Članove Sportskog auto-moto-karting udruženja Kikindski, koji su osvojili Prvenstvo Srbije u motoklasiku, ugostio je gradonačelnik Mladen Bogdan.
– Zahvaljjujem se u ime grada Kikinde i u ime svih koji su oduševljeni ovom vašom nagradom. Osvetlali ste obraz našem gradu i pokazali predan rad i ljubav prema motociklima, a lepa stvar je da imate i malde snage koje će vas zameniti i možete da se pohvalite da prenostite tu ljubav sa kolena na koleno. Bez obzira što sami sebe nazivate veteranima, vi ste još uvek mladi u duši, jer ko voli brzu vožnju i motore i te lepe mašine onda je uvek mlad i ja to vidim u vašim nastupima i izrazima lica i energiji. Grad Kikinda če da stoji uz vas i da vam pogne koliko god može da možete da funkcionišete i da se takmkičite i da vam poboljšamo uslove na svaki način – kazao je Bogdan.
Milan Novaković, sekretar SAMKU Kikindski, istakao je:
– Klub je osnovan 2022. i imamo 16 članova i tri takmičarske godine za nama, uglavnom smo stariji, a imamo dvojicu mladih i nadamo se da će ih biti još. Inače, u motoklasik su prerađeni motori, ali ne sa mnogo prepravki, a u Moto savezu nije bajna situacija pa smo imali samo jednu trku u 2024. godini dok je za ovu planirano šest trka u sezoni. Mi svi vozimo za svoju dušu, a grad nam je pomogao dosta, jer ne bismo mogli da idemo na takmičenja. Problem nam je što nemamo stazu za treninge i idemo na trke skoro bez treninga. To bi zamolili gradonačelnika ako može da nam izađe u susret i da nam da treniramo u nekom delu grada. Takođe, imamo želju i da obnovimo uličnu kružnu trku u Kikindi, bilo bi najbolje oko fabrike vode, a poslednji put održana je 1986. godine.
D. P.
Кикиндски
O predstojećim lokalnim izborima koji će biti održani u nedelju 2. juna, rezultatima sa kojima Srpska napredna stranka u Kikindi izlazi pred građane, izbornoj ponudi i važnosti lokalnih izbora koji, činjenica je, znatno manje podižu medijske prašine od parlamentarnih i republičkih, razgovarali smo sa Milenkom Jovanovim, narodnim poslanikom i šefom poslaničke grupe SNS u Narodnoj skupštini.
Nesporno je da lista pod rednim brojem 1 „Aleksandar Vučić- Kikinda sutra” koju pored Srpske napredne stranke i njenih dosadašnjih koalicionih partnera Pokreta socijalista, PUPS-a, Socijaldemokratske partije, čine još i Socijalistička partija Srbije, Srpska radikalna stranka i Zavetnici, važi za apsolutnog favorita. Možemo li reći da je ishod izbora veoma izvestan?
– Naprotiv, ništa nije gotovo niti je bilo šta unapred rešeno. Ozbiljno smo radili prethodnih godina, kao i u kampanji i ništa se ne sme prepustiti slučaju. Ove taktičke varijante koje su napravile Mileševićeve liste pokazuju da oni žele da zahvate što širi opseg birača i da uvećaju rezultat sa prethodnih izbora. I zato niko ko podržava predsednika Vučića, politiku koju on vodi i stranke koje čine koaliciju „Kikinda sutra” ne sme da prespava izborni dan, već mora da izađe i da glasa jer, kao što rekoh, apsolutno ništa nije rešeno niti gotovo. Od građana na biralištima zavisi kakav će biti rezultat i da li će Kikinda da nastavi putem razvoja ili da se vrati u vreme propadanja, u vreme kada je Zoran Milešević na posredan način upravljao gradom, a suština je da ponuda na izborima pokazuje da bi se baš to desilo ukoliko bi te liste dobile većinu.
Izgradnja fabrike vode je bila tema svih predizbornih kampanja, sve stranke su obećavale rešavanje višedecenijskog problema pijaće vode. Nedostatak sredstava, manjak političke volje, skup i tehnološki zahtevan projekat- različiti su bili argumenti koje smo slušali i zbog kojih se ostajalo samo na rečima, Ovaj kapitalan projekat je uspešno priveden kraju, da li će baš on najviše obeležiti ovaj mandat gradske vlasti?
– Mi se trudimo da obećanja budu realna i ostvariva, a sa druge strane dokazali smo u Kikindi, ali i u čitavoj Srbiji da znamo da vodimo lokalne samouprave i da umemo da donesemo korist od tzv vertikale vlasti, kako je govorio Stevo Grbić, odnosno saradnje sa Republikom i Pokrajinom. Ostaće zapisano da je u vreme upravljanja zemljom predsednika Vučića i gradom od strane Srpske napredne stranke, rešeno najvažnije pitanje u Kikindi koje je decenijama unazad bilo nerešeno i tema svih predizbornih kampanja. Mi smo završili fabriku vode i građani na česmi mogu da vide ogromnu razliku u odnosu na ranije stanje. Neka uporede vodu iz prodavnice i vodu iz česme, videće da razlike nema. Sada se ide dalje, naredni korak je izgradnja mini postrojenja u selima, da sva sela dobiju čistu vodu.
Na redu je i završetak izgradnje kanalizacije?
Nastavljamo sa kapitalnim projektima, završićemo u narednom periodu kanalizaciju za Strelište i Železnički novi red. Potom ćemo rešiti i preostali deo grada koji nema kanalizaciju- Mokrinski put i deo trećeg rejona. Tako će ceo grad imati kanalizaciju, a onda možemo razgovarati i o izgradnji kanalizacije u selima. Projekat za Mokrin je gotov, pa ćemo videte možemo li dobiti sredstva da krenemo u realizaciju. To su ogromne investicije i kapitalni infrastrukturni projekti. Što se tiče ostalih oblasti, mogu reći da u svim sferama postoje pomaci i da se ulaže u sve oblasti života od kulture do sporta. Mislim da smo pokazali da dobro radimo, naravno da može i bolje, međutim, naši rezultati su apsolutno neuporedivi sa rezultatima onih koji su bili pre nas na vlasti. Faktičko upravljanje gradom od strane Zorana Mileševića je bila devastacija grada u svim oblastima i ne mislim da bi bilo normalno da se vraćamo u to vreme. Smatram da građani Kikinde imaju vrlo jasne opcije. Jedna je da glasaju za one koji rade i postižu rezultate, a druga za liste kojima faktički rukovodi Zoran Milešević, što bi nas vratilo u vreme kada je upravljao gradom, da se grad pretvori u ono što je Hotel „Narvik” ili Đilasova hladnjača na ulazu u grad. Vidite da je taj čovek uništio i ono što je sam sebi pribavio. Zašto bi drugačije i uspešnije upravljao onim što nije njegovo?!
Parlamentarni i predsednički izbori su znatno više u fokusu javnosti i medija, dok lokalni prolaze „tiše”, osim možda beogradskih. Koliko su važni lokalni izbori u sadašnjem društvenom i političkom kontekstu u kom vrlo često dominiraju teme iz domena tzv. visoke politike?
– Prethodne nedelje predsednik Vučić se lavovski borio u Ujedinjenim nacijama protiv žiga koji su želeli da nam utisnu na čelo, da smo genocidan narod. Sa jedne strane trajala je bitka za interes zemlje kojoj se on maksimalno posvetio i borio iako je znao kakav će rezultat biti na kraju, svesno je žrtvovao i sebe i, kako kaže, svoju političku karijeru, da bi se izborio za Srbiju. Postigli smo uspeh u tom smislu da većina sveta nije podržala Rezoluciju, nešto više od 40 odsto zemalja je glasalo za. Sa druge strane, imate ljude koji su navijali da Srbija bude kažnjena, pozivali da sami glasamo za to, seirili i radovali se usvajanju Rezolucije umesto da čestitaju predsedniku na svemu što je uradio. Zašto je to bitno kada je u pitanju lokal? Zato jer su isti ti ljudi na lokalu, a nama kao društvu nije potrebno da unutar zemlje imamo nestabilnost i neke lokalne samouprave koje će da vode antidržavnu politiku. Jer, jeste antidržavna i antisrpska politika biti za Rezoluciju koja bi nam napravila onakvu štetu. Nije nam potrebno da se otvaraju vrata takvim političkim snagama u zemlji. Ne treba nam ni da neko vodi nedomaćinsku politiku prezaduživanja lokalnih samouprava, da nisu u stanju da realizuju projekte ili da rade mimo koordinacije sa Republikom i Pokrajinom. Jako je važno da ljudi izađu na izbore- prvo, da imamo stabilnost unutar društva i Srbije, i da imamo harmoničnu političku scenu, tzv. vertikalu vlasti. Važno je da unutar države imamo harmoniju i stabilnost i da u vremenu koje će biti veoma teško i izazovno, budemo posvećeni borbi za ono što je interes naše zemlje, a ne da se bavimo nekim lokalnim samoupravama koje vode naopaku politiku i prave probleme građanima u tim sredinama. Tako da ja još jednom pozivam da građani izađu na izbore i glasaju za listu koja nosi ime predsednika Vučića jer je to garant stabilnosti i razvoja.
VERTIKALA NEKAD I SAD
– Kada je napravljena vertikala vlasti 2008. godine, to Kikindi ništa nije donelo. I tu vidite razliku. Kada je Zoran Milešević faktički upravljao gradom, osim toga što je on zarađivao asfaltirajući livade i milijarde izvlačio iz pokrajinskog budžeta, grad nije imao ništa. Tamo gde je on imao koristi, nešto se radilo, tamo gde nije, nije bilo ničega. A onda je došao neko drugi i pokazao kako može da se funkcioniše, da imamo sinergiju između lokala, pokrajine i republike. Danas u Kikindi imate i pokrajinske i republičke projekte. Vidite ozbiljnu saradnju svih nivoa vlasti u korist građana- ukazuje Jovanov.
LISTE POD MILEŠEVIĆEVIM PATRONATOM
– Imamo tri liste koje se na ovaj ili onaj način opredeljuju da budu pod patronatom Zorana Mileševića. Jednu listu vodi njegova direktorka Direkcije za izgradnju grada koja mu je potpisivala sve što je zamislio i često ga sada zastupa kao advokat, što pokazuje i poverenje koje ima u nju. Okosnicu druge liste čini politička stranka njegovog ortaka Đilasa, sa kojim je završio priču oko hladnjače, a treću listu vodi čovek koji se javno zaklinjao u to da je na njihovoj strani, tako da je apsolutno jasno u kom pravcu stvari idu. Njihova ideja je da nemaju jednu listu, već da sa tri liste zahvate šire biračko telo, da svaka uzme određeni broj mandata i da tako sastave većinu. U tome moramo da ih sprečimo, ukoliko želimo da nastavimo razvoj Kikinde- ističe naš sagovornik.
J. C.
Gost podkasta Kikindskog portala je Novak Despotović, mladi i talentovani Kikinđanin, učenik trećeg razreda Matematičke gimnazije u Beogradu, osvajač zlatne medalje iz matematike na nedavno održanoj Žautikovskoj olimpijadi u Kazahstanu.
Kakvi su utisci posle prestižne olimpijade, kako se priprema za takmičenja, kako je biti đak mentorskog odeljenja Matematičke gimnazije u Beogradu koji upisuju najbolji od najboljih?
Šta su planovi mladog matematičara koji je bio đak generacije OŠ „Vuk Karadžić”, ali itekako zna da se ne uči za ocenu, već znanje.
Dragi naši čitaoci, kikindski.rs i Komuna žele vam srećnu i uspešnu Novu 2024. godinu!
Najpre vam želimo odlično zdravlje, mnogo radosti i ljubavi, razumevanje, podršku, toplinu i harmoniju unutar porodice, mnogo uspeha i ispunjenih trenutaka na poslu, dobre komšijske odnose i iskrena prijateljstva!
Da budemo bolji najpre sami od sebe juče- da u sebi pronađemo motiv, snagu i želju za to. Da ne krivimo druge za propuštene prilike, sopstvene neuspehe, pogrešne procene, već da preuzmemo odgovornost za svoje postupke, predanost, strpljenje.
Da uvek imamo na umu istinske vrednosti, jer koliko god se svet vrtoglavo menjao, one ostaju vanvremenski putokaz svakome od nas!
I u ovoj godini, bićemo vaša adresa za sve gradske vesti, aktuelnosti, zanimljive reportaže, ekskluzivne intervjue, ali i servisne informacije, nagradne igre kao i atraktivne video priče i uskoro podkast!
Jedno podsećanje kako biste bili na jedan klik od nas: MOBILNU APLIKACIJU za naš portal, za vaše android uređaje možete preuzeti OVDE.
O rekonstrukciji pruga u Srbiji, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić razgovarao je krajem prošlog meseca u Briselu sa evropskim komesarom za susedsku politiku i proširenje Oliverom Varheljijem. Najavljeno je da će za rekonstrukciju brze pruge Beograd-Niš Evropska unija dati grant od 600 miliona evra.
Ministar Vesić je na sastanku izneo i predlog da Evropska unija uđe u projekat rekonstrukcije 588 kilometara regionalnih pruga u Srbiji. On je ukazao na značaj obnove manjih regionalnih pruga, pored izgradnje i rekonstrukcije glavnih železničkih pravaca. Među te manje pruge ubrojao je dve koje spajaju Srbiju i Rumuniju.
-Jedna pruga je od Beograda prema Pančevu i Vršcu, druga je Beograd, Zrenjanin, Kikinda prema Rumuniji. Zatim Vrbas- Sombor, Lapovo-Kraljevo- Lešak i Ruma- Šabac prema granici Bosni i Hercegovini – naglasio je Vesić i istakao očekivanje da se u narednom periodu uđe u taj projekat i nastavi saradnja.
Javno preduzeće „Autoprevoz“ i u ovoj godini nastaviće da obnavlja vozni park. Nakon što su u oktobru prošle godine kupili pet autobusa (polovnih), planirana je nabavka još četiri novija polovna vozila u ovoj godini.
– U cilju obnove voznog parka i obezbeđivanja sigurnosti u poslovanju, preduzeće planira da tokom drugog kvartala izvrši nabavku četiri polovna novija gradska (prigradska) autobusa putem kreditiranja od strane dobavljača sa rokom otplate do četiri godine-precizirano je poslovnim planom.
Finansiranje nabavke pet autobusa iz prošle godine, ugovoreno je na pet godina, tako da se za 2023. i naredne tri godine planira otplata 7,2 miliona dinara.
„Autoprevoz“ ima 31 autobus i 115 zaposlenih. U ovoj godini planiran je prihod od 362 miliona dinara i dobit u iznosu od tri miliona. Obim prevoza planiran je na nivou prošle godine, osim povećanja u lokalu zbog uvedene nove linije lokalnog gradskog prevoza.
Kako cene karata nisu menjane od 2018. godine, a poskupljenje se, barem za sada, ne pominje u programu poslovanja, jasno je da kikindski prevoznik i u ovoj godini računa na subvencije iz gradskog budžeta. Poslovnim planom koji je usvojila gradska skupština, predviđeno je da koristi subvenciju u visini od 22 miliona dinara- od toga 15 miliona za nabavku energenata (dizel goriva), pet miliona za nabavku rezervnih delova i dva miliona za izmirenje dela godišnje rate za kupovinu autobusa.
Nova investicija u mesnim zajednicama predviđena budžetskim planom za 2023. godinu su postrojenja za prečišćavanje pijaće vode, a prvi će na redu biti Iđoš, Mokrin, Banatsko Veliko Selo, Nakovo. Koja su to još investiciona ulaganja u seoskim mesnim zajednicama planirana budžetom za narednu godinu, precizirala je zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski na sednici gradske skupštine:
-U MZ Banatsko Veliko Selo predviđen je završetak radova na stadionu FK Kozara, u Novim Kozarcima investiociono održavanje Doma kulture, u Ruskom Selu izgradnja parka, investiciono održavanje Doma kulture i investiciono održavanje objekta FK Crvena zvezda, u Banatskoj Toploli adaptacija objekta Doma kulture, u Nakovu popravka platoa ispred mesne zajednice i poslovnog centra i u Mokrinu izrada izrada projektno tehničke dokumentacije za postavku letnje pozornice i fontane na trgu. U Iđošu, kada je reč o rekonstrukciji zgrade Doma lovaca nastali su problemi u vezi sa dokumentacijom, i potrebno je preprojektovanje- precizirala je zamenica gradonačelnika.
Jakšić Kiurski je, takođe, ukazala koja su to planirana investiciona ulaganja u škole.
-Popravka krova u OŠ „Ivo Lola Ribar“, postavka hidrantske mreže, sanacija svlačionica i sanitarnih čvorova u školi „Sveti Sava“, sanacija objekta za produženi boravak i kuhinju u školi „Jovan Popović“, sanacija toaleta u školi „Đura Jakšić“, kapitalno održavanje zgrade škole „Milivoj Omorac“ u Iđošu, postavljanje rasvete u školi „Vasa Stajić“.
Odbornici skupštine Grada usvojili su na današnjoj sednici budžet za 2023. godinu sa projekcijama za 2024. i 2025. godinu, koji je planiran u visini od 3,47 milijardi dinara. Za novu investiciju- postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u selima planirano je kreditno zaduženje od 95 miliona dinara.
Gradonačelnik Nikola Lukač rekao je da je budžet domaćinski i skrojen u skladu sa realnim mogućnostima.
-Kikinda ide napred, u dobrom pravcu, i bolje je mesto za život i rad nego pre deset godina. Kvalitet života u Kikindi se popravio i treba da bude još na višem nivou. Pomenuću neke od projekata koje radimo: fabrika vode, investicija od 11 miliona evra, ide svojim tokom, biće do kraja iduće godine, početkom 2024. treba da se završi. Krenućemo da radimo četiri postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u četiri sela, početkom 2024.godine na red stižu i ostale mesne zajednice. U toku je rekonstrukcija magistralnog voda, plato ispred pijace će se raditi posle sanacije vodovodne mreže. Za industrijsku zonu Rasadnik 70 miliona smo dobili iz republike, nastavak je izgradnja rasvete za šta nam je pokrajina opredelila 54 miliona. Pregovaramo sa šest ili sedam potencijalnih investitora da dođu i otvore od 100 do 500 novih radnih mesta.
-Sređujemo Staro jezero i kanalsku mrežu. U narednoj godini očekujemo početak izgradnje novog Centra za socijalni rad. Brza saobraćajnica Sombor-Kikinda ide svojim tokom, sve činimo da krenu radovi i od Nakova, kao i da granični prelaz proradi 24 časa. Kanalizaciju u ŽNR i na Strelištu smo preprojektovali kako bi se zadovoljili novi standardi. U završnoj smo fazi za ritejl park, upotpunjujemo sadržaje za mlade sugrađane, i to su nam nova radna mesta. Imamo projekat za Dispanzer za žene, međutim Dom zdravlja poseduje svoj prostor koji ćemo u narednom periodu adaptirati. Radi se i projekat novog Doma zdravlja. Uskoro, u februaru, nastavljaju se radovi u bolnici, završava se prva faza. Radićemo dečja igrališta u selima i gradu. Za kružni tok u Bašaidu smo izdvojili 20 miliona- istakao je gradonačelnik Lukač i zahvalio se pokrajinskoj i republičkoj administraciji na podršci.
Za tekuću potrošnju u budžetu je opredeljeno 2,77 milijardi dinara, dok je 698 miliona dinara što je 20 odsto budžeta, namenjeno investicionim ulaganjima, obrazložila je zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.
– Subvencije su smanjene za 27 miliona u odnosu na 2022, jer nema subvencije za Toplanu i pijacu. Subvencija za JP Kikinda iznosi 146 miliona-od čega je najviše sredstava za putnu infrastrukturu, a 22 miliona dobija Autoprevoz- 20 miliona za pokriće tekućih rashoda (energente i rezervne delove), a 2 miliona za nabavku autobusa. Sve ono što je započeto treba da se nastavi- logika je kojom smo se rukovodili prilikom planiranja investicija. Za rekonstrukciju vodovodne infrastrukture planirano je više od 245 miliona dinara, 19 miliona za kanalizacionu, preko 160 miliona za putnu infrastrukturu, preko 30 miliona za škole. Rekonstrukcija sistema za prečišćavanje pijaće vode u selima je nova investicija. Investicija je vredna, po proceni, 240 miliona, od čega je naše učešće 80 miliona plus 15 miliona za preprojektovanje postojeće dokumentacije. To je tih 95 miliona koji će biti pokriveni iz kredita. Mesne zajednice koje će prve biti deo ove investicije su Iđoš, Mokrin, Banatsko Veliko Selo, Nakovo. Svugde imamo sređenu projektno-tehničku dokumentaciju i pitanja legalizacije, osim u Bašaidu- rekla je Dijana Jakšić Kiurski.
Bogdan: Uravnotežen budžet
Predsednik skupštine grada Mladen Bogdan istakao je da je budžet za 2023. godinu uravnotežen i dobro planiran.
-Razgovarali smo sa sugrađanima i došli do toga šta su prioriteti. U budžetu se posvećuje pažnja razvojnim projektima i infrastrukturi, a sa druge strane nismo zanemarili socijalno odgovornu komponentu jer nastavljamo sa dosadašnjim merama i programima, a uvodimo i nove. Obraćamo pažnju na sve, ovaj budžet je ne samo odraz odgovorne politike i brige o građanima, već i slika politike rasta i razvoja grada- rekao je Bogdan.
Tešin (SPS): Razvojni budžet
Đorđe Tešin, šef odborničke grupe SPS istakao je da je iz godine u godinu prisutan pozitivan trend rasta udela investicionih ulaganja u gradskom budžetu.
-Ovo je umereno razvojni budžet ako ćemo da budemo baš konzervativni, a ako ćemo da budemo optimistični, mogu da kažem da imamo razvojni budžet. Treba uzeti u obzir i društveno-ekonomske faktore koji nas okružuju, a nisu povoljni za planiranje i investicije. U budžetu početno stanje od 100 miliona pokriva kreditno zaduženje, prihodovna strana je utemeljena u praksi. SPS će podržati predlog budžeta – jasan je bio socijalista Tešin.
Odbornik LSV Miroslav Grujić je stava da je trebalo više novca opredeliti za investicije i pohvalio to što je selima usmereno više sredstava.
Načelo opreza i načelo prioriteta dominiraju pri planiranju i opredeljivanju budžetskih sredstava, tako se ponašaju odgovorni ljudi koji znaju šta hoće, a svakom dinaru u budžetu zna se put, rekla je Milica Tripinović Popov, odbornica SNS.
Na narednoj sednici gradske skupštine u utorak 20. decembra, pred odbornicima će se naći i izmene i dopune odluke o nagradama i priznanjima grada. Predlog je da se, pored postojeće Nagrade Grada Kikinde, ustanovi priznanje Zaslužni građanin Kikinde koje se odnosi na trajan doprinos gradu Kikindi poput nagrade za životno delo pojedinca.
Pored postojećih gradskih priznanja, predloženo je i da se ustanovi Nikoljdanska povelja. Dodeljivaće se prilikom obeležavanja gradske slave Letnjeg Svetog Nikole, kao priznanje u oblasti društvenog aktivizma za nagrađivanje pojedinaca, kolektiva ili pravnih lica za humanitarne i volonterske događaje u različitim oblastima života i rada.
Mihael ipak zaslužniji od Stefana
Za rezultate u oblasti privrede i preduzetništva, Grad dodeljuje nagradu koja nosi ime po Stefanu Bonu. Međutim, ako se odbornici saglase, priznanje će promeniti naziv. „Mihael (Mihalj) je mnogo značajnija ličnost za lokalnu istoriju od njegovog sina i naslednika Stefana (Ištvana)“ –stoji u obrazloženju izmena. Dalje se navodi:
„Mihalj je bio osnivač najvećeg koncerna u južnoj Ugarskoj, modernizovao je sve ciglane (Sv.Hubert, Kikinda, Žombolj) koje je nasledio od oca, a za potrebe velikokikindske fabrike 1909. otvorio je mašinsku radionicu i livački pogon- preteču Livnice. U novoj državi (Kraljevini SHS/Jugoslaviji) ciglarsku imperiju je proširio, a u Velikoj Kikindi je bio društveno angažovan i aktivan, najpre kao virilski odbornik u varoškoj skupštini, kao predsednik Upravnog odbora Velikokikindske štedionice i kao vlasnik hotela. Njegovom zaslugom, Velika Kikinda je prvi put osvetljena (1896)- potkrepljeno je obrazloženje promene naziva nagrade za rezultate u svim oblastima privređivanja.
Podsetimo, da najviša gradska priznanja ponesu imena znamenitih Kikinđana, utvrđeno je odlukom gradske skupštine iz novembra 2019. godine. Kako je tada saopšteno, kikindski klub istoričara, aktivno je bio uključen u ovu inicijativu. Tada su ustanovljena priznanja koja nose ime po dr Pavlu Kenđelcu, Melaniji Nikolić Gaičić, Niki Mirkovu, dr Ranku Petroviću, Jovanu Ćirilovu i Stefanu Bonu.
Posebna priznanja
Pored gradskih priznanja, Komisija može dodeliti i posebna priznanja u vidu zahvalnica ili pohvala grada fizičkom ili pravnom licu, za rezultate u različitim oblastima života i rada- takođe se navodi u predloženom aktu.
Građani koji ispunjavaju uslove od ponedeljka mogu da podnesu zahtev za sticanje statusa energetski ugroženog kupca kako bi dobili pravo na umanjenje računa za struju, gas ili toplotnu energiju. Energetski ugroženi kupac u toku jedne kalendarske godine može da se opredeli za umanjenje mesečnog računa za korišćenje samo jednog energenta. Kod električne energije olakšica se primenjuje tokom čitave godine, dok se umanjenje obaveza za gas i toplotnu energiju primenjuje tokom zimskih šest meseci.
Uslovi za sticanje ovog statusa su materijalni položaj, ukupan mesečni prihod domaćinstva i broj članova, imovno stanje, ostvareno pravo na novčanu socijalnu pomoć ili dečji dodatak ili uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, kao i zdravstveno stanje člana domaćinstva. Prethodni dug za prirodni gas, električnu ili toplotnu energiju ne isključuje mogućnost sticanja statusa energetski ugroženog kupca. Građani podnose zahtev u svojoj opštini ili gradu, prema mestu prebivališta, odnosno boravišta.
Ko ima pravo na popuste?
Pravo na status energetski ugroženog kupca imaju primaoci socijalne pomoći, dečjeg dodatka ili uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica. Taj status ima i domaćinstvo čiji član koristi medicinske aparate ili uređaje neophodne za održavanje zdravlja, a za čiji rad je potrebno napajanje iz elektromreže, i kome obustavom isporuke struje može biti ugrožen život ili zdravlje.
Ispunjenost uslova za sticanje statusa energetski ugroženog kupca nadležni u gradskoj ili opštinskoj upravi utvrđuju uvidom u podatke iz službene evidencije i dužni su da u roku od 30 dana odgovore na zahtev. Njihova obaveza je i da podatke o građanima koji su stekli ovaj status dostavljaju energetskom snabdevaču svakog meseca.
Status energetski ugroženog kupca mogu da dobiju jednočlana domaćinstva čija ukupna mesečna primanja ne prelaze 21.074 dinara. Za porodice sa dva člana limit je 33.402, a tročlana 45.729 dinara.
Granica prihoda za četvoročlano domaćinstvo je 58.057 dinara. Kod petočlanih porodica prihodi treba da budu do 70.384, a šestočlanih do 82.711 dinara, Predviđeno je i da se za porodice sa više od šest članova, za svakog dodatnog pojedinca dodaje 12.327 dinara.
Prema kriterijumu imovno stanje, ukupna površina stambene jedinice za jednočlana domaćinstva ne sme da bude veća od 40, a za dvočlana od 58 kvadratnih metara. Maksimalna površina za porodice sa tri člana je do 66, a sa četiri člana do 74 kvadrata. Limit za petočlana domaćinstva je do 87, a za šestočlana i veća do 96 kvadratnih metara.
Tri puta više domaćinstava
Sredstva za zaštitu energetski ugroženih kupaca obezbeđuje država. Za tu namenu budžetom za narednu godinu predviđene su četiri milijarde dinara. Procenjuje se da će umanjenje računa za struju, gas i toplotnu energiju, umesto dosadašnjih 68.000, moći da koristi 191.000 domaćinstava.