Народни музеј у Кикинди организује радионице за предшколце и основце у оквиру изложбе „Округ златног лава“. Ликовној радионици „Како је настала Кикинда“ присуствовали су прваци из школе „Ђура Јакшић“ који су имали прилику да више науче о насељавању наше средине.
Невена Стојановић, ученица ОШ „Ђура Јакшић“ открила нам је шта јој се највише свидело:
-Први пут сам видела старе предмете које су користили они који су у Кикинди живели пре нас. Највише ми се допао чамац који је део изложбе и којим су наши преци дошли у ове крајеве.
Њен другар из разреда Драган Мићин каже да му се веома свидела изложба.
-Старе пушке и предмети су оно што је на мене оставило највећи утисак. Први пут сам видео како су изгледали наши преци, како су се облачили и како су живели. Одабрао сам да нацртам моменат како су људи који су дошли пре свих нас допловили чамцем – рекао је Драган.
Драган Киурски, виши музејски педагог истакао је да су радионице почеле 18. фебруара и трају до 7. марта.
-Изложба је инспиративна и значајна и запосленима и посетиоцима. Радионице за децу, које је осмислила Катарина Драгин, музејски едукатор, један су од многобројних пратећих програма који прате „Округ златног лава“. Деца најпре погледају изложбу уз стручно вођење које је примерено њиховом узрасту, након чега послушају аудио причу о настанку града и на крају све своје утиске преносе на цртеж. Пуно тога могу да сазнају о доласку граничара, исушивању мочварног земљишта, добијању статуса Дистрикта. Ово је начин да их мотивишемо да размишљају о својим прецима и утичемо на развој идентитета – навео је Киурски.
Из Народног музеја искористили су прилику да позову предшколце из свих вртића да се укључе у бесплатне радионице.
А.Ђ.
Причу води царица Марија Терезија, једина жена владарка у историји Хабсбуршке монархије, која се обраћа публици из перспективе свог времена и дела и осветљава политички, али и приватни живот, и приближава важне тренутке из историје овог краја.
Публика је имала прилику и да слуша Хајднову музику, популарну у време Марије Терезије, и да дегустира традиционалне посластице попут штрудле с јабукама и чаја с румом. Ова комбинација створила је аутентичну атмосферу и додатно повезала присутне са епохом о којој говори представа.
– Ми је овде видимо као старију госпођу, веома задовољну својим резултатима, која врло радо даје разне привилегије. Потрудила сам се да царицу, веома занимљиву историјску личност, прикажем како најбоље знам. Она је одговорна и озбиљна жена која се смеје и шали да би на тај начин лакше поднела одговорност. Монодрама се зове „Гледам вас из Беча” јер је врло пажљиво посматрала ову територију, била је заинтересована за људе који своје послове обављају сами, јер је чињеница да тамо где људи могу сами да утичу на своје послове, боље и раде. Зато је и давала разне облике аутономије и привилегије, па су и Кикинђани добили статус дистрикта – рекла је Гордана Перуновић Фијат.
Током изведбе, публика је сазнала многе занимљивости о царици, укључујући и њено залагање за отварање школа и забране веронауке у њима, затим о пројекту уређења европских водотокова и лични однос према породици. Посебно је истакнут тренутак када су „Моји Кикинђани, граничари, крупни људи у великим чизмама и доламама, са шубарама и брцима,“ како их је описала, стигли у Беч на двор да изложе своје примедбе на текст привилегије коју је тек требало да добију.
Програм „Наш сувенир у твом дому“ трајао је четири месеца и у њему је, уз подршку Града и Министарства културе, учествовало 25 корисника „Наше куће“. Током десет радионица израдили су више од 250 сувенира, рекао је Драган Киурски, виши музејски педагог.
– Циљ је био да их оспособимо да, инспирисани локалним наслеђем, израђују сувенире од глине. У првој фази упознали су се са сталном поставком Музеја, радили су цртеже и скице, у другом делу су израђивали сувенире и у трећем смо припремали ову промоцију. Осим што је инклузиван, овај пројекат је и партиципативан, што значи да, заједно са нашим посетиоцима, правимо програме и пласирамо настала дела. На тај начин Музеј укључује своје посетиоце у стварање програма, што је пракса већ петнаестак година – напоменуо је Киурски.
Поред Киурског, у пројекту су сарађивали Катарина Драгин, музејски едукатор, и Љубиша Николић, конзерватор-рестауратор из “Тере”.
– Овај пројекат се разликује по томе што су, први пут, сви корисници нашег Дневног боравка самостално, уз подршку, постали активни учесници у животу Музеја, и сви смо поносни на њих. Велика вредност је и одрживост пројекта која нема временски рок јер сви израђени калупи остају у нашем Центру и увек ћемо имати могућности да, са сарадницима из „Тере“, правимо нове сувенире. Такође је направљен и посебан штанд са којим ће наши корисници увек моћи да изађу и продају своје рукотворине – рекла је Весна Шавија, стручни сарадник у Центру за пружање услуга социјалне заштите.
Једна од корисница Центра, Драгана Павлов, каже да је правила сувенире са ветрењачама и сувачом и да је неке од њих поклонила другарима.
Зоран Савичић је истакао да је веома задовољан својим учешћем у пројекту.
У завршници пројекта, организатори су свим учесницима уручили поклоне. На продајној изложби, која је имала промотивни карактер, сувенири-магнети, продавали су се по цени од 200 динара. У наредном периоду сви који то желе, моћи ће да их купе у „Нашој кући“, чиме ће помоћи у набавци материјала неопходног за активности у овој установи.
Ова активност део је пројекта „Наш сувенир у твом дому“ који спроводе Музеј, Центар „Тера“ и „Наша кућа“, уз подршку Града и Министарства културе.
