Manifestacija Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), „56. Majska izložba“, na kojoj su predstavljeni radovi umetnika svih devet sekcija, u svojoj završnici, održanoj u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu, tradicionalno uključuje i dodelu priznanja. Velika nagrada „Geneza“ dodeljena je Milici Bajić Đurov za scenografije u predstavama „Oblaci“ (Nina Plavanjac – Stevan Bodroža) Narodnog pozorišta u Kikindi i „Na pragu“ (Hasan Erkek – Stevan Bodroža), Regionalnog pozorišta u Novom Pazaru.
Tema „Majske izložbe“, „Geneza“, donela je različite percepcije autora u sagledavanju stvarnosti i njene estetizacije u umetničkom izrazu, a upravo rad Milice Bajić Đurov istakao se u različitim medijima mnogobrojnih umetnika.
Ova scenografkinja, rođena u Beogradu, diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti, gde je i magistrirala. Titulu doktora nauka, u oblasti teorije umetnosti i medija, stekla je na beogradskom Univerzitetu umetnosti. Profesor je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
– Autentičan autorski pečat u scenografskom stvaralaštvu nastojim da ostvarim kroz jedinstvenu i uspešnu vizuelno-prostornu (i vremensku) interpretaciju dramskog teksta koja daje specifičnu notu scenskom izvođenju, u skladu sa rediteljskim konceptom, te na suptilan način omogućava da se prikaže ponekad i ono što je iza teksta, iza izgovorenog, odglumljenog – kaže prof. dr Milica Bajić Đurov za Kikindski portal.
Obe scenografije, u Kikindi i u Novom Pazaru, nastale su u saradnji sa, kako ističe, sjajnim rediteljem Stevanom Bodrožom.
– U predstavi „Oblaci“ scenografija sadejstvuje s izvođačima na sceni, prateći slike iz života čuvenog Dušana Vasiljeva – objašnjava scenografkinja. – Na crvenom kružnom visokom podijumu, scenski elementi uspostavljaju prizore toplog doma, školske učionice, dečije igre, rata, ljubavi i postratnih patnji. Veliki oblak (kao znak, intencionalno satkan u nijansama crvene boje) lebdi nad kružnom platformom, transformiše se i na kraju, simbolički, pada preko scene i u njemu svoj nebeski život nastavlja preminuli Vasiljev.
U obema predstavama radnja se odvija na podijumu, postavljenom na sceni, i oko njega, a sama scenografska rešenja karakteriše izražena simbolika, istovremeno autohtona i sinhronizovana sa rediteljskim, kostimografskim, glumačkim i drugim aspektima pozorišnog čina.
– Predstava “Na pragu” nosi drugačiji senzibilitet. Shodno tome, poetika scenskog izvođenja i scenografije sprovedena je u drugačijem ključu – dodaje. – To je priča o malom čoveku koji s porodicom napušta zavičaj i odlazi u grad, u potrazi za snom koji ih vodi “u maglu melanholije i patnje”. Scenografsko rešenje prožima obrise prošlog života označenog u bujnom rastinju koje je potisnuto sumornim sivim levitirajućim okvirom njihovog novog skučenog stana. Nameštaj se uvodi u prostor kao da se spušta s neba – tako se i njemu vraća. Transparentna draperija deli podijum po vertikali i omogućava igru senki i silueta aktera, dajući nova značenja izgovorenom. Donji nivo scene, ujedno je i prostor u kome se duše preminulih opraštaju od milih i napuštaju ovaj svet.
Prof. dr Milica Bajić Đurov za svoj rad višestruko je nagrađivana. Između ostalih, dobitnica je Godišnje nagrade za scenografiju Malog pozorišta „Duško Radović“, dve godišnje nagrade ULUPUDS, priznanja za scenografiju predstava „Gospođa ministarka“ i „Emigranti“, kao i predstave „X+Y=0“, rađene po delu Borislava Pekića.
U kikindskom pozorištu, svojim inventivnim scenografskim rešenjima, obogatila je, 2015. godine, i predstavu „Murlin Murlo“ koju je, po Koljadinom delu, režirao Boban Skerlić.
S. V. O.
