најчитанији портал Севернобанатског округа
У Летњем биоскопу вечерас (петак, 1. август) је на репертоару научнофантастични филм „Капетан Америка“.
Цртани филм „Гарфилд“ за дечију публику, биће приказан у уторак, 5. августа.
У дворишту Народне библиотеке пројекције почињу у 21 сат, улазак је бесплатан.
У Летњем биоскопу у дворишту Народне библиотеке „Јован Поповић” вечерас ће бити приказан филм „Дивљи дијамант”.
У термину за филмове за децу, у уторак, 29. јула, на репертору ће бити „Тајанствена шума”. Почетак пројекција је у 21 сат, улазак је бесплатан.
У Летњем биоскопу вечерас је на репертоару остварење за децу – филм „У потрази за чаробном формулом“.
Почетак је у 21 сат, улазак је бесплатан.
На репертоару Летњег биоскопа вечерас је романтична комедија „Луда љубав“. У дечијем термину, у уторак, биће приказан филм „У потрази за чаробном формулом“.
Пројекције у дворишту Народне библиотеке „Јован Поповић“ почињу у 21 сат, улазак је бесплатан.
Мајка Душана Васиљева преминула је 17. јула 1908. године – на дан када је, 116 година касније, историчар Драган Белеслић, архивиста у Историјском архиву, у Народној библиотеци „Јован Поповић“ представио резултате свог истраживања. Управо овај податак, добијен прецизним увидом у матичне књиге, мења поједине биографске наводе.
– Да је мајка заиста преминула 1904. или 1905, како неки аутори тврде, Спасоје би био његов полубрат, а не рођени брат, и Васиљев би имао само једну полусестру. Овако, утврђено је да је имао четворо рођене браће и сестара. У литературу је ушло и да је најстарије дете јер нико није истраживао, а он је најстарије преживело дете. Пре њега рођена је његова сестра Загорка која је поживела само две године – објаснио је Белеслић.
Предавање под називом „Душан Васиљев: биографија и породично стабло“ резултат је шестомесечног истраживања, а комплетан рад биће објављен крајем године у часопису „Аттендите“. Аутор истиче да је реч о првом научном истраживању о Душану Васиљеву које потписује историчар.
– До сада су уз његова дела објављиване кратке биографије, засноване на сећањима његовог брата Спасоја који је објавио Душанова дела после његове смрти, и на усменим изворима. Проблем је у томе што нико није истраживао писане изворе. У свом раду користио сам матичне књиге, домовне протоколе, тестаменте и документацију о занатлијама. Тако сам дошао и до податка да његов отац није био столар, како се годинама погрешно наводи, већ кожар. У литератури су чак помешани подаци његовог оца и стрица – наводи Белеслић.
Васиљевљева биографија до сада је била и непотпуна и нетачна – што је довело и до погрешног тумачења његовог стваралаштва.
– Мој почетни мотив био је да прикажем породично стабло једне познате личности из Кикинде и да их видим као људе, да то не буду само подаци. Када сам завршио, читајући Душанову биографију, схватио сам да није довољно обимна и да има пуно грешака – од рођења до смрти.
Једна од укорењених представа била је и да је песникова породица била веома сиромашна. Белеслић тврди да је то нетачно.
– Док је његова мајка била жива, и све до 1909. године, припадали су вишој средњој класи. Нелогично је да су школовали седморо деце, од којих су сви постали професори, а да су били изузетно сиромашни. То је немогуће чак и данас. Идеја о сиромаштву потиче из контекста Првог светског рата: отац је био на фронту, Душан је са 14 година сам издржавао породицу и школовао се. Држава се тада распада, породица се распада, Душан се одваја и почиње да се тражи. То је био преломни тренутак у његовом животу – тврди Белеслић.
На питање како је, кроз истраживање, доживео Васиљева као човека, одговара:
– Мислим да је био млад, недовољно зрео и несхваћен. Људи који су се бавили његовим делом долазили су са других простора – са југа Србије и из Шумадије, и нису разумели Банат после Првог светског рата. Он је писао управо о том простору, о тој мултинационалној средини која је у једном тренутку остала на ничијој земљи. И геополитичке околности утицале су на песников осећај идентитета. Док се он сели, помера се и граница између Румуније и Краљевине СХС која се правила четири године. Он се губи у националном смислу, чак је покушао да дода „ић“ на презиме како би се интегрисао, али га друштво није прихватило.
На крају, Белеслић изражава наду да ће његово истраживање бити подстицај књижевним критичарима да Васиљевљево стваралаштво сагледају у новом светлу: „Желео бих да овај рад подстакне људе да поново прочитају његове песме у контексту у ком су настале. Тек тада ћемо разумети ко је био Душан Васиљев.“
У препуном холу Народне библиотеке предавање Драгана Белеслића изазвало је велику пажњу, али и питања и додатке из публике, из личних и породичних аспеката оних који су имали контакте са неким од чланова породице Васиљев.
С. В. О.
Историчар и архивиста Драган Белеслић, запослен у Историјском архиву Кикинда, одржаће предавање „Душан Васиљев: биографија и породично стабло”. Белеслић ће публици представити нове погледе и чињенице о животу Васиљева, које је открио у процесу истраживања.
Предавање ће бити одржано у холу Народне библиотеке „Јован Поповић” у четвртак, 17. јула, од 19 сати.
Други Библиокамп Народне библиотеке „Јован Поповић“ поново је изазвао велико интересовање – пријавило се више малишана него што је било места. Првог дана, око тридесеторо деце узраста до 11 година уживало је у дружењу, учењу и истраживању свемира, што је и тема овогодишњег кампа.
Камп траје пет дана, бесплатан је и едукативно-забавног је карактера, а главни циљ му је да код деце развије љубав према читању, књигама и истраживачки дух.
– Хтели смо да деци улепшамо распуст квалитетним садржајем, да их бар на кратко одвојимо од екрана и телефона, али и да науче нешто ново и схвате да је Библиотека увек место за њих – истакла је в. д. директорка библиотеке Дуња Бркин Трифуновић.
Сваког дана учесници „освајају“ нови део свемира, истражују кроз разговоре, игре, уметничке активности и, наравно, књиге.
– Приче повезујемо са енциклопедијама и књижевним делима инспирисаним свемиром, а деца ће и писати сопствене приче – додаје директорка. – Имамо и дан посвећен драми, када ће учити драмске елементе.
Са децом раде библиотекарке Оливера Шушница и Даринка Маљугић. Малишани, углавном ђаци трећег разреда, кажу да су одушевљени Библиокампом.
– Дошао сам поново јер нам је прошле године било баш занимљиво. Учили смо нове речи, читали, забављали се… Надам се да ће тако бити и ове године – каже Лука Николин, ученик ОШ „Жарко Зрењанин“.
Јован Рибић, који живи у Београду, а лето проводи код баке у Кикинди, додаје:
– Волим овај камп јер могу да будем креативан и сваке године научим нешто ново.
Ивана Иветић, ученица ОШ „Јован Поповић“, истиче да је овај пут позвала и другарице.
– Лепо је што правимо и цртамо свашта, а најлепше је што смо заједно – рекла је Ивана.
Матеја Васић и Лаура Недић из вртића „Пчелица“ срећни су што су се срели у кампу.
– Мама ме је пријавила. Ми смо најбољи другови – уз осмех каже Лаура.
– Највише волим што бојимо и учимо нове ствари – додаје Матеја.
– Сваког дана учимо нешто друго, и све је о свемиру, што ми је баш занимљиво – рекла је Ивана Торњи, ученица трећег разреда.
Мала истраживачка екипа већ је пожелела да камп траје дуже. У библиотеци обећавају да ће ту жељу покушати да испуне – можда већ следећег лета.
С. В. О.
Током целог лета, двориште Народне библиотеке „Јован Поповић“ биће место окупљања љубитеља филма свих генерација. Летњи биоскоп, који је протеклих година стекао бројну и верну публику, поново отвара врата.
– Овим програмом желимо да надоместимо недостатак биоскопа у граду и да искористимо наше прелепо двориште на најбољи могући начин. Уторком приказујемо филмове за децу, а петком за одраслу публику. Пројекције почињу у 21 сат, улазак је, као и увек, бесплатан. Довољно је само да понесете добро расположење – каже в. д. директорка Библиотеке, Дуња Бркин Трифуновић.
Први филм на репертоару биће остварење за децу – „Зомби – ноћ у зоо врту“, који ће бити приказан у уторак, 15. јула. Већ у петак, 18. јула, следи романтична комедија „Луда љубав“.
До краја месеца публика ће имати прилику да ужива у још неколико наслова: „У потрази за чаробном формулом“ (22. јул), „Дивљи дијамант“ (25. јул) и „Тајанствена шума“ (29. јул).
С. В. О.
Народна библиотека „Јован Поповић“ расписала је наградни конкурс за најбољи трејлер за књигу, намењен деци и младима до 20 година. Циљ је да млади, на креативан и занимљив начин, препоруче књиге својим вршњацима.
Филм може да траје од 30 секунди до 10 минута, а радови могу бити индивидуални или тимски. Учесници који желе помоћ у реализацији могу затражити ментора путем имејла: kultura@kibiblioteka.gmail.com, са назнаком „Желим ментора“.
Готове радове потребно је послати на исти имејл до 15. октобра. Један аутор може да учествује са највише два рада – једним самосталним и једним тимским.
Конкурс је јединствен у Србији и региону, јер омогућава младима да једни другима препоручују књиге кроз форму кратког филма. Односи се на наслове објављене у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Хрватској и Северној Македонији.
У циљу популаризације писане речи међу младима, Библиотека овај конкурс организује од 2018. године.
Поводом Светског дана књиге и ауторских права, у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди одржана је промоција књиге „Маштоградилиште“ и дружење са њеним аутором – талентованим дванаестогодишњим писцем Лазаром Новаковићем из Ужица.
Лазар је, како каже, сабрао својих 60 састава, а ова књига је његов првенац. Иако млад, већ се може похвалити са 25 награда са различитих литерарних конкурса, међу којима је и она коју је добио управо у кикиндској библиотеци.
– То су бајковити састави, ја у њима маштам. Мислим да свима недостаје машта – не само деци, него и одраслима. Целом свету треба више маште, јер она доноси креативност и уметност – каже Лазар, чије теме најчешће обухватају празнике, фудбал који тренира, као и авантуре са псом Хектором, од којих су неке стварне, а неке плод маште.
Младог писца најавила је и разговор модерирала Дуња Бркин Трифуновић, в. д. директорка Библиотеке која је, такође, учествовала у изради Лазаревог првенца. Она је посетила да је, пре три године, на конкурсу Народне библиотеке у Кикинди за најбољи трејлер за књигу, Лазар освојио треће место за видео инспирисан књигом „Леси се враћа кући“. Улогу Леси играо је Хектор.
– Тада сам први пут био у Кикинди и било ми је сјајно. Сада сам се вратио са својом првом књигом – прича Лазар, који је први састав написао са седам година, под називом „Велики снови у малим ципелама“.
Кроз наслове као што су „Чаробни свет детињства“, „Будан сањам“, „Домовина се брани лепотом и знањем“, „Застани војско, цеви заокрени“, „Друга страна облака“, „Када сам био вода“ и „Не дирај ми снове“, млади писац показује зрелост, маштовитост и осећајност.
У холу Библиотеке, многобројни Лазареви вршњаци учествовали су у дискусији, постављали питања и делили идеје у атмосфери инспиративној за настајање нових дела и нових младих писаца.
Књигу „Маштоградилиште“ објавила је издавачка кућа „Медиа Сфера“, а корице је дизајнирала Лазарова тетка, Слађана Пантелић, која је и предложила објављивање. Током промоције, књига се може поручити путем сајта, а ускоро ће бити доступна и у књижарама.
С. В. О.
