Narodni muzej Arhive | Page 2 of 11

Muzej u džepu: audio-vodič koji o Kikindi priča na četiri jezika

Redakcija Kikindski January 30, 2026

Narodni muzej Kikinda krajem 2025. godine uveo je multijezični digitalni audio-vodič koji posetiocima omogućava samostalno i interaktivno upoznavanje stalne postavke muzeja i lokaliteta Suvača. Vodič je dostupan putem mobilne aplikacije i koristi se u okviru redovne ulaznice, bez dodatne naplate.

Reč je o projektu „Multijezični digitalni vodiči i mobilne platforme za prezentaciju i promociju kulturnog nasleđa Narodnog muzeja Kikinda“, čiji je cilj osavremenjivanje načina prezentacije muzejskih sadržaja i njihova veća dostupnost domaćoj i stranoj publici. Audio-sadržaji su dostupni na srpskom, engleskom, mađarskom i rumunskom jeziku, a obuhvataju tekstove, fotografije i zvučne zapise.

Prema rečima muzejskog savetnika dr Dragana Kiurskog, glavni razlog za uvođenje audio-vodiča jeste sve raznovrsnija struktura posetilaca.

-Naš muzej sve češće posećuju strani turisti, a nemamo uvek mogućnost da im obezbedimo vodiča na stranom jeziku. Audio-vodič omogućava da svi dobiju kvalitetno i razumljivo tumačenje postavke – naveo je Kiurski.

Vodič obuhvata 15 tačaka u okviru stalne postavke Narodnog muzeja Kikinda, uključujući priču o zgradi muzeja, arheološku, etnološku, istorijsku i umetničku zbirku, kao i izložbe posvećene prirodnjačkom nasleđu i slikarstvu 20. i 21. veka. Poseban segment posvećen je Suvači, mlinu na konjski pogon iz 1899. godine, koji je pod programskom upravom muzeja.

Aplikacija se besplatno preuzima sa Google Play prodavnice pod nazivom „Heritage Guide“ i ostaje dostupna korisnicima i van muzeja. Sadržaj je prilagođen različitim grupama posetilaca, a poseban značaj ima za slepe i slabovide osobe, u skladu sa inkluzivnim pristupom muzeja.

Projekat je realizovan u saradnji sa kompanijom Go2TECH d.o.o., koja je bila zadužena za dizajn i tehničku izradu aplikacije, dok je finansiran sredstvima Ministarstva kulture. Na pripremi tekstova radili su kustosi i edukatori Narodnog muzeja Kikinda, a realizacija je trajala oko tri meseca.

Kako ističu u muzeju, uvođenje audio-vodiča predstavlja važan korak u modernizaciji rada ustanove, ali i doprinos turističkoj ponudi grada.

-Iako ništa ne može da zameni živu reč i direktan kontakt sa predmetom, digitalni vodič pruža novo iskustvo i drugačiji pogled na postavku, čak i onima koji misle da muzej već dobro poznaju – poručuje dr Dragan Kiurski.

T. D.

Od kolona do korena: osam decenija od seoba koje su oblikovale Banat

Redakcija Kikindski January 23, 2026

U Narodnom muzeju večeras je održan program posvećen obeležavanju 80 godina od kolonizacije Vojvodine, jednog od najvećih organizovanih preseljenja stanovništva posle Drugog svetskog rata. Učesnici skupa, između ostalih, bili su dr Jelena Veselinov, istoričar prava, dr Milan Micić, istoričar, mr Pavle Orbović, istoričar, i Bogdan Šekarić, etnolog. Govorilo se o istorijskim, pravnim i društvenim posledicama kolonizacije, u okviru koje je na prostor Vojvodine u kratkom roku naseljeno oko 250.000 ljudi.

Dr Milan Micić, generalni sekretar Matice srpske, podsetio je da su kolonisti uglavnom dolazili iz ratom razorenih područja i da je čitav proces imao izrazito humani karakter.

-Na teritoriju Vojvodine je za godinu dana došlo oko 250.000 ljudi u 114 naselja. To je najorganizovanija kolonizacija u istoriji Vojvodine i donela je novu energiju i nov život u banatska naselja – istakao je Micić.

O organizaciji procesa govorio je mr Pavle Orbović, naglasivši da je preseljenje bilo precizno planirano i logistički zahtevno.

-Određeno je da se u Vojvodinu naseli oko 45.000 porodica, sa prosečno šest članova, što je približno 250.000 ljudi. Prevoz je bio organizovan vozovima, put je često trajao od sedam do deset dana, a uslovi su bili veoma teški – naveo je Orbović.

Dr Jelena Veselinov ukazala je da je kolonizacija bila tesno povezana sa agrarnom reformom i pravnim uređenjem novonastalih odnosa.

-Kolonizacija je bila zamašan posao obavljen u rekordnom roku od 1945. do 1948. godine. Cilj je bio da se reši boračko pitanje, ublaži glad i uredi raspodela zemlje i imovine – rekla je Veselinov.

O lokalnom kontekstu govorio je hroničar Dušan Dejanac, koji je podsetio da je poslednja grupa kolonista u Kikindu stigla na Badnje veče iz Bihaća i Bosanske Krupe.

-Stigli su nenajavljeni, ali su za dva do tri dana za njih bile pripremljene kuće – naveo je Dejanac.

Gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan istakao je da je na teritoriju grada nakon rata došlo više od 14.000 kolonista i da su oni, zajedno sa starosedeocima, oblikovali identitet grada.

-Kikinda je uvek bila grad otvorenog srca, a potomci kolonista danas čine važan deo naše zajednice – poručio je Bogdan.

Kako je istakla članica Gradskog veća za kulturu i turizam Marijana Mirkov, obeležavanje ovog jubileja je „prilika da se oda priznanje svima koji su napustili svoja ognjišta i doprineli razvoju zajednice u kojoj danas živimo“.

Program su upotpunili nastupi KUD-a „Petar Kočić“, kao i tradicionalna gastronomska ponuda Udruženja žena iz Novih Kozaraca.

Svečana akademija i izložba u Muzeju: 80 godina od kolonizacije

Redakcija Kikindski January 20, 2026

U Svečanoj sali Narodnog muzeja u Kikindi, u petak, 23. januara, sa početkom u 18 časova, biće održan program posvećen obeležavanju 80 godina od kolonizacije, pod nazivom „Kolonizacija 1945–1948. godine u Vojvodini“. Događaj je namenjen svima koji žele da se upoznaju sa istorijskim, pravnim i društvenim aspektima jednog od najznačajnijih posleratnih procesa na ovom prostoru.

O kolonizaciji i njenim posledicama govoriće dr Jelena Veselinov, istoričar prava, dr Milan Micić, istoričar, mr Pavle Orbović, istoričar, i Bogdan Šekarić, etnolog. U okviru programa učestvovaće i KUD „Petar Kočić“ iz Novih Kozaraca.

Posetioci će imati priliku da pogledaju i izložbu posvećenu Branku Ćopiću, u organizaciji Kulturnog centra Novi Sad, koja tematski dopunjuje priču o posleratnom vremenu i seobama stanovništva.

Kolaž kao dijalog sa umetnošću: Radionice za odrasle u Muzeju Kikinda

Redakcija Kikindski January 14, 2026

Narodni muzej Kikinda organizuje ciklus besplatnih radionica izrade kolaža za odrasle, u okviru pratećeg programa izložbe „Umetnička kolonija na Starom sajmištu – umetnici iz zbirke Rajka Mamuzića“. Prva radionica biće održana u petak, 16. januara, od 18 časova.

Radionice su namenjene odrasloj publici i osmišljene su kao kreativni susret sa umetničkim delima iz muzejske zbirke. Kao polazna inspiracija za izradu kolaža koristi se slika „U plavoj gami“ autora Dragutina Cigarčića.

Program će se odvijati u prostoru Narodnog muzeja Kikinda u tri termina: 16, 23. i 30. januara, u vremenu od 18 do 20 časova. Učestvovanje je besplatno, a zainteresovani se mogu informisati putem telefona 061/401-2981.

Porodični praznici u Muzeju: novogodišnje radionice otvorene za najmlađe i njihove roditelje

Redakcija Kikindski December 30, 2025

Novogodišnje radionice u Narodnom muzeju počele su 23. decembra i trajaće do 17. januara, svakog dana od 10 do 19 časova, osim ponedeljkom i nedeljom, kada muzej ne radi sa publikom. Radionice su osmišljene kao porodičan prostor za zajedničko stvaranje, a ulaz je besplatan.

Kako je istakla Ljubica Takačev, muzejski vodič, cilj radionica je da deca i roditelji zajedno provode vreme kroz kreativan rad u prazničnoj atmosferi. Posetioci imaju priliku da sami prave novogodišnje ukrase, uz muziku i ambijent prilagođen praznicima.

-Radionice su zamišljene kao porodični dan u muzeju. Roditelji sa decom zajedno prave ukrase, bez gotovih rešenja, što podstiče kreativnost i zajednički rad – navela je Takačev.

Deca tokom radionica uče da izrađuju različite oblike i ukrase, poput kupe, irvasa i kruga, kao i tehnike pletenja tračica.

Radno vreme radionica 31. decembra biće skraćeno do 15 časova, dok muzej neće raditi 1. i 2. januara, kao ni 6. i 7. januara. U ostalim radnim danima radionice će biti dostupne u uobičajenom terminu.

Publikacija o nekropoli bakarnog doba u Podlokanju dobra osnova za istraživanje

Aleksandra Djuran December 23, 2025

U Narodnom muzeju organizovana je promocija knjige „Nekropola bakarnog doba Podlokanj – Južne bašte“ autora Snežane Grčki Stanimirov i Save Stanimirov Grčki. U publikaciji su predstavljena istraživanja i rezultati analiza kompletnog materijala pronađenog na ovom značajnom lokalitetu iz perioda bakarnog doba. Arheološki lokalitet u Podlokanju istraživan je u periodu od 1996. do 2001. godine pod rukovodstvom tadašnjeg direktora i kustosa arheologa Narodnog muzeja Kikinda Stevana Vojvodića.

-Knjiga je dobra podloga za istraživanje bakarnog doba ovog dela naše zemlje – rekao je Sava Stanimirov Grčki. – Arheološka iskopavanje počela su nakon što je stanovnik Podlokanja Mile Klepić pronašao posudu za koju se ispostavilo da je deo najveće bakarne nekropole u Srbiji. U knjizi ima i zanimljivih podataka poput toga da su svi pokojnici sahranjivani pod određenim uglom u odnosu na položaj sunca odnosno obred je obavljan u večernjim satima. Otkrili smo i dva zlatna visuljka za uši koji su u stvari dve minijaturne preslice koje imaju zaštitno antropijsko značenje.

Na osnovu tipologije keramike određen je i vremenski okvir nastanka nekropole, koji je i potvrđen na Rimskom univerzitetu.

-Materijal u knjizi predstavlja osnovu za druge tipološke analize. Prilikom istraživanja pronađeno je više od 150 predmeta u 53 groba. To su grobne posude, ima i jedna bakarna sekira, kremeni noževi koji su svedoci na koji način se živelo. Nekropola pripada mešovito zemljoradničko-stočarskoj komponenti – dodao je Stanimirov Grčki.

Dr Miloš Spasić iz Muzeja grada Beograda je recenzent knjige naveo je da knjigu prati veliki broj ilustracija nastalih tokom istraživanja lokaliteta.

-Često se dešava da publikacije o arheološkim istraživanjima izostanu tako da je ova knjiga značajna. Tema koja je obrađena prevazilazi granice naše zemlje jer će značiti istraživačima iz celog sveta – zaključio je Spasić.

Izdavač publikacije je Narodni muzej Kikinda, a finansijsku podršku pružilo je Ministarstvo kulture.

A.Đ.

Umetnost nastala na Starom sajmištu stigla pred kikindsku publiku

Redakcija Kikindski December 16, 2025

U Narodnom muzeju u Galeriji Nova otvorena je izložba „Umetnička kolonija na Starom sajmištu – umetnici iz zbirke Rajka Mamuzića“. Reč je o gostujućoj postavci Galerije likovne umetnosti Poklon-zbirka Rajka Mamuzića iz Novog Sada.

Izložbu čine 32 umetnička rada – slike i skulpture nastale pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, uz prateći dokumentarni materijal koji postavci daje društveno-politički i kulturološki kontekst. Postavka osvetljava period nakon 1950. godine, kada je kompleks Starog sajmišta postao radni prostor mladih umetnika prve posleratne generacije.

Muzejski savetnik Poklon-zbirke Rajka Mamuzića iz Novog Sada, Jovanka Stolić, istakla je značaj ovog prostora za razvoj moderne umetnosti.

-Staro sajmište je mesto sa veoma neobičnom i složenom istorijom. Nakon što je pred Drugi svetski rat bilo savremeni sajamski kompleks, a tokom rata logor, posle rata postaje mesto stvaranja. Upravo tu se rađa naša moderna umetnost, a za Poklon-zbirku Rajka Mamuzića taj prostor je od posebnog značaja, jer je tamo formiran veliki deo fonda naše institucije – navela je Stolić.

Direktor Narodnog muzeja, Miloš Pušara, ukazao je na simboliku samog naziva izložbe. -Izraz Staro sajmište u kolektivnom pamćenju označava mesto stradanja i bola, ali je nakon Drugog svetskog rata postalo prostor u kojem se stvara i u koji dolaze umetnici. Ta promena čini ovu izložbu posebno značajnom – rekao je Pušara.

Posetioci će do sredine februara biti u prilici da vide dela najznačajnijih umetnika prve posleratne generacije: Miodraga Miće Popovića, Lazara Vozarevića, Milana Popovića, Ksenije Divjak, Aleksandra Lukovića i ostalih stvaralaca koji su uticali na oblikovanje savremene jugoslovenske likovne umetnosti.

Zbirka Rajka Mamuzića gostuje u Narodnom muzeju

Redakcija Kikindski December 15, 2025

U novoj galeriji Narodnog muzeja u utorak, 16. decembra, u 18 časova biće otvorena izložba „Umetnička kolonija na Starom sajmištu – umetnici iz zbirke Rajka Mamuzića“. Reč je o gostujućoj postavci koja predstavlja deo umetničke baštine iz jedne značajne kolekcije.

Izložba je realizovana u saradnji sa Galerijom likovne umetnosti poklon-zbirka Rajka Mamuzića iz Novog Sada. Postavka donosi izbor radova umetnika okupljenih oko umetničke kolonije na Starom sajmištu, sagledan kroz Mamuzićevu kolekcionarsku celinu.

Izložba će biti dostupna publici od decembra 2025. do februara 2026. godine.

Maestro Kolundžija oduševio prepunu salu Narodnog muzeja

Redakcija Kikindski December 6, 2025

Svečana sala Narodnog muzeja bila je večeras ispunjena do poslednjeg mesta, a kikindska publika uživala je u izuzetnom koncertu violiniste Jovana Kolundžije, jednog od najznačajnijih muzičara današnje klasične scene. Maestro, koji je tokom karijere nastupio u više od 4.000 koncertnih prostora, nije skrivao oduševljenje atmosferom u gradu.

—Kikinda je jedan od mojih omiljenih gradova. Sala je divna, a ovih 150 ljudi večeras bili su mala čarolija za mene – rekao je Kolundžija, dodajući da mu je završna Sen-Sansova kompozicija jedna od najdražih u repertoaru.

Na klaviru ga je pratila sestra, pijanistkinja Nada Kolundžija, koja je istakla da je posebno vezana za naš grad:

— Mogu da kažem da mi je srce ovde ostalo. Kikinda je mesto koje je zadržalo kulturu, ljudi vode računa o sebi i svom vremenu – izjavila je ona.

U ime organizatora, Marko Markovljev iz Kulturnog centra istakao je značaj večerašnjeg događaja:

—Imali smo sreću da maestro poželi da nastupi u Kikindi. Svaki ovakav koncert doprinosi kulturnom životu grada – istakao je Markovljev.

Podršku koncertu pružio je i Grad Kikinda.

— Ovakvi događaji su važni i lepo ih prihvata naša publika. Grad će ih uvek podržati – poručila je pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

Koncert je završen dugotrajnim aplauzom, a publika je još jednom pokazala da u Kikindi postoji snažna i verna ljubav prema vrhunskoj klasičnoj muzici.

Jovan Kolundžija u subotu, 6. decembra, nastupa u Narodnom muzeju

Aleksandra Djuran December 5, 2025

Jedan od najvećih domaćih virtuoza na violini, Jovan Kolundžija, uz klavirsku pratnju sestre Nade, u svečanoj sali Narodnog muzeja, u subotu, 6. decembra u 19 sati, održaće koncert klasične muzike. Ovaj muzički događaj u organizaciji Kulturnog centra, realizuje se uz podršku Grada Kikinde i Ministarstva kulture Republike Srbije.

Kolundžija je inače čest gost u našem gradu i rado se odaziva pozivima da klasičnu muziku približi najširem auditorijumu.

Naša publika u unutrašnjosti nije ništa manje edukovana u odnosu na prestoničku ili svetsku, a i na inostranim scenama se dešava da publika aplaudira između stavova. Dakle, zna li generalno publika za bonton kad su u pitanju koncerti ozbiljne muzike?

– Teško je to reći. Ona prava svetska publika u velikim dvoranama, u velikim salama, zna protokol kako bi trebalo da se ponaša za vreme koncerta. Uglavnom se između stavova ne aplaudira, ali se niko od umetnika ne ljuti na to. Nije to nikakva strašna stvar. Uvek ima ljudi koji su povučeni nekom kadencom, nekim krajem nekog stava. Prosto su izazvani da aplaudiraju, jer je toliko dobro pa nisu mogli da izdrže. Tako da je to sve u redu, a što se edukovanosti publike tiče – mi smo izgubili publiku. Ona koja ide na koncerte, ona je u dovoljnoj meri edukovana, samo ostale su sad samo starije generacije, koje su navikle da idu na koncerte i da slušaju autore iz 18, 19. i ponešto 20. veka, a što se mladih tiče – oni su sad u manjini zato što vladaju drugi žanrovi. Znate i vi šta je sve zanimljivo, bez čega se ne može i sa čime se mora deliti slobodno vreme. Tako da ovo je jedan zastoj, ali zastoj koji je došao spontano, zato što se čitav taj medijski život prepustio tome da svako radi šta hoće. A pošto svi trče za parama, onda se prave takve ideje i takve kalkulacije da programi koji ne donose puno para – nisu ni zanimljivi. Mi klasičari nemamo puno para i nismo ih ni imali, ali smo uvek imali najmanje pola sale ili punu salu. Ali to nije bitno i nije zanimljivo onim ljudima koji imaju para i koji hoće da ulože, pa da naprave scenu, scenske efekte i sve i svašta…

Znači, može se zaključiti po svemu što ste rekli da su klasičari trenutno u ilegali?

– Mi smo tu i propasti ne možemo jer se bavimo najkvalitetnijom muzikom koja postoji. Muzikom koja je za sva vremena. Ovo dugo su neke privremene muzike koje traju dok ih ne zaboravite – godinu, dve, tri… Naravno, uz izuzetke. Postoje autori i u tim domenima koji su ostavili trag. To su kratke numere, sve je to tri minuta, da li narodne ili zabavne pesme i ima ih koje mogu da traju isto tako dugo, možda i decenijama-zaključuje je ovaj virtuoz.

Ulazak na koncert je besplatan

N. Savić

Народни музеј