najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
U Letnjem bioskopu večeras (petak, 1. avgust) je na repertoaru naučnofantastični film „Kapetan Amerika“.
Crtani film „Garfild“ za dečiju publiku, biće prikazan u utorak, 5. avgusta.
U dvorištu Narodne biblioteke projekcije počinju u 21 sat, ulazak je besplatan.
U Letnjem bioskopu u dvorištu Narodne biblioteke „Jovan Popović” večeras će biti prikazan film „Divlji dijamant”.
U terminu za filmove za decu, u utorak, 29. jula, na repertoru će biti „Tajanstvena šuma”. Početak projekcija je u 21 sat, ulazak je besplatan.
U Letnjem bioskopu večeras je na repertoaru ostvarenje za decu – film „U potrazi za čarobnom formulom“.
Početak je u 21 sat, ulazak je besplatan.
Na repertoaru Letnjeg bioskopa večeras je romantična komedija „Luda ljubav“. U dečijem terminu, u utorak, biće prikazan film „U potrazi za čarobnom formulom“.
Projekcije u dvorištu Narodne biblioteke „Jovan Popović“ počinju u 21 sat, ulazak je besplatan.
Majka Dušana Vasiljeva preminula je 17. jula 1908. godine – na dan kada je, 116 godina kasnije, istoričar Dragan Beleslić, arhivista u Istorijskom arhivu, u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ predstavio rezultate svog istraživanja. Upravo ovaj podatak, dobijen preciznim uvidom u matične knjige, menja pojedine biografske navode.
– Da je majka zaista preminula 1904. ili 1905, kako neki autori tvrde, Spasoje bi bio njegov polubrat, a ne rođeni brat, i Vasiljev bi imao samo jednu polusestru. Ovako, utvrđeno je da je imao četvoro rođene braće i sestara. U literaturu je ušlo i da je najstarije dete jer niko nije istraživao, a on je najstarije preživelo dete. Pre njega rođena je njegova sestra Zagorka koja je poživela samo dve godine – objasnio je Beleslić.
Predavanje pod nazivom „Dušan Vasiljev: biografija i porodično stablo“ rezultat je šestomesečnog istraživanja, a kompletan rad biće objavljen krajem godine u časopisu „Attendite“. Autor ističe da je reč o prvom naučnom istraživanju o Dušanu Vasiljevu koje potpisuje istoričar.
– Do sada su uz njegova dela objavljivane kratke biografije, zasnovane na sećanjima njegovog brata Spasoja koji je objavio Dušanova dela posle njegove smrti, i na usmenim izvorima. Problem je u tome što niko nije istraživao pisane izvore. U svom radu koristio sam matične knjige, domovne protokole, testamente i dokumentaciju o zanatlijama. Tako sam došao i do podatka da njegov otac nije bio stolar, kako se godinama pogrešno navodi, već kožar. U literaturi su čak pomešani podaci njegovog oca i strica – navodi Beleslić.
Vasiljevljeva biografija do sada je bila i nepotpuna i netačna – što je dovelo i do pogrešnog tumačenja njegovog stvaralaštva.
– Moj početni motiv bio je da prikažem porodično stablo jedne poznate ličnosti iz Kikinde i da ih vidim kao ljude, da to ne budu samo podaci. Kada sam završio, čitajući Dušanovu biografiju, shvatio sam da nije dovoljno obimna i da ima puno grešaka – od rođenja do smrti.
Jedna od ukorenjenih predstava bila je i da je pesnikova porodica bila veoma siromašna. Beleslić tvrdi da je to netačno.
– Dok je njegova majka bila živa, i sve do 1909. godine, pripadali su višoj srednjoj klasi. Nelogično je da su školovali sedmoro dece, od kojih su svi postali profesori, a da su bili izuzetno siromašni. To je nemoguće čak i danas. Ideja o siromaštvu potiče iz konteksta Prvog svetskog rata: otac je bio na frontu, Dušan je sa 14 godina sam izdržavao porodicu i školovao se. Država se tada raspada, porodica se raspada, Dušan se odvaja i počinje da se traži. To je bio prelomni trenutak u njegovom životu – tvrdi Beleslić.
Na pitanje kako je, kroz istraživanje, doživeo Vasiljeva kao čoveka, odgovara:
– Mislim da je bio mlad, nedovoljno zreo i neshvaćen. Ljudi koji su se bavili njegovim delom dolazili su sa drugih prostora – sa juga Srbije i iz Šumadije, i nisu razumeli Banat posle Prvog svetskog rata. On je pisao upravo o tom prostoru, o toj multinacionalnoj sredini koja je u jednom trenutku ostala na ničijoj zemlji. I geopolitičke okolnosti uticale su na pesnikov osećaj identiteta. Dok se on seli, pomera se i granica između Rumunije i Kraljevine SHS koja se pravila četiri godine. On se gubi u nacionalnom smislu, čak je pokušao da doda „ić“ na prezime kako bi se integrisao, ali ga društvo nije prihvatilo.
Na kraju, Beleslić izražava nadu da će njegovo istraživanje biti podsticaj književnim kritičarima da Vasiljevljevo stvaralaštvo sagledaju u novom svetlu: „Želeo bih da ovaj rad podstakne ljude da ponovo pročitaju njegove pesme u kontekstu u kom su nastale. Tek tada ćemo razumeti ko je bio Dušan Vasiljev.“
U prepunom holu Narodne biblioteke predavanje Dragana Beleslića izazvalo je veliku pažnju, ali i pitanja i dodatke iz publike, iz ličnih i porodičnih aspekata onih koji su imali kontakte sa nekim od članova porodice Vasiljev.
S. V. O.
Istoričar i arhivista Dragan Beleslić, zaposlen u Istorijskom arhivu Kikinda, održaće predavanje „Dušan Vasiljev: biografija i porodično stablo”. Beleslić će publici predstaviti nove poglede i činjenice o životu Vasiljeva, koje je otkrio u procesu istraživanja.
Predavanje će biti održano u holu Narodne biblioteke „Jovan Popović” u četvrtak, 17. jula, od 19 sati.
Drugi Bibliokamp Narodne biblioteke „Jovan Popović“ ponovo je izazvao veliko interesovanje – prijavilo se više mališana nego što je bilo mesta. Prvog dana, oko tridesetoro dece uzrasta do 11 godina uživalo je u druženju, učenju i istraživanju svemira, što je i tema ovogodišnjeg kampa.
Kamp traje pet dana, besplatan je i edukativno-zabavnog je karaktera, a glavni cilj mu je da kod dece razvije ljubav prema čitanju, knjigama i istraživački duh.
– Hteli smo da deci ulepšamo raspust kvalitetnim sadržajem, da ih bar na kratko odvojimo od ekrana i telefona, ali i da nauče nešto novo i shvate da je Biblioteka uvek mesto za njih – istakla je v. d. direktorka biblioteke Dunja Brkin Trifunović.
Svakog dana učesnici „osvajaju“ novi deo svemira, istražuju kroz razgovore, igre, umetničke aktivnosti i, naravno, knjige.
– Priče povezujemo sa enciklopedijama i književnim delima inspirisanim svemirom, a deca će i pisati sopstvene priče – dodaje direktorka. – Imamo i dan posvećen drami, kada će učiti dramske elemente.
Sa decom rade bibliotekarke Olivera Šušnica i Darinka Maljugić. Mališani, uglavnom đaci trećeg razreda, kažu da su oduševljeni Bibliokampom.
– Došao sam ponovo jer nam je prošle godine bilo baš zanimljivo. Učili smo nove reči, čitali, zabavljali se… Nadam se da će tako biti i ove godine – kaže Luka Nikolin, učenik OŠ „Žarko Zrenjanin“.
Jovan Ribić, koji živi u Beogradu, a leto provodi kod bake u Kikindi, dodaje:
– Volim ovaj kamp jer mogu da budem kreativan i svake godine naučim nešto novo.
Ivana Ivetić, učenica OŠ „Jovan Popović“, ističe da je ovaj put pozvala i drugarice.
– Lepo je što pravimo i crtamo svašta, a najlepše je što smo zajedno – rekla je Ivana.
Mateja Vasić i Laura Nedić iz vrtića „Pčelica“ srećni su što su se sreli u kampu.
– Mama me je prijavila. Mi smo najbolji drugovi – uz osmeh kaže Laura.
– Najviše volim što bojimo i učimo nove stvari – dodaje Mateja.
– Svakog dana učimo nešto drugo, i sve je o svemiru, što mi je baš zanimljivo – rekla je Ivana Tornji, učenica trećeg razreda.
Mala istraživačka ekipa već je poželela da kamp traje duže. U biblioteci obećavaju da će tu želju pokušati da ispune – možda već sledećeg leta.
S. V. O.
Tokom celog leta, dvorište Narodne biblioteke „Jovan Popović“ biće mesto okupljanja ljubitelja filma svih generacija. Letnji bioskop, koji je proteklih godina stekao brojnu i vernu publiku, ponovo otvara vrata.
– Ovim programom želimo da nadomestimo nedostatak bioskopa u gradu i da iskoristimo naše prelepo dvorište na najbolji mogući način. Utorkom prikazujemo filmove za decu, a petkom za odraslu publiku. Projekcije počinju u 21 sat, ulazak je, kao i uvek, besplatan. Dovoljno je samo da ponesete dobro raspoloženje – kaže v. d. direktorka Biblioteke, Dunja Brkin Trifunović.
Prvi film na repertoaru biće ostvarenje za decu – „Zombi – noć u zoo vrtu“, koji će biti prikazan u utorak, 15. jula. Već u petak, 18. jula, sledi romantična komedija „Luda ljubav“.
Do kraja meseca publika će imati priliku da uživa u još nekoliko naslova: „U potrazi za čarobnom formulom“ (22. jul), „Divlji dijamant“ (25. jul) i „Tajanstvena šuma“ (29. jul).
S. V. O.
Narodna biblioteka „Jovan Popović“ raspisala je nagradni konkurs za najbolji trejler za knjigu, namenjen deci i mladima do 20 godina. Cilj je da mladi, na kreativan i zanimljiv način, preporuče knjige svojim vršnjacima.
Film može da traje od 30 sekundi do 10 minuta, a radovi mogu biti individualni ili timski. Učesnici koji žele pomoć u realizaciji mogu zatražiti mentora putem imejla: kultura@kibiblioteka.gmail.com, sa naznakom „Želim mentora“.
Gotove radove potrebno je poslati na isti imejl do 15. oktobra. Jedan autor može da učestvuje sa najviše dva rada – jednim samostalnim i jednim timskim.
Konkurs je jedinstven u Srbiji i regionu, jer omogućava mladima da jedni drugima preporučuju knjige kroz formu kratkog filma. Odnosi se na naslove objavljene u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji.
U cilju popularizacije pisane reči među mladima, Biblioteka ovaj konkurs organizuje od 2018. godine.
Povodom Svetskog dana knjige i autorskih prava, u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u Kikindi održana je promocija knjige „Maštogradilište“ i druženje sa njenim autorom – talentovanim dvanaestogodišnjim piscem Lazarom Novakovićem iz Užica.
Lazar je, kako kaže, sabrao svojih 60 sastava, a ova knjiga je njegov prvenac. Iako mlad, već se može pohvaliti sa 25 nagrada sa različitih literarnih konkursa, među kojima je i ona koju je dobio upravo u kikindskoj biblioteci.
– To su bajkoviti sastavi, ja u njima maštam. Mislim da svima nedostaje mašta – ne samo deci, nego i odraslima. Celom svetu treba više mašte, jer ona donosi kreativnost i umetnost – kaže Lazar, čije teme najčešće obuhvataju praznike, fudbal koji trenira, kao i avanture sa psom Hektorom, od kojih su neke stvarne, a neke plod mašte.
Mladog pisca najavila je i razgovor moderirala Dunja Brkin Trifunović, v. d. direktorka Biblioteke koja je, takođe, učestvovala u izradi Lazarevog prvenca. Ona je posetila da je, pre tri godine, na konkursu Narodne biblioteke u Kikindi za najbolji trejler za knjigu, Lazar osvojio treće mesto za video inspirisan knjigom „Lesi se vraća kući“. Ulogu Lesi igrao je Hektor.
– Tada sam prvi put bio u Kikindi i bilo mi je sjajno. Sada sam se vratio sa svojom prvom knjigom – priča Lazar, koji je prvi sastav napisao sa sedam godina, pod nazivom „Veliki snovi u malim cipelama“.
Kroz naslove kao što su „Čarobni svet detinjstva“, „Budan sanjam“, „Domovina se brani lepotom i znanjem“, „Zastani vojsko, cevi zaokreni“, „Druga strana oblaka“, „Kada sam bio voda“ i „Ne diraj mi snove“, mladi pisac pokazuje zrelost, maštovitost i osećajnost.
U holu Biblioteke, mnogobrojni Lazarevi vršnjaci učestvovali su u diskusiji, postavljali pitanja i delili ideje u atmosferi inspirativnoj za nastajanje novih dela i novih mladih pisaca.
Knjigu „Maštogradilište“ objavila je izdavačka kuća „Media Sfera“, a korice je dizajnirala Lazarova tetka, Slađana Pantelić, koja je i predložila objavljivanje. Tokom promocije, knjiga se može poručiti putem sajta, a uskoro će biti dostupna i u knjižarama.
S. V. O.
