фебруар 3, 2026

Dan: 5. oktobar 2023.

Sajam investicija 1

Kikinda nastupa na najvećem sajmu investicija u Evropi

Igor Crnogorac oktobar 5, 2023 0

Kao deo delegacije Razvojne agencije Vojvodine, Grad Kikinda, sa još pet gradova pokrajine, učestvuje na jednom od najvećih evropskih sajmova investicija, „Expo Real“-u u Minhenu.

Na ovogodišnjoj manifestaciji u centru Bavarske, na više od 54 hiljada kvadrata, nastupa 2.199 izlagača iz tridesetak država sveta.

Dominantni su izlagači iz Nemačke koji predstavljaju svoje pokrajine i ekonomske regione, a značajan je i nastup predstavnika Austrije, Švajcarske, Holandije, Italije, Francuske, Španije, Velike Britanije i drugih država Evrope.

Od investitora sa prostora bivše Jugoslavije izlažu regije iz Slovenije i Hrvatske. Republiku Srbiju promovišu vojvođanski gradovi: Novi Sad, Subotica, Sremska Mitrovica, Sombor, Zrenjanin i Kikinda, koji nude industrijske zone, naučne parkove i traže investitore za izgradnju stanova i smeštajnih kapaciteta.

Grad Kikinda nastupa sa ponudom za industrijske parcele koje su u režimu slobodne carinske zone: Podzona 1 Nove industrijske zone, kao i Industrijska zona „Rasadnik“. Ponuđene su i različite brownfield lokacije i traže se potencijalni ulagači za izgradnju hotela i SPA&Wellness centra u kompleksu Starog jezera.

Investiciona ponuda Grada Kikinde našla se u društvu akvizicija velikih centara, poput nemačkih metropola Minhena, Berlina, Hamburga, Kelna, zatim evropskih gradova Budimpešte, Varšave, Barselone, Amsterdama, Praga, Dablina…

Fokus brojnih sesija na „Expo Realu“ je na racionalnoj potrošnji energije i dekarbonizaciji, što je posebno važno velikim ulagačima u različitim sektorima – industrijskim, hotelijerskim i stambenim.

Primetna je blaga uzdržanost i veći oprez potencijalnih investitora i očigledno je da geopolitičke prilike na istoku Evrope imaju dominantan uticaj na nove investicije.

Adi Endre 4

KD „Adi Endre“ iz Sajana proslavilo 75 godina rada na očuvanju tradicije

Igor Crnogorac oktobar 5, 2023 0

Izložbom koja prikazuje istorijat očuvanja tradicije i kulturne baštine, Kulturno društvo „Adi Endre“ otvorilo je, proteklog vikenda, u Domu kulture u Sajanu, proslavu 75 godina postojanja i rada.

Pored članova Kulturnog društva i dece iz OŠ „Mora Karolj“, nastupio je orkestar citri iz Telečke i gosti iz Arpadhaloma iz Mađarske, pobratimskog mesta.

– Dodelili smo zahvalnice civilnim organizacijama, Gradskoj upravi, koju su predstavljali Melita Gombar, članica Gradskog veća i Šandor Talpai, pomoćnik gradonačelnika, kao i svim zaslužnim članovima i učesnicima programa. Gosti su, kao i prilikom svakog jubileja, dobili bilten sa fotografijama koje prikazuju aktivnosti Društva u proteklih pet godina – kaže Šara Benjocki, predsednica Društva.

Svečanu zdravicu održali su predsednik Saveta Mesne zajednice Sajan, Zoltan Tot, i Balint Juhas, predsednik Izvršnog odbora Saveza Vojvođanskih Mađara.

Kulturno društvo „Adi Endre“ ima oko sto članova, od najmlađeg uzrasta, koji su aktivni u folklornoj, gastro i sekciji za očuvanje tradicije. Upravo zbog svog predanog rada na negovanju mađarske kulturne baštine, Društvo je u Budimpešti nagrađeno priznanjem „Kaloš Zoltan“ za Mađare van granica.

U Društvu se već pripremaju za aktivnosti povodom Mikulaša i Božića i očekuju početak rada sekcije sviranja na citri, kaže Šara Benjocki.

Adi Endre, čije ime nosi ovo kulturno drušvo, najznačajniji je stvaralac u modernom mađarskom pesništvu. Bio je potomak stare plemićke porodice iz Erdelja, pravnik i novinar, i veliki patriota. Voleo je svoju zemlju i celu Evropu. Svoje pesme je posvećivao slobodi, jednakosti, veri. Smatra se da, osim Šandora Petefija, nema premca. Prevodili su ga Danilo Kiš i Miroslav Krleža.

CDA_5354

Humanitarna likovna kolonija Centra za stručno usavršavanje

Aleksandra Djuran oktobar 5, 2023 0

Centar za stručno usavršavanje domaćin je Likovnoj koloniji koja se organizuje drugi put u prostoru ove ustanove. Milovan Penkov, magistar vajarstva i slikarstva iz Niša jedan je od učesnika kolonije.

-U Kikindi sam bio na koloniji u Gerontološkom centru i drago mi je što sam posle desetak godina ponovo u vašem gradu. Planiram da ostavim tri do četiri dela čija prodaja će pomoći nekom – kazao je Penkov.

Cilj je promocija  Kikinde, a kolonija je humanitarna, istakao je direktor Centra za stručno usavršavanje Dejan Karanović.

-Prva likovna kolonija održana je 2019. godine, nakon čega  je usledila korona i nismo mogli da je organizujemo. Okupili smo 25 slikara koji će stvarati u prelepom ambijentu  naučnog parka. Naši gosti imaće priliku da posete i znamenitosti Kikinde, Muzej „Teru“ i Suvaču i još bolje upoznaju naš grad. Nastala dela prodavaće se na javnoj aukciji, a novac će biti usmeren ili zdravstvenim ustanovima ili pojedincima kojima bude neophodan – pojasnio je Karanović.

Slikare je posetila Valentina Mickovski, članica Gradskog veća.

-Likovna kolonija u Centru za stručno usavršavanje okupila je slikare iz naše sredine, ali i drugih mesta Srbije. Ovo će biti prilika da upoznaju Kikindu, ali i da pokažu humanost jer će se sredstva od prodaje slika donirati onome kome su najpotrebnija. Pozdravljam ovu inicijativu – rekla je Valentina Mickovski.

Kolonija traje do nedelje.

384501940_855719729158674_3565428808531970432_n

Svečanom sednicom i polaganjem venaca Ruskoselci obeležili Dan sela

Aleksandra Djuran oktobar 5, 2023 0

Predstavnici Grada, Saveta Mesne zajednice i SUBNOR-a polaganjem venaca na spomenik žrtvama fašizma u centru Ruskog Sela obeležili su Dan oslobođenja u Drugom svetskom ratu. Sve žrtve rata zaslužuju počast jer su poginule braneći slobodu, istakli su obraćajući se okupljenima Savo Orelj, predsednik SUBNOR-a i general Milorad Stupar, savetnik u Vladi Srbije i predsednik Udruženja srpskih ratnika.

Održana je i svečana sednica na kojoj je predsednik Saveta MZ Rusko Selo Dušan Marjanović govorio o investicijama koje su urađene u ovom mestu.

-Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu odobrio je pet miliona dinara, a Grad Kikinda 7,5 miliona dinara sa kojima smo potpuno rekonstruisali objekte na stadionu FK „Crvena zvezda“ koji su svečano otvoreni za slavu sela. Adaptiran je prostor Doma kulture i posle 30 godina u renoviranim prostorijama ponovo imamo seosku biblioteku. Asfaltirano je 900 metara Njegoševe ulice, a uz proširenje bankina dobili smo odličan put. Za najkasnije 15 dana počeće izgradnja parkinga na četiri lokacije: kod pravoslavnog groblja, ispred katoličke crkve, ispred ambulante Doma zdravlja i u dvorištu Omladinske sale. Očekuje nas i čišćenje divlje deponije. Do kraja godine nastavićemo i radove na seoskom parku površine 2,5 hektara u centru sela – obrazložio je Marjanović.

Svečanosti je prisustvovao gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima koji je istakao da svako naseljeno mesto u lokalnoj samoupravi ima kvalitetenog partnera.

-Ruskoselci znaju da cene slobodu i dostojanstveno obeležavaju sve važne datume u mestu. Drago mi je što je obeležavanju prisustvovao veliki broj meštana, posebno mladih, kojima treba da prenesemo osećaj privrženosti svojoj državi i narodu. Rusko Selo može da računa na gradsku upravu, da zajednički radimo na poboljšanju kvaliteta života u ovoj mesnoj zajednici – istakao je Lukač.

Ovo je bila prilika da se Rusko Selo oduži najzaslužnijim pojedincima i kolektivima. Petooktobarsku povelju dobio je Milan Kovačević, vlasnik firme „Stovarište Kovačević“ koja je pokazala društvenu odgovornost.

-Čast mi je što je prepoznato naše zalaganje da Rusko Selo bude još lepše i bolje mesto. Uvek se odazivamo svim akcijama, a pomažemo i sportistima, talentovanim đacima, ali i organizovanje manifestacija.  Firma je osnovana pre sedam godina i naša želja je da se selo razvija, da mladi ostaju na selu i da selo živi – rekao je Milan Kovačević.

Lazo Dragić i Branislav Berbakov zahvalnice su dobili za društveno koristan rad, ali i angažovanost kada je neophodno animirati meštane da se pomogne.

-Pokrenuo sam inicijativu da se uredi pravoslavno groblje koje je u lošem stanju. Nema staza i ne može se prići pojedinim grobovima, nije bilo kolica za prevoz pokojnika i cveća. Kolica su napravljena, a prikupljena su i sredstva za izlivanje dela staze duge 88 metara  – saznajemo od Dragića.

U Drugom svetskom ratu život je izgubilo 77 Ruskoselaca , a mesto je oslobođeno 1944. godine.

ofk kikinda

Vladimir Šponja, trener OFK Kikinde: Mladima potrebna podrška, a ne negativna energija s tribina

Dejan Panić oktobar 5, 2023 0

U utakmici s malo prilika i još manje udaraca u okvir, kikindski srpskoligaš remizirao je bez pogodaka na Gradskom stadionu s Podunavcem, a šef struke OFK Kikinde Vladimir Šponja kaže da je takav meč i očekivao.

– Tim iz Belegiša, disciplinovan i tehnički potkovan, u prvom delu naterao nas je da se branimo i tada zaslužio da povede. Na poluvremenu, ušli su Benke i Čeman i tada smo uspostavili kontrolu, plenio je sigurnošću i defanzivac Mojsilović, a imali smo i dve izgledne situacije da stignemo do prednosti. Bili smo agresivniji, brži i razmišljali smo pozitivno. Rezultat je ipak realan i nisam nezadovoljan remijem, prvim u sezoni – ističe Šponja.

Trener Kikinđana naglašava da je ekipa premlada i da joj je potrebna podrška.

– Žao mi je što te činjenice jedan deo naše publike ne uzima u obzir, jer momcima ne treba negativna energija s tribina. Ove sezone srpskoligaška „Vojvodina” ujednačenija je nego ikada, možda će i svaki gol, a ne bod, odlučivati na kraju.

Sledi nedeljni matine u Pančevu.

– Start Dinama je za mnoge iznenađenje, ali to je pravi gradski klub s dugom tradicijom, a ekipa uvek zna kako da se ponaša u raznim situacijama koje ovaj rang donosi. Dodatno su se pojačali pred kraj prelaznog roka, dobili su i samopouzdanje nakon pobede u Inđiji i deluje da se nalaze u zoni komfora, međutim sigurno će biti silno motivisani i protiv nas, a na nama je da se na jugu Banata pokažemo u boljem svetlu od onog na prošlom gostovanju Slovenu pa se onda možemo nadati pozitivnom rezultatu – jasan je Šponja.

386881130_990408045559269_3970023270661715941_n

Nakovčani obeležili Dan sela i Dan kolonizacije

Aleksandra Djuran oktobar 5, 2023 0

U Nakovu je obeležen 5. oktobar Dan oslobođenja sela u Drugom svetskom ratu, ali i Dan kolonizacije. Vence su položili predstavnici Saveta mesne zajednice, Grada i SUBNOR-a. Nakovčani neguju tekovine Narodnooslobodilačke borbe, ali se na ovaj  dan sećaju i svojih njmilijih koji su se pre 78 godina sa obronaka Šatora, Grmeča i Plješevice, vođeni željom za životom dostojnim čoveka, doselili u Nakovo, rekao je Branislav Čubrilo, član Saveta mesne zajednice.

-Trudimo se da na dostojan način obeležimo važne datume u selu. Moramo da se sećamo i ne smemo da zaboravimo vremena koja su bila teška, vremena u kojima su ljudi davali svoje živote da bi  mi danas mogli da živimo u miru i slobodi. Danas je važno da se prisetimo svih onih koji su bili spremni da se izbore da nama danas bude bolje – dodao je Čubrilo.

Dan sela Nakovčanima je čestitao gradonačelnik Nikola Lukač.

-Moramo negovati kulturu sećanja na sve one koji su se žrtvovali za naše bolje sutra i moramo poštovati sve koji su se borili za slobodu, kada se ceo svet ujedinio protiv fazima,  najvećeg zla dvadesetog veka. Ovo je dan kada se prisećamo  i svojih korena i odakle potičemo. Važno je da tome naučimo našu decu i mlade. Na nama je da ujedinjeni gradimo bolju i kvalitetniju budućnost poštujući i čuvajući jedni druge – istakao je Lukač.

students

Do 31. oktobra prijave za studentske stipendije Ministarstva prosvete

Jelena Trifunović oktobar 5, 2023 0

Prijave studenata za stipendije i kredite počele su danas i trajaće do 31. oktobra, a kako je rekao pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje Aleksandar Jović po konkursu Ministarstva u proseku oko 8.000 studenata godišnje ostvari pravo na stipendiju i oko 6.000 studenata ostvari pravo na studentski kredit, dok oko 1.000 studenata ostvari pravo na prestižnu stipendiju za izuzetno nadarene studente.

„Prijava za studentske stipendije i kredite traje do 31. oktobra. Nakon visokoškolske ustanove pripremiće preliminarne liste na osnovu uputstava koje su dobile i dostaviti nadležnoj službi za studentske stipendije i kredite“, rekao je Jović za Tanjug.

Prema njegovim rečima ove kao i prethodnih govina dodeljuju se stipendije za redovne studente visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Srbija, stipendije nadarenim studentima na osnovim, master i doktorskim studijama i stipendije za nedostajuća zanimanja u prosveti, a to su pre svega u oblastima matematike, informatike, fizike i jezika.

„Mi smo prošle godine uvećali iznos za redovne stipendije, one sada iznose 13.000 dinara, pored toga pre par godina smo duplirali iznos za stipendije za nadarene studente koje iznose 24.000 dinara, a ove godine smo uvećali iznos za stipendije za nedostajuća zanimanja u prosveti i sada iznosi 19.800 mesečno“, rekao je Jović.

On je dodao da po pravilu u januaru počinje isplata, kada se isplaćuju dve rate za oktobar i novembar.

„Prijave se podnose visokoškolskim ustanovama, a na našem sajtu se preuzima konkursna dokumentacija. Ministarstvo prosvete dodeljuje stipendije redovnim studentima državnih visokoškolskih ustanova koji nisu u radnom odnosu, a koji u položili sve ispite iz prethodnih godina studija i postigli prosečnu ocenu najmanje 9,00“, rekao je Jović.

Kada se radi o stipendijama izuzetno nadarenim studentima državnih fakulteta one se dodeljuju od treće godine studija, odnosno sa ostvarenih 120 ESP bodova. i nju mogu da dobiju studenti koji su položili sve ispite iz prethodnih godina studija, prvi put upisali studije prvog, drugog ili trećeg stepena i koji su odmah nakon srednje škole upisali visokoškolsku ustanovu, a koji tokom studiranja ostvare prosečnu ocenu najmanje 9,00.

„Pravo da se prijave na Konkurs za stipendije za nedostajuća zanimanja u prosveti imaju studenti državnih visokoškolskih ustanova, koji su u tekućoj školskoj godini upisani prvi put u drugu ili treću godinu studija prvog stepena na studijskim programima oblasti matematike, fizike, informatike, srpskog, engleskog i nemačkog jezika. Uslov je i da kandidati nisu gubili nijednu godinu tokom studija, da su položili sve ispite iz prethodnih godina studija i postigli prosečnu ocenu najmanje 7,50“, rekao je Jović.

girl-3582986_1280

Od 1. novembra sistem „Pronađi me”

Jelena Trifunović oktobar 5, 2023 0

Direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić izjavio je danas da će od 1. novembra, kada proradi sistem „Pronađi me“, namenjen uzbunjivanju javnosti o nestaloj deci, svi mobilni operateri poslati jednu SMS poruku sa linkom, koji će voditi do sajta Ministarstva unutrašnjih poslova, gde će biti detaljna objava o samom nestanku deteta.

„U ovom momentu, mobilni operateri će poslati jednu SMS poruku. Pošto je malo karaktera da bi se ceo nestanak mogao opisati i da bi se mogla poslati fotografija, tu će biti jedan link koji će voditi do sajta MUP, gde će biti objava o samom nestanku. Aerodrom Nikola Tesla će na svojim bilbordima u okviru aerodroma objaviti taj nestanak i svako će zapravo uraditi ono što je trenutno u njegovoj moći“, rekao je on za Tanjug.

On je dodao da će i Putevi Srbije na auto-putevima umesto „Vozite pažljivo“, takođe objaviti informaciju o nestanku deteta.

Kada je reč o medijima i televizijama, Jurić kaže da će oni biti u obavezi da objave jedan formatirani poster gde će biti fotografija deteta, ime i prezime i eventualno mesto gde je dete zadnji put viđeno i šta je imalo na sebi u trenutku nestanka kako bi građani pomogli u potrazi.

Dodaje da će radio emiteri na svoj način moći da objave informaciju o nestanku deteta, govoreći o opisu samog deteta.

„U rad sistema ‘Pronađi me’ su uključeni svi, kad kažem svi, mislim na sve institucije, sve građane, svi mediji će pomagati u potrazi za nestalim detetom, sam sistem je zamišljen tako da uključuje celu zajedničku potragu za jednim detetom“, objasnio je on.

Prema njegovim rečima, ono što će menjati dosadašnju potragu za nestalom decom je to što će policija, osim svojih dosadašnjih procedura, uključiti i građane koji će moći da pomognu pri potrazi.

„U prethodnih godinu dana se radna grupa često sastajala. Imali smo mnogo dilema, mnogo izazova. Ono gde smo imali najveći izazov su bili kriterijumi vezano za postupak potrage, to je ono na čemu smo najviše radili, međutim taj tehnički momenat, vezano za brzo obaveštavanje, takođe jeste izazovan“, rekao je Jurić i istakao da će se sistem „Pronađi me“ nadograđivati u narednom periodu, u tehničkom smislu, kao i smislu uključivanje nekih drugih činilaca samog sistema.

Emilija

Izložba Emilije Radojičić u Salonu Muzeja „Tera“

Igor Crnogorac oktobar 5, 2023 0

Radovi vizuelne umetnice Emilije Radojičić biće izloženi u Salonu Muzeja „Tera“ od petka (6. oktobra) za kada je, u 12 sati, zakazano svečano otvaranje njene izložbe pod nazivom „TRA“.

Emilija Radojičić je rođena 1989. godine, živi i stvara u Beogradu. Završila je Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu. Kroz skorije radove ispituje granicu između umetnosti i dizajna, i nastavlja sa istraživanjem trodimenzionalnih i taktilnih aspekata crteža, tekstila i skulpture kroz različite materijale i medije.

Realizovala je brojne samostalne i grupne izložbe, audio/vizuelne performanse, kolaboracije i publikacije sa različitim umetnicima, kustosima, institucijama, galerijama i brendovima, navodi se u najavi izložbe.

Don`t copy text!