Народни музеј

knjiga-zlatni-lav-(1)

Поводом 250 година од основања Великокикиндског дистрикта у Народном музеју представљена је књига „Округ златног лава“ коју су написали историчари Владислав Вујин, Драган Белеслић и Владимир Дудић.

-Потрудили смо се да књига буде пријемчива свим читаоцима који желе више да сазнају о локалном наслеђу. Мој рад односи се на велике људе у ондашњем Дистрикту. У 15 кратких прича представљени су велики људи попут Димитрија Бугарског, Јована Пајдака, Павле Кенђелац, Теодор Павловић, Ђорђе Радак, Лазар Видић. Књига је богато илустрована и сигуран сам да ће наићи на добар одзив код читалаца – рекао је Вујин, историчар Народног музеја.

Драган Белеслић, историчар Историјског архива писао је о историји Великокикиндског дистрикта повезујући чињенице које су се одвијале у Европи, а написао је и причу о путу зрна овса из пореске књиге.

-Уз артефакте који могу да се погледају у Галерији „Нова“ у оквиру изложбе „Округ златног лава“, посетиоци могу више да сазнају и у истоименој књизи. Мој циљ је био да први пут прикажем светска и европска дешавања у то време и да прикажем како је Европа видела догађаје код нас и како смо ми гледали те исте догађаје. Потрудио сам се да приближим живот обичног човека јер сам обрадио и обичаје народа који је тада насељавао овај простор – навео је Белеслић.

Историја ратовања наших предака и повеље биле су теме о којима је писао Владимир Дудић из Историјског архива.

-Имали смо шест повеља од којих су четири биле везане за Дистрикт, а две за град Велику Кикинду и оне су мање познате јавности, тако да сам и о њима писао у књизи. Идеја водиља ми је била да читаоце боље упознам са тим ко су били људи који су населили Дистрикт. То су били војници граничари, некадашње потиско-поморишке војне границе и пошто је Банат ослобођен од турске власти, населили су ове крајеве – истакао је Дудић.

Штампање публикације су суфинансирали Министарство културе и Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе с верским заједницама.

А.Ђ.

distrikt-izlozba-i-koncert-(1)

У Народном музеју у галерија „Нова“ отворена је изложба „Округ златног лава – 250 година Великокикиндског дистрикта“. Музеј се и данас налази у згради која је наслеђе Дистрикта, згради магистрата некадашњег Великокикиндског дистрикта, грађанима позната као Курија тако да ова установа културе на својствен начин баштини наслеђе старо два и по века, истакла је директорица Лидија Милашиновић.

-Назив изложбе произашао је због грба златног лава који се налази на самом објекту Музеја и наша жеља била је да она по свему буде другачија од свега што смо до сада радили. Изложба је отворена до 12. марта и у наредном периоду биће организоване радионице и округли сто. Приказали смо историју Дистрикта, шта је он био и зашто је важан. Састављена је из неколико сегмената обухвата долазак граничара, формирање Великокикиндског округа, револуцију 1848 -49. и укидање Дистрикта 1876. године – рекла је Лидија Милашиновић.

Зграда Курије, је осим Дистричке улице и чињенице да је Кикинда и данас седиште округа једино што се баштини од Дистрикта, а да није везано за експонате у Музеју и архивску грађу.

-Златни лав је кикиндски симбол и нама је важно да сачувамо историју града. Добијањем аутономије од бечке круне добили смо и симболе које смо касније кроз хералдику прилагодили данашњем времену као обележја, знамење и симболе. Позивам све Кикинђане да обићу изложбе и виде историјске чињенице, уметничка дела и артефакте из тог времена јер ће стећи праву слику како је наша средина изгледала пре 250 година. Кикинда је била уважаван град и српски народ стекао је политичку, економску, верску аутономију – казао је градоначелник Богдан.

 

Одржана је и Свечана академија и концерт Љубице Вранеш и оркестра „Bellezza Serba“ односно „Српска лепота“.

Изложбу, али и публикацију која ће бити ускоро промовисана су подржали Министарство културе и Покрајински секретаријат за културу информисање, односе са верским заједнима и локална самоуправа.

А.Ђ.

mamutfest-2024-(14)

„Мамутфест“, 18. по реду,  свечано је отворен у дворишту Народног музеја. Након што су  првог дана манифестације деца цртала честитке Кики, другог дана могла су да учествују у бројним радионицама  на „Базару музеја и идеја“,  које су за њих припремили гостујући музеји.

Директор Природњачког музеја у Београду Славко Спасић подсетио је на велико пријатељство између два музеја.

-Наша сарадња почела је још давне 1996. године када су стручњаци Природњачког музеја у Београду били у Кикинди на ископавању, конзервацији и реконструкцији мамутице Кике. До сада смо били део бројних манифестација и изложби које смо представљали у вашем граду. И овог пута сви посетиоци „Мамутфеста“ моћи ће да уживају у изложби која је у протеклих девет месеци изазвала велику пажњу публике и била је једна од најпосећенијих код нас – рекао је Спасић.

 

Гостујућа изложба  под називом „Биљка као зачин – у царству боја, мириса и укуса“  чији је аутор Уроша Бузуровића, кустос Природњачког музеја у Галерији „Нова“ први пут је приказана ван Београда.

-Приказан је историјат зачина тачније како су путовали из државе у државу. Зачини су у прошлости били „папрено“ скупи и били су привилегија богатих, за разлику од данашњице када су свима доступни по повољним ценама. На изложби се може сазнати одакле потиче који зачин, како се користе у кулинарству, како их најбоље комбиновати са разним јелима и различитим другим зачинима. Ту су и разне занимљивости попут митолошких прича о зачинима – додао је Бузуровић.

„Мамутфест“ отворила је чланица Градског већа Мелинда Гомбар.

-Ово је најлепша и најпосећенија дечија манифестација у Кикинди и важна је јер спаја историју, науку, културу и забаву. Све радионице прилагођене су најмлађима и циљ им је да пробуде њихову пажњу и интересовање. Кроз сарадњу са бројним музејима из других локалних самоуправа сви посетиоци имају прилику да се упознају са њиховим радом – напоменула је Мелита Гомбар.

Директорица Народног музеја Лидија Милашиновић напоменула је да је јединствена манифестација постала пунолетна.

-Када смо почињали 2007. године нисмо знали колико ћемо трајати. Првенствени циљ „Мамутфеста“ је да промовише кикиндског мамута који је постао препознатљив бренд града. Ово је начин да га још више промовишемо, али и да нови клинце уче о Кики – рекла је Лидија Милашиновић.

Посетиоци фестивала могу да погледају већ постављену изложбу „Од ПоЕтике до Методике” аутора др Милорада Степанова у оквиру се  организују радионице.  Ту је и колаж едукативно-креативних радионица који ће трајати од 15 до 18 сати. За родитеље са бебама и млађом децом  биће приређен „Концерт за бебе“ . Стреличарска радионица намењена је нешто старијој деци, а у 18 сати своје знање из праисторије моћи ће да провере деце у оквиру „Квиза из доба Јуре“. Од 19 часова је  плесна радионица у извођењу Сање Решћански из Плесног студија „Џеси“.

А.Ђ.

 

Kika-cestitke-(5)

У Народном музеју сутра ће бити одржан 18. „Мамутфест“, јединствена манифестација у част мамутице Кике, чији је костур пронађен у глинокопу фабрике „Тоза Марковић“ 1996. године. Уочи Кикиног рођендана, данас је за малишане организована радионица у дворишту Музеја.

– Већ четврту годину имамо претфестивалски дан када основци и предшколци израђују честитке за Кику. Организовано нам долазе ђаци и деца из вртића, али и сви који желе да учествују – каже Драган Киурски, виши музејски педагог.

На радионици су били и ученици трећег разреда ОШ „Петар Кочић“ из Накова.

– Дошао сам да видим Кику и да цртам за њу, да јој направим честитку и да јој честитам рођендан – каже Лука Буцало.

Његова другарица Бојана Грбић објаснила је шта јој је занимљиво на радионици.

– Хтела сам Кики да пожелим срећан рођендан јер је јако лепа и сви смо ту да јој данас поклањамо пажњу. Нацртала сам јој рођенданску торту.

Нина Керкез додаје да су на њеној честитки торта, ватромет, свећице и заставице.

Деца су честитке окачила испред Кикинде реплике у дворишту, где ће и остати у току сутрашњег „Мамутфеста“.

Као Кикин рођендан одређен је други викенд у септембру, када је костур и пронађен. На 18. „Мамутфесту“ ће сутра (субота, 7. септембар), у 11 сати, бити отворена гостујућа изложба “Биљка као зачин – у царству боја, мириса и укуса”, аутора Уроша Бузуровића, кустоса Природњачког музеја у Београду.

На отварању изложбе и Фестивала присутнима ће се обратити аутор изложбе, директор Природњачког музеја Славко Спасић, директорица кикиндског Народног музеја Лидија Милашиновић, а церемонију отварања употпуниће наступ хора “Чуперак”.

Осим гостујуће, посетиоци Фестивала имаће прилику да разгледају већ постављену изложбу “Од ПоЕтике до Методике” аутора др Милорада Степанова у оквиру које ће бити реализована два блока радионица.

Након отварања, уследиће програм подељен у две целине – “Базар музеја идеја” (чине га радионице у извођењу представника седам гостујућих музеја и једног факултета) од 11 до 15 сати, и колаж едукативно-креативних радионица од 15 до 18 сати.

Програм намењен родитељима са бебама и млађом децом, “Концерт за бебе”, биће одржан у свечаној сали Музеја у поподневним сатима. Нешто старијој деци намењени су стреличарска радионица и “Квиз из доба Јуре”.

У вечерњим терминима, за крај овогодишњег издања фестивала планирана је плесна радионица у извођењу Сање Решћански из Плесног студија “Jessy”.

Сви програми „Мамутфеста“ су бесплатни.

С. В. О.

 

mamut-fest-2

„Мамутфест“, 18. по реду, биће одржан сутра, 6. и прекосутра, 7. септембра у дворишту Народног музеја. Први дан намењен је деци предшколског и млађег школског узраста која ће цртати честитке Кики.

-Отварање „Мамутфеста“ је у суботу у 11 сати , када ће бити отворена и гостујућа изложба  под називом „Биљка као зачин – у царству боја, мириса и укуса“ аутора Уроша Бузуровића, кустоса Природњачког музеја у Београду.  Церемонију отварања употпуниће наступ хора „Чуперак“ који ће извести песму за Кику. Након тога на „Базару музеја и идеја“, који траје до 15 часова, сви присутни моћи ће да се упознају са седам музеја из Србије који су нам гости – истакла је директорица Народног музеја Лидија Милашиновић.

Посетиоци фестивала имаће прилику да погледају већ постављену изложбу “Од ПоЕтике до Методике” аутора др Милорада Степанова у оквиру које ће бити реализоване радионице.  Припремљен је и колаж едукативно-креативних радионица који ће трајати од 15 до 18 сати.

-Програм намењен родитељима са бебама и млађом децом под називом „Концерт за бебе“ биће одржан у свечаној сали. Стреличарска радионица намењена је нешто старијој деци, а у 18 сати биће организован „Квиз из доба Јуре“ који је поново враћен на иницијативу деце – додала је наша саговорница.

Од 19 часова биће одржана плесна радионица у извођењу Сање Решћански из Плесног студија „Џеси“.

A.Ђ.

 

stepanov-izlozba-(4)

У Народном музеју отворена је  изложба ликовних радова др Милорада Степанова и студената ВШССОВ у Кикинди „Од ПоЕтике до Методике“.  Изложбом се обележавају два јубилеја 70 година постојања Високе струковне школе за образовање васпитача и 20 година рада Милорада Степанова у установи.

-Најпримарнији израз код деце је ликовни израз тако да су изложени цртежи деце насталих у протеклих десет година. Од деце учимо и ми, старији. Њихова изворност коју имају и преносе на цртеже све више су ми инспирација. Наставни рад и сликарство за мене су етичка морална ствар јер знање треба дати – рекао је Степанов.

Ту су и слике настале на наставним и ваннаставним активностима, а чији аутори су студенти.

-Могу се видети ликовне технике чији је покретач игра. За децу је она најважнија, али и слобода да се изразе и да стварају. Томе учим студенте, а ја се трудим да се вратим ликовној игри на коју ме често деца у вртићу подстакну – додао је наш саговорник.

Посетиоци могу видети и слике Милорада Степанов настале у протеклих пет година које су се нашле на изложбама у Београду и Кореји, али до сада нису излагане у Кикинди.

-Непресушна инспирација ми је равница и риба и вода као симбол живота. Сваког дана доста времена проводим у природи и трудим се да имам еколошки приступ сликарству. Да заборавим све хемикалије које уништавају природу и да се вратим природи тако се трудим да што чешће користим угљен. Први сусрети са природом је најупечатљивији – закључио је др Милорад Степанов.

Већ наредне године у јуну Милорад Степанов излагаће неколико својих слика са ове изложбе у Галерији Коларчеве задужбине.

Изложба ће у Народном музеју бити отворена до 22. септембра.

А.Ђ.

 

Stepanov-i-studenti

Изложба ликовних радова др Милорада Степанова и студената ВШССОВ у Кикинди (2004 – 2024) под називом „Од поЕтике до методике“, поводом 70 година постојања Школе и 20 година професорског рада др Степанова, биће отворена сутра (субота, 10. август) у 19 сати у Народном музеју.

Zemljana-arhitektura-(1)

Обука о земљаној архитектури нови је програм Народног музеја који је започет јуче у млину Сувача. Једанаест полазника пријавило се како би стекли теоријска знања о градњи и обнављању објеката помоћу блатног малтера, што ће, на јесен, а можда и наредних година, резултирати реконструкцијом оштећених делова млина на коњски погон, јединог у овом делу Европе. Они ће, такође, на крају тренинга, добити и ECVET сертификат.

Тренинге води архитекта и специјалиста за земљану архитектуру, Драгана Којичић.

– ЕCVET тренинзи се спроводе широм Европе, али у неформалном образовању. Идеја је да се обуче мајстори који ће остати овде и помоћи у обнови, не само Суваче, него и других објеката од земље.

На првом тренингу, одржаном јуче, на програму је било упознавање са материјалом. Данас се већ започело са практичним радом.

– Почињемо обнову Суваче, скидамо малтер, уочавамо проблеме и проналазимо решења за њено санирање и заштиту – објашњава Драгана Којичић. – За други део тренинга који ће бити одржан на јесен, радићемо завршну обнову и кречење. Учесници су веома заинтересовани, различитих су професија, а неки већ и имају искуства.

Један од искуснијих полазника је пензионер Душан Вујичић.

– Већ имам знање и вештине у изради материјала, правилној употреби алата и заштитне опреме, па могу и да помогнем осталим учесницима – каже Вујичић.

Маја Ердељан Ромић на обуку је дошла из Сајана. Каже да је њен мотив то што живи у кући од набоја и жели да научи како да је квалитетно одржава.

Грађевинског инжењера Филипа Пјевића инспирисао је рад инструкторке Којичић који му је, каже, познат од раније.

– Ово је и привилегија и од великог је значаја за наш град – напомиње Пјевић. – У питању су традиционалне технике грађења, обнављања, реконструкције, које су заборављене и на овај начин се поново актуелизују и негују.

Људи данас схватају да са земљом може да се гради на потпуно модеран начин, прилагођен савременом животу. У Кикинди је специфична врста набоја, са црепом, а то је управо техника која се користи данас у Јапану, у модерној градњи, указује инструкторка Којичић.

Додаје да је идеја да се овај сертификовани програм спроводи у континуитету, како би се делови Суваче који су у лошем стању, редовно одржавали.

Тренинзи се одвијају захваљујући средствима Министарства културе Републике Србије и у сарадњи са Клубом финих заната – Центром за земљану архитектуру који води Драгана Којичић.

С. В. О.

Obuka-na-Suvaci

Народни музеј организује сертификовани тренинг у домену земљане архитектуре, о употреби блатног малтера на примеру Млина „Сувача“. Прва обука одвијаће се 23. и 24. јула (уторак и среда), од 10 сати, а други на јесен, када ће се обновити зидови Млина.

Тренинге ће водити Драгана Којичић, архитекта са специјализацијом за земљану архитектуру и Оља Тодосијевић сертификовани ECVET тренер и уметница. Полазници ће полагати испит за добијање ECVET M2 сертификата (Европски кредитни систем за стручно образовање и обуку за градњу земљом).

Тренинг је намењен особама старијим од 25 година, бесплатан је, а број места је ограничен. За учешће је неопходно послати пријаву на: muzejkikinda@gmail.com или 0614012981.

С. В. О.

pavle-kendjelac-(1)

Српска православна црквена општина организoвала је предавање посвећено једној од најзначајнијих историјских личности Кикинде Павлу Кенђелцу. Овом приликом представљен је и научно – истраживачки рад имназијалца Богдана Завишина посвећен животу и раду Павла Кенђелца, а који је освојио прво место на Републичком такмичењу ценатара за таленате.

-Веома је важно да се суграђани упознају са личношћу и значајем Павла Кенђелца. Био је један од најобразованијих и најистакнутијих личности крајем 18. и у првој половини 19. века. Дао је свој допринос и у природним наукама pre Чарлса Дарвина и због тога је дошао у сукоб са Српском православном црквом – рекао је Завишин.

Свештеник Мирослав Бубало напоменуо је да му је драго што је црквена општина суорганизатор догађаја који слави знамените Кикинђане.

-Павле Кенђелац је неко о коме треба сви да знају и наша деца . Син је Христофора Кенђелца, оснивача Кикинде и једног од најобразованијих Кикинђана и тог и овог времена. Управо овакви људи треба да су узор нашој деци – напоменуо је протојереј Бубало.

Догађају је присуствовао и председник Скупштине града Младен Богдан.

-Важно нам је да подржимо иницијативу младих који се интересују за историју нашег града. Ко су људи који су га градили, основали и урадили пуно и за световни, али и за друштвени живот града – истакао је Богдан.

 

error: Content is protected !!