Народни музеј

IMG_20230630_200304

У Галерији „Нова“ Народног музеја отворена је изложба „Змијањски вез – светско нематеријално наслеђе” коју је реализовао ЈУ Музеј Републике Српске. Ово је уједно прва званична сарадња кикиндског и музеја Републике Српске из Бања Луке, а ауторка изложбе је музејски саветник Данијела Ђукановић.

-Змијање се налази надомак Бања Луке. Све жене из ове динарске области показивале су посебно умеће према везу. У зимским месецима могле су да се баве својим емоцијама и стањем свог духа из чега је и настао овако диван вез који је део идентитета људи са Змијања – рекла је Данијела Ђукановић.

Змијањски вез је прво нематеријално културно добро из Републике Српске, односно БИХ које је уписано на УНЕСКО-ву  листу.

-Трудићемо се да Галерија „Нова“ буде домаћин репрезентативним изложбама попут ове – истакла је Лидија Милашиновић, директорица Народног музеја – Ова изложба прича нам причу како културно нематеријално наслеђе доспева на УНЕСКО листу. Изузетно нам је важно да успоставимо  сарадњу са музејем из Бања Луке јер она до сада није постојала.

Изложба садржи оригиналне предмете са змијањским везом, али и предмете његове савремене примене кроз које се наставља традиција овог веза и одржање вештине. Догађају је присуствовала и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Хвала нашим гостима из Републике Српске што су нам приказали део њиховог богатог наслеђа. Желим им добродошлицу у Кикинду уз наду да се сарадња са нашим културним институцијама настави и у будућности – рекла је Валентина Мицковски.

Посетиоци изложбе, која је отворена до 30. августа,  у прилици су да виде и кратак филм о упису Змијањског веза на УНЕСКО-ву листу нематеријалног културног наслеђа.

 

Muzej Sto nevidljivih 5

Иако је „Ноћ музеја“, због трагичних догађаја, отказао организатор, „Музеји за 10“, на подручју читаве Србије, договорено је да, до петка, 19. маја планиране изложбе ипак буду постављене, али без пратећих догађаја. У кикиндском Народном музеју од вечерас је доступна изложба под називом „Сто невидљивих“, која је требало да буде централни догађај у Ноћи музеја.

– Изложба садржи вероватно и више од сто предмета који никада нису излагани и неће ни бити јер не одражавају на прави начин локалну историју или нису у најбољем стању. У суштини, чине је интересантне приче – каже директорица Народног музеја, Лидија Милашиновић. – Мени је најинтересантнија вилица бебе мамута коју је Музеј добио на поклон пре два месеца. Занимљива је и збирка учитеља Чипчића коју чине фотографије познатих Кикинђана и града, затим  најавни леци и плакати из двадесетих и тридесетих година прошлог века биоскопа „Олимпија“ и „Национал“, слика Мирослава Антића, коју не знам да ли је публика имала прилику да види, такође и слике неправедно запостављеног, јер није био академски сликар, Синише Момчилова. Ту је и кућни биоскоп са тродимензионалним сликама старим стотинак година, које се гледају са посебним наочарима, а све то израдили су Кикинђани, и још много тога.

Директорица додаје да ће изложба, такође предвиђена за Ноћ музеја, под називом „Сто заборављених“, o заборављеним Кикинђанима, бити организована у наредним месецима.

Изложба „Сто невидљивих“ у приземљу Народног музеја биће доступна три месеца.

Korinđanje 8

Пројекат „Коринђање – обележје Бадње вечери у Банату“ представљен је вечерас у Народном музеју. Програм је обухватио сценски приказ обичаја и представљање посних јела која се спремају за Бадње вече.

Аутори пројекта су музејски педагог Драган Киурски и виши кустос-етнолог, Славица Гајић.

– Реализација пројекта трајала је шест месеци. Истраживачки део били су разговори са људима и њиховим раним сећањима на коринђање, као и успостављање паралела између овог обичаја некада и сад – каже Киурски. – Причали смо са људима у Кикинди и околним селима, али и у Средњем Банату и деловима Бачке. Резултат тог рада је брошура коју представљамо вечерас. Затим смо укључили и децу, по два ученика четвртог разреда свих основних школа, који су учествовали у креативном драмском процесу, сценском приказу обичаја коринђања који приказујемо публици вечерас. Придружили смо и десет удружења жена и оне су припремиле посна јела која се служе на Бадње вече, а на вечерашње представљање резултата пројекта позвали смо и испитанике из истраживања.

Киурски додаје да је обичај коринђања карактеристичан за читав Банат и оценио да се традиција данас ревитализује, да се „Божић данас слави са истим жаром као и пре педесет година, можда чак и више“.

Лазар Рељин, ученик четвртог разреда ОШ „Свети Сава“ каже да је улогу оца у сценском приказу о коринђању припремао дуже од месец дана.

– Приказујемо Бадњи дан у Банату у старим временима, и тада се још коринђало.  И одрасли људи су облачили наопако одећу и одлазили да коринђају. Пили су вино и ракију, па се дешавало и да се потуку – каже Лазар.

Бранкица Микалачки, председница Удружења жена „Вретено“ из Иђоша каже да се у овом месту много пажње поклања очувању традиције.

– У нашем удружењу на Бадњи дан окупимо децу, правимо бадњаке за цркву, деца коринђају, а затим их почастимо посним јелима које припремамо. За вечерас смо припремили иђошке ђаконије: пуњеног шарана из иђошког рибњака, чорбаст пасуљ, посну погачу „бадњачу“ и шљиве печене у рерни – каже Бранкица.

Бадњи дан и коринђање одувек су били пуни радосних догађаја за децу, напомиње Радојка Вујадинов, председница Етно–грађанског друштва „Сувача“ из Кикинде.

– Било би лепо да се сви ти обичаји обнове – каже Радојка. – Наше чланице су за ову презентацију припремиле пироге са разним запршкама, насуво са маком, питу са пиринчем и са купусом по рецепту старом више од сто година који је моја мајка донела из Босне. Сваки крај има своје обичаје и зато је лепо да се овако спојимо и да се сви они представе.

Свечана сала Музеја била је вечерас препуна Кикинђана и гостију, а затим се прешло на дегустацију старих јела, која нису заборављена и док је оваквих чувара традиције, никада неће ни бити.

И овај Совембар у Народном музеју Кикинда био је прилика за учење, дружење и забаву. Трајао је од 2. до 26. новембра. Креативна, драмска, истраживачка, ликовна и вајарска радионица биле су посвећене познатим суграђанкама- совама утинама којима је Кикинда била и остала омиљено зимовалиште.

-У програмима Совембра учествовало је око 400 деце различитих узраста, основаца, предшколаца…За свакога је било понешто, Имали смо радне листове за млађу децу и за ону мало старију којима је посебна занимљиво било и истраживање гвалица. То је интересантан начин да сазнају чиме се сова храни- наводи Славица Цвијетић, музејски водич.

Совембар у музеју организовали су посећивали и вртићи и школе. Суботом се, на радионице, долазило породично, са децом за коју је ово одличан начин да сазнају више не само о совама и природи, већ и да се посетом музеју заинтересују за друге садржаје ове установе културе. Сви програми били су бесплатни.

 

 

Mamutfest 01

Креативне радионице, изложбе и позоришна представа привукле су посетиоце овогодишњег „Мамутфеста“, традиционалне манифестације којом Народни музеј симболично обележава рођендан мамутице Кике. Њен скелет пронађен је у глинокопу фабрике „Тоза Марковић“ 1996. године.
„ У периоду од 2005. до 2007. године реализован је програм ”Кикиндски мамут”, у то време најплаћенији пројекат Европске уније у Србији у износу од 250.000 евра, захваљујући ком су оригинални фосилни остаци пресељени у кикиндски Музеј и изложени публици. Урађена је копија у природној величини и израђен 3Д филм, односно комплетан план популаризације овог вредног експоната”, указала је Лидија Милашиновић, директорка Народног музеја Кикинда.

Програм 16. Мамутфеста обухватио је изложбе „Музеј у очима деце”, ‘„У друштву са мамутом”, као и изложбу цртежа Јелене Јаконић, потом радионице „Музејска авантура”, стреличарску радионицу „Ловци на мамута“, радионицу за тинејџере „Кустосирање”, али и концерт за бебе, као и позоришну представу „Ружно паче” Дечјег позоришта из Суботице. У оквиру „Базара музеја и идеја“ представили су се Природњачки музеј из Београда, Народни музеј Лесковац, Музеј Тера, Народни музеј Зрењанин, Народни музеј Србије и ПТТ музеј.

“Мамутица Кика је заштитни знак и бренд Кикинде. Циљ ове манифестације је да наслеђе заједнички оживимо” рекао је градоначелник Никола Лукач на свечаном отварању и захвалио се ресорном министарству и покрајинском секретаријату, на подршци организацији „Мамутфеста“.

Да је Кикинда град веома посвећен очувању културног наслеђа и културном туризму, истакла је Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.

“Ова традиционална манифестација је од великог значаја јер деца имају прилику да кроз разноврсне и интересантне програме и радионице науче нешто ново о самом мамуту, али и начину живота људи у прошлости”, истакла је Мицковски.

 

Кика имала 64 године и седам тона

Пронађен скелет мамута је готово комплетан, очувано је око 90 одсто коштане масе. Стручњаци су утврдили да је реч о женки која је била стара 64 године. Била је висока 4, 7 метара и дуга 7 метара, са кљовама од 3,5 метара. Тежила је седам тона.
Утврђено је да се Кика заглибила у приобалном делу мочваре где је, због старости и болести (боловала је од реуме) постала лак плен лешинарима. Импозантни скелет ове праисторијске животиње пронађен је на дубини од 20 метара.

error: Content is protected !!