Narodni muzej u Kikindi organizuje radionice za predškolce i osnovce u okviru izložbe „Okrug zlatnog lava“. Likovnoj radionici „Kako je nastala Kikinda“ prisustvovali su prvaci iz škole „Đura Jakšić“ koji su imali priliku da više nauče o naseljavanju naše sredine.
Nevena Stojanović, učenica OŠ „Đura Jakšić“ otkrila nam je šta joj se najviše svidelo:
-Prvi put sam videla stare predmete koje su koristili oni koji su u Kikindi živeli pre nas. Najviše mi se dopao čamac koji je deo izložbe i kojim su naši preci došli u ove krajeve.
Njen drugar iz razreda Dragan Mićin kaže da mu se veoma svidela izložba.
-Stare puške i predmeti su ono što je na mene ostavilo najveći utisak. Prvi put sam video kako su izgledali naši preci, kako su se oblačili i kako su živeli. Odabrao sam da nacrtam momenat kako su ljudi koji su došli pre svih nas doplovili čamcem – rekao je Dragan.
Dragan Kiurski, viši muzejski pedagog istakao je da su radionice počele 18. februara i traju do 7. marta.
-Izložba je inspirativna i značajna i zaposlenima i posetiocima. Radionice za decu, koje je osmislila Katarina Dragin, muzejski edukator, jedan su od mnogobrojnih pratećih programa koji prate „Okrug zlatnog lava“. Deca najpre pogledaju izložbu uz stručno vođenje koje je primereno njihovom uzrastu, nakon čega poslušaju audio priču o nastanku grada i na kraju sve svoje utiske prenose na crtež. Puno toga mogu da saznaju o dolasku graničara, isušivanju močvarnog zemljišta, dobijanju statusa Distrikta. Ovo je način da ih motivišemo da razmišljaju o svojim precima i utičemo na razvoj identiteta – naveo je Kiurski.
Iz Narodnog muzeja iskoristili su priliku da pozovu predškolce iz svih vrtića da se uključe u besplatne radionice.
A.Đ.
Priču vodi carica Marija Terezija, jedina žena vladarka u istoriji Habsburške monarhije, koja se obraća publici iz perspektive svog vremena i dela i osvetljava politički, ali i privatni život, i približava važne trenutke iz istorije ovog kraja.
Publika je imala priliku i da sluša Hajdnovu muziku, popularnu u vreme Marije Terezije, i da degustira tradicionalne poslastice poput štrudle s jabukama i čaja s rumom. Ova kombinacija stvorila je autentičnu atmosferu i dodatno povezala prisutne sa epohom o kojoj govori predstava.
– Mi je ovde vidimo kao stariju gospođu, veoma zadovoljnu svojim rezultatima, koja vrlo rado daje razne privilegije. Potrudila sam se da caricu, veoma zanimljivu istorijsku ličnost, prikažem kako najbolje znam. Ona je odgovorna i ozbiljna žena koja se smeje i šali da bi na taj način lakše podnela odgovornost. Monodrama se zove „Gledam vas iz Beča” jer je vrlo pažljivo posmatrala ovu teritoriju, bila je zainteresovana za ljude koji svoje poslove obavljaju sami, jer je činjenica da tamo gde ljudi mogu sami da utiču na svoje poslove, bolje i rade. Zato je i davala razne oblike autonomije i privilegije, pa su i Kikinđani dobili status distrikta – rekla je Gordana Perunović Fijat.
Tokom izvedbe, publika je saznala mnoge zanimljivosti o carici, uključujući i njeno zalaganje za otvaranje škola i zabrane veronauke u njima, zatim o projektu uređenja evropskih vodotokova i lični odnos prema porodici. Posebno je istaknut trenutak kada su „Moji Kikinđani, graničari, krupni ljudi u velikim čizmama i dolamama, sa šubarama i brcima,“ kako ih je opisala, stigli u Beč na dvor da izlože svoje primedbe na tekst privilegije koju je tek trebalo da dobiju.
Program „Naš suvenir u tvom domu“ trajao je četiri meseca i u njemu je, uz podršku Grada i Ministarstva kulture, učestvovalo 25 korisnika „Naše kuće“. Tokom deset radionica izradili su više od 250 suvenira, rekao je Dragan Kiurski, viši muzejski pedagog.
– Cilj je bio da ih osposobimo da, inspirisani lokalnim nasleđem, izrađuju suvenire od gline. U prvoj fazi upoznali su se sa stalnom postavkom Muzeja, radili su crteže i skice, u drugom delu su izrađivali suvenire i u trećem smo pripremali ovu promociju. Osim što je inkluzivan, ovaj projekat je i participativan, što znači da, zajedno sa našim posetiocima, pravimo programe i plasiramo nastala dela. Na taj način Muzej uključuje svoje posetioce u stvaranje programa, što je praksa već petnaestak godina – napomenuo je Kiurski.
Pored Kiurskog, u projektu su sarađivali Katarina Dragin, muzejski edukator, i Ljubiša Nikolić, konzervator-restaurator iz “Tere”.
– Ovaj projekat se razlikuje po tome što su, prvi put, svi korisnici našeg Dnevnog boravka samostalno, uz podršku, postali aktivni učesnici u životu Muzeja, i svi smo ponosni na njih. Velika vrednost je i održivost projekta koja nema vremenski rok jer svi izrađeni kalupi ostaju u našem Centru i uvek ćemo imati mogućnosti da, sa saradnicima iz „Tere“, pravimo nove suvenire. Takođe je napravljen i poseban štand sa kojim će naši korisnici uvek moći da izađu i prodaju svoje rukotvorine – rekla je Vesna Šavija, stručni saradnik u Centru za pružanje usluga socijalne zaštite.
Jedna od korisnica Centra, Dragana Pavlov, kaže da je pravila suvenire sa vetrenjačama i suvačom i da je neke od njih poklonila drugarima.
Zoran Savičić je istakao da je veoma zadovoljan svojim učešćem u projektu.
U završnici projekta, organizatori su svim učesnicima uručili poklone. Na prodajnoj izložbi, koja je imala promotivni karakter, suveniri-magneti, prodavali su se po ceni od 200 dinara. U narednom periodu svi koji to žele, moći će da ih kupe u „Našoj kući“, čime će pomoći u nabavci materijala neophodnog za aktivnosti u ovoj ustanovi.
Ova aktivnost deo je projekta „Naš suvenir u tvom domu“ koji sprovode Muzej, Centar „Tera“ i „Naša kuća“, uz podršku Grada i Ministarstva kulture.
