.
Периз такође подсећа да је у току пријављивањње за куповину огрева за следећу зимску сезону, плаћањем у десет месечних рата.
– Пензионери могу да се јаве у Удружење и да резервишу огрев: дрво – багрем, храст или буковину по цени од десет хиљада динара за кубик, и угаљ „станари“, који кошта 19 хиљада по тони. За сеоска домаћинства још се доплаћује 500 динара за превоз. Што се пре пријаве, имаће прилику да отплаћују огрев на више рата – прецизира Периз.
Као и ранијих година, влада велика заинтересованост – већ је наручено 150 кубика огревног дрвета и око 70 тона угља. Огрев ће стићи у летњим месецима како би се на време ускладиштио.
С. В. О.
