Народни музеј

Praistorijski covek (2)

Пројекат „Прojeкат Метахjуман“ – дигитално оживљен човек који је пре 10.000 година заиста живео у Лепенском виру, посетиоци Народног музеја у Кикинди моћи ће да виде до 16. марта.Сви посетиоци изложбе постаће део научне и дигиталне револуције, будући да је у питању иновативни пројекат српских научника и иноватора, реализован уз подршку националне платформе Србија ствара, први пут представљен светској јавности на Светској изложби Експо 2020 у Дубаију.

Овај пројекат први пут у историји је верно приказао дигитално лице праисторијског човека из Лепенског Вира, анимирано и оживљено уз помоћ врхунске Метахуман технологије, развијене у Србији. Група научника и иноватора из Србије, на челу са професорком са Филозофског факултета у Београду Софијом Стефановић, прво је на бази анализе ископаних костију урадила реалистичан 3Д модел лобање праисторијског човека, а потом је уз помоћ врхунске Метахјуман технологије коју је развила домаћа гејминг компанија „3латерал“ из Новог Сада (део Епик гејмса) и Анрил Енџина софтвера – праисторијски човек виртулено и оживео.

У склопу представљања пројекта, планиран је и разговор са професорком Стефановић. Виша саветница председнице Владе Србије за креативне индустрије и туризам, која предводи тим националне платформе Србија ствара, Ана Илић, истиче да је Метахуман пројекат невероватан спој науке и гејминг индустрије који ће у будућности имати велики утицај у бројним другим гранама креативних индустрија.

„То је управо мисија за коју се залаже „Србија ствара” – развој и подршка мултидисциплинарност, сарадње у области иновација и креативних индустрија, подршка талентима, али и представљање Србије у свету као модерне и иновативне земље“, изјавила је она.

Изложбу Метахјуман пратиће и додатне активности у виду радионица и предавања а до сада од званичног отварања изложбе почетком фебруара поставку је видело више од 450 посетилаца.

428673276-885186146949389-6445394416502393340-n

Пратећи програм инсталације „Мета хјуман“ у Народном музеју је Фестивал археолошког филма.  Програм почиње данас 21. и траје до петка, 23. фебруара. Пројекције филмова почињу у 18 сати, док су репризни термини за школске групе, истим данима, од 10 до 17 сати.

Данас су на програму два филма и то  „Средњоковна мода“ и „Топлица у средњем веку“ ауторке Светлане Илић. Сутра су филмови „Античка жена на Балкану“ и „Видео игре археологије аутора Бојана вокркапића односно Фондације „Неозоик“. Последњег дана, у петак,  могу се погледати пројекције филма „Ново брдо: Град сребрни и уситину златни“ ауторке Светлане Илић и „Кад су камиле шетале Балканом“ Фондације „Неозоик“.

Фестивал се организује у сарадњи са Народним музејом Србије.

Деци предшколског узраста, ученицима нижих разреда основних школа и породицама су на располагању радионице о праисторији у музејском Клубу. Пројекције филмова и радионице су бесплатне.

1707937400324

Православни Свети Трифун и римокатолички Свети Валентин обележили су и кикиндски музичари. У свечаној сали Народног музеја Кикинда одржан је концерт под називом “Ово вече је најлепша нота у песми живота”.

Љиљана Сивчев, солисткиња на клавиру  истиче да концертом желе да поруче да су срећа, пријатељство, разумевање и љубав најважнији чиниоци живота.

-Ово је 12. пут да организујемо концерт и хвала свима који су нас подржали, а има их у великом броју. Драго ми је што су нам се прикључили и млади инструментални и вокални солисти чије време тек долази. Они ће се потрудити да имамо још пуно оваквих концерата – рекла је Љиљана Сивчев.

Најмлађа учесница била је Лара Петков која је разгалила срца многобројне публике говорећи стихове. У програму је учествовао и вокал Милан Прунић Дума који је додао да је велика част и задовољство наступити са младим људима.

– Желимо да поручимо само једно, волите се људи није важно ко је ко и срца нек нам буду једно – навео је Прунић.

Представили су су и Валерија Стефановић, вокал и професорка Милијана Золотић Симић  на виолини уз клавирску пратњу Кристине Ристић и Борис Шкапик “ДУО КОН АНИМА”. Публика је уживала  и у музицирању професорке Николине Сувајџић,  саксофонисткиње, у клавирској пратњи Аполоније Косо, професора Душана Дакића , тенор вокала, као и у музици виолинисте Срђана Стојановића и  Владимира Ковачевића, као клавирске пратње. Концерту је присуствовала и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

 

kikindski izvodjaci

Музички уметници из Кикинде одржаће у среду, 14. фебруара, од 18 сати, у Музеју, за своје суграђане концерт под називом “Ово вече је најлепша нота у песми живота”.

Наступиће вокални солисти Милан Прунић Дума, Валерија Стефановић, проф. Душан Дакић, Љиљана Сивчев (пиано и поезија), Милијана Золотић Симић и Срђан Стојановић на виолини, Николина Сувајџић на саксофону, као клавирска сарадња: Кристина Ристић и Борис Шкапик – „Duo con anima“, Аполонија Косо, Кристина Ристић и Владимир Ковачевић, и рецитаторка Лара Петков. Модератор концерта биће Милан Прунић Дума. Улазак је бесплатан.

Praistorijski covek (5)

Пројекат „Prehistoric MetaHuman“ – виртуелно оживљавање праисторијског човека, који је реализован уз подршку националне платформе „Србија ствара“ од данас се налази у кикиндском Музеју.

Прво оживљавање човека који је живео на Дунаву пре десет хиљада година представљено је у павиљону Србије на изложби „Експо 2020“ у Дубаију. Кикинда је, после Музеја Војводине, Народног музеја у Београду и Лепенског Вира, четврти град у којем је овај револуционарни пројекат доступан посетиоцима.

– „MetaHuman“ је резултат сарадње више различитих сектора. Антрополошки је истражен свим форензичким анализама и утврђено је да је био стар између 50 и 55 година, да је живео пре 10 хиљада година на обали Дунава, што је данас археолошки локалитет Лепенски Вир, да је био висок око 178 цм и тежак око 70 килограма, што одговара нормалном индексу телесне масе. Такође је, на основу костију, утврђено да је имао врло квалитетну исхрану, богату рибом. Интересантно је да је сахрањен у седећем положају, што је Драгослава Срејовића, нашег чувеног археолога нагнало да помисли да јесте реч о шаману, о неком ко је имао истакнути значај у својој заједници – рекла је директорица Музеја, Лидија Милашиновић.

На данашњем представљању пројекта у Музеју, Милашиновићева је објаснила да је прво урађено секвенцирање ДНК до најмањег детаља, па се тако дошло и до информација о боји очију, косе и коже, и на основу свих тих података је урађен 3Д модел лобање и реконструисан је и физички модел .

– Овај модел је покренут уз помоћ „Epic Games“-а, фирме за развијање видео-игара, односно једног софтвера, тако да он, преко комуникације са мобилним телефоном, одражава нашу мимику. Дошли смо до тога да можемо да видимо како је изгледао човек који је пре десет хиљада година живео на обали Дунава, да му се осмехнемо и да нам он узврати осмех – додала је директорица. – Надамо се да је ово само почетак научне револуције и да ћемо, за пет до десет година, моћи да видимо и неке друге праисторијске људе, можда и на основу остатака који су пронађени у околини и Кикинде.

Представљању пројекта присуствовали су градоначелник Никола Лукач и чланице Градског већа Валентина Мицковски и Мелита Гомбар, и Немања Миленковић, директор Фондације “Нови Сад – европска престоница културе”. Градоначелник је захвалио запосленима у Музеју што су „довели“ праисторијског човека у наш град.

– Видимо да нове технологије сада могу да нам дочарају како је свет изгледао, рецимо, пре десет хиљада година, и можемо да упознамо праисторијског човека. Позивам своје суграђане, децу пре свих, да дођу и да виде како нове технологије могу да помогну у стицању знања из историје и да сруше неке предрасуде – рекао је градоначелник.

Да остваре интеракцију са праисторијским човеком, сазнајемо у Музеју, долазиће организовано ђаци, а „дружење“ је доступно свим посетиоцима Музеја на првом спрату ове установе, наредних месец дана.

Како је најавила директорица Милашиновић, предавање о томе како се стигло до  „MetaHuman“-а до одржаће, 20. фебруара у Музеју, др Софија Стефановић из лабораторије за биоархеологију Одељења за археологију Универзитета у Београду.

Djoka Radak (6)

Пратећи програм изложбе о Ђорђу Радаку у Галерији „Нова“ Народног музеја први пут биће одржан у уторак, 23. јануара, од 19 сати. Глумац Славољуб Матић извешће епистоларно монографско казивање о животу и делу Ђорђа Радака.

Аутор мултимедијалне поставке о овом значајном Кикинђанину је виши кустос–историчар Владислав Вујин. Због ограниченог броја места за први музејски театар у граду, неопходна је резервација на мејл pedagoskanmk@gmail.com или на број 062 270 195. Улазак је бесплатан.

8988c867-ace2-4254-a509-5c0d778ef1a0

Народни музеј до петка, 12. јануара за децу од 7 до 12 година организује „Зимски распуст у у музеју“. Кроз радионице и занимљиве садржаје школарци сазнају више о животу људи у далекој прошлости. Уна Ергарац из Београда у гостима је код баке и деке и није јој први пут да део распуста проводи у Музеју.

-Заједно са другарима из Кикинде добро се забављам и учим нешто ново. Најинтересантнија ми је прича о мамутици Кики, како је живела, колико је била стара, када су пронашли њен скелет. Она је заслужна што су многи чули за Кикинду. Научила сам и да правим посуде од глине, односно грнчарију, коју су користили наши далеки преци – рекла нам је Уна.

За разлику од Уне, Урош Чавић из Кикинде, први пут је решио да буде део музејских радионица.

-Сада више знам о томе како су се хранили људи у праисторији, како су правили посуде за храну, чиме су се хранили. Свиђа ми се и то што учимо грнчарију и правимо посуде од глине – казао је Урош.

Ово је тринаеста година да се организују програми у музеју за време зимског распуста, сазнајемо од  Драгана Киурског, музејског педагога.

-Фокус је на археологији односно на животу људи у далекој прошлости. Ово је и прилика да се деца упознају са садржајем археолошке изложбе сталне поставке музеја. Што су теме старије и егзотичније оне су деци инспиративније за истраживање. Учесници радионица сазнају како су живели људи у каменом и металном добу, на који начин су припремали храну, које материјале из природе су користили за израду предмета за свакодневну употребу, како су се одевали. Све теме обрађујемо тако што деца, којих је петнаестак, активно учествују у радионицама – додао је Киурски.

У плану је и драматизација и израда филма о археолошком наслеђу који ће приказати живот праисторијског човека. Програме су осмислили и реализују их Драган Киурски и Катарина Драгин, музејски едукатор.

IMG_2380

Када је 2017. године поводом манифестације „Ноћ музеја“ у Народном музеју Кикинда организована изложба „Велика земља – прича о нашим селима“, многи посетиоци су питали зашто се, све оно што су видели и прочитали не „преточи“ у књигу. И били су у праву, прича Владислав Вујин, виши кустос историчар у Народном музеју.

-Изложба је и била конципирана као „улазак“ у једну „велику књигу“, боље рећи новине са великим плакатима дизајнираним попут „шареног“ магазина уз мали број експоната  пошто наш музеј „пати“ од недостатка предмета везаних за околна села. Уз основне податке о селима, посетиоци су на изложби могли да виде и прочитају битне, али и потпуно небитне, али свакако занимљиве, смешне, тужне , трагичне и заборављене приче из локалних историја свих места која чине општину  односно град Кикинду – каже Вујин.

Приче су поређане по азбучном реду девет села: Банатска Топола, Банатско Велико Село, Башаид, Иђош, Мокрин, Наково, Нови Козарци, Руско Село и Сајан. Временски период који је у овим причама обрађен завршава се у првим годинама нове колонизације после Другог светског рата.

-Пошто великокикиндске новине из несхватљивих разлога углавном нису бринуле, писале, о дешавањима у околним селима, као основни извор за изложбу сада и књигу служиле су новине које су излазиле у Београду између два светска рата „Време“ и „Правда“ и Новом Саду „Застава“. Но, тада смо дошли до проблема. Престонички медији су извештавали тек када се у нашим селима догодило нешто ружно. Нека пљачка, несрећа, убиство или самоубиство. Позитивних вести готово и да нема. Баш као и данас. Црна хроника продаје новине. Зато је ваљало потражити и друге изворе. О већини наших села писане су књиге у којима се могу пронаћи занимљиви подаци. Затим ту су и текстови вредних аутора и истраживача прошлости села који су објављивани у Гласнику Историјског архива Кикинда „Аттендите“. О прошлости из XIX века добар извор била је књига Васе Стајића „Великокикиндски диштрикт“. На крају ту су и подаци, предмети и фотографије из историјске и етнолошке збирке Народног музеја Кикинда – појаснио је Владислав Вујин.

Без икаквих претензија да буде научно штиво, већ да служи за забаву и сећање кроз забаву, „Велика земља -историјска сликовница о нашим селима“ је компилација кратких историја, „упакована“ у плаветнило севернобанатског хоризонта са мноштвом фотографија, која, без сумње, може представљати занимљиво штиво за све наше бивше и садашње суграђане.

318844156_708499423877671_5741791476130087646_n (1)

Народни музеј и ове зиме организује „Зимски распуст у у музеју“ у оквиру ког ће деца више сазнати о животу људи у далекој прошлости. Програми су од 9. до 12. јануара, од 11 до 13 сати и намењени су деци од 7 до 12 година, сазнајемо од Драгана Киурског, музејског педагога.

 

-За све који реше да део распуста проведу у Народном музеју осмислили смо четири радионице из области археологије. Ово ће бити прилика да се деца упознају са садржајем археолошке изложбе сталне поставке музеја, откриће како су живели људи у каменом и металном добу, на који начин су припремали храну, које материјале из природе су користили у изради предмета за свакодневну употребу, како су се одевали. На једној од радионица ћемо драматизацијом и филмом покушати да прикажемо живот праисторијског човека. Осим тога, деца ће имати прилику да помоћу глине израђују посуде из праисторије – каже наш саговорник.

Посебног пријављивања за програм неће бити, свако ко је заинтересован треба да у уторак, 9. јануара у 11 часова. Циљ програма је приближавање деци тема из археологије, мултисензорни доживљај живота у праисторији, развој креативности, олакшавање разумевања живота у далекој прошлости и подстицање учења кроз игру. Програме су осмслили и реализоваће их Драган Киурски и Катарина Драгин, такође музејски едукатор. Цена једне радионице је 150 динара.

Djoka Radak (5)

Мултимедијална изложба о најзначајнијој личности нашег града у 19. веку, Ђорђу Ђоки Радаку, отворена је вечерас у Галерији „Нова“ Народног музеја, поводом два века од његовог рођења. Аутор изложбе је Владислав Вујин, виши кустос–историчар.

Радак је можда најпознатији био по томе што је био други по величини добротвор Матице српске у 20. веку. Своје имање оставио је српском народу на управљање, истакао је Вујин.

– Ђока Радак био је и покретач буне априла 1848. године и активни учесник револуције 1848. и 1849. године. Целокупно своје имање, 250 хиљада ондашњих круна, оставио на управљање Матици српској која је, по његовој последњој вољи, кроз неколико фондова новац усмеравала за школовање сиромашне српске младежи. Део новца оставио је и Србима у Лици и Далмацији, а врло мало родбини са којом није био у добрим односима – рекао је Вујин.

Отварању изложбе присуствовали су градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа, Валентина Мицковски.

– Драго ми је што Музеј приређује овакве изложбе. Кикинђани не знају много о знаменитим суграђанима који су у прошлим вековима чинили град препознатљивим. Сигуран сам да ћемо на оваквим изложбама у овом лепом простору сазнавати много више о историји Кикинде – рекао је Лукач, отварајући изложбу са аутором и директорицом Музеја, Лидијом Милашиновић.

Од Радакове заоставштине кикиндски музеј поседује само један његов портрет чији је аутор познати кикиндски фотограф Карл Ланг. Изложен је и сребрни есцајг из куће Радака и његове супруге Ане, а могуће је прегледати и збирку од 117 народних рецепата, „лекаруша“, коју је написао са само 17 година.

Ђока Радак завршио је право у Бечу, говорио је мађарски, немачки и латински, бавио се превођењем и дружио се са Вуком Караџићем. Експонати, песме и приче о Радаковом животу доступне су у различитим, па и аудио форматима, а глумац Славољуб Матић поздравио је, у лику Ђоке Радака, посетиоце на отварању. Такође је, за наредни месец, најавио извођење монодрама о овом знаменитом Кикинђанину.

Изложба је реализована уз помоћ Матице српске и Музеја Војводине и уз финансијску подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, и биће отворена до 17. фебруара.

error: Content is protected !!