Народни музеј Архиве | Page 2 of 11

Музеј у џепу: аудио-водич који о Кикинди прича на четири језика

Redakcija Kikindski January 30, 2026

Народни музеј Кикинда крајем 2025. године увео је мултијезични дигитални аудио-водич који посетиоцима омогућава самостално и интерактивно упознавање сталне поставке музеја и локалитета Сувача. Водич је доступан путем мобилне апликације и користи се у оквиру редовне улазнице, без додатне наплате.

Реч је о пројекту „Мултијезични дигитални водичи и мобилне платформе за презентацију и промоцију културног наслеђа Народног музеја Кикинда“, чији је циљ осавремењивање начина презентације музејских садржаја и њихова већа доступност домаћој и страној публици. Аудио-садржаји су доступни на српском, енглеском, мађарском и румунском језику, а обухватају текстове, фотографије и звучне записе.

Према речима музејског саветника др Драгана Киурског, главни разлог за увођење аудио-водича јесте све разноврснија структура посетилаца.

-Наш музеј све чешће посећују страни туристи, а немамо увек могућност да им обезбедимо водича на страном језику. Аудио-водич омогућава да сви добију квалитетно и разумљиво тумачење поставке – навео је Киурски.

Водич обухвата 15 тачака у оквиру сталне поставке Народног музеја Кикинда, укључујући причу о згради музеја, археолошку, етнолошку, историјску и уметничку збирку, као и изложбе посвећене природњачком наслеђу и сликарству 20. и 21. века. Посебан сегмент посвећен је Сувачи, млину на коњски погон из 1899. године, који је под програмском управом музеја.

Апликација се бесплатно преузима са Google Play продавнице под називом „Heritage Guide“ и остаје доступна корисницима и ван музеја. Садржај је прилагођен различитим групама посетилаца, а посебан значај има за слепе и слабовиде особе, у складу са инклузивним приступом музеја.

Пројекат је реализован у сарадњи са компанијом Go2TECH д.о.о., која је била задужена за дизајн и техничку израду апликације, док је финансиран средствима Министарства културе. На припреми текстова радили су кустоси и едукатори Народног музеја Кикинда, а реализација је трајала око три месеца.

Како истичу у музеју, увођење аудио-водича представља важан корак у модернизацији рада установе, али и допринос туристичкој понуди града.

-Иако ништа не може да замени живу реч и директан контакт са предметом, дигитални водич пружа ново искуство и другачији поглед на поставку, чак и онима који мисле да музеј већ добро познају – поручује др Драган Киурски.

Т. Д.

Од колона до корена: осам деценија од сеоба које су обликовале Банат

Redakcija Kikindski January 23, 2026

У Народном музеју вечерас је одржан програм посвећен обележавању 80 година од колонизације Војводине, једног од највећих организованих пресељења становништва после Другог светског рата. Учесници скупа, између осталих, били су др Јелена Веселинов, историчар права, др Милан Мицић, историчар, мр Павле Орбовић, историчар, и Богдан Шекарић, етнолог. Говорило се о историјским, правним и друштвеним последицама колонизације, у оквиру које је на простор Војводине у кратком року насељено око 250.000 људи.

Др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, подсетио је да су колонисти углавном долазили из ратом разорених подручја и да је читав процес имао изразито хумани карактер.

-На територију Војводине је за годину дана дошло око 250.000 људи у 114 насеља. То је најорганизованија колонизација у историји Војводине и донела је нову енергију и нов живот у банатска насеља – истакао је Мицић.

О организацији процеса говорио је мр Павле Орбовић, нагласивши да је пресељење било прецизно планирано и логистички захтевно.

-Одређено је да се у Војводину насели око 45.000 породица, са просечно шест чланова, што је приближно 250.000 људи. Превоз је био организован возовима, пут је често трајао од седам до десет дана, а услови су били веома тешки – навео је Орбовић.

Др Јелена Веселинов указала је да је колонизација била тесно повезана са аграрном реформом и правним уређењем новонасталих односа.

-Колонизација је била замашан посао обављен у рекордном року од 1945. до 1948. године. Циљ је био да се реши борачко питање, ублажи глад и уреди расподела земље и имовине – рекла је Веселинов.

О локалном контексту говорио је хроничар Душан Дејанац, који је подсетио да је последња група колониста у Кикинду стигла на Бадње вече из Бихаћа и Босанске Крупе.

-Стигли су ненајављени, али су за два до три дана за њих биле припремљене куће – навео је Дејанац.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан истакао је да је на територију града након рата дошло више од 14.000 колониста и да су они, заједно са староседеоцима, обликовали идентитет града.

-Кикинда је увек била град отвореног срца, а потомци колониста данас чине важан део наше заједнице – поручио је Богдан.

Како је истакла чланица Градског већа за културу и туризам Маријана Мирков, обележавање овог јубилеја је „прилика да се ода признање свима који су напустили своја огњишта и допринели развоју заједнице у којој данас живимо“.

Програм су употпунили наступи КУД-а „Петар Кочић“, као и традиционална гастрономска понуда Удружења жена из Нових Козараца.

Свечана академија и изложба у Музеју: 80 година од колонизације

Redakcija Kikindski January 20, 2026

У Свечаној сали Народног музеја у Кикинди, у петак, 23. јануара, са почетком у 18 часова, биће одржан програм посвећен обележавању 80 година од колонизације, под називом „Колонизација 1945–1948. године у Војводини“. Догађај је намењен свима који желе да се упознају са историјским, правним и друштвеним аспектима једног од најзначајнијих послератних процеса на овом простору.

О колонизацији и њеним последицама говориће др Јелена Веселинов, историчар права, др Милан Мицић, историчар, мр Павле Орбовић, историчар, и Богдан Шекарић, етнолог. У оквиру програма учествоваће и КУД „Петар Кочић“ из Нових Козараца.

Посетиоци ће имати прилику да погледају и изложбу посвећену Бранку Ћопићу, у организацији Културног центра Нови Сад, која тематски допуњује причу о послератном времену и сеобама становништва.

Колаж као дијалог са уметношћу: Радионице за одрасле у Музеју Кикинда

Redakcija Kikindski January 14, 2026

Народни музеј Кикинда организује циклус бесплатних радионица израде колажа за одрасле, у оквиру пратећег програма изложбе „Уметничка колонија на Старом сајмишту – уметници из збирке Рајка Мамузића“. Прва радионица биће одржана у петак, 16. јануара, од 18 часова.

Радионице су намењене одраслој публици и осмишљене су као креативни сусрет са уметничким делима из музејске збирке. Као полазна инспирација за израду колажа користи се слика „У плавој гами“ аутора Драгутина Цигарчића.

Програм ће се одвијати у простору Народног музеја Кикинда у три термина: 16, 23. и 30. јануара, у времену од 18 до 20 часова. Учествовање је бесплатно, а заинтересовани се могу информисати путем телефона 061/401-2981.

Породични празници у Mузеју: новогодишње радионице отворене за најмлађе и њихове родитеље

Redakcija Kikindski December 30, 2025

Новогодишње радионице у Народном музеју почеле су 23. децембра и трајаће до 17. јануара, сваког дана од 10 до 19 часова, осим понедељком и недељом, када музеј не ради са публиком. Радионице су осмишљене као породичан простор за заједничко стварање, а улаз је бесплатан.

Како је истакла Љубица Такачев, музејски водич, циљ радионица је да деца и родитељи заједно проводе време кроз креативан рад у празничној атмосфери. Посетиоци имају прилику да сами праве новогодишње украсе, уз музику и амбијент прилагођен празницима.

-Радионице су замишљене као породични дан у музеју. Родитељи са децом заједно праве украсе, без готових решења, што подстиче креативност и заједнички рад – навела је Такачев.

Деца током радионица уче да израђују различите облике и украсе, попут купе, ирваса и круга, као и технике плетења трачица.

Радно време радионица 31. децембра биће скраћено до 15 часова, док музеј неће радити 1. и 2. јануара, као ни 6. и 7. јануара. У осталим радним данима радионице ће бити доступне у уобичајеном термину.

Публикација о некрополи бакарног доба у Подлокању добра основа за истраживање

Aleksandra Djuran December 23, 2025

У Народном музеју организована је промоција књиге „Некропола бакарног доба Подлокањ – Јужне баште“ аутора Снежане Грчки Станимиров и Саве Станимиров Грчки. У публикацији су представљена истраживања и резултати анализа комплетног материјала пронађеног на овом значајном локалитету из периода бакарног доба. Археолошки локалитет у Подлокању истраживан је у периоду од 1996. до 2001. године под руководством тадашњег директора и кустоса археолога Народног музеја Кикинда Стевана Војводића.

-Књига је добра подлога за истраживање бакарног доба овог дела наше земље – рекао је Сава Станимиров Грчки. – Археолошка ископавање почела су након што је становник Подлокања Миле Клепић пронашао посуду за коју се испоставило да је део највеће бакарне некрополе у Србији. У књизи има и занимљивих података попут тога да су сви покојници сахрањивани под одређеним углом у односу на положај сунца односно обред је обављан у вечерњим сатима. Открили смо и два златна висуљка за уши који су у ствари две минијатурне преслице које имају заштитно антропијско значење.

На основу типологије керамике одређен је и временски оквир настанка некрополе, који је и потврђен на Римском универзитету.

-Материјал у књизи представља основу за друге типолошке анализе. Приликом истраживања пронађено је више од 150 предмета у 53 гроба. То су гробне посуде, има и једна бакарна секира, кремени ножеви који су сведоци на који начин се живело. Некропола припада мешовито земљорадничко-сточарској компоненти – додао је Станимиров Грчки.

Др Милош Спасић из Музеја града Београда је рецензент књиге навео је да књигу прати велики број илустрација насталих током истраживања локалитета.

-Често се дешава да публикације о археолошким истраживањима изостану тако да је ова књига значајна. Тема која је обрађена превазилази границе наше земље јер ће значити истраживачима из целог света – закључио је Спасић.

Издавач публикације је Народни музеј Кикинда, а финансијску подршку пружило је Министарство културе.

А.Ђ.

Уметност настала на Старом сајмишту стигла пред кикиндску публику

Redakcija Kikindski December 16, 2025

У Народном музеју у Галерији Нова отворена је изложба „Уметничка колонија на Старом сајмишту – уметници из збирке Рајка Мамузића“. Реч је о гостујућој поставци Галеријe ликовне уметности Поклон-збирка Рајка Мамузића из Новог Сада.

Изложбу чине 32 уметничка рада – слике и скулптуре настале педесетих и шездесетих година прошлог века, уз пратећи документарни материјал који поставци даје друштвено-политички и културолошки контекст. Поставка осветљава период након 1950. године, када је комплекс Старог сајмишта постао радни простор младих уметника прве послератне генерације.

Музејски саветник Поклон-збирке Рајка Мамузића из Новог Сада, Јованка Столић, истакла је значај овог простора за развој модерне уметности.

-Старо сајмиште је место са веома необичном и сложеном историјом. Након што је пред Други светски рат било савремени сајамски комплекс, а током рата логор, после рата постаје место стварања. Управо ту се рађа наша модерна уметност, а за Поклон-збирку Рајка Мамузића тај простор је од посебног значаја, јер је тамо формиран велики део фонда наше институције – навела је Столић.

Директор Народног музеја, Милош Пушара, указао је на симболику самог назива изложбе. -Израз Старо сајмиште у колективном памћењу означава место страдања и бола, али је након Другог светског рата постало простор у којем се ствара и у који долазе уметници. Та промена чини ову изложбу посебно значајном – рекао је Пушара.

Посетиоци ће до средине фебруара бити у прилици да виде дела најзначајнијих уметника прве послератне генерације: Миодрага Миће Поповића, Лазара Возаревића, Милана Поповића, Ксеније Дивјак, Александра Луковића и осталих стваралаца који су утицали на обликовање савремене југословенске ликовне уметности.

Збирка Рајка Мамузића гостује у Народном музеју

Redakcija Kikindski December 15, 2025

У новој галерији Народног музеја у уторак, 16. децембра, у 18 часова биће отворена изложба „Уметничка колонија на Старом сајмишту – уметници из збирке Рајка Мамузића“. Реч је о гостујућој поставци која представља део уметничке баштине из једне значајне колекције.

Изложба је реализована у сарадњи са Галеријом ликовне уметности поклон-збирка Рајка Мамузића из Новог Сада. Поставка доноси избор радова уметника окупљених око уметничке колоније на Старом сајмишту, сагледан кроз Мамузићеву колекционарску целину.

Изложба ће бити доступна публици од децембра 2025. до фебруара 2026. године.

Маестро Колунџија одушевио препуну салу Народног музеја

Redakcija Kikindski December 6, 2025

Свечана сала Народног музеја била је вечерас испуњена до последњег места, а кикиндска публика уживала је у изузетном концерту виолинисте Јована Колунџије, једног од најзначајнијих музичара данашње класичне сцене. Маестро, који је током каријере наступио у више од 4.000 концертних простора, није скривао одушевљење атмосфером у граду.

—Кикинда је један од мојих омиљених градова. Сала је дивна, а ових 150 људи вечерас били су мала чаролија за мене – рекао је Колунџија, додајући да му је завршна Сен-Сансовa композиција једна од најдражих у репертоару.

На клавиру га је пратила сестра, пијанисткиња Нада Колунџија, која је истакла да је посебно везана за наш град:

— Могу да кажем да ми је срце овде остало. Кикинда је место које је задржало културу, људи воде рачуна о себи и свом времену – изјавила је она.

У име организатора, Марко Марковљев из Културног центра истакаo је значај вечерашњег догађаја:

—Имали смо срећу да маестро пожели да наступи у Кикинди. Сваки овакав концерт доприноси културном животу града – истакао је Марковљев.

Подршку концерту пружио је и Град Кикинда.

— Овакви догађаји су важни и лепо их прихвата наша публика. Град ће их увек подржати – поручила је помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

Концерт је завршен дуготрајним аплаузом, а публика је још једном показала да у Кикинди постоји снажна и верна љубав према врхунској класичној музици.

Јован Колунџија у суботу, 6. децембра, наступа у Народном музеју

Aleksandra Djuran December 5, 2025

Један од највећих домаћих виртуоза на виолини, Јован Колунџија, уз клавирску пратњу сестре Наде, у свечаној сали Народног музеја, у суботу, 6. децембра у 19 сати, одржаће концерт класичне музике. Овај музички догађај у организацији Културног центра, реализује се уз подршку Града Кикинде и Министарства културе Републике Србије.

Колунџија је иначе чест гост у нашем граду и радо се одазива позивима да класичну музику приближи најширем аудиторијуму.

Наша публика у унутрашњости није ништа мање едукована у односу на престоничку или светску, а и на иностраним сценама се дешава да публика аплаудира између ставова. Дакле, зна ли генерално публика за бонтон кад су у питању концерти озбиљне музике?

– Тешко је то рећи. Она права светска публика у великим дворанама, у великим салама, зна протокол како би требало да се понаша за време концерта. Углавном се између ставова не аплаудира, али се нико од уметника не љути на то. Није то никаква страшна ствар. Увек има људи који су повучени неком каденцом, неким крајем неког става. Просто су изазвани да аплаудирају, јер је толико добро па нису могли да издрже. Тако да је то све у реду, а што се едукованости публике тиче – ми смо изгубили публику. Она која иде на концерте, она је у довољној мери едукована, само остале су сад само старије генерације, које су навикле да иду на концерте и да слушају ауторе из 18, 19. и понешто 20. века, а што се младих тиче – они су сад у мањини зато што владају други жанрови. Знате и ви шта је све занимљиво, без чега се не може и са чиме се мора делити слободно време. Тако да ово је један застој, али застој који је дошао спонтано, зато што се читав тај медијски живот препустио томе да свако ради шта хоће. А пошто сви трче за парама, онда се праве такве идеје и такве калкулације да програми који не доносе пуно пара – нису ни занимљиви. Ми класичари немамо пуно пара и нисмо их ни имали, али смо увек имали најмање пола сале или пуну салу. Али то није битно и није занимљиво оним људима који имају пара и који хоће да уложе, па да направе сцену, сценске ефекте и све и свашта…

Значи, може се закључити по свему што сте рекли да су класичари тренутно у илегали?

– Ми смо ту и пропасти не можемо јер се бавимо најквалитетнијом музиком која постоји. Музиком која је за сва времена. Ово дуго су неке привремене музике које трају док их не заборавите – годину, две, три… Наравно, уз изузетке. Постоје аутори и у тим доменима који су оставили траг. То су кратке нумере, све је то три минута, да ли народне или забавне песме и има их које могу да трају исто тако дуго, можда и деценијама-закључује је овај виртуоз.

Улазак на концерт је бесплатан

Н. Савић