народна библиотека јован поповић кикинда Архиве | Паге 5 оф 6

Конкурс за трејлер за књигу

Igor Crnogorac Септембер 26, 2023

Народна библиотека „Јован Поповић“ расписала је, шести пут, годишњи трејлер за књигу. Конкурс је намењен ауторима до 20 година, а један аутор може да учествује са највише два рада (једним самосталним и једним групним). Група може да има највише седам чланова.

По пропозицијама, трејлер не може бити краћи од 30 секунди, ни дужи од 10 минута, мора да буде оригиналан рад аутора и у резолуцији високог квалитета. Изабране књиге могу бити део школске лектире.

Аутори који пошаљу своје радове сагласни су да се њихов видео објави или користи касније у промотивне сврхе. Трејлери који садрже непристојан садржај или крше ауторска права, биће дисквалификовани, наводи се у конкурсу.

Радове треба послати на мејл: kultura@kibibliotek.org.rs до 1. октобра. Као и танијих година, најуспешније ауторе очекују награде: књиге и технички уређаји.

Крајња хуманост и њен антипод – два нова романа проф. др Милашиновића представљена у кикиндској библиотеци

Igor Crnogorac Јуне 22, 2023

„Случај Винча“ и „Мук“ два су најновија романа књижевника Горана Милашиновића које је вечерас представио у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди. Милашиновић је писац са богатим књижевним опусом; за 35 година објавио је осам романа, књигу епистоларне прозе (писање у облику низа докумената), књигу поезије, књигу разговора и збирку прича. Романи „Апсинт“ и „Камера обскура“ били су у најужем избору за НИН-ову награду.

Аутор је, иначе, лекар специјалиста интерне медицине, кардиолог-електрофизиолог, директор Пејсмејкер центра Универзитетског клиничког центра у Београду и редовни професор на београдском Медицинском факултету. Вечерас је први пут био у Кикинди.

– Веома сам почаствован што сам овде. Ово је славан град са славном историјом и писцима, овде се, на сваком месту, види дух Средње Европе и Аусторугарске. А у тој Средњој Европи једна од важних ствари била је књижевност. Пореклом сам Славонац, па је и то је разлог што се осећам као код куће – рекао је проф. др Милашиновић.

Два нова романа су, каже, стављена у заједнички контест јер су оба базирана на истинитим догађајима.

– „Случај Винча“ се бави екстремном хуманошћу приликом прве трансплантације коштане сржи која је урађена 1958. године у Паризу и то је била и прва трансплантација било ког органа у људском телу. У току научног експеримента у Институ „Винча“, озрачено је пет наших атомиста. Излечени су захваљујући донацији коштане сржи обичних Француза којима није било саопштено да ће сигурно преживети вађење коштане срж. За мене је то пример екстремне химаности. С друге стране, у роману „Мук“ је антипод хуманости, беспризорно зло према природи, масовно убиство птица у криволову који се догодио 2002 у Бачкој. Група италијанских ловаца побила је десет хиљада птица певачица зарад хедонизма, гурманског специјалитета који су правили. Ова прича послужила ми је као потка да укажем на безобзирност према природи која води уништењу хомосапиенса, да ће можда нестати људи, као што су нестали диносауруси и да ће, можда, тада доћи нека нова врста, која ће бити хуманија према природи. Свака наша активност може да склизне у патологију, немар нам је лако доступан и не размишљамо довољно.

На веома посећеној књижевној вечери о делима проф. др Милашиновића говорила је и др Ана Стишовић Миловановић, научни сарадник на Институту за српску културу у Приштини. Једна од тема била је и друштвени утицај књижевности.

– Књижевност неће променити свет, свет мењају политика, прогрес, технологија, док је књижевност затворена у езотеричном кругу између писца и читаоца, зато су овакви сусрети веома важни – закључио је аутор.

Академик Горан Петровић у Кикинди представио две књиге из свог циклуса Романи делта

Igor Crnogorac Маy 9, 2023

На књижевној вечери у Народној библиотеци „Јован Поповић“ вечерас је гостовао Горан Петровић, српски књижевник и академик. Пред пуним фоајеом Библиотеке представио је два нова романа, „Папир“ и „Иконостас“.

Књиге су део циклуса названог Романи делта и наредних година ће излазити убрзанијим темпом јер је аутор на њима радио дуже од 20 година. Прве белешке су, каже, старе чак 23 године.

– Ради се о једној врсти система романа, баш као када посматрамо речни ток или морски слив. Имамо централни ток, у који се уливају разноразне реке, оне тихе, војвођанске, али и оне нешто брже, бујичне реке са југа. Тако ће бити и са овим књигама, свака од њих ће моћи и засебно да се чита и то не редом којим су објављиване, већ оним редом којим читалац дође до њих. Оне ће, ипак, давати једна другој, одређену димензију, сенчиће и осветљаваће претходну књигу. Радња ове две књиге се збива у Средњем веку, негде између 14. и 15. века. Следе још две књиге које представљају тај средњовековни циклус. Потом се радња помера триста година унапред, на почетак осамнаестог века, и сви остали романи ће се збивати у 20. веку, до ових дана, које сматрамо нашим – каже аутор.

Петровић додаје да га сматрају захтевним писцем јер се од читаоца тражи да уложи одређену врсту напора.

– Рекао бих да је потребно да се читалац потпуно зближи са оним што чита. Романи су, можда, захтевни по лексици јер је она прилагођена епохама о којима пишем, и неки пут није разумљива у самом почетку. Ове књиге су, на неки начин, супротстављене, радња једне се збива у Италији, и она је писана бокачовским, декамероновским стилом и помало је чак и ласцивна. Радња другог романа, „Иконостаса“, догађа се на истоку Европе, у Грчкој, Србији и једном делу Отоманске империје, и то је нека врста апокрифа, апокрифне хагиографије.

На књижевној вечери, о делу Горана Петровића, говорио је и проф. др Александар Јерков. Алегоричне исповести, „Папир“ и „Иконостас“, издања су „Лагуне“.

Представљање романа Горана Петровића у Народној библиотеци

Igor Crnogorac Маy 4, 2023

Горан Петровић награђивани српски књижевник и академик, представиће у Кикинди, у Народној библиотеци „Јован Поповић“, два своја нова романа: „Папир“ (Роман делта: Ток 1) и „Иконостас“ (Роман делта: Ток 2). Романи делти су алегоричне приповести чија се радња расплиће од средњег века до данашњих дана.

Горан Петровић један је од најзначајнијих и најчитанијих српских писаца млађе генерације савремених прозаиста. Пише углавном кратку прозу и роман, сврстава се у писце модерног сензибилитета.

Његови романи и збирке прича објављени су у више од сто тридесет издања, од чега шездесет издања у преводу на 18 језика. Петровићева дела адаптирана су за позориште, телевизију и радио – „Опсада цркве Светог Спаса”, „Скела”, „Матица“ и друга. „Ситничарница Код срећне руке“ доживела је 25 издања, „Опсада цркве Светог Марка“ – 12, а роман „Атлас описан небом“, девет издања.

На књижевној вечери у Библиотеци, која ће се одржати у уторак, 9. маја, од 19 сати, говориће аутор и проф. др Александар Јерков.

Представљање фотомонографије Невена Грујића

Igor Crnogorac Април 4, 2023

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ ће у четвртак, 6. априла, од 19 сати, бити представљена фотомонографија „Варанаси“ Кикинђанина Невена Грујића.

Невен је документарни фотограф, сарадник часописа „Национална географија Србија („Натионал Геограпхиц Србија“).

Фотомонографија садржи 168 страница и 83 фотографије које представљају живот, људе, архитектуру и културу индијског града Варанаси, који је Грујић посећивао у протеклих двадесетак година.

На представљању књиге говориће аутор и Милана Бајкин, библиотекар Завичајног одељења.

Шандор Петефи – симбол нераскидиве везе Срба и Мађара

Igor Crnogorac Марцх 16, 2023

Ове године обележавају се два века од рођења Шандора Петефија, значајне личности мађарске и светске књижевности и историје. У Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди о овом песнику и револуционару приређена је изложба ауторки Кристине Ембер и Дуње Бркин Трифуновић. Свечаност отварања одржана је вечерас, дан после великог мађарског празника посвећеног револуцији и устанку 1848. године.

– У устанку је Петефи успео да се избори за слободу штампе, да Будимпешта, уместо Пожуна, буде главни град и да званични језик буде мађарски, уместо латинског – каже Кристина Ембер. – Определили смо се да направимо ову изложбу због нераскидивих веза Мађара и Срба на нашим просторима. Породица Петефи има српске корене, то је породица Петровић, а презиме је сам Шандор, у време асимилације, превео на мађарски. Прикупили смо његове песме, критике писане о њима, и дела познатих уметника инспирисаних Петефијем.

Назив изложбе је „Слобода и љубав“, по његовој истоименој песми у којој се види шта је све вољан да жртвује за слободу, рекла је Дуња Бркин Трифуновић.

– Верујем да млађи суграђани не знају ко је био Петефи Шандор и мислим да ће ова изложба дати и поглед на дела наших познатих песника на које је он утицао: Ђуре Јакшића, Јована Јовановића Змаја и Лазе Костића, који су били и његови први преводиоци. Овдашња омладина била је заинтересована за Петефијеве песме и пре него што су оне преведене.

У име локалне самоуправе изложби су присуствовале чланице Градског већа, Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање и Мелита Гомбар, задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.

– Сама чињеница да се, и након 200 година, обележава рођење овог песника, говори о његовој величини у светској књижевности. Част нам је да подржимо овај програм – рекла је Мицковска.

Музичко-сценски програм изведен је у препуном холу Библиотеке, у којем се налази и изложбена поставка о Шандору Петефију.

Учитељство у Србији у мисији спасавања идентитета народа

Igor Crnogorac Марцх 7, 2023

Трибина посвећена 245. годишњици учитељства у Србији одржана је вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди. Декан Учитељског факултета у Сомбору, историчар, проф. др Саша Марковић, претходно је учествовао у представљању ове високе школе средњошколцима у Кикинди.

У вечерњем програму истакнута је чињеница да је у Србији веома рано препознат значај просветитељстрва. Прва српска учитељска школа, „Норма“, основана је 1. маја 1778. године у Сомбору.

– Мисија просветитељства је да спасава и чува идентитет народа у времену безумља и дигитализације – рекао је професор Марковић. – Један од највећих изазова је како да просветитељство и критичко промишљање човек прихвати и да му школство то понуди. Кроз читаву историју политичке елите овде су, углавном, неговале идеју да Срби буду необразовни или полуобразовани, како не би угрожавали виталне интересе оних који владају.

Профитабилни ум, идеја о потрошачком менталитету, такође су супротстављени постепености, трезвеном промишљању и стрпљењу, што је веома важно за младе, али и све мање популарно међу њима, оценио је професор Марковић.

– Просвета данас има много мањи значај него што је то неопходно. Она је једини начин опстанка јер је најважније стварање интелектуалне и сазнајне вредности. Ако не негујемо образовање и не држимо корак у његовој актуелизацији, прети опасност да будемо асимиловани, да изгубимо идентитет у глобализацији. Просвети треба одредити много битнију улогу у друштву, треба неговати просветне раднике и чувати њихов статус.

Професор Марковић изучава историју образовања, али и политичку и историју идентитета, као и културу и развој политичке мисли на простору Војводине.

Аутор је 12 монографија и данас је кикиндској библиотеци на поклон донео три своја дела: „Српски учитељ у Угарској 1778-1918.“, „Политичка биографија Јована Јоце Лалошевића“ и „Национално без одијума – поглед без претензија“.

У Народној библиотеци почињу припреме за завршни испит за осмаке

Igor Crnogorac Фебруарy 19, 2023

Народна библиотека „Јован Поповић“ и ове године ће организовати бесплатну припрему ученика осмог разреда за завршни испит из српског језика. Пријаве се примају до краја фебруара, а припреме ће почети у марту.

– Ово је већ девета година како спроводимо програм. Услов за пријаву је да ученик буде члан Библиотеке. Не радимо само на стицању знања за пријемни испит, него и на томе да ђаци добију опште знање које ће им касније користити – каже Дуња Бркин Трифуновић, организаторка културног програма у Библиотеци.

Она подсећа да су редовне активности у овој установи и радионице за децу на којима уче како се пишу радови, и Читалачки клубић, у којима предшколце припремају за школу, а мало старије уче о језику.

Нови конкурс за трејлер за књигу

Када су у питању вечерњи програми, из Библиотеке најављују представљање збирке песама суграђанке Милане Грбић, а затим, наредног месеца, програм и изложбу поводом два века од рођења песника Петефи Шандора.

Потпуно оригинална и једна од новијих активности биће поново понуђена младим читаоцима. У априлу ће бити расписан нови конкурс за најбољи трејлер за књигу.

– Поносни смо на овај конкурс јер је јединствен у Србији и у овом делу Европе – каже Дуња Бркин Трифуновић. – Сматрамо да је то најбољи начин да се књига приближи младим читаоцима. Видимо да има ефекта када млади једни другима, на занимљив начин, препоруче књигу. С обзиром на то да опсег пажње пада са новим технологијама, трејлери су ограничени на два минута. Желимо да скратимо њихово пасивно проведено време пред екраном. Треба да их едукујемо да паметно искористе све што им се пружа.

Промене у награђивању на Конкурсу „Ђура Ђуканов“

У Библиотеци кажу да ће унети измене у награђивању на Конкурсу „Ђура Ђуканов“. Идеја је да, осим штампања књиге, преко издавача, буде обезбеђена и продаја награђеног дела. Такође, надају се да ће, од наредне године, установити и новчану награду.

Представљање књиге “Сабране приче” Јована Поповића

Igor Crnogorac Фебруарy 7, 2023

У Народној библиотеци „Јован Поповић“, у четвртак, 9. фебруара, од 19 сати, биће представљена књига „Сабране приче” песника, прозног писца и револуционара, Јована Поповића.

О књизи и књижевном раду Јована Поповића говориће књижевник Срђан Срдић и Милана Бајкин из Завичајног одељења Библиотеке.

Књига је објављена у едицији „Стари мајстори“, у издању „Партизанске књиге“. Објављивање су финансијски подржали Град Кикинда и Министарство културе Републике Србије

(ВИДЕО) У кикиндску библиотеку стигао вредан поклон Архива Војводине – 300 нових наслова

Igor Crnogorac Јануарy 31, 2023

У посети Народној библиотеци „Јован Поповић“ данас су били директор Архива Војводине, Небојша Кузмановић, и народни посланик Миленко Јованов, који је и посредовао сусрету приликом којег је кикиндској библиотеци поклоњено 300 књига – издања Архива и из личне библиотеке директора Кузмановића. Поклон је уручен директору Библиотеке, Бранету Марјановићу. Сусрету је присуствовала и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

У Архиву Војводине се, већ неколико година, спроводи идеја даривања књига поједницима и установама у земљи и у иностранству где живе Срби.

– Ово је парадигма како државне установе треба да делују. Архив Војводине, други државни архив у Србији, постоји сто година, чува архивску грађу са ових простора, и годишње објави око тридесет наслова из архивистике и других области – књижевности, историје, историографије, геополитике. Пошто држава улаже новац у делатност, сматрамо да те књиге не треба да се продају, него да бесплатно дођу до грађана. Ове године то чинимо и лично, били смо у Змајеву, у манастиру Бођани, у сремским местима. Захваљујући Миленку Јованову, који је био да нас посети у Архиву, договорили смо се да књиге поклонимо и кикиндској библиотеци. Донели смо стотинак наслова. Најзначајнија су сабрана дела историчара академика Милорада Екмечића, у 15 књига, затим изабрана дела историографа Василија Крстића, такође у 15 књига, и 10 наслова изабраних дела нашег најзначајнијег историчара уметности, Дејана Медаковића. Поред тога, поклањамо и две важне књиге, у неколико томова. Прва је „Попис жртава у Срему у Другом светском рату“. На захтев Владе Војводине, пронашли смо пет хиљада нових имена. Сада договарамо да се иста истраживања раде и за Бачку и за Банат. Друга књига, у два тома, је „Покатоличавање Срба (прекрштавања на подручју Загребачке надбискупије између 1941. и 1945.). У њој је 70 хиљада имена покрштених људи, углавном Срба и Јевреја. Ово дело донело нам је и аутентичне доказе о духовном геноциду који је спроводила НДХ уз помоћ Католичке цркве. Према писаној изјави, коју је надбискуп Алојзије Степинац дао Папи, покрштено је 240 хиљада људи и сада је томе додато још 70 хиљада. Аутор овог дела је доктор наука Филип Шкиљан, Хрват из Загреба који је, три године, истраживао архиве Хрватске и архив Загребачке надбискупије. Он није имао национални, већ научни мотив и то је за сваку похвалу – рекао је Кузмановић.

Он је додао да овом поклону прилаже и 200 наслова из своје личне библиотеке, међу којима издваја капитално дело професора Гидеона Грајфа, „Јасеновац – Аушвиц Балкана“, књигу о страдању Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу. Део поклона су и дела из белетристике, геополитике и друштвених наука.

Захваљујући дародавцу, Миленко Јованов истакао је значај остварене сарадње, као и намере Архива Војводине да се додатно позабави дешавањима у Банату, не само у периоду Другог светског рата.

– Прво страдање и прва одмазда над Србима на територији Србије догодила се у Панчеву, у Банату; први устанак Срба, Вршачки устанак, такође је био у Банату. Историја народа који живи на овом простору обележила је историју читавог краја и заиста би имало шта да се истражи и пронађе у овом делу земље, чиме би Архив Војводине допунио своја издања и документима о крају у којем живимо – рекао је Јованов.

За библиотеку свака књига је драгоцена, рекао је директор Библиотеке „Јован Поповић“, захваљујући гостима.

– Издања Архива Војводине нарочито ће допринети бољем разумевању локалне историографије – изјавио је Марјановић. – Сарадња није једнострана, иако се не можемо упоредити у издаваштву. Ми годишње објавимо два до три наслова из локалне историографије и шаљемо их Архиву, што је наш скромни допринос документовању историјских токова и трендова у последњих стотинак година.

Он је директору Архива Војводине поклонио своју књигу, “Сто година фудбала у Кикинди”, и најавио да ће добијене књиге врло брзо бити понуђене читаоцима на стручном, Завичајном и позајмном одељењу Библиотеке.