Кикиндски

ИМГ_0871

Двадесет шеста седница градске скупштине биће одржана у уторак 20. децембра. Одборници ће разматрати предлог одлуке о буџету града за наредну годину као и програме пословања јавних предузећа у 2023. години.

– Одлука о буџету је један од најважнијих докумената који се нађе пред одборницима и по обичају изазове обимнију расправу- каже за Кикиндски портал Младен Богдан, председник Скупштине града.

– Буџет је пажљиво планиран и на њему се детаљно радило. Разговарали смо свакодневно са суграђанима и трудили се да у највећој мери уважимо њихове захтеве и потребе. Суштина наше политике је да обраћамо пажњу на све, тако да ће и овај буџет бити уравнотежен, што би значило и развојни и социјално одговоран- указује Богдан.

– На дневном реду седнице наћи ће се и програми пословања јавних предузећа и јавност ће имати прилику да чује какви су њихови планови за наредну годину. То су сигурно теме које занимају грађане, јер се тичу решавања битних животних питања у граду. Јавна предузећа постају прави сервиси грађана, а њихове позитивне реакције нам показују да смо на правом путу-наводи председник градске скупштине..

На дневном реду предстојеће седнице биће и измене оснивачког акта ЈП „Кикинда“, статут Народног позоришта, Локални акциони план за спровођење мера и активности у управљању миграцијама на територији Кикинде од 2022. до 2027. године, Локални акциони план за Роме и Ромкиње 2022-2025. године, као и између осталог, одлука о приступању изради плана детаљне регулације за соларни парк „Солар Поwер Плант Делта” у к.о. Банатска Топола.

Уруцење-уговора-за-инфраструктуру-18

Председник Покрајинске владе Игор Мировић уручио је данас уговоре за доделу бесповратних средстава за шест локалних самоуправа за суфинансирање инфраструктурног опремања индустријско-пословних зона, вредне 310 милиона динара. Средства су добили Сомбор, Зрењанин, Кикинда, Тител, Кула и Србобран.

Реч је о радовима на изградњи, доградњи, реконструкцији и санацији у областима саобраћајне, комуналне, електроенергетске, топлотне и телекомуникационе инфраструктуре, као и управљања индустријским отпадом и третманом отпадних вода.

„Овим средствима обезбедићемо инфраструктуру за постојеће и за нове инвеститоре. У протеклим годинама развијали смо индустријске зоне и данас можемо да кажемо да свака локална самоуправа има потенцијал да привуче домаће и стране инвеститоре. Радили смо тимски, заједно са председником Републике Александром Вучићем и Владом Србије, и данас – од 165.000 незапослених, колико их је било пре шест година – имамо 89.000 незапослених у Војводини“, изјавио је Мировић.

За изградњу јавног осветљења од индустријске зоне „Расадник“ до Светосавске улице у Кикинди опредељено је 54,2 милиона динара.

Додели уговора присуствовао је и покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Александар Софић.

јевросима лукић

У чаробном свету акварела Јевросиме Лукић чекају вас исконски призори нетакнуте лепоте- снежни планински предели, осунчане обале, ковитлаци облака над равницом, идиличан пропланак  покрај бистре реке, шумовити обронци…Суптилне нијансе дочаравају хармонију и лепоту изворне природе, слојевито и поетично. Изложба је симболично названа “Сусрет”, каже ауторка.

-Изложено је тридесет мојих радова, највише пејзажа, мада радим и мртву природу, портрете и урбане пејзаже. Изложба се зове „Сусрет“ јер сам на сликарској колонији у Новим Козарцима упознала госпођу Тању и наш сусрет је био плодоносан, па сам за кратко време спремила ову изложбу. Излажем у Кикинди први пут и веома ми је драго што је публика у прилици да види моје аквареле, поготово што сте, овде у околини имали Здравка Мандића, нашег познатог акварелисту- наводи Јевросима Лукић.

Преко Међународне асоцијације акварелиста (ИWС), њени радови стигли су до Русије, Турске, Шпаније, Албаније, Ирана, Француске, Вијетнама, Мађарске, Бугарске, Велике Британије. Иза себе има велики број награда и признања. Учесница је бројних ликовних колонија и хуманитарних акција у земљи и иностранству.

-Радила сам раније и уља на платну, али сам имала интервенцију на срцу, због чега ми смета терпентин. Сада радим искључиво аквареле. Брзо мислим и брзо радим. Акварел морате свакодневно да радите, да би рука била слободна, да то иде као вода – рекла је уметница.

Јевросима Лукић рођена је 1952. године у Голупцу. Живи и ради у Београду. Сликарство је учила код професорице Дуње Докић Николић. Чланица је УЛУС-а и УЛУПУДС-а.

-Треба казати да је акварел деликатан медијум који пружа могућност неограничених, вредносних изведеница којима Јевросима суверено влада градећи облике суптилних нијанси-написао је о Јевросиминим сликама Здравко Вучинић, историчар уметности, сликар и ликовни критичар. – Призори њених слика указују на сећање када је природа надмоћно владала човековим необузданим прохтевима или је, пак, међу њима трајало успостављено, обострано садејство. Њена дела упућују на време када су човек и природа живели у сагласности и хармонији која, у новије време неумитно измиче, наводи Вучинић.

Изложбу „Сусрет“ у Галерији КЦ можете погледати до 27. новембра. Јевросима Лукић сутра ће бити гошћа радионице у Културном центру коју води Смиљана Шалго, на којој ће деци, практично дочарати технику акварела.

 

Град

Више од 1.300 социјално угрожених породица добиће бесплатан огрев за шта је из градског буџета опредељено 14 милиона динара, скоро дупло више средстава него ранијих година. Упркос потешкоћама у набавци- високој цени и несташици на тржишту, помоћ суграђанима стиже у право време. Са почетком грејне сезоне 1. новембра, почела је и подела огревног дрвета на кућне адресе. Критеријуми за остваривање права нису се мењали, изјавио је „Кикиндски“ председник Скупштине Града Кикинде Младен Богдан.

-У право време смо расписали набавку и успели да дођемо до повољније цене дрвета. Због тешке зиме која нас очекује условљене кризом енергената и поскупљењима, обезбедићемо више огревног дрвета него ранијих година, па ће више социјално угрожених породица добити помоћ. Да је било лако, није. Борили смо се са високом ценом, са недостатком дрвета на тржишту, са све већим потребама социјално угрожених. Није наивно када морате да издвојите дупло више новца из буџета у односу на претходне године, а да друго нешто не оштетите- нагласио је Богдан.

-Породицама које су оствариле право на помоћ следи један кубик, што нисмо мењали, како би што више људи добило огрев. У овом тренутку не можемо рећи тачан број корисника, због права на жалбе и рока за поступање по истим, али је сигурно да ће знатно више социјално угрожених суграђана бити помогнуто- напомиње председник градске скупштине.

Право на бесплатан огрев, као и ранијих година, имају социјално угрожена домаћинства: корисници новчане социјалне помоћи, породице са троје и више деце, породице са теже оболелим члановима, старачка домаћинства, вишеструки добровољни даваоци крви. Као и сваке године постоји Комисија која разматра захтеве по овим ставкама.

-Очекујемо да ће подела бити завршена у року и замолићемо добављаче да што брже раде на терену. Град Кикинда је још једном показао бригу о својим најугроженијим суграђанима, посебно у овим кризним временима. Њима то много значи, а нама да смо тим људима помогли  – јасан је Богдан.

анализа

Пољопривредна производња мора се радити плански, како би крајњи резултат био повољан, јасан је став струке. Значајну улогу у томе има лабораторијска анализа земљишта која се континуирано спроводи протеклих година. Град Кикинда и Пољопривредна стручна служба омогућили су више од 400 бесплатних агрохемијских анализа земљишта за пољопривреднике.

-Пољопривредници треба да нас обавесте где се парцела налази, а наша служба преко Гео Србије нађе где је парцела, узмемо узорак, урадимо анализу и доставимо резултате. Уговор је такав да ми овај посао морамо да завршимо до краја године – објашњава Младен Ђуран, директор Пољопривредне стручне службе у Кикинди.

Редовна контрола основне плодности тла предуслов је правилне исхране биља. Анализа земљишта важна је за постизање резултата производње, а има и јасну економску рачуницу.

– Анализе су важне како би се видело са чим се располаже, какво је земљиште. Урадимо основне макро елементе и видимо колико одређених елемената има у вишку или мањку и онда можемо то да коригујемо ђубрењем. С обзиром на то колико је ђубриво скупо, анализу је исплативо урадити, а не напамет применити ђубрење. Ђубрива су у протеклих годину дана поскупела чак и до два и по, три пута- каже Ђуран.

Покрајински секретаријат за поаопривреду, водопривреду и шумарство  ове године потписао је уговор са ПСС Кикинда којим је било опредељено 290 бесплатних узорака за испитивање  државног земљишта на територији Кикинде и Новог Кнежевца. Ђуран указује да је акција успешно завршена и да је најављено да ће такав програм бити поновљен у наредној години.

И општина Нови Кнежевац издвојила је средства за анализу пољопривредног земљишта. Испитано је 275 узорака са њиховог терена.

душан васиљев

Град Кикинда расписао је конкурс за награду „Душан Васиљев”, која се додељује за најбољу књигу написану на српском језику објављену током 2022. године. У конкуренцији за ово књижевно признање могу се наћи песничке и прозне књиге објављене на територији Републике Србије. Награда се састоји од повеље и новчаног износа.

Издавачи и аутори могу послати књиге (три примерка по појединачном наслову) на адресу: Народна библиотека „Јован Поповић”, Трг српских добровољаца 57, 23300 Кикинда, уз обавезну напомену на пошиљци „За награду Душан Васиљев“, најкасније до 1. фебруара 2023. године.

Жири ће радити у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан.

Награда „Душан Васиљев” основана је Одлуком Културно просветне заједнице Кикинде 1997. године у знак сећања на дело и значај песника који је рођен у Кикинди јуна 1900. године. Васиљев је поживео само 24 године, постигавши да буде један од најзначајнијих српских модерних песника, тј. песника експресионистичке идеологије.

После прекида од неколико година, одлуком Скупштине општине Кикинда, награда је поново успостављена 2009. године. По новом Правилнику награда се додељује за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора која је објављена на српском језику.

Током протеклих четврт века, награду „Душан Васиљев” су добили: Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Фрања Петриновић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић и други.

Награда ће бити додељена 27. марта, на дан смрти Душана Васиљева, уједно и Дан кикиндске Гимназије која носи име овог великог експресионистичког аутора.

ханд-га88е206ц2_1280

У трећем циклусу програма „Моја прва плата“ конкурисало је више од 17.000 младих, од чега 60% жена, за око 12.000 радних позиција, које је понудило 7.500 послодаваца. Од данас почиње повезивање са потенцијалним послодавцима, током којег ће компаније селектовати најбоље кандидате.Програм омогућава подршку запошљавању млађих од 30 година, без радног искуства са најмање завршеном средњом школом.

У првој половини новембра кандидате бирају фирме из приватног сектора, а у другој послодавци из јавног сектора.

Две недеље након повезивања, биће формиране коначне листе послодаваца и кандидата и доступне на сајту www.мојапрваплата.гов.рс. У року од 15 дана од дана објављивања ових листи следи потписивање уговора између Националне службе за запошљавање, послодавца и изабраног кандидата. Кандидати ће ући у компаније у којима ће стицати своја прва радна искуства, неопходна знања и вештине најкасније до краја децембра.

Програм „Моја прва плата“ траје девет месеци, а за то време Национална служба за запошљавање кандидатима са завршеном средњом школом месечно ће исплаћивати 25.000 динара, а онима са високим образовањем 30.000 динара.

Програм реализује Национална служба за запошљавање уз подршку Привредне коморе Србије, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства финансија и Канцеларије за информационе технологије и електронску управу.

„Моја прва плата“ се реализује од краја августа 2020. године и у два циклуса учествовало је скоро 18.000 младих и око 10.000 послодаваца.

Детаљније  информације доступне су на веб сајтовима: www.нсз.гов.рс и www.мојапрваплата.гов.рс

вибер_имаге_2022-10-22_13-52-47-986

У Сомбору, на 13. Сајму стваралаштва сеоских жена у Војводини учествују и удружења жена са територије Града Кикинде.

Потврдиле су, и овога пута, да имају шта да покажу и чиме да се подиче: од укусних специјалитета до разних рукотворина којима, са пуно брижљивости и ентузијазма, чувају традицију и преносе је на млађе нараштаје.

Завода за равноправност полова сваке године овај сајам одржава у другом граду Војводине, а поводом обележавања 15. октобра – Међународног дана сеоских жена. Ове године слоган сајма је “Сеоске жене се уздижу и траже основна права на одрживи развој”. Манифестација има за циљ да промовише жене из руралних подручја Војводине, њихово стваралаштво, потенцијале и предузетнички дух, али и друштвени активизам када је у питању развој и промоција локалних заједница.

“По подацима Завода, на територији Војводине делује преко 40 удружења жена, претежно се баве ручним радовима, домаћом радиношћу и производњом хране. Покрајинска влада континуирано спроводи политику једнаких могућности и родне равноправности, и кроз своје конкурсе и подстицање женског активизма, али и кроз омогућавање једнаког приступа ресурсима”, рекла је Станислава Малић Гостовић, директорка Завода за равноправност полова.

Своје производе изложило је више од 180 удружења из Војводине.  Девет удружења из седам управних округа Војводине представило је своје примере добре праксе и резултате које су постигле.

 

 

306976545_444295937691485_1019116899368593395_н

Тужна вест одједнула је јутрос Кикиндом. После дуге и тешке болести, у Општој болници Кикинда данас је, у 48. години, преминула суграђанка Ђурђина Јеринкић, дипломирана правница, политичка активисткиња, мајка двоје деце.

Ђурђина Јеринкић је рођена 1974. године. У успешној политичкој каријери била је председница Скупштине општине Кикинда у периоду од 2012. до 2013.године, одборница, председница Форума жена Лиге социјалдемократа Војводине.

-Напустила нас је данас, али ће заувек живети у нашим срцима. Наша лигашица, а пре свега другарица, велики човек и мајка двоје деце. Била је велики борац за људска права, за права жена, за децу, за Војводину. За кратко време је оставила неизбрисив траг. Препознатљива по свом осмеху којим је ширила доброту око себе и којим се борила против свих недаћа. Памтићемо је као великог борца, борца за правду, за истину, за живот и за Војводину. Била је особа каквих да је више, свет би био пуно боље место за живот. Не постоје речи које би могле описати тугу и бол који осећамо због одласка наше Дуде- са великом жалошћу саопштили су у кикиндском одбору ЛСВ.

Ђурђина је боловала од рака дојке. О свом искуству са овом малигном болешћу причала је у јавности храбро и отворено, желећи да утиче на свест жена о важности редовних и превентивних прегледа.

-Ова болест вас тера да се мењате. Потребно је много снаге и воље да човек прихвати себе и своју болест, да успе некако да пронађе снаге да гледа позитивно, да пронађе нове нормалности у свему томе, да заволи себе, да чува себе, да штеди себе, да буде нежан према себи и да буде самом себи на првом месту. Некада сам сањала да одем у Дубаи, да будем на финалној утакмици Ливерпула у Лиги шампиона, да видим Мароко, посетим Санкт Петерсбург да много више читам… Данас је мој потпуно другачији. Мој сан је сада да одем код докторке и да ми каже: „Све је у реду, видимо се за годину дана- говорила је Ђурђина.

Одлазак Ђурђине Јеринкић неутешно је растужио њене најмилије: децу, родитеље, сестру, родбину, бројне пријатеље и колеге. Иза себе је оставила сина (8) и ћерку (6). Супруг Ђурђине Јеринкић, Милош Шибул, изненада је преминуо 12. новембра прошле године.

Сахрана ће се обавити сутра (среда 19.октобар) у 15 сати на Железничком гробљу.

На фотографији је 13. Војвођанска ударна бригада. Формирана је 14. октобра 1944. године у Кикинди. У почетку је имала око 2.000 бораца, али је тај број временом нарастао на 5.000. Командант бригаде био је Марко Танурџић Шиптар, борац из Срема који је после Босне прекомандован у Банат.

Најмлађи у бригади био је петнаестогодишњи Мијо Варошанец, рођен у хрватском Међумурју. Из логора су га ослободили припадници Црвене армије и довели у Војводину. Мијо је желео што пре да се прикључи партизанима. У бригади је био курир.

13. Војвођанска бригада је имала задатак да буде друга линија одбране и чува позадину фронта у завршној операцији за ослобођење земље.

Назив пролетерска, као и почасни назив ударна бригада, додељиван је бригадама које су се посебно истакле у извршавању борбених задатака.