народна библиотека јован поповић кикинда

Архив Војводине поклониће Народној библиотеци „Јован Поповић“ стотинак књига из своје издавачке делатности. Књиге ће у уторак, 31. јануара, уручити директор Архива, Небојша Кузмановић.

У својој издавачкој делатности Архив има едиције „Посебна издања“,  „Научноинформативна средства о архивској грађи“ и „Студије и огледи“. Објављује и каталоге тематских архивских изложби докумената, као и зборнике стручних и научних радова са стручних скупова свих типова које организује, али и друга издања у сарадњи и саиздаваштву са установама културе, просвете и науке из земље и иностранства.

Biblioteka 2

Кикинђани читају више од просечног грађанина Србије. По државном просеку, чланови јавне библиотеке чине три одсто популације, док је у нашем граду тај проценат 3.5. У Народној библиотеци „Јован Поповић“ сазнали смо још једну занимљивост, а то је избор наслова. Наиме, нови читалачки тренд се променио – амерички наслови место су уступили стручној литератури.

– Сада су најчитаније књиге из области популарне психологије и из историје, али не романсиране, мемоари или биографије, већ стручна литература из ове области – каже Дуња Бркин Трифуновић, организаторка културног програма у Библиотеци. – Наши читаоци проучавају историју – веома је популарно дело „Семпер идем“ Ђорђа Лебовића, такође књиге Луке Мичете. Свакако се више читају дела домаћих писаца – поред историјских, епска фантастика, детективски романи. Читаоци љубавних романа и даље највише траже књиге Јелене Бачић Алимпић, као и Лусинде Рајли, за које увек имамо листе чекања. Међу писцима трилера, најпопуларнији су Ју Несбе и Џејмс Патерсон. Од наших аутора, веома су тражена сва дела Владе Арсића, чије књиге никада нису на полицама, затим дела Мирјане Митровић, Марије Јовановић и Бранислава Јанковића.

Она додаје да је прошле године уочено да су се многи читаоци интересовали за књиге о Покрету Црна рука и о Мајском преврату. Такође, увек је тражена трилогија „Немањићи“ Владимира Кецмановића и Дејана Стојиљковића. Дуња Бркин Трифуновић каже да се нови избори читалаца последњих година можда могу повезати са темама ТВ серија и филмова који се снимају код нас.

Млади читаоци, чланови Дечијег одељења Библиотеке, такође имају своје фаворите. Школарци читају лектиру у току распуста, а још млађи имају омиљене сликовнице.

– Најтраженији наслови су: „Аги и Ема“ Игора Коларова, „Лето када сам научила да летим“ Јасминке Петровић, „Ципела на крају света“ Дејана Алексића и „Миш лављег срца“ Рејчел Брајт. Веома су популарне сликовнице с поруком, такозване терапеутске сликовнице које решавају неке проблеме у дечијем узрасту.

Литература се више не набавља само два пута годишње, како је то раније било регулисано. Сада је могуће континуирано обогаћивати фонд током читаве године, пратити нова издања и жеље читалаца, каже наша саговорница. За ове намене користе се сопствена средства, као и новац који Библиотека добија из покрајинских и републичких фондова.

Библиотекари су посебно поносни на чињеницу да имају велики број активних, сталних корисника, као и да сви огранци раде добро, уз напомену да су најбољи у Башаиду и Мокрину у којем је, већ две деценије, активна и, успешна и награђивана, драмска секција.

Цена чланарине дуго се није мењала. На годишњем нивоу је 400 динара за децу и студенте, 500 динара за одрасле, а породична износи 350 динара по члану. Библиотека је и чланица Клуба три плус, па породице са троје и више деце имају додатни попуст и за њих је цена 200 динара по особи.

– Ми смо породица са нашим читаоцима, посебно са децом и старијим корисницима. Знамо њихове навике, жеље и потребе и то нам, свима, много значи – каже Дуња Бркин Трифуновић.

Она подсећа да, упркос новим технологијама, вредност књиге остаје ненадмашна;  књиге могу да лече, да нас утеше и да нас натерају да се запитамо, што нам је, свима, понекад потребно. Или, како каже, све то може да се сажме у прецизну мисао писца Нила Гејмана: „Гугл може дати хиљаду одговора, али библиотекар даје онај прави“.

Olivera Mitić a

Оливера Митић, списатељица из Смедерева, осамнаести је добитник књижевног признања „Ђура Ђуканов“ коју додељује Народна библиотека „Јован Поповић“. На пригодној свечаности вечерас, на дан рођења Ђуканова, уручена јој је плакета.

Свечаности је, у име локалне самоуправе, присуствовала Валентина Мицковски, чланица Градског већа, задужена за културу и образовање.

– Заиста ми је драго што награда негује традицију јер се, на тај начин, исказује поштовање и чува успомена на једног тако значајног књижевника, какав је био Ђура Ђуканов. Оливери желим много успеха. Она сада има одговорност да инспирише младе људе да стварају и да се баве уметношћу – рекла је Мицковска.

На конкурс, расписан пре тачно годину дана, стигло је десетак рукописа. О награди су одлучивали Јованa Копривица, Слађана Стаменковић и Драган Бабић.

– У пристиглим радовима била је уочљива генерацијска блискост у погледу тема – рекла је Јована Копривица. – Стилска динамика збирке Оливере Митић почива на  смелој смени женске и мушке наративне перспективе, кроз које се преламају централна, тематска упоришта овог рукописа, као што су моменти сазревања тих претежно младих ликова, уроњених у ову, непријатељску, свакодневицу. Посебну драж рукопису дају наративни пасажи у којима ауторка у лирском, готово елегичном тону, слика меланхолију својих младих јунака. Нама у жирију све ово дало је наду да ћемо, и у будућности, присуствовати сазревању једног снажног ауторског гласа. По смелости да, и на стилском, и на формалном плану, направи отклон од устаљених форми, она и јесте блиска аутору чије име ова награда носи.

Младој ауторки, збирка кратких прича „Самодисциплина“, прво је литерарно дело и прва објављена књига.

– Приче описују свакодневицу моје генерације, што није толико присутно на домаћој књижевној сцени, али доминира у региону и у свету – од породичних, љубавних и пријатељских односа, до проблема какви су одласци из земље, смрт у породици. Надам се да ће читаоци мојих година, којима је књига и намењена, моћи да препознају део себе. Све што сам до сада написала мој је одговор на то шта је мени недостајало у књижевности до сада – каже добитница.

Књига „Самодисциплина“ Оливере Митић може да се изнајми или купи у Народној библиотеци. На крају свечаности расписан је 19. конкурс за награду „Ђура Ђуканов“, за необјављену збирку приповедака аутора млађег од 35 година.

nb jovan popovic

Књижевна награда „Ђура Ђуканов“ за 2022. годину биће уручена Оливери Митић, списатељици из Београда, у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у четвртак, 19. јануара, у 18 сати.

Оливера Митић награђена је за рукопис збирке прича „Самодисциплина“. Жири је радио у саставу Јованa Копривица, Слађана Стаменковић и Драган Бабић.

Награда која носи име писца Ђуре Ђуканова установљена је 2005. године, додељује се за необјављену збирку приповедака аутора млађег од 35 година. Лауреату припада штампање књиге, а награда му се уручује на дан рођења овог изузетног банатског књижевника.

Народна библиотека ’’Јован Поповић’’ у Кикинди организовала је конкурс за најбољи трејлер за књигу, на који је пристигло 18 радова из читаве Србије. На свечаности, одржаној у среду, уручене су награде најуспешнијима.

У категорији млађих основаца, прва награда припала је Марији и Ксенији Дивљаков из Основне школе ’’Глигорије Попов’’ из Руског Села, за трејлер ’’Мој дека је био трешња“. Јована Глиџић, ученица шестог разреда Основне школе ’’Стефан Немања“ из Ниша, с трејлером ’’Загрли месец’’. и Теодор Балаж, ученик шестог разреда Основне школе ’’Тврђава“ у Петроварадину, с трејлером ’’Боквица“, били су најбољи међу старијим основцима.

У конкуренцији средњошколаца, прво место освојио је Никола Дорословачки, ученик четвртог разреда Економско-трговинске школе ’’Бечеј’’, за трејлер ’’Зов Ктулуа“. Награду публике, на основу броја гласова посетилаца Фејсбук странице Библиотеке, добили су Алекса Здравковић, Наталија Крстић, Теодора Мицић и Доротеа Мицић, ученици седмог разреда Основне школе ’’Станимир Вељковић Зеле“ из Бојника, за трејлер ’’Библија за децу“.

Награђенима је честитала чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски. ”Учесници су имали прилику да развију креативност, дигиталне вештине, истраживачке способности и тимски рад, а то су све практична знања која ће им бити потребна у даљем животу”, истакла је Валентина Мицковски.

О наградама су одлучивали: Мирјана Нешић, Ненад Миладински и Бранко Стевановић, а конкурс је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.

 

error: Content is protected !!