народна библиотека јован поповић кикинда

Radlovic-BG-1

Монографија „Свет мозаика Ђуре П. Радловића“, аутора проф. др Јовице Тркуље представљена је, у организацији Народне библиотеке „Јован Поповић“, публици у Београду и у Новом Саду.

Пионир фреске и мозаика у нашој земљи, сликар Ђуро Радловић, професор у пензији, први је код нас, пре више од три деценије, специјализовао ове зидне технике на Факултету ликовних уметности у Београду.

Књига је јуче представљена у Архиву Војводине, а прошле седмице у РТС Клубу у згради Радио Београда. Уз професора Радловића, о његовом раду и делима, говорили су проф. др Јовица Тркуља, професор Радомир Кнежевић, и проф. др Смиљана Мирков, социолог.

Народна библиотека „Јован Поповић“ је, уз београдски „Досије“, суиздавач овог монографског дела.

cemere

Промоција књиге “Средњовековна утврђења Баната – развој војне архитектуре на простору између река Мориш, Тисе и Дунава у раздобљу од краја X до средине XVI века”, историчара, др Золтана Чемереа, биће одржана у уторак, 8 октобра, од 19 сати у Народној библиотеци „Јован Поповић“.

О књизи ће говорити аутор и рецензент Ђура Харди.

djura-djukanov

Жири у саставу Драган Бабић, Слађана Стаменковић и Јована Копривица донео је одлуку да књижевну награду „Ђура Ђуканов” за 2024. годину, коју додељује Народна библиотека „Јован Поповић” из Кикинде добије Тијана Миленковић из Београда, за рукопис збирке прича „Брм, брм“. Награда се додељује за рукопис необјављене књиге прича аутора млађег од тридесет пет година, саопштено је из Народне библиотеке.

Потенцирајући фрагментарну структуру саме збирке, као и појединачних прича, рукопис Тијане Миленковић „Брм, брм“ своју литерарну заводљивост открива у побуњеном ауторском гласу који вештим усложњавањем наративних перспектива тематизује осећање неприпадања кроз борбу са депресијом и потрагу за изгубљеним, никада досегнутим аутентичним бивствовањем уроњеним у отуђену свакодневницу. Елиптичним, готово синкопираним стилом, са немилосрдном иронијом, понекад  са налетима приповедачког беса који се римује са истанчаним лиризмом и тарантиновском духовитошћу, ауторка слика свет младих људи који излаз из суморне стварности виде у наркотичком експазиму.

Кроз грађење интертекстуалних спона са уметничким световима Тарковског, Тракла, Елиота, а на стилском и тематском плану, открива се и блискост са стваралаштвом Милене Марковић, овај дебитантски ауторски глас ствара аутентичан доживљај света у којем су и сви  уметнички идоли свргнути са пиједестала.

Суптилно разгранат мотив југословенског наслеђа кроз целу збирку снажно одјекује у причи „Моја Сутјеска“, у којој ауторка прави омаж антифашистичкој југословенској борби из феминистичке перспективе.

Играјући на често клизавом терену слободе коју нуди форма кратке прича, вешто посежући за колоквијалним језиком кроз опис еротских сусрета, ауторка искорачује и на терен бруталног и нуди слику понегде разигране, али често уморне чулности као израз суочавања са светом где је немогућност истинске емотивне блискости постала норма.

Витализам ове прозе лежи у гротескним обртима с којима се суморна стварност преобраћа у окриље фантастичног и црнохуморног, тако се породично рођенданско окупљање претвара у харикири мајчинске фигуре. У прозном свету овог рукописа, на терену смо ипак модерне гротеске, која је лишена карневалског ускрснућа, сем у језичким обртима, пропламсајима хумора, склизнућу ка поетском, интимном, где се истинска моћ проналази тек у способности да се у ритмичности и заиграности књижевног језика открије  сопствени ауторски глас. Уколико се буде развијао, овај ауторски глас може заузети значајно место на домаћој књижевној сцени, наводи се у саопштењу жирија који је и похвалио рукопис „Слобода“ Тање Малетић, такође из Београда.

Награда „Ђура Ђуканов“ подразумева штампање књиге и Тијани Миленковић ће бити додељена на свечаности у Народној библиотеци која се, традиционално, одржава 19. јануара, на дан рођења овог значајног мокринског писца.

cosic

Збирка песама „Човек то не може да искаже“ писца из Банатског Великог Села, Рада Ћосића, биће представљена у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у четвртак, од 20 сати.

Поред аутора, о збирци ће говорити и проф. Угљеша Шајтинац, књижевник.

RCT-prezentacija-(3)

Своје, на државним такмичењима награђене научно-истраживачке радове вечерас су, у дворишту Народне библиотеке „Јован Поповић“, представили полазници Регионалног центра за таленте (РЦТ) „Душан Васиљев“. Школска година на измаку била је изванредно успешна за полазнике Центра, уједно и њихове менторе – тринаесторо полазника, основаца и средњошколаца је, на управо завршеним државним такмичењима, освојило чак 21 признање.

Представљање су пратили родитељи и сви заинтересовани за теме које су ови талентовани ученици изабрали за своја истраживања.

– Не оптерећујемо родитеље у току године оним што деца раде и зато, већ десетак година, организујемо презентације радова – каже руководилац Центра, професор Срђан Срдић. – Ово није ни слично њиховим наступима на такмичењима, сведеније је и краће, али довољно да се стекне елементарна представа о томе шта се од њих може очекивати у будућности. У мору информација које и не желимо увек да знамо, чини ми се да је ово једна од оних које би морале увек да буду у првом плану, које год да је дете и каква год да је врста успеха у питању, а да има везе са уложеним радом.

У име локалне самоуправем догађају су присуствовале Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника, и ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски. Присутнима се обратила Дијана Јакић Киурски, истакавши да је наш град све више препознат по талентованим и паметним младим људима.

– И ове године Регионални центар за таленте дао нам је повод за понос и верујем да ће тако бити и убудуће, докле год имамо овако паметне и вредне ђаке који резултате остварују пре свега захваљујући свом таленту, али и преданом раду, труду и пожртвованости, као и великом одрицању и љубави и интересовању које показују за знање и научно-истраживачки рад. Ментори су, такође, показали  колико се несебично дају и са њима предано раде. Ово је и раритет, да једна мала средина има велику концентрацију деце која су драгоценост нашег друштва. Зато Регионални центар може и даље да очекује безрезервну подршку свог града. Вама, децо, желим успех у даљем школовању и животу, да будете храбри и да истрајете у свему лепом и корисном што започнете, да будете признати и цењени – рекла је заменица градоначелника.

Милица Томић похађа други разред Гимназије. Иначе је, на светском такмичењу у истраживачким радовима у области природних наука, одржаном у Турској, освојила две златне медаље. За такмичење талената тема су јој били прорачуни вероватноће појаве земљотреса.

– Својим радом, прорачуном карте сеизмичког хазарда у физици желим да докажем да је могуће да, на тај начин, одредимо и апроксимирамо степен сеизмичке угрожености неке регије, у овом случају, нашег града – објашњава Милица.

Ученица трећег разреда Гимназије, Светлана Ћулафић, у Центру за таленте активна је од почетка средње школе.

– Такмичим се из историје. Прошле године сам, са радом о историји кикиндске железнице, била прва у држави, а ове године ми је прво место измакло за бод. Истраживала сам и писала о Гимназији у Кикинди, од оснивања до краја Другог светског рата. Познавањем историје, у примерима из живота можемо много корисног да научимо о томе како су људи живели и да сазнамо како је наш град изгледао у прошлости – каже Светлана.

Пуно двориште Библиотеке у којем су се презентације пратиле са великим интересовањем, показало је, такође и још једном, да ови изузетни млади људи имају велику подршку заједнице.

С. В. О.

G.-Djilas

Књига поезије „Хватање месечине“ Гордане Ђилас из Накова биће представљена у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у четвртак, 23. маја, од 18 сати.

За збирку поезије Гордана је овогодишњи добитник награде из Фонда Задужбине Бранка Ћопића за дела високе уметничке вредности. Поред ауторке, о песмама ће говорити и Никола Маринковић, књижевни критичар и главни уредник Српске књижевне задруге.

Stevanovic-biblioteka-(1)

“Три слободе за Симону“ назив је најновијег романа Младена Стевановића који је вечерас представио кикиндској публици у Народној библиотеци. Стевановић, рођени Крушевљанин, запослен као просветни радник у Београду, пре овог објавио је три романа, од којих је два већ представио у нашем граду. У близини Кикинде одвија се и део радње његовог најновијег дела.

– Јунаци се, у неком моменту, налазе на граничном прелазу Наково, а читава радња романа се дешава на потезу Кикинда – Вршац јер је Симона Румунка. После романа „Хипократова деца“, на стална питања о чему ће бити следећи роман, одговарао сам да ће бити о бившој румунској гимнастичарки и тако сам, из иронијског елемента, схватио да је то могуће – каже Стевановић.

„Три слободе за Симону“ настајале су три године и сада је јасно ко може Симони да дарује слободу.

– Само она сама и за себе, то је једини начин – каже. – Ради се о покушају да се на нашем поднебљу сачини шпијунски роман који се бави кључним историјским моментима у другој половини 20. века, на ироничан и циничан начин.

Поред наведених, Стевановић је написао и романе „Рамови за погрешне слике“ и „Судбине плешу танго“.

–  Да пишем је насушна потреба. Човек увек себи тражи забаву, ја у писању налазим сјајну забаву и тада сам искрено срећан – закључује писац.

О најновијем Стевановићевом роману говорио је и др Василије Милновић, књижевни критичар и историчар.

 

Kikinda

Народна библиотека „Јован Поповић“ угостиће у четвртак, 16. маја, од 19 сати, Младена Стевановића, аутора књиге „Три слободе за Симону”. О књизи ће говорити и др Василије Милновић, књижевни критичар и историчар.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Књиге „Гласом писана историја” и „Век сликан микрофоном” Драгослава Симића, дугогодишњег уредника емисије „Говори да бих те видео” Другог програма Радио-Београда и аутора серије документарних емисија, биће представљене у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у четвртак, 9. маја.

Његови саговорници били су анонимни и заборављени људи, али и познате личности. Симић је њихова сећања забележио микрофоном, а затим и у овим двема књигама. Неки од саговорника били су: Бранко Лустиг, филмски продуцент и добитник два Оскара за филмове „Шиндлерова листа“ и „Гладијатор“, Тугомил Ујчић, професор и преживели сведок стрељања у Крагујевцу 1941, Бубиша Симић, музичар, композитор и диригент, Ранко Бугарски, лингвиста, Драгица Срзентић, прва супруга Јована Поповића, учесница НОБ-а и жена која је 1948. уручила Стаљину Титово историјско писмо, Зоран Христић, композитор музике за Олимпијске игре у Сарајеву и многи други.

Поред аутора, о књигама ће говорити и Радоман Кањевац, писац и некадашњи уредник Студентског радио програма Индекс 202. Модератор вечери је Милана Бајкин. Књижевно вече почиње у 19 сати.

Birimac-(6)

Велика страст и посвећење утисци су које стиче посматрач фотографија Горана Биримца, гледајући, оком његовог објектива, све мотиве које је зауставио у времену. Изложба само 35 од 2,5 милиона фотографија, после Башаида, у којем живи, приређена је, од вечерас и у Кикинди, у Народној библиотеци.

Биримца су подржали, пре свега, из Завичајног одељења, чијем настојању да сачувају овдашње мотиве, свакако доприноси и његов рад.

– Значај рада Горана Биримца је у томе што он, на својим фотографијама, бележи све што се дешава у Кикинди и околним селима: манифестације, мотиве, пејзаже јер, оно о чему се не пише, ако се сликом не овековечи, неће остати забележено. Такође, његове фотографије природе утичу на нашу свест да морамо да чувамо оно што нас окружује – рекла је Милана Бајкин из Завичајног одељења, која је водила представљање.

Да фотографише Биримац је почео пре 15 година, а да први пут представи свој рад пристао је, на наговор пријатеља, тек пре неколико месеци, када је приређена изложба у Башаиду.

– Почео сам тако што сам фотографисао своје село, парк, па природу. Седнем на бицикл и оно што ми је занимљиво, забележим. Много пута се догодило да сам фотографисао куће, делове грађевина или неке мотиве који су, затим, нестали. Сликам природу, волим да сликам и животиње, а њих је најтеже сликати, посебно дивље. Некада сатима чекам да бих добио неколико фотографија. Посебно волим коње. Са фијакеријада широм Војводине долазим са неколико хиљада фотографија, од којих изаберем стотинак – прича Биримац који је фотографисао и за „Војвођански магазин“ са новинарком Весном Бојић. Сарађује са многим медијским кућама, а жеља му је, каже, да направи монографију свог Башаида.

Уметнички допринос причи о задржаним сликама дали су Вукашин и Тадија Бајкин са одсека за тамбуру Музичке школе, и Жељана Радослава Прибиш, млада рецитаторка из Мокрина. Посебан гост промоције био је Ненад Чавић из Мокрина, организатор Сељачког партија, чији је Биримац официјелни фотограф. Гости, публика, пријатељи, сарадници и колеге из „Аутопревоза“ у којем је запослен, испунили су вечерас хол Библиотеке.

Наредне поставке већ су уговорене у Банатском Карађорђеву и у Јаши Томићу. Изложба под називом „Кроз мој објектив“ биће постављена у холу Библиотеке до после празника. Остаје вера да ће овај посматрач и уметник успети у томе да своје дело сабере у монографију, што ће помоћи у ономе што јесте његов основни мотив – да овај свет сада, остане забележен за оне који долазе после нас.

С. В. О.

error: Content is protected !!