narodna biblioteka jovan popović kikinda Arhive | Page 5 of 6

Konkurs za trejler za knjigu

Igor Crnogorac September 26, 2023

Narodna biblioteka „Jovan Popović“ raspisala je, šesti put, godišnji trejler za knjigu. Konkurs je namenjen autorima do 20 godina, a jedan autor može da učestvuje sa najviše dva rada (jednim samostalnim i jednim grupnim). Grupa može da ima najviše sedam članova.

Po propozicijama, trejler ne može biti kraći od 30 sekundi, ni duži od 10 minuta, mora da bude originalan rad autora i u rezoluciji visokog kvaliteta. Izabrane knjige mogu biti deo školske lektire.

Autori koji pošalju svoje radove saglasni su da se njihov video objavi ili koristi kasnije u promotivne svrhe. Trejleri koji sadrže nepristojan sadržaj ili krše autorska prava, biće diskvalifikovani, navodi se u konkursu.

Radove treba poslati na mejl: kultura@kibibliotek.org.rs do 1. oktobra. Kao i tanijih godina, najuspešnije autore očekuju nagrade: knjige i tehnički uređaji.

Krajnja humanost i njen antipod – dva nova romana prof. dr Milašinovića predstavljena u kikindskoj biblioteci

Igor Crnogorac June 22, 2023

„Slučaj Vinča“ i „Muk“ dva su najnovija romana književnika Gorana Milašinovića koje je večeras predstavio u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u Kikindi. Milašinović je pisac sa bogatim književnim opusom; za 35 godina objavio je osam romana, knjigu epistolarne proze (pisanje u obliku niza dokumenata), knjigu poezije, knjigu razgovora i zbirku priča. Romani „Apsint“ i „Kamera obskura“ bili su u najužem izboru za NIN-ovu nagradu.

Autor je, inače, lekar specijalista interne medicine, kardiolog-elektrofiziolog, direktor Pejsmejker centra Univerzitetskog kliničkog centra u Beogradu i redovni profesor na beogradskom Medicinskom fakultetu. Večeras je prvi put bio u Kikindi.

– Veoma sam počastvovan što sam ovde. Ovo je slavan grad sa slavnom istorijom i piscima, ovde se, na svakom mestu, vidi duh Srednje Evrope i Austorugarske. A u toj Srednjoj Evropi jedna od važnih stvari bila je književnost. Poreklom sam Slavonac, pa je i to je razlog što se osećam kao kod kuće – rekao je prof. dr Milašinović.

Dva nova romana su, kaže, stavljena u zajednički kontest jer su oba bazirana na istinitim događajima.

– „Slučaj Vinča“ se bavi ekstremnom humanošću prilikom prve transplantacije koštane srži koja je urađena 1958. godine u Parizu i to je bila i prva transplantacija bilo kog organa u ljudskom telu. U toku naučnog eksperimenta u Institu „Vinča“, ozračeno je pet naših atomista. Izlečeni su zahvaljujući donaciji koštane srži običnih Francuza kojima nije bilo saopšteno da će sigurno preživeti vađenje koštane srž. Za mene je to primer ekstremne himanosti. S druge strane, u romanu „Muk“ je antipod humanosti, besprizorno zlo prema prirodi, masovno ubistvo ptica u krivolovu koji se dogodio 2002 u Bačkoj. Grupa italijanskih lovaca pobila je deset hiljada ptica pevačica zarad hedonizma, gurmanskog specijaliteta koji su pravili. Ova priča poslužila mi je kao potka da ukažem na bezobzirnost prema prirodi koja vodi uništenju homosapiensa, da će možda nestati ljudi, kao što su nestali dinosaurusi i da će, možda, tada doći neka nova vrsta, koja će biti humanija prema prirodi. Svaka naša aktivnost može da sklizne u patologiju, nemar nam je lako dostupan i ne razmišljamo dovoljno.

Na veoma posećenoj književnoj večeri o delima prof. dr Milašinovića govorila je i dr Ana Stišović Milovanović, naučni saradnik na Institutu za srpsku kulturu u Prištini. Jedna od tema bila je i društveni uticaj književnosti.

– Književnost neće promeniti svet, svet menjaju politika, progres, tehnologija, dok je književnost zatvorena u ezoteričnom krugu između pisca i čitaoca, zato su ovakvi susreti veoma važni – zaključio je autor.

Akademik Goran Petrović u Kikindi predstavio dve knjige iz svog ciklusa Romani delta

Igor Crnogorac May 9, 2023

Na književnoj večeri u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ večeras je gostovao Goran Petrović, srpski književnik i akademik. Pred punim foajeom Biblioteke predstavio je dva nova romana, „Papir“ i „Ikonostas“.

Knjige su deo ciklusa nazvanog Romani delta i narednih godina će izlaziti ubrzanijim tempom jer je autor na njima radio duže od 20 godina. Prve beleške su, kaže, stare čak 23 godine.

– Radi se o jednoj vrsti sistema romana, baš kao kada posmatramo rečni tok ili morski sliv. Imamo centralni tok, u koji se ulivaju raznorazne reke, one tihe, vojvođanske, ali i one nešto brže, bujične reke sa juga. Tako će biti i sa ovim knjigama, svaka od njih će moći i zasebno da se čita i to ne redom kojim su objavljivane, već onim redom kojim čitalac dođe do njih. One će, ipak, davati jedna drugoj, određenu dimenziju, senčiće i osvetljavaće prethodnu knjigu. Radnja ove dve knjige se zbiva u Srednjem veku, negde između 14. i 15. veka. Slede još dve knjige koje predstavljaju taj srednjovekovni ciklus. Potom se radnja pomera trista godina unapred, na početak osamnaestog veka, i svi ostali romani će se zbivati u 20. veku, do ovih dana, koje smatramo našim – kaže autor.

Petrović dodaje da ga smatraju zahtevnim piscem jer se od čitaoca traži da uloži određenu vrstu napora.

– Rekao bih da je potrebno da se čitalac potpuno zbliži sa onim što čita. Romani su, možda, zahtevni po leksici jer je ona prilagođena epohama o kojima pišem, i neki put nije razumljiva u samom početku. Ove knjige su, na neki način, suprotstavljene, radnja jedne se zbiva u Italiji, i ona je pisana bokačovskim, dekameronovskim stilom i pomalo je čak i lascivna. Radnja drugog romana, „Ikonostasa“, događa se na istoku Evrope, u Grčkoj, Srbiji i jednom delu Otomanske imperije, i to je neka vrsta apokrifa, apokrifne hagiografije.

Na književnoj večeri, o delu Gorana Petrovića, govorio je i prof. dr Aleksandar Jerkov. Alegorične ispovesti, „Papir“ i „Ikonostas“, izdanja su „Lagune“.

Predstavljanje romana Gorana Petrovića u Narodnoj biblioteci

Igor Crnogorac May 4, 2023

Goran Petrović nagrađivani srpski književnik i akademik, predstaviće u Kikindi, u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, dva svoja nova romana: „Papir“ (Roman delta: Tok 1) i „Ikonostas“ (Roman delta: Tok 2). Romani delti su alegorične pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do današnjih dana.

Goran Petrović jedan je od najznačajnijih i najčitanijih srpskih pisaca mlađe generacije savremenih prozaista. Piše uglavnom kratku prozu i roman, svrstava se u pisce modernog senzibiliteta.

Njegovi romani i zbirke priča objavljeni su u više od sto trideset izdanja, od čega šezdeset izdanja u prevodu na 18 jezika. Petrovićeva dela adaptirana su za pozorište, televiziju i radio – „Opsada crkve Svetog Spasa”, „Skela”, „Matica“ i druga. „Sitničarnica Kod srećne ruke“ doživela je 25 izdanja, „Opsada crkve Svetog Marka“ – 12, a roman „Atlas opisan nebom“, devet izdanja.

Na književnoj večeri u Biblioteci, koja će se održati u utorak, 9. maja, od 19 sati, govoriće autor i prof. dr Aleksandar Jerkov.

Predstavljanje fotomonografije Nevena Grujića

Igor Crnogorac April 4, 2023

U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ će u četvrtak, 6. aprila, od 19 sati, biti predstavljena fotomonografija „Varanasi“ Kikinđanina Nevena Grujića.

Neven je dokumentarni fotograf, saradnik časopisa „Nacionalna geografija Srbija („National Geographic Srbija“).

Fotomonografija sadrži 168 stranica i 83 fotografije koje predstavljaju život, ljude, arhitekturu i kulturu indijskog grada Varanasi, koji je Grujić posećivao u proteklih dvadesetak godina.

Na predstavljanju knjige govoriće autor i Milana Bajkin, bibliotekar Zavičajnog odeljenja.

Šandor Petefi – simbol neraskidive veze Srba i Mađara

Igor Crnogorac March 16, 2023

Ove godine obeležavaju se dva veka od rođenja Šandora Petefija, značajne ličnosti mađarske i svetske književnosti i istorije. U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u Kikindi o ovom pesniku i revolucionaru priređena je izložba autorki Kristine Ember i Dunje Brkin Trifunović. Svečanost otvaranja održana je večeras, dan posle velikog mađarskog praznika posvećenog revoluciji i ustanku 1848. godine.

– U ustanku je Petefi uspeo da se izbori za slobodu štampe, da Budimpešta, umesto Požuna, bude glavni grad i da zvanični jezik bude mađarski, umesto latinskog – kaže Kristina Ember. – Opredelili smo se da napravimo ovu izložbu zbog neraskidivih veza Mađara i Srba na našim prostorima. Porodica Petefi ima srpske korene, to je porodica Petrović, a prezime je sam Šandor, u vreme asimilacije, preveo na mađarski. Prikupili smo njegove pesme, kritike pisane o njima, i dela poznatih umetnika inspirisanih Petefijem.

Naziv izložbe je „Sloboda i ljubav“, po njegovoj istoimenoj pesmi u kojoj se vidi šta je sve voljan da žrtvuje za slobodu, rekla je Dunja Brkin Trifunović.

– Verujem da mlađi sugrađani ne znaju ko je bio Petefi Šandor i mislim da će ova izložba dati i pogled na dela naših poznatih pesnika na koje je on uticao: Đure Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja i Laze Kostića, koji su bili i njegovi prvi prevodioci. Ovdašnja omladina bila je zainteresovana za Petefijeve pesme i pre nego što su one prevedene.

U ime lokalne samouprave izložbi su prisustvovale članice Gradskog veća, Valentina Mickovski, zadužena za kulturu i obrazovanje i Melita Gombar, zadužena za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici.

– Sama činjenica da se, i nakon 200 godina, obeležava rođenje ovog pesnika, govori o njegovoj veličini u svetskoj književnosti. Čast nam je da podržimo ovaj program – rekla je Mickovska.

Muzičko-scenski program izveden je u prepunom holu Biblioteke, u kojem se nalazi i izložbena postavka o Šandoru Petefiju.

Učiteljstvo u Srbiji u misiji spasavanja identiteta naroda

Igor Crnogorac March 7, 2023

Tribina posvećena 245. godišnjici učiteljstva u Srbiji održana je večeras u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u Kikindi. Dekan Učiteljskog fakulteta u Somboru, istoričar, prof. dr Saša Marković, prethodno je učestvovao u predstavljanju ove visoke škole srednjoškolcima u Kikindi.

U večernjem programu istaknuta je činjenica da je u Srbiji veoma rano prepoznat značaj prosvetiteljstrva. Prva srpska učiteljska škola, „Norma“, osnovana je 1. maja 1778. godine u Somboru.

– Misija prosvetiteljstva je da spasava i čuva identitet naroda u vremenu bezumlja i digitalizacije – rekao je profesor Marković. – Jedan od najvećih izazova je kako da prosvetiteljstvo i kritičko promišljanje čovek prihvati i da mu školstvo to ponudi. Kroz čitavu istoriju političke elite ovde su, uglavnom, negovale ideju da Srbi budu neobrazovni ili poluobrazovani, kako ne bi ugrožavali vitalne interese onih koji vladaju.

Profitabilni um, ideja o potrošačkom mentalitetu, takođe su suprotstavljeni postepenosti, trezvenom promišljanju i strpljenju, što je veoma važno za mlade, ali i sve manje popularno među njima, ocenio je profesor Marković.

– Prosveta danas ima mnogo manji značaj nego što je to neophodno. Ona je jedini način opstanka jer je najvažnije stvaranje intelektualne i saznajne vrednosti. Ako ne negujemo obrazovanje i ne držimo korak u njegovoj aktuelizaciji, preti opasnost da budemo asimilovani, da izgubimo identitet u globalizaciji. Prosveti treba odrediti mnogo bitniju ulogu u društvu, treba negovati prosvetne radnike i čuvati njihov status.

Profesor Marković izučava istoriju obrazovanja, ali i političku i istoriju identiteta, kao i kulturu i razvoj političke misli na prostoru Vojvodine.

Autor je 12 monografija i danas je kikindskoj biblioteci na poklon doneo tri svoja dela: „Srpski učitelj u Ugarskoj 1778-1918.“, „Politička biografija Jovana Joce Laloševića“ i „Nacionalno bez odijuma – pogled bez pretenzija“.

U Narodnoj biblioteci počinju pripreme za završni ispit za osmake

Igor Crnogorac February 19, 2023

Narodna biblioteka „Jovan Popović“ i ove godine će organizovati besplatnu pripremu učenika osmog razreda za završni ispit iz srpskog jezika. Prijave se primaju do kraja februara, a pripreme će početi u martu.

– Ovo je već deveta godina kako sprovodimo program. Uslov za prijavu je da učenik bude član Biblioteke. Ne radimo samo na sticanju znanja za prijemni ispit, nego i na tome da đaci dobiju opšte znanje koje će im kasnije koristiti – kaže Dunja Brkin Trifunović, organizatorka kulturnog programa u Biblioteci.

Ona podseća da su redovne aktivnosti u ovoj ustanovi i radionice za decu na kojima uče kako se pišu radovi, i Čitalački klubić, u kojima predškolce pripremaju za školu, a malo starije uče o jeziku.

Novi konkurs za trejler za knjigu

Kada su u pitanju večernji programi, iz Biblioteke najavljuju predstavljanje zbirke pesama sugrađanke Milane Grbić, a zatim, narednog meseca, program i izložbu povodom dva veka od rođenja pesnika Petefi Šandora.

Potpuno originalna i jedna od novijih aktivnosti biće ponovo ponuđena mladim čitaocima. U aprilu će biti raspisan novi konkurs za najbolji trejler za knjigu.

– Ponosni smo na ovaj konkurs jer je jedinstven u Srbiji i u ovom delu Evrope – kaže Dunja Brkin Trifunović. – Smatramo da je to najbolji način da se knjiga približi mladim čitaocima. Vidimo da ima efekta kada mladi jedni drugima, na zanimljiv način, preporuče knjigu. S obzirom na to da opseg pažnje pada sa novim tehnologijama, trejleri su ograničeni na dva minuta. Želimo da skratimo njihovo pasivno provedeno vreme pred ekranom. Treba da ih edukujemo da pametno iskoriste sve što im se pruža.

Promene u nagrađivanju na Konkursu „Đura Đukanov“

U Biblioteci kažu da će uneti izmene u nagrađivanju na Konkursu „Đura Đukanov“. Ideja je da, osim štampanja knjige, preko izdavača, bude obezbeđena i prodaja nagrađenog dela. Takođe, nadaju se da će, od naredne godine, ustanoviti i novčanu nagradu.

Predstavljanje knjige “Sabrane priče” Jovana Popovića

Igor Crnogorac February 7, 2023

U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, u četvrtak, 9. februara, od 19 sati, biće predstavljena knjiga „Sabrane priče” pesnika, proznog pisca i revolucionara, Jovana Popovića.

O knjizi i književnom radu Jovana Popovića govoriće književnik Srđan Srdić i Milana Bajkin iz Zavičajnog odeljenja Biblioteke.

Knjiga je objavljena u ediciji „Stari majstori“, u izdanju „Partizanske knjige“. Objavljivanje su finansijski podržali Grad Kikinda i Ministarstvo kulture Republike Srbije

(VIDEO) U kikindsku biblioteku stigao vredan poklon Arhiva Vojvodine – 300 novih naslova

Igor Crnogorac January 31, 2023

U poseti Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ danas su bili direktor Arhiva Vojvodine, Nebojša Kuzmanović, i narodni poslanik Milenko Jovanov, koji je i posredovao susretu prilikom kojeg je kikindskoj biblioteci poklonjeno 300 knjiga – izdanja Arhiva i iz lične biblioteke direktora Kuzmanovića. Poklon je uručen direktoru Biblioteke, Branetu Marjanoviću. Susretu je prisustvovala i članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski.

U Arhivu Vojvodine se, već nekoliko godina, sprovodi ideja darivanja knjiga pojednicima i ustanovama u zemlji i u inostranstvu gde žive Srbi.

– Ovo je paradigma kako državne ustanove treba da deluju. Arhiv Vojvodine, drugi državni arhiv u Srbiji, postoji sto godina, čuva arhivsku građu sa ovih prostora, i godišnje objavi oko trideset naslova iz arhivistike i drugih oblasti – književnosti, istorije, istoriografije, geopolitike. Pošto država ulaže novac u delatnost, smatramo da te knjige ne treba da se prodaju, nego da besplatno dođu do građana. Ove godine to činimo i lično, bili smo u Zmajevu, u manastiru Bođani, u sremskim mestima. Zahvaljujući Milenku Jovanovu, koji je bio da nas poseti u Arhivu, dogovorili smo se da knjige poklonimo i kikindskoj biblioteci. Doneli smo stotinak naslova. Najznačajnija su sabrana dela istoričara akademika Milorada Ekmečića, u 15 knjiga, zatim izabrana dela istoriografa Vasilija Krstića, takođe u 15 knjiga, i 10 naslova izabranih dela našeg najznačajnijeg istoričara umetnosti, Dejana Medakovića. Pored toga, poklanjamo i dve važne knjige, u nekoliko tomova. Prva je „Popis žrtava u Sremu u Drugom svetskom ratu“. Na zahtev Vlade Vojvodine, pronašli smo pet hiljada novih imena. Sada dogovaramo da se ista istraživanja rade i za Bačku i za Banat. Druga knjiga, u dva toma, je „Pokatoličavanje Srba (prekrštavanja na području Zagrebačke nadbiskupije između 1941. i 1945.). U njoj je 70 hiljada imena pokrštenih ljudi, uglavnom Srba i Jevreja. Ovo delo donelo nam je i autentične dokaze o duhovnom genocidu koji je sprovodila NDH uz pomoć Katoličke crkve. Prema pisanoj izjavi, koju je nadbiskup Alojzije Stepinac dao Papi, pokršteno je 240 hiljada ljudi i sada je tome dodato još 70 hiljada. Autor ovog dela je doktor nauka Filip Škiljan, Hrvat iz Zagreba koji je, tri godine, istraživao arhive Hrvatske i arhiv Zagrebačke nadbiskupije. On nije imao nacionalni, već naučni motiv i to je za svaku pohvalu – rekao je Kuzmanović.

On je dodao da ovom poklonu prilaže i 200 naslova iz svoje lične biblioteke, među kojima izdvaja kapitalno delo profesora Gideona Grajfa, „Jasenovac – Aušvic Balkana“, knjigu o stradanju Srba, Jevreja i Roma u Jasenovcu. Deo poklona su i dela iz beletristike, geopolitike i društvenih nauka.

Zahvaljujući darodavcu, Milenko Jovanov istakao je značaj ostvarene saradnje, kao i namere Arhiva Vojvodine da se dodatno pozabavi dešavanjima u Banatu, ne samo u periodu Drugog svetskog rata.

– Prvo stradanje i prva odmazda nad Srbima na teritoriji Srbije dogodila se u Pančevu, u Banatu; prvi ustanak Srba, Vršački ustanak, takođe je bio u Banatu. Istorija naroda koji živi na ovom prostoru obeležila je istoriju čitavog kraja i zaista bi imalo šta da se istraži i pronađe u ovom delu zemlje, čime bi Arhiv Vojvodine dopunio svoja izdanja i dokumentima o kraju u kojem živimo – rekao je Jovanov.

Za biblioteku svaka knjiga je dragocena, rekao je direktor Biblioteke „Jovan Popović“, zahvaljujući gostima.

– Izdanja Arhiva Vojvodine naročito će doprineti boljem razumevanju lokalne istoriografije – izjavio je Marjanović. – Saradnja nije jednostrana, iako se ne možemo uporediti u izdavaštvu. Mi godišnje objavimo dva do tri naslova iz lokalne istoriografije i šaljemo ih Arhivu, što je naš skromni doprinos dokumentovanju istorijskih tokova i trendova u poslednjih stotinak godina.

On je direktoru Arhiva Vojvodine poklonio svoju knjigu, “Sto godina fudbala u Kikindi”, i najavio da će dobijene knjige vrlo brzo biti ponuđene čitaocima na stručnom, Zavičajnom i pozajmnom odeljenju Biblioteke.

народна библиотека јован поповић кикинда