Народни музеј

vladica-saksofon-(4)

Концерт Владице Љубичић, ученице четвртог разреда Средње музичке школе „Исидор Бајић“ из Новог Сада, одржан у Народном музеју у Кикинди одушевио је публику.

Талентована саксофонисткиња истиче да избор Кикинде за одржавање концерта није био случајан.

-Одлучила сам да свирам у Кикинди, јер ми се прошле године током излета и заједничког концерта са ученицима из Музичке школе „Слободан Малбашки“ из Кикинде, изузетно допао овај музеј и простор у коме наступамо. Било је лепо дружење- рекла је Владица Љубичић која завршава одсек за саксофон у класи професорке Сандре Дропо Рамаји.

Она истиче да јој је ово четврти по реду солистички концерт и да је ово вече обележено класичном музиком различитог периода. Клавирска пратња на концерту била је професорка Ела Банковић Савчук.

-Родом сам иначе из Кикинде и предајем у средњој музичкој школи „Исидор Бајић“ у Новом Саду. Мислим да је овај програм мало необичан и модеран- рекла је професорка Ела Банковић Савчук.

Владица планира да настави школовање на Академији уметности у Новом Саду, на одсеку за дувачке инструменте- саксофон.

noc-muzeja-2026-(7)

Поводом обележавања Међународног дана музеја, у Народном музеју, у Галерији „Нова“, отворена је изложба „Живот у банатској војној граници“, аутора Ивана Радића. Кроз изложене слике, географске карте, оружје, па и куће у којима се живело на веродостојан начин приближен  је свакодневни живот на простору јужног Баната током периода Војне границе.

-Изложба је настала поводом обележавања 300 година од Пожаревачког мира и кроз богату документарну грађу, илустрације, реконструкције и визуелне приказе осветљава историјске, културне и друштвене промене које су обликовале Банат током 18. и 19. века – наводи аутор – Пре оснивања Великокикиндског дистрикта основана је војна граница и посетиоци могу да се путем ове изложбе увере у промене које су се десиле у том периоду. На који начин су људи живели и како су долазиле промене за становништво које је регрутовано као војна снага. Војне власти управљале су животима обичних људи и условљавали су их да буду у војној служби.

Кроз богату изложбу посетиоци имају прилику да се упознају са животом граничара, развојем насеља, војном организацијом и обичајима становништва које је живело на простору некадашње банатске војне границе.

-Посебан сегмент поставке чине реконструкције униформи, историјске мапе и илустрације које верно приказују време великих промена на простору јужног Баната и ширег подунавског региона. Војна униформа има велики утицај и уплив на народно одело. На самом почетку долази до отпора јер су Срби сматрали да увођењем униформе губе свој идентитет. Марија Терезија, пошто је видела реакције, оставила је време да се становништво навикне на униформе које су касније биле толико прихваћене, да су их граничари носили и након завршетак војног рока као успомену на ратишта на којима су били. Поједини делови војне униформе прихваћени су и као народно одело – каже Радић.

Са увођењем промена долази и до бољег живота становништва, развија се трговина, обрада земље је боља и ефикаснија.

-Током 100 година, то су четири генерације једне породице, спремније се дочекује 19. век када су људи са ових простора помогли Србима са друге стране Саве и Дунаве да дође до спајања у једну земљу Србију – додао је Иван Радић.

Слике су дело студената са Факултета примењене уметности. У оквиру наставе студенти, тада треће године, током читаве године радили су на реконструкцији униформе граничара банатске војне границе. Пре ликовних приказа следило је истраживање, а након тога са костимографима из позоришта урађена је реконструкција униформи. Од пет, колико треба да се уради и да прикажу њихов развој, урађен су две пешак и стрелац.

Милош Пушара, в.д. директор Народног музеја напоменуо је да ће бити организована стручна вођења кроз изложбу и предавања:

-И ми смо допринели да изложба буде богатија тако да смо изложили и део наше етнолошке и историјске збирке. Она има снажну симболику јер су граница, колонизација и миграције важан сегмент наше националне историје. Позваћемо и ученике да нас посете и тако више сазнају о локалном наслеђу.

Отварању изложбе присуствовала је и Маријана Мирков, чланица Градског већа која је позвала грађане да дођу и да виде поставку која све враћа у време које не сме да се заборави.

-Ово је прилика да сви ми видимо како је Банат некада изгледао, како су живели, размишљали и које наде и жеље су имали граничари, шта да оставе свима нама. Историја су људи и на нама је да сачувамо културу сећања на наше претке – прецизирала је Маријана Мирков.

Посебна атракција је приказ становања. Урађене су макете кућа које представљају евалуацију кућа кроз 18. век, а у природној величини је колиба која је најзанимљивији тип станишта.

Све посетиоце изненадили су Милан и Вид Вашалић који су свирали на архаичним инструментима и певали старе песме.

А.Ђ.

 

sandra-stankovic-izlozba-(5)

Изложбом у Народном музеју Сандра Станковић, иконописац обележава 25 година рада. Симболичног назива „Симбиоза“ спојила је традицију, дух и уметност на једном месту. Иако јој ово није прва самостална изложба у Кикинди, која је била пре две деценије када је излагала радове на платну, потпуно је другачија од онога што иначе ради.

-Суграђани су навикли да су моји радови на липовој дасци и слично, а овога пута подлоге ликови светитеља насликани су на предметима које сам добијала од драгих људи и они обележавају моје стварање и мој живот. Претежно су нови радови, а најстарији је из 2011. године када је била изложба „Српске краљице и принцезе“. Посебно ми је значајно што су изложена и три рада моје ћерке Наташе која се први пут представља широј јавности – открива Сандра Станковић.

До сада је излагала на бројним самосталним и колективним изложбама у Србији и региону, а носилац је и сертификата за старе уметничке занате. Добитница је и више признања међу којима су награда града Кикинде, „Жена змај“, „100 успешних жена Србије“,  има и сертификат „Најбоље из Војводине“.

-Имам пуно планова за наредни период и надам се да ће се сви остварити. Иконописање спада у најстарије занате на свету и тешко је опстати као предузетник. Ипак, надам се да се на тржишту препознаје квалитет – напоменула је наша саговорница.

Присутне је поздравио и протојереј Бобан Петровић, старешина храма Светих Козме и Дамјана. Овом приликом он је истакао сарадњу са Станковићевом на осликавању новоизграђеног храма.

-Била је свесна одговорности осликавања иконостаса у једом храму. С правом сам инсистирао да га она ослика јер је он понос наших Светих Врачева. Сандра Станковић живиће кроз своје иконе и у наредних 100, 200 и 300 година – рекао је протојереј Петровић.

На отварању изложбе говорио је и Леонард Валента, професор историје из Босне и Херцеговине који је дугогодишњи пријатељ Сандре Станковић.

-Од фејсбук порука до упознавања од путовања од Кикинде до Сарајева, ово је целоживотно пријатељство. Сандра је својим радом пронашла своје место и у мом уџбенику из историје, али и у срцима свих нас који је знамо и вреднујемо њену уметност – додао је Валента.

Изложбу чини 60 икона и у наредном периоду може се погледати у Галерији „Нова“.

А.Ђ.

stasa-radak-2

Кикинда ће ускоро имати прилику да ужива у музици једног изузетног младог талента. Четрнаестогодишња саксофонисткиња Сташа Радак одржаће свој солистички концерт у уторак, са почетком у 18 часова, у свечаној сали Народног музеја.

Ова млада уметница, ученица Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, већ је скренула пажњу јавности својим запаженим наступима и значајним наградама на домаћим такмичењима. Њена посвећеност, упорност и љубав према музици препознају се у сваком тону који изведе, а управо ће публика у Кикинди имати прилику да то доживи уживо.

Сташа ће се публици представити пажљиво одабраним програмом, на којем ће показати не само техничку зрелост, већ и изражајност која се ретко среће код тако младих извођача. Посебан уметнички печат концерту даће клавирска сарадња са проф. Евом Француски Арањош, чије искуство и музикалност додатно обогаћују овај наступ.

Улаз је слободан, а сви љубитељи музике позвани су да својим присуством увеличају ово вече посвећено таленту, раду и љубави према уметности.

Т. Д.

muzej-uskrs-radionice-(3)

У сусрет Ускрсу у Народном музеју и ове године организују се едукативне радионице које су намењене, првенствено деци, али и свим заинтересованим суграђанима. Ове године носе назив „Чуваркућа“, истиче Љубица Такачев, која је уз Славицу Цвијетић, модераторка радионица.

-Ускрс је најрадоснији хришћански празник и наш циљ је био да пажњу посветимо обичајима који га прате. Деци је најинтересантније фарбање јаја, а посебну симболику има „чуваркућа“ прво јаје које се офарба на Велики петак и које остаје до наредне године. Украшавање и фарбање јаја је креативан процес и даје машти на вољу – рекла је Такачев.

Осим фарбања јаја, деца имају прилику да сазнају све о обичајима који прате Ускрс, као и да праве ускршња јаја од папира, картона, стиропора да израде ускршње пилиће, зеке. Ту је и радни лист о Ускрсу, али и занимљиве игре прилагођене узрасту.

Радионице се организују још од 2009. године, а и ове су, као и претходних година бесплатне за учеснике. Прва је одржана 31. марта, а наредне су 1. и 2. априла, као и 7, 8. и 9. априла од 13 до 16 сати.

А.Ђ.

 

muzej-vez-karadjordjevic-(8)

У Народном музеју отворена је изложба „Вежени портрети династије Карађорђевић – некад и сад“ у сарадњи да Музејом слатка – кућа Цветића из Краљева. Идеја је  да се обједини, и у техници традиционалног веза репродукује све јавности готово непознате мустре са мотивима краљевког пара краља Александра I и краљице Марије Карађорђевић, као и њихове деце, који се чувају на дозидницама у етнолошским збиркама народних музеја широм Србије, и у приватним колекцијама.

-Пројектом је обухваћено седам музеја из Кикинде, Крагујевца, Краљева, Чачка, Ваљева, Аранђеловца и Пирота, са циљем да откријемо, анимирамо и артикулишемо рад локалних везиља, правећи спону између њих као чувара традиције и музеја као ризница, односно чворишта културе. Изложена су 32 уникатно извеженa радa у техникама народног и уметничког веза, који изражавају јединствену стилску црту и умеће сваке од 21 везиље и једног везиоца учесника пројекта, насталих труковањем поновљених и реконструисаних мустри у изради сертификоване трукерке Смиљке Булатовић, први пут након 70 година. Реплике изворних узорака, као и оригинали који им претходе, сведоче о оживљеној нити између овог феномена који је пратио краљевску породицу од 1922. године до Другог светског рата, и праксе данашњих занатлија, представљајући интегрални допринос репрезентацији националне културе, идентитета и народне уметности Србије  – истакла је др Лидија Цветић Вучковић, креативни директор Музеја слака – кућа Цветића из Краљева.

Посебан допринос изложби дао је и сенћански Градски музеј који чува преко 8.000 различитих артефаката трукерског заната, што представља једну од највећих колекција у Европи. Одабране мустре са тематиком краљевских портрета наставиће да комуницирају и у форми аутентичних сувенира, које ће свака од учесница моћи да понуди у оквиру своје праксе. Музеји су ту да их пласирају публици и тако подрже креативни ручни рад и женско предузетништво са извориштем у традицији, као и вредност повезаности модерних занатлија са институцијама културе.

Овај пројекат наставиће се у новој фази која би,поред Београда и Новог Сада у којима се чува већи број дозидница са патриотском тематиком, обухватила и све преостале градове, као и приватне колекције који чувају мотиве са тематиком краљевских портрета Карађорђевића. Нареднa фазa започеће колективном израдом свечаног зидњака, са ликом Краља Петра II у медаљону, током изложбе на Белом Двору.

Пројекат је подржало Министарства културе, а под покровитељством је Њ.К.В. принцезе Данице Карађорђевић.

А.Ђ.

izlozba-draga-3

У Галерији „НОВА“ Народног музеја  вечерас је свечано отворена гостујућа изложба „Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме“, реализована у сарадњи са Музејом рудничко-таковског краја из Горњег Милановца. Поставка ће бити доступна посетиоцима месец дана.

Коаутор изложбе, виши кустос историчар Александар Марушић, рекао је да је поставка до сада гостовала широм земље.

-Мали јубилеј је данас у Кикинди јер ова изложба гостује 35. пут – истакао је Марушић, подсећајући да је први пут представљена у Горњем Милановцу, месту рођења краљице Драге.

Према његовим речима, циљ поставке није глорификација, већ разумевање историјске личности.

-Она се не глорификује кроз ову изложбу, већ желимо да се њен живот сагледа из једног другачијег угла — да се види да је била, као и сви ми, обична особа од крви и меса.

Марушић је нагласио да изложба указује и на образованост и културни профил краљице Драге.

-Она је била образована, говорила је француски и немачки језик. Показали смо њене песме, као и чланке који сведоче о томе колико је радила на себи.

Посебну пажњу привукао један од најпотреснијих експоната.

-Овде се може видети део оригиналне завесе у коју су Обреновићи били замотани и бачени са прозора. То говори не само о начину убиства, већ и о намери да буду понижени и као личности сатрти – објаснио је Марушић.

Изложба обухвата око тридесет експоната, што представља око 60 одсто оригиналне поставке, док остатак није могао да путује.

Према речима аутора, поставка омогућава посетиоцима да стекну целокупнију слику о краљици Драги, али и о Србији друге половине 19. века.

-Важно је да посетиоци виде колико је радила на себи, колико је читала, преводила и писала, али и да кроз експонате сагледају трагедију наше националне историје – нагласио је Марушић.

В.д. директора музеја Милош Пушара истакао је да сам назив изложбе указује на сложеност историјске личности краљице Драге.

-Назив је интересантан јер слава симболизује краљицу и династију, а анатема је онај наратив који се створио о самој краљици. Неки је сматрају најодговорнијом особом за крај династије Обреновић и у биолошком и у династијском смислу – рекао је Пушара.

Он је нагласио да је изложба значајна и као почетак сарадње две установе културе, као и да се очекују пратећи програми.

-Надамо се пратећем садржају у виду историјских часова и радионица. Ови садржаји доприносе популаризацији музеја, а ово је уједно и почетак сарадње са Музејом рудничко-таковског краја – додао је он.

Пушара је подсетио и на историјску повезаност два града.

-Један куриозитет који повезује Кикинду и Горњи Милановац јесте да је велики број њихових и наших суграђана био интерниран у северну Норвешку – рекао је он.

Изложба „Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме” доноси причу о животу Драге Машин — између двора, политичких интрига и трагичног краја 1903. године — позивајући посетиоце да ову историјску личност сагледају изван стереотипа и предрасуда.

Т. Д.

 

galerija-nova

Народни музеј, у петак у 18 часова, у Галерији „НОВА“ отвара гостујућу изложбу „Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме“, реализовану у сарадњи са Музејом рудничко-таковског краја из Горњег Милановца. Поставка ће бити доступна посетиоцима до 27. марта.

Изложба је посвећена Драги Машин (1864–1903), супрузи краља Александра Обреновића, чији је живот обележио крај 19. и почетак 20. века. Њена прича, смештена између дворског живота, политичких интрига и трагичног краја у Мајском преврату 1903. године, представљена је у ширем историјском и друштвеном контексту.

Брак краља Александра и Драге Машин 1900. године изазвао је снажне реакције у тадашњој Србији — због разлике у годинама, њеног неплемићког порекла и сложених политичких околности. Управо те супротстављене представе обликовале су њен историјски лик.

В.д. директора Народног музеја Кикинда Милош Пушара истиче да изложба доноси вредну архивску и музејску грађу.

-На овој изложби у другим градовима посетиоци су могли да виде личне предмете краљице Драге, фотографије и документа из периода њихове владавине, новинске чланке, као и реконструкцију догађаја повезаних са Мајским превратом.

Он додаје да сам назив поставке указује на сложеност њене историјске улоге

-Назив изложбе симболично указује на две крајности у перцепцији Драге — славу као краљице Србије и анатему, јер ју је део јавности и политичке елите сматрао одговорном за кризу династије – истакао је Пушара.

На свечаном отварању посетиоцима ће се обратити један од аутора изложбе, виши кустос историчар Александар Марушић из Музеја рудничко-таковског краја. Аутори поставке су Александар Марушић, виши кустос историчар, и Ана Ранковић, виши кустос историчар уметности.

Т. Д.

gajski-knjiga-(4)

Књига „Црква Светог Николаја у Кикинди“ професора историје Тихомира Гајског представљена је у Народном музеју. Поред аутора, о првом писаном делу о најстаријој згради у нашој средини, говорили су и ђакон Небојша Марковић, јереј Мирослав Бубало и Јовица Тркуља у својству уредника.

Књига је настала поводом обележавања 250 година цркве Светог Николе и како Гајски наводи да је био право време да се на једном месту нађу сви подаци о храму.

-Описао сам храм и кроз призму архитектонске грађевине, али и цркву као верску заједницу верујућих људи. Велики труд и пуно времена уложено је у изналажењу података јер су записи везани за цркву Светог Николе расути на много страна. Моја жеља била је да све што је доступно приредим у питку причу. И поред свега било је задовољство истраживати и радити на овој књизи – истакао је Тихомир Гајски.

Сва литература о храму налази се у архиви, те је било важно објединити све податке о цркви Светог Николе која није само верски објекат, него је и културно знамење и сведок свих година које су прошле од оснивања Кикинде, подсетио је јереј Мирослав Бубало:

-Прва црква била је од трске и блата, а пошто су одлучили да остану овде, решили су да је изграде од чврстог материјала. Храм је место сабрања Божијег народа у коме се слави Вазнесење Христово, служи се света служба и народ се уједињује у сједињује.

Ђакон Небојша Марковић додао је да је најважнија духовна димензија храма.

-Ова књига говорио и о томе где смо, ко смо и шта смо у цркви, а шта ван ње. Црква је заједница, која је од момента када је од Господа утемељена, непроменљива и непоколебљива како тада, тако данас, тако и у векове векова – закључио је ђакон Марковић.

У припреми је и монографија о поменутом храму која ће обухватити петнаестак стручних сарадника.

-У књизи се налази више од 70 богатих, колорних, фотографија на којима је приказано 250 година историје цркве Светог Николаја. Не нису само пука илустрација него су у директној функцији личности које се помињу у књизи. Обухватила је настанак Кикинде, православне храмове пре ове цркве, а посебно тежиште је на изградњи самог храма. Посебно су обрађени иконостас и зидно сликарство по којима је наша црква веома позната. Садржај је богат и свака страница говори о историји и настанку. Сажетак у књизи преведен је на руски, мађарски и енглески језик – предочио је професор Јовица Тркуља.

У програму су учествовали црквени хорови, као и Тихон Гајски који је одсвирао нумере на гитари.

А.Ђ.

radionica-staro-sajmiste-4

У оквиру изложбе „Уметничка колонија на Старом сајмишту: уметници из збирке Рајка Мамузића“, у Народном музеју током претходне три недеље реализовано је 16 радионица за ученике основних школа. Кроз интерактиван програм, 291 ученик и 19 наставника имали су прилику да упознају уметнике, дела и историјски контекст простора Старог сајмишта.

Радионице су организоване од 27. јануара до 13. фебруара и биле су намењене ученицима од трећег до осмог разреда. Како објашњава др Драган Киурски, музејски саветник, циљ је био да деца на интерактиван начин доживе изложбу и простор о коме она говори.

-Трудили смо се да прилагодимо радионице сваком узрасту – није исто радити са трећим и осмим разредом – каже Киурски.

Радионице су се одвијале у три дела. У уводном сегменту ученици су упознавани са историјским контекстом Старог сајмишта и његовом „троструком функцијом – сајам, логор, атеље“. Након тога, изложбу су обилазили уз радне листове и задатке који су их подстицали да посматрају, закључују и лично доживе уметничка дела.

-Нисмо им причали о делима, већ су кроз задатке имали прилику да на интерактиван начин доживе изложбу – истиче Киурски.

У завршном делу ученици су анализирали одговоре и износили личне утиске – бирали најтишу, најдинамичнију или слику коју би понели кући, као и ону која их подсећа на чланове породице.

Посебну динамику програму дала је драмска интерпретација: ученици су „оживљавали“ слике и скулптуре, дајући им лични печат.

Према речима Киурског, упознавање историје Старог сајмишта кроз уметност даје ширу перспективу од уџбеника.

-Уџбеници пружају само историјски контекст, ону страну која се везује за логор. Ми смо најпре говорили о сајмишту, затим поменули функцију логора, али смо се највише фокусирали на уметнички део – наглашава он.

Он додаје да је култура сећања важна, јер простори могу мењати функцију, али не сме се заборавити њихова прошлост.

Током радионица ученици су показали велико интересовање за уметничке појмове.

-Питали су нас шта је пејзаж, аутопортрет, мртва природа, апстракција, акт – термини из области сликарства – каже Киурски.

Радионице су биле усмерене на интерпретацију уметничког наслеђа и подстицање дијалога.

-Простори који су се у историји везивали за ратне страхоте заслужују да буду претворени у уметничке просторе, јер ће на тај начин живети и чувати сећање – поручује Киурски.

Он наглашава да су послератни уметници имали снагу да стварају и оживе простор, као и да уметност подстиче разговор, критичко мишљење и повезује људе.

-Заволите уметност, јер она нас окрепљује и тера на дијалог – закључује он.

Т. Д.

 

error: Content is protected !!