Народни музеј

noc-muzeja-slika-(5)

Народни музеј ове године у оквиру Ноћи музеја имао је за тему „Више од слике“. Бројни садржаји привукли су посетиоце који су уживали у изложби „Седам деценија посвећености – Галерија Дома војске Србије 1953-2023“ у Галерији „Нова“ где се до 6. јула могу свидети најрепрезентативнија уметничка дела стваралаца који су обележили 20. век у нашој земљи. Управо ова изложба била је и најупечатљивији део манифестације средњошколки Милици Томић.

-Редовно посећујем Ноћ музеја и свакако је најупечатљивија поставка у оквиру које су изложена капитална дела ликовне и примењене уметности наше земље у Галерији „Нова“. Дело Петра Лубарде оставио је највећи утисак на мене – навела је Милица.

Програм за децу која су могла да се друже са сликарима, али  да се сами опробају у овој уметности  био је најинтересантни Јакову, Вељку и њиховој мами Љиљани Кнежевић Бјелић.

-Деца су одушевљена јер могу да се играју бојама, али и да експериментишу. Њихова прабака и бака, као и тата имају смисла за сликарство, тако да не чуди што смо највише времена провели са бојама – додала је Љиљана Кнежевић Бјелић.

Двориште музеја претворено је у кафе „Галерију“ где је пет сарадника Музеја и ликовњака сликало, међу којима је била и Ирена Ковач.

-Радо сам прихватила да будем део Ноћи музеја. Посетила сам све садржаје и сви су ме инспирисали на свој начин. Као успомену на ову ноћ остаће ми слика  у акрилу и пастелу мртве природе коју сам компоновала – сазнали смо од Ирене Ковач.

Изложба „Више од слике – избор дела ликовне збирке музеја“ у Галерији Народног музеја посебно је припремљена за ову прилику.

-Циљ нам је да манифестација буде интересантна свим узрастима. Кроз слике из збирке музеја успели смо да усмеримо публику да користе своја чула и различиту имагинацију. И забавни водич „Потрага за сликама“  подједнако је интересантан и најмлађима и најстаријима – казала је Лидија Милашиновић.

Манифестацију су посетили градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Кикинда је град са богатом културном традицијом, а Ноћ музеја, која се организује 16. пут један је од садржаја које суграђани не пропуштају. Уз добар садржај и радионице музеј богатство које поседује представља свим посетиоцима који су били у прилици да сазнају пуно тога – навео је Лукач.

Променадни концерт  Владимира Ковачевића и Љиљане Сивчев, али и ђака Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ имао је своју публику која је уживала. У исто време у ликовној радионици Смиљане Шалго суграђани су учили различите техникама сликања.

А.Ђ.

noc-muzeja

Народни музеј у суботу, 18. маја биће домаћин „Ноћи музеја“. Како је најавила директорица Лидија Милашиновић ове године тема је „Више од слике“ и од 18 сати па до поноћи сви који посете ову манифестацију имаће прилику да уживају у различитим садржајима.

-Публика ће имати прилику да види изложбу која је већ отворена у Галерији „Нова“.  У оквиру изложбе „Седам деценија посвећености – Галерија Дома војске Србије 1953-2023“ могу се видети најрепрезентативнија уметничка дела стваралаца који су обележили 20. век у нашој земљи. Позивам публику да је посети с обзиром на то да су изложена капитална дела ликовне и примењене уметности наше земље и ово је јединствена прилика да их Кикинђани виде – истакла је Лидија Милашиновић.

Изложба „Више од слике – избор дела ликовне збирке музеја“ у Галерији Народног музеја посебно је припремљена за ову прилику.

-Биће изложена дела из наше ликовне збирке која нису често доступна јавности. Циљ нам је да представимо различите теме и начине изражавања, као и да усмеримо публику да при посматрању  користе своја чула и различиту имагинацију. Поменуте изложбе и сталну поставку пратиће  забавни водич „Потрага за сликама“ који ће бити доступан свим посетиоцима – додала је наша саговорница.

Публика ће бити у прилици да ужива у променадном концерту Владимира Ковачевића и Љиљане Сивчев који су позвали ђаке из Основне музичке школе, али и своје пријатеље и колеге како би програм од 19 до 22 сата био што богатији. У исто време у Свечаној сали  биће организована ликовна радионица Смиљане Шалго намењена свим узрастима и свако ће моћи да се опроба у различитим техникама сликања.

Двориште музеја биће претворено у кафе „Галерију“ где ће седам сарадника Музеја и ликовњака сликати. Ово ће бити прилика да се посетиоци упознају и попричају са кикиндском сликарима, али и да сажму утиске свега што су видели током „Ноћи музеја“.

А.Ђ.

muzej-uskrsnja-radionica-(6)

Народни музеј организовао је ускршњу радионицу током које су деца више сазнала о најрадоснијем хришћанском празнику, али и о томе како и зашто се фарбају јаја. Ученике првог разреда ОШ „Вук Караџић“ затекли смо у добром расположењу и спремне да израде корпице за чуваркућу.

-Користили смо папир, картон и папире у боји. Корпицу за јаје коју сам направио носим кући и у њу ћу чувати чуваркућу. Пожурио сам и направио две корпице  – открио нам је  Урош Лисица.

Николина Глигор, такође је уживала у радионици.

-Волим Ускрс јер се тада фарбају јаја, а на поклоне добијам чоколадна јаја и зеке. Моја корпица је плаве боје и прво јаје које офарбам у петак стајаће у њој – каже Николина.

Заједно са децом дружила се музејски водич Славица Цвијетић.

-Деца су имала прилику да виде презентацију о Ускрсу, а разговарали смо и о томе шта представља овај празник и који обичаји су везани за њега. Причали смо и о томе како су се некада фарбала и украшавала јаја, али и о новијим техникама које се данас практикују. Сви су израдили корпице за чуваркућу и ускршње честитке које су однели кући – рекла је Славица Цвијетић.

А.Ђ.

muzej-dom-vojske-(4)

У Галерији „Нова” отворена je изложба „Седам деценија посвећености – Галерија Дома Војске Србије 1953–2023”. Реализује се у сарадњи Медија центра „Одбрана”, управе за односе са јавношћу Министарства одбране , а изложба је премијерно приказана у децембру 2023. у Галерији Дома војске Србије, истакла је Јелена Кнежевић, начелница поменуте галерије и ауторка изложбе.

-Најрепрезентативнија дела која се баштине у нашој збирци налазе се на изложби насталој поводом  обележавања 70 година њеног постојања и рада. Кикинђани ће имати прилику да виде дела из прве половине 20. века попут радова Саве Шумановића, Јована Бјелића, међутим оно што чини окосницу уметничке збирке јесу дела настала на нашој чувеној манифестацији „Народно ослободилачка борба у делима ликовних уметника Југославије“. Она се скоро две и по деценије одржавала у нашој галерији и окупљала је врхунске уметнике са простора некадашње земље – навела је Јелена Кнежевић.

У галерији Народног музеја изложене су слике Влаха Буковца, Љубе Ивановића, Марина Тартаље, Мила Милуновића, Косте Хакмана, Јована Бијелић, Петра Лубарде, Зоре Петровић, Милана Коњовића, Пеђе Милосављевића, Миће Поповића и многих других. Посетиоци  могу да виде и скулптуре истакнутих вајара Нандора Глида, Томе Росандића, Ангелине Гаталице, као и радове примењених уметника Велимира Вукићевића, Боривоја Дедића, Аранке Мојак, Гордане Глид и Вање Жанко.

-Очекујем да суграђани изложбу посете не једном, него више пута. Свако може да пронађе дело за себе. Уједно ово је одличан преглед националне историје уметности. Наш циљ и стратегија је да бар једном годишње имамо изложбе које гостују из већих градова и које подразумевају сарадњу са већим установама од наше, са богатијим фондом. На тај начин пружићемо прилику Кикинђанима да могу и у свом граду да виде вредна дела националне уметности – рекла је директорица Народног музеја Лидија Милашиновић.

Отварању изложбе присуствовала је и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Сигурна сам да ће сарадња Галерији Дома војске Србије и кикиндског Народног музеја бити плодоносна. Могућности има у реализацији заједничких пројеката, размени знања, али и изложби. Позивам суграђане да посете изложбу јер имају могућност да погледају оригинална дела најзначајнијих сликара и вајара наше земље – напоменула је Валентина Мицковски.

За визуелни идентитет  изложбе побринула се Маја Вучковић из Медија центра „Одбрана”, а рецензије потписују др Маријана Мраовић из Војног архива и др Катарина Живановић из Галерије САНУ. Изложба ће бити отворена до 6. јула.

A.Ђ.

 

Depo-doma-vojske

У сарадњи Медија центра „Одбрана”, управе за односе са јавношћу Министарства одбране и Народног музеја Кикинда у Галерији „Нова” у уторак 30. априла у 13 часова биће отворена изложба „Седам деценија посвећености – Галерија Дома војске Србије 1953–2023”.

Изложба је премијерно приказана у децембру 2023. у Галерији Дома војске Србије у Београду, а посвећена је обележавању 70 година њеног постојања и рада. Поставку је чинило 70 најрепрезентативнијих дела ликовне и примењене уметности из богатог фундуса који броји око 1.500 остварења националног ликовног стваралаштва.

 

У галерији Народног музеја Кикинда биће изложено неколико дела насталих у првој половини прошлог века, као што су слике Влаха Буковца, Љубе Ивановића, Марина Тартаље, Мила Милуновића, Косте Хакмана, Јована Бијелића. Већи део поставке чиниће дела српских и југословенских уметника из друге половине 20. века попут слика Петра Лубарде, Зоре Петровић, Милана Коњовића, Пеђе Милосављевића, Миће Поповића и многих других. Посетиоци ће моћи да виде и скулптуре истакнутих вајара Нандора Глида, Томе Росандића, Ангелине Гаталице, као и радове примењених уметника Велимира Вукићевића, Боривоја Дедића, Аранке Мојак, Гордане Глид и Вање Жанко.

Аутор изложбе је Јелена Кнежевић, музејски саветник и начелник Галерије Дома Војске Србије „Београд”. За визуелни идентитет побринула се Маја Вучковић из Медија центра „Одбрана”, а рецензије потписују др Маријана Мраовић из Војног архива и др Катарина Живановић из Галерије САНУ.

Изложба ће бити отворена до 6. јула.

 

Suvaca-(4)

У једином млину на коњски погон у Србији, јединој преосталој од укупно 51 суваче колико их је било средином 19. века у Кикинди, отворена је сезона за посетиоце. Млински део, млинарев стан, односно чекаоница која је, уједно, била и место сусрета и дружења Кикинђана, рестаурирани су пре четири године и сваке сезоне, од априла до октобра, привлаче велики број посетилаца, каже Драган Киурски, музејски педагог.

– Ово је наш озбиљан туристички потенцијал и очекујемо, и ове сезоне, велики број посетилаца – из Кикинде, околних места, као и из читаве Србије. Сувача је  посебан пример историјског наслеђа, на основу којег може да се реконструише прошлост нашег града – каже Киурски. – Како је она била и место окупљања, и данас је идеја да се људи овде срећу, да одржавамо програме за локално становништво. У Сувачи ће бити дечији едукативни камп, који смо изместили из Музеја, као и, већ траадиционални Дан суваче у јулу.

Сувача у Кикинди је изграђена 1899. године и представља споменик културе од изузетног значаја. Поред кикиндске, у свету су сачуване само још две – у мађарском месту Сарваш и у хрватском Отоку код Винковаца. Суваче су у Кикинди грађене пре ветрењача. У једном моменту у Великокикиндском диштрикту било их је 252.

Велико коло покретали су коњи. Био је упрегнут најмање један, а највише пет пари коња. Доводили су их, обично, радници у Сувачи, помељари. Стаза од цигала, којом су се кретали коњи, посипана је песком јер је већина помељара била сиромашна, па је доводила непотковане коње. Пар коња могао је за један сат да самеље до сто килограма жита. У Сувачи су стално радила два човека – сувачар и гонич. Број гонича повећавао се са бројем упрегнутих коња.

До средине осамдесетих година двадесетог века, у млинаревом стану живела је породица која је одржавала овај објекат. Сувача је од непроцењивог значаја за Кикинду и једно од препознатљивих обележја овог града. Прошле године посетило га је око 4,5 хиљаде посетилаца, углавном туриста. Од седамдесетак екскурзија, половина посети и ово место, каже Киурски.

Организоване групе улазак плаћају 50 дината, док је за Кикинђане бесплатан. Сувача је отворена од уторка до суботе, од 10 до 16 сати.

Uskrsnja-radionica-Muzej-(4)

Ускршњи украси већ се праве и то у Народном музеју, у Дечијем клубу. Малишани су данас, са браћом и сестрама, неки и са мамама, провели поподне у пријатној атмосфери Музеја, у креативним активностима.

Мирна нам се похвалила да је већ правила ускршње фигурице

– Направила сам јаја, зеке и пилиће, а јаја украшавам воденим бојама – каже Мирна.

Елиза је данас осликавала јаја, а код куће ће их , каже, фарбати са својом баком.

– Дошла сам на радионицу јер волим да цртам и креативна сам – рекла нам је Елиза. – Јаја сваке године шарам са баком. Стављамо биљке из њене баште на јаја, а онда их умачемо у чај. Данас, на радионици, сликам јаја воденим бојама.

На Креативној ускршњој радионици данас је најмлађи уметник имао само три године, а активне су биле и неке од мама.

– На овој, већ традиционалној радионици пред католички Ускрс, радимо нешто модернију варијанту, а пред православни Ускрс поново ћемо организовати радионицу са традиционалним елементима – каже Љубица Такачев, водич у Музеју која је данас била креативни домаћин радионице. – Правимо зеке који скакућу и пилиће, имамо разне слагалице са мотивима Ускрса.

Улазница на радионицу била је осликано јаје које је остало на изложби младих и одраслих креативаца.

С. В. О.

Gimnazija-plakete-(6)

Уз пригодан програм у којем су учествовали ђаци и њихови гости из АДЗНМ „Гусле“, у Галерији „Нова“ Народног музеја у којој је у току изложба о Душану Васиљеву, данас су уручене плакете најбољим гимназијалцима, ученицима четвртог разреда. Ђацима и наставницима Дан школе честитао је градоначелник Никола Лукач који је и уручио признања.

– Част нам је и задовољство да поздравимо најбоље међу најбољима. Знаменити Кикинђанин Душан Васиљев, чије име носи ваша школа, умро је на данашњи дан, а његова борба и живот треба да буду пример како се воли свој град и своја земља. Са тим искуствима сви можемо да будемо бољи – рекао је Лукач.

Гимназија у Кикинди постоји 166 година, а 58 година носи име овог песника и прозаисте. Пре десетак година уведена је пракса да се, додељивањем плакета, Школа одужује онима који су је најбоље представљали у току школовања, рекла је директорица, Мирјана Дражић.

– Плакете се заслужују залагањем, учењем и примерним владањем. Ученици подносе биографије, а комисија, у којој су представници Савета родитеља, председници актива и директор, у складу са правилником, доносе одлуку о награђенима – нагласила је директорица.

Милица Савковић понос је своје школе због достигнућа у многим областима.

– Школу сам представљала у Америци годину дана, била сам и веома активна у Ђачком парламенту – каже Милица и поручује вршњацима да учествују у свим активностима јер тако стичу знање, самопоуздање и нове пријатеље. У Парламенту и радионичарским активностима истицао се и Филип Бабић.

– Учествовао сам на такмичењима из математике, три пута сам представљао Школу на републичком такмичењу у пливању и једном на ученичкој олимпијади Војводине, на којој сам добио сребрно одличје – рекао је Филип који је осмислио и мото, односно поруку данашње манифестације: да се не ограничавамо ограниченом маштом других људи.

Ове школске године у Гимназији ће матурирати 86, од укупно 355 ученика.

Metahuman-post

Виртуелно оживљени човек који је пре десет хиљада година живео у Лепенском Виру продужава своје „гостовање“ у Народном музеју до 16. априла, због великог интересовања публике, саопштено је из ове установе.

Инсталацију је, од 9. фебруара до 16. марта, видело укупно 1.886 посетилаца, од чега је било 1.075 појединачних посета. Укупан број групних посета је 40 и тада је било и додатних садржаја, попут археолошког филма или радионице.

Захваљујући предусретљивости Националне платформе “Србија ствара” и ауторке пројекта, проф. др Софије Стефановић, публика Музеја ће имати прилику да се „дружи“ са праисторијским човеком још три седмице.

1711133993275

Изложба „Читање Васиљева” отворена у  Галерији „Нова“ Народног музеја реализована је у оквиру обележавања стогодишњице смрти песника Душана Васиљева. Посвећена је кикиндском песнику експресионисти, драмском и прозном писцу, човеку који је преминуо пре сто година у непуној 24. години.

-Покушали смо добијемо одговор на питање како ми данас читамо Душана  Васиљева, шта нам данас значе његова поезија и проза, да ли можемо да га разумемо и да ли смо у праву. То су питања на која, вероватно, никада нећемо добити одговор, али можемо да пробамо. Дали смо и публици могућност да нам кажу шта читају у делима Душана Васиљева, а сви посетиоци моћи ће да прочитају, у оригиналном рукопису, две његове приче које никада нису објављене. Важно је да промовишемо кикиндског песника који се чита и у основним и у средњим школама и налази се и уџбеницима  – истакла је директорица Народног музеја Лидија Милашиновић.

Изложба је реализована уз подршку писца Срђана Срдића, а сарадници су били Наташа Иветић, професорка књижевности, Тиса Фелбаб, Емилија Рељин и Николина Ружић, ученице Гимназије „Душан Васиљев“.

-Душан Васиљев није заборављен и запостављен и није један од аутора о којима се ретко говори. Напротив, од сређивања споменика, објављивања сабраних дела, оснивања регионалног центра за таленте који носи име Душана Васиљева, до додељивања књижевне награде и књижевног конкурса који је расписала Гимназија, дали смо допринос да се његово дело не заборави. Како је Васиљев, на жалост, живот завршио у раној младости, он је остао вечно млад и са њим млади могу да се идентификују и разумеју га на прави начин –  рекао је Срђан Срдић.

Отварању изложбе присуствовале су заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски и чланице Градског већа Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

-Наш дуг према овом песнику је вишеструк и књижевном наградом коју Град додељује покушавамо да се одужимо Душану Васиљеву. На овај начин чинимо да његово име живи у спони са свим досадашњим лауреатима, али и будућим. По свом квалитету награда заслужује епитет националног признања. Данашњим младим, али и будућим генерацијама треба да говоримо о делу Душана Васиљева, који је трагично, премлад изгубио живот и стварао је своја дела у суровим условима, крајње беде, сиромаштва, без подршке, без присуства мајке. И поред свега нашао је надахнуће и снагу да створи дела која остају – навела је Дијана Јакшић Киурски.

 

Помоћ изложби пружили су и Владимир Максимовић, глумац Народног позоришта Кикинда, као и Драгана Младеновић, Звонко Карановић, Лазар Павловић и Мића Вујичић , добитници награде „Душан Васиљев” у протеклих десет година.

Васиљев ће остати упамћен као аутор песама „Човек пева после рата“, „Домовина“, „Плач матере човекове“, „Сутон“. Интересантно је да за живота није објавио ниједну књигу, а век касније је више него познат у читавој Србији. Изложба је отворена до 15. априла.

А.Ђ.

error: Content is protected !!