najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
U Pozorištu „Lane“ sutra (nedelja, 17.mart) za dečiju publiku će se igrati predstava „Zmaj“ u produkciji ovog teatra. Po tekstu Jovana Jovanovića Zmaja režija je kolektivni rad ansambla.
Igraju: Kasija Pejakov, Petra Barović, Petra Zubanov, Anđela Knežević, Dunja Velemirov, Mila Marić, Mia Veljković, Mika Kuga, Tara Majstorović, David Kuburić, Nemanja Lazić i Milan Vujić. Predstava počinje u 17 sati.
Iz “Elektrodistribucije” obaveštavaju meštane Bašaida da će, zbog planiranih radova na mreži, u sredu, 20. marta, od 11 do 13 sati bez struje potrošači u ulici 4. Oktobra, od Đure Jakšića do Svetosavske.
Kulturno-umetničko društvo “Eđšeg” danas je obeležilo godišnjicu Mađarske revolucije iz 1848/49. godine. Svake godine ovog datuma odaje se počast hrabrim ljudima koji su se borili za nezavisnost i slobodu mađarskog naroda, rekla je Eržebet Savanović, potpredsednica KUD-a.
– Ovo je jedan od najznačajnijih datuma mađarskog naroda i on je postao simbol slobode, simbol borbe za očuvanje nacionalnog identiteta. Uz prigodan program odajemo počast našim hrabrim revolucionarima iz1848. godine i polažemo venac na spomen ploču posvećenu najistaknutijem vođi revolucije, Lajošu Košutu. Martovska omladina je 15. marta te davne 1848. godine objavila u svom proglasu šta želi naš narod, a to je da mi želimo slobodu, mir i slogu. Veoma je interesantno da je, i posle 176 godina, aktuelna ova poruka jer je i danas najdragocenije živeti u slobodi, miru i slozi – rekla je Eržebet Savanović.
Program je počeo svečanom misom u Katoličkoj crkvi Svetog Franje Asiškog, nakon čega je održan recital u holu sale „Eđšega“, gde se nalazi i spomen-ploča Lajošu Košutu na koju su vence položili Šandor Talpai, zamenik predsednika Gradskog odbora Saveza vojvođanskih Mađara, potpredsednica KUD-a i gost, Andraš Vano, gradonačelnik Galgaheviza, mesta u blizini Budimpešte. Svečanosti je prisustvovala i Melita Gombar, članica Gradskog veća.
U duhu poštovanja, želimo zajedno da se setimo onih koji su se žrtvovali za domovinu, rečeno je na skupu.
Promene u kikindskom Pozorištu stižu sa novoimenovanim umetničkim direktorom, glumcem, Đorđem Markovićem, do pre četiri godine članom ansambla ove kuće, a sada profesorom na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Na današnjoj konferenciji za novinare Marković je predstavio novine i odlike budućeg repertoara.
Od svog osnivanja Pozorište nije imalo umetničkog direktora, napomenula je direktorica Milena Živkov.
– Đorđe će od sada zajedno sa mnom birati koje ćemo tekstove raditi, sa kojim rediteljima i ostalim saradnicima ćemo sarađivati. Za početak će to biti dve sezone, a ako se saradnja pokaže dobrom, onda i nadalje, i nadam se velikom uspehu – rekla je direktorica.
Marković je, pre svega, ocenio da Kikinda ima jedan od najboljih ansambala u Srbiji, da poseduje i kreativne i umetničke kvalitet za velike stvari.
– To je dobar spoj tradicije, iskustva i mladosti – istakao je novi umetnički direktor. – Važno je da Kikinda bude mesto gde su svi dobrodošli, gde se reditelji, saradnici na predstavama i glumci dobro osećaju. Mislim da publika u pozorište, pre svega, dolazi zbog glumaca i predstava, odnosno priča. Zato smo, sa kolegama i direktoricom, došli na ideju da naredne dve sezone vodimo pod imenom „Balkan comedy“ ili „Komedija Balkan“, što znači da ćemo birati komedije pre svega sa prostora koji se sada zove region, a to je bivša zemlja, znači sa istog jezičkog područja. Tako počinjemo odmah od hrvatskog teksta Mire Gavrana „Savršen partner“, to će biti prva predstava, nadam se uspešna. Sledeći komad koji ćemo raditi na jesen biće po našem tekstu „Kosmaj All Inclusive“, Vladimira Đurđevića.
Dok je prvi tekst urbana komedija koja tretira temu veštačke inteligencije i položaja čoveka u savremenom svetu, pitanje izolacije, otuđenosti i potrage za savršenim partnerom, drugi je ruralna komedija. Obe priče su uzbudljive i mislim da će, pre svega za glumce, biti vrlo inspirativne, da će želeti da učestvuju u tome i da će publika teme prepoznati kao sebi bliske, objasnio je Marković i istakao da je vrlo važno da se publika vrati u pozorište u mnogo većem broju, ali i da se neće povlađivati jeftinom ukusu jer su oba teksta višeslojna i višeznačna i sadrže duboku poruku.
Za narednu godinu najavio je praizvedbu komada koji će biti napisan upravo za ovo pozorište i u čijem fokusu će biti Bosna. Želim da vratimo publiku, da se traži karta više i da ljudi s radošću dolaze u ovo pozorište, dodao je Marković.
Predstava na kojoj su već počele čitaće probe, „Savršen partner“, delo je Mira Gavrana, a režiju potpisuje Tijana Vasić koja je ovde već režirala „Kovače“. Glumačku podelu čine Mina Stojković, Vladimir Maksimović i Marina Vodeničar.
– Predstava je, zapravo, romantična komedija sa primesama futurizma, tretira problem savremenog društva, posebno žene u njemu. Ja igram jedan od glavnih likova, Tinu, ambicioznu ostvarenu mladu ženu koja, jureći za svojom karijerom i savremenim trendovima, odbacuje ono što je najvažnije – ljubav, porodicu, partnerstvo, ne prepoznaje to kao važno. Tema je jako zanimljiva, bavi se i veštačkom inteligencijom i stvarima koje nisu još uvek tu, ali nisu ni daleko od nas. U fokusu su muško-ženski odnosi, što je uvek zanimljivo i aktuelno, ali ima i dublju poruku – rekla je Marina Vodeničar.
Premijera će biti praizvedba u Srbiji. Komad će se igrati na maloj sceni, a prvo izvođenje zakazano je za 17. maj.
S. V. O.
Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač je, u pratnji sekretarke za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, Miroslave Narančić, danas u Beogradu potpisao ugovore sa ministarkom zaštite životne sredine, Irenom Vujović.
Ministarstvo je Gradu odobrilo oko 14 miliona dinara za zamenu kotlova u osnovnoj školi u Ruskom Selu i uklanjanje divljih deponija u naseljenim mestima Banatsko Veliko Selo i Iđoš.
Jedan od najlepših izloga i radnji sa najšarolikijim asortimanom ukrasnih i upotrebnih predmeta svakako je „Latte Shop“, vlasnice Jelene Maksimović. Kikinđanima je poznat kao mesto sa unikatnom i robom koja se ne može naći na drugim mestima, već 18 godina; prvo u kiosku kod Mikronaselja, u Svetosavskoj ulici, a od pre šest godina na novoj adresi, na Trgu srpskih dobrovoljaca 38, na potezu između Katoličke crkve i Pošte.
– Ovde imamo veći prostor i širi asortiman – kaže vlasnica Jelena Maksimović. – Imamo porcelana, keramike, sve za kuću, etažere, šoljice, zvona za kolače, a od galerijskog programa lampe, figure, vaze, ramove za slike, ogledala, slike, zidne stove, ćupove.
Jelena nabavlja i unikatni komadni nameštaj: klub-stolove, stočiće za cveće, komode i vitrine, poklone za različite prigode: rođendane, godišnjice, odlazak u penziju. Pored cveća i slika, tu su i drvene žabe koje donose novac i kolone slonića, ali i sezonska, praznična ponuda. Ovih dana su radnju, naravno, „okupirali“ zečići, jaja, korpice i sav mogući uskršnji asortiman. I sve to po povoljnim cenama.
– I za dvorište imamo lepu ponudu – dekorativne svećnjake i drugu baštensku galanteriju. Nudimo i lep asortiman suvenira; sarađujemo sa udruženjem „Artesa“, iz Sente nam stižu predmeti od gline, šolje, satovi, magneti. U ponudi imamo i nakit, bižuteriju i hirurški čelik i „svarovski“ kristale, ali i indijski program: drvene maske i figurice, mirisne štapiće koje prodajemo jedini u gradu, eterična ulja, mirisne sveće.
U prodavnici „Latte Shop“ imaćete samo jedan problem – na čemu oko da zaustavite, jer ukrasnih upotrebnih i odevnih predmeta u ovoj mirišljavoj prodavnici ima za svačiji ukus i za svaku priliku. Ljubazna vlasnica pomoći će vam da pronađete sve što poželite i čime ćete obradovati sebe ili nekog sebi dragog.
S obzirom na obiman i izuzetan asortiman, sigurno je da nećete pogrešiti. U „Latte Shop“ možete doći svakog radnog dana od 8 do 19 sati, i subotom od 9 do 14. U slučaju da vam treba znak raspoznavanja – to je izlog sa ponudom iz mašte kojoj nećete odoleti.
S. V. O.
Predavanje istoričarke Biljane Marcojević, kustoskinje u Muzeju žrtava genocida u Beogradu, pod nazivom „Heroine koje nećemo zaboraviti“, u organizaciji Muzeja i Narodne biblioteke „Jovan Popović“ i uz podršku Ministarstva kulture, održano je večeras u Kikindi.
Tribina je deo obrazovnog programa Muzeja žrtava genocida o ženama–junakinjama koje su u Prvom i Drugom svetskom ratu učestvovale u oružanim borbama i kao medicinsko osoblje ili su dale doprinos na druge načine kako bi spasile i branile svoje porodice, članove zajednice, narod i državu.
Međutim, one su manje pamćene nego muškarci. Provlače se kroz pisanu ostavštinu, ali ostaju na marginama, kaže istoričarka Marcojević.
– Za razliku od žena iz Prvog svetskog rata koje susrećemo i u posleratnim vremenima kao heroje i nosioce odlikovanja jer su mnoge od njih preživele, kada govorimo o ženama-učesnicama Drugog svetskog rata, govorimo o heroinama palim za slobodu i to pokazuje, još jednom, koliko je, zapravo, Prvi svetski rat u istoriji „vododelnica“ gde se još uvek, ponegde, nazire razlika između fronta i pozadine, dok su Drugi svetski rat i svi ratovi posle njega – totalni ratovi gde se granica između fronta i pozadine briše, gde žene silom prilika ili sopstvenom voljom sve više uzimaju puške u ruke i idu na front – ispričala je Marcojevićeva.
Tokom ovog obrazovnog programa Muzeja predstavlja se veći broj heroina među kojima su i Sofija Jovanović, Flora Sends, Milunka Savić, Nadežda Petrović, Olga Petrov, Mira Cikota, Hilda Dajč i druge.
– Predavanje počinjem heroinom koja danas nije toliko poznata, i deo je moje porodične istorije. To je Rada Bojović, majka vojvode Petra Bojovića. Ona je, u vreme ropstva pod Turcima, uspela da odškoluje petoro od šestoro dece, da budu na visokim položajima, od toga jedno žensko dete koje je bilo profesor istorije u ženskoj školi. U vremenu kada su se ljudi prstom potpisivali, jasno je koliki je to podvig. Moramo pomenuti i heroine moje su radile kao bolničarke, među kojima su bile i strankinje. Jedna od njih je i britanska bolničarka Flora Sends koja je stigla u Srbiju da se bori. Kada je došla da se prijavi na zborno mesto, rečeno joj je da ide kući i da se bavi ženskim poslovima. Čest je slučaj bio da su žene po oružje i ratni raspored dolazile umesto svoje braće ili muške dece koje u porodici nije bilo, pa su osećale taj teret da one moraju da krenu u rat. Moramo spomenuti i Dianu Budisavljević koja je dala nemerljiv doprinos kada je u pitanju spasavanje dece iz logora. Njen spisak danas se čuva u Muzeju žrtava genocida.
Posebna je priča o Hildi Dajč koja je samoinicijativno otišla u logor Staro sajmište iako to nije morala, jer je njen otac bio visoko pozicioniran. Ona je osećala potrebu da ode i da pomogne bolesnima, nemoćnima i starima za koja je znala da su već odvedeni u logor. Kroz njena pisma možemo da vidimo kakvo je bilo stanje u Starom sajmištu i zato se ona naziva srpskom Anom Frank. Hilda Dajč je ubijena u proleće 1942. godine u „dušegupki“, kamionu-ubici, preteči gasnih komora. Imala je 20 godina i bila je jedna od hiljade stradalih na tom mestu.
– Tu je i priča o 13 žena koje su preživele bacanje u jamu Ravni Dolac tokom Drugog svetskog rata – nastavlja Biljana Marcojević. – Čitajući te priče ne možete da ne zaplačete i ne možete da ne postanete bolji čovek. Spomenuću ženu koja je gledala u jami svoje dete kako izdiše, šestogodišnjeg sina Ileta. Ona je spasena, i još tokom Drugog svetskog rata dobila je još jedno dete i dala mu isto ime – Ilija.
Jedna od heroina čiji život je deo ovog predavanja je Milunka Savić, junakinja Balkanskih ratova i Velikog rata. O njenom životu postoji i mnogo mitova, kaže Marcojevićeva.
– Po mestu na kojem je sahranjena vidimo da nije dobila status koji zaslužuje. U poodmaklim godinama, tek kao starica, dobila je stan i to na petom spratu bez lifta. U Francuskoj je bila mnogo više cenjena, pozivana je na obeležavanje godišnjica rata i ponuđeno joj je da se tamo preseli i da dobije zaposlenje. Ovde je nekoliko godina čekala da dobije posao, a onda joj je omogućeno da radi kao čistačica u banci. Jedna novinarska ekipa došla je da radi reportažu o njoj i od te posete njeno ordenje je izgubljeno. Ona se trudila da bude dobrotvor, da svojim delima pokaže kako treba živeti. Školovala je decu kojoj nije bila biološka majka, usvojila je tri ćerke. Ali, priča o tome da je bila u Banjičkom logoru, da je bila izvedena pred streljački vod i da ju je tamo jedan vojnik prepoznao, dao joj paket hrane i oslobodio je, zapravo je mit i to govori o tome koliko danas zapravo malo znamo o njoj, da ne govorimo o drugim heroinama koje su u senci Milunke Savić.
Večerašnji program u Biblioteci, kojem su prisustvovali i učenici osmog razreda, počeo je prikazivanjem igrano-dokumentarnog filma „Peto pismo Hilde Dajč“, drugog iz produkcije Muzeja žrtava genocida. Prvi je o streljanju đaka u Kragujevcu, a treći „Dve Brankove Kozare“ koji je promovisan ove godine. Svi se nalaze na Youtube kanalu Muzeja žrtava genocida.
Muzej kontinuirano organizuje predavanja za osnovne, srednje škole i fakultete.
– Pre jednog predavanja čula sam decu da se pitaju šta je to streljanje ili da ne znaju šta je arhiv. To su sajber generacije i zato je naš zadatak da školu po školu, čoveka po čoveka vraćamo kulturi sećanja – zaključila je istoričarka Biljana Marcojević i, za kraj godine, najavila izložbu Muzeja žrtava genocida o ratnim heroinama.
S. V. O.
U želji da pomognu u formiranju ekološke svesti kod najmlađih i da utiču na stvaranje zdravih navika, Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj ponovo je pozvao đake da učestvuju u likovnom konkursu, ovoga puta na temu „Moja ekološka kuća“. Aktivnost je realizovana povodom Meseca energetske efikasnosti. Na konkurs je, iz deset škola, stigao 71 pojedinačni i grupni rad i svi su izloženi u Sekretarijatu. Danas su izložbu posetili đaci osnovnih škola „Đura Jakšić“ i „Feješ Klara“.
– Izložba je jako lepa i naučio sam kako se čuva priroda – tako što ne bacamo otpatke i tako što čistimo – rekao je Filip Eminovski, učenik trećeg razreda Osnovne škole „Feješ Klara“.
– Važno je da čuvamo planetu tako što je nećemo zagađivati i da ne vozimo automobile koji stvaraju dim. Ne smemo da zagađujemo vodu i vazduh – kaže Aleksa Sabo, učenik drugog razreda iste škole.
Njegova drugarica iz razreda, Nađa Velemirov, objasnila je kako se treba ponašati u školi.
– Važno je da ne bude prljavštine i smeća, mi u školi održavamo higijenu – kaže Nađa.
Una Gogić, iz drugog razreda Škole „Đura Jakšić“ i nacrtala je i napravila svoju ekološku kuću.
– Moja kuća je od drveta sa krovom od slame, tako sam ja zamislila ekološku kuću – važno je da ima prirodne materijale.
Iz četvrtog razreda ove škole takođe su stigle kreativne eko-kuće.
– Važno je da ima prirodne materijale, drvo, slamu. Videla sam u Kikindi jednu od drveta, jako je lepo napravljena – objasnila je Lara Perendić.
– Crtala sam ekološku kuću, imala sam puno vetrenjača na crtežu i potok i solarne ploče, sve što nam treba – rekla je Lara Knežević.
Za njihovu drugaricu Minu Psodorov eko-kuća je pećina u kojoj se živi, sa mnogo prirode, malih životinja i cveća oko nje.
– Trudimo se da utičemo na sve, na decu od najmlađeg uzrasta, od vrtića, do penzionera, imamo aktivnosti za svaku ciljnu grupu – izjavila je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata. – Program „Moja eko-kuća“ nastavak je aktivnosti od prošle godine kada su đaci pravili vetrenjače. Na sve moguće načine se trudimo da im probudimo osećaj za prirodu, da ih vratimo u prošlost. Ovog puta su crtali i pravili, kako su oni to nazvali, „staru i novu kuću“. Sva deca će biti nagrađena.
Izložba „Moja eko-kuća“ danas je zvanično otvorena i iz Sekretarijata pozivaju škole i vrtiće da ih posete do kraja meseca, do kada je otvorena.
S. V. O.
Zbog planiranih radova na mreži, u petak, 15. marta, od 8 do 12 sati, struje neće biti u Kikindi, u Dositejevoj, od Trga srpskih dobrovoljaca do Semlačke, saopšteno je iz „Elektrodistribucije“.
Na spisku, istaknutom na izlogu Udruženja penzionera, nalaze se imena onih kojima je PIO Fond odobrio besplatnu rehabilitaciju u banji, kao i oni koji su ostali „ispod crte“. Spisak je preliminaran i sada penzioneri čekaju pisma iz Fonda, kaže predsednik Udruženja, Milan Periz.
– Zahtev za desetodnevni besplatan boravak u banji podnelo je oko 400 penzionera, a Kikindi je Fond, kao i prethodnih godina, odobrio 120 mesta – objašnjava Periz. – Penzioneri imaju pravo na ovu pogodnost samo jednom. Sada oni kojima je zahtev odobren mogu da očekuju dalje informacije iz Fonda – u koju banju će putovati i kog datuma. Ide se tokom cele godine, a penzioneri kojima ne odgovara određeni datum, mogu da ga promene. U formularu za prijavu imali su ponudu od 20 banja iz Srbije i šest iz Vojvodine i mogli su da upišu tri banje.
Periz takođe podseća da je u toku prijavljivanjnje za kupovinu ogreva za sledeću zimsku sezonu, plaćanjem u deset mesečnih rata.
– Penzioneri mogu da se jave u Udruženje i da rezervišu ogrev: drvo – bagrem, hrast ili bukovinu po ceni od deset hiljada dinara za kubik, i ugalj „stanari“, koji košta 19 hiljada po toni. Za seoska domaćinstva još se doplaćuje 500 dinara za prevoz. Što se pre prijave, imaće priliku da otplaćuju ogrev na više rata – precizira Periz.
Kao i ranijih godina, vlada velika zainteresovanost – već je naručeno 150 kubika ogrevnog drveta i oko 70 tona uglja. Ogrev će stići u letnjim mesecima kako bi se na vreme uskladištio.
S. V. O.
