najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Pevalo se, igralo, zabavljalo i divno družilo na dočeku Dečje Nove godine. Prava slavljenička atmosfera okupila je veliki broj mališana koji su, u društvu Deda Mraza i drugara iz Dečjeg pozorišta „Lane” ispratili staru i dočekali Novu godinu.
Organizatori tradicionalnog prazničnog programa za najmlađe sugrađane su Turistička organizacija i Grad Kikinda.
Legendarni glumac, reditelj, pesnik i muzičar Rade Šerbedžija kikindskoj publici priredio je nezaboravno muzičko i poetsko veče. Prep prepunom salom kikindskog pozorišta nastupio je sa bendom „Zapadni kolodvor“. Izveli su pesme sa novog albuma „Ne okreći se sine“, ali i dobro poznate numere. Za koncert se, očekivano, tražila karta više.
U periodu kada je proglašena za grad sa samostalnim senatom i magistratom 1892. godine, Velika Kikinda imala je oko 23.000 stanovnika. Sa širokim i blatnjavim ulicama, više je ličila na neuređeno selo, nego na grad.
U centru, pokraj pijace, između Kurije i varoške kafane, često se zadržavala velika bara sa ustajalom vodom, a s jeseni i proleća, blato je bilo duboko do kolena. Trotoara i uređenih prelaza na ulicama gotovo da nije ni bilo čak ni u centru. Da bi se prešla ulica, u kišnim danima, prostirala se kukuruzovina ili slama.
Inicijativom opštinskog načelnika, kasnije prvog gradonačelnika Velike Kikinde Riste Telečkog, 1891. godine podignut je zajam u visini od 100.000 forinti, zahvaljujući kom su kaldrmisane glavne ulice, iskopani novi arterski bunari, dograđena opštinska kuća. Iste godine 1891, počela je izgradnja nove jednospratne gradske kuće, koja je završena 1894. godine.
Zanimljiv podatak je da se prvi bicikl na ulicama Kikinde pojavio 1894. godine, kao novo prevozno sredstvo posebno pogodno za ravničarske krajeve. Saobraćajni propisi, međutim, nisu postojali sve do 1896.
Prvi gradonačelnik Kristifor Rista Telečki (1844-1914) bio je advokat, ali je kao političar često bio na važnim funkcijama. Takođe, bio je jedan od osnivača Narodne privredne banke, poslanik na Ugarskom saboru, osnovao je Crveni krst u Kikindi, bio predsednik crkvene opštine.
Velike komunalne probleme rešavao je njegov naslednik na toj funkciji Živko Bogdan, advokat i doktor prava. Gradonačelnik Velike Kikinde bio je od 1895. do 1910. godine, kada je Kikinda i poprimila glavna obeležja uređenog grada. Godine 1896. izgrađeno je 23.420 m2 kaldrme, uređena je pijaca, zasađeni drvoredi lipa u glavnoj ulici, pošumljeno vašarište, velika pažnja je posvećena kišnoj kanalizaciji i gradnji prelaza, jendeka, trotoara. Iste godine industrijalac Bon je sproveo struju u svojoj gostioni, ali je bio obavezan od strane vlasti da postavi dve sijalice i na pijaci.
Na ulicama Kikinde 1896. godine pojavio se omnibus. Uvedena je prva linija javne rasvete od trga do parnog mlina. Izbušeno je osam arterskih bunara po frtaljima. Većina ulica dobila je nazive 1898, a godinu dana kasnije sagrađena je Suvača na uglu Nemanjine i Moravske.
Na prelazu iz XIX u XX vek grade se mnogi objekti građanske i stilske arhitekture koji danas čine prepoznatljivo graditeljsko nasleđe. Kikinda sve više liči na grad, a početkom XX veka ubraja se među najbogatije gradove Banata. Njena imovina procenjena je na 5,8 miliona kruna.
Zanimljive detalje iz biografije dva velikokikindska gradonačelnika beleži istoričar Vladislav Vujin u knjizi „Kaži prstom- Velika Kikinda kroz novinske oglase i reklame”.
Horovođa „Gusala” komponovao marš u čast gradonačelnika
Tolingerov naslednik na mestu horovođe „Gusala“, Čeh Hranislav Hartl komponovao je za klavir „Marš Riste Telečkog“ u čast velikokikindskog gradonačelnika koji je u julu 1896. godine od cara Franje Josifa odlikovan mađarskim krunisanim zlatnim krstom. Orden je Risti Telečkom uručio zamenik župana Torontalske županije dr Lajoš Delimanić, a posle ceremonije upriličen je banket.
Inače, kako je zabeležila tadašnja štampa, partitura je mogla da se kupi u školskoj zgradi, a prihod je bio namenjen sirotinjskom fondu.
Živko od Iđoša
Jedan od najistaknutijih gradonačelnika u istoriji Kikinde Živko Bogdan rođen je u Iđošu 1853. godine. Kao poslanik Ugarskog sabora 1912.godine, od cara Franje Josifa dobio je plemstvo i porodični grb. Postao je Bogdan de Tiszahegyes Zsivko to jest Živko Bogdan od Iđoša. Titulu je posle njegove smti nosio njegov sin Ivan, mađarski diplomata. Živko Bogdan je umro 1913. u Budimpešti. Sahranjen je na Melinom groblju.
Da Grad Kikinda i u narednoj godini može da računa na konkretnu podršku Pokrajinske vlade u realizaciji razvojnih projekata i investicionih ulaganja, svedoči crno na belo, budžet AP Vojvodine za 2023. godinu usvojen na poslednjoj skupštinskoj sednici.
Rešavanje problema pijaće vode u selima biće započeto u narednoj godini izgradnjom mini postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u Nakovu, Mokrinu, Banatskom Velikom Selu i Iđošu, za šta je u pokrajinskoj kasi opredeljeno 160 miliona dinara.
U intervjuu za Kikindski portal, pokrajinska poslanica Stanislava Hrnjak ističe koji će to sve projekti biti podržani, a koji su uspešno privedeni kraju zahvaljujući potpori sa pokrajinskog nivoa.
– Srpska napredna stranka je 2016. godine preuzela odgovornost za rukovođenje Pokrajinskom vladom i tada je budžet bio za 46 milijardi dinara manji nego što je projektovani budžet za 2023. godinu, što govori u prilog svim ekonomskim i finansijskim pokazateljima. Ono što karakteriše budžet pokrajine za 2023. je njegov kapitalni deo od 34,5 milijardi dinara, koji praktično čini 32%. U periodu od 2016. do 2023.godine vi imate povećanje izdvajanja u svim segmentima , a ono što je posebno važno je to što su u fokusu najznačajniji projekti koje podržava AP Vojvodina i u oblasti zdravstva, poljoprivrede, komunalne infrastrukture, socijalne politike…- ukazuje poslanica u Skupštini AP Vojvodine Stanislava Hrnjak.
Zahvaljujući sredstvima iz pokrajinske kase, u Kikindi se intenzivno radi na rekonstrukciji vodovodne mreže. Investiranje se nastavlja i u 2023.godini.
-Dok dinamika izgradnje fabrike vode u Kikindi teče svojim tokom i u predviđenim rokovima, mi smo na listu prioriteta uvrstili rešavanje problema pijaće vode u selima. Za to su planirana sredstva. Ono što je dogovoreno je da Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo obezbedi najveći deo sredstava, prema onome što imamo kao projekciju potrebnih ulaganja za prva četiri sela. To je 160 miliona dinara, a grad Kikinda 80 miliona, nakon čega će se nastaviti i u 2024.godini sa rešavanjem ovog pitanja u ostalim seoskim mesnim zajednicama. Pored tih izdvajanja, za uređenje kanalske mreže Kikindi je opredeljeno 20 miliona, a za atarske puteve i izgradnju otresišta 5 miliona dinara. – precizira Hrnjak.
Značajne stavke za poljoprivredu i vodoprivredu
-Kako sam istakla i na poslednjoj sednici Skupštine, budžet za poljoprivredu u AP Vojvodini prvi put je prešao onu psihološku granicu od 10 milijardi dinara i iznosi 10,27 milijardi dinara. Povećan je za 22,8 odsto, dok je budžet za integralno upravljanje vodama veći za 44 odsto i iznosi 6,78 milijardi dinara. Za izgradnju postrojenja za pijaću vodu u seoskim sredinama planirano je 481,69 miliona, ukazuje naša sagovornica.
-Za JVP „Vode Vojvodine” koje je stalni partner lokalnim samoupravama opredeljeno je 6,12 milijardi. „Vode Vojvodine” su potpisale ugovor sa 38 od 45 lokalnih samouprava u Vojvodini, a pomažu i one sa kojima nemaju sklopljene ugovore. To su pitanja koja lokalne samouprave nemaju kapacitete da same rešavaju. Takođe, za skupštinskom govornicom sam istakla važnost činjenice da je milijardu dinara namenjeno za unapređenje ruralnih sredina, što je takođe, od velike važnosti- napominje pokrajinska poslanica.
Iz pokrajinske kase za Kikindu: Od komunalne infrastrukture do škola i kulture
Naša sagovornica ukazuje da je ukupno ulaganje iz budžeta APV u tekućoj godini dostiglo 450 miliona dinara. Kada je reč o rekonstrukciji vodovodne mreže, ističe, Uprava za kapitalna ulaganja finansirala je projekte u u oblasti vodosnabdevanja sa 200 miliona za zamenu 8 km vodovodne mreže, od čega je 95 miliona realizovano u ovoj godini, a radovi se nastavljaju zamenom azbestnih cevi u narednoj godini- ukazuje Hrnjakova i ističe da je grad aktivno učestvovao na brojnim konkursima. Predočava poduži spisak ulaganja u godini na izmaku:
-Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je za magistralni vod opredelio 36 miliona, 12 miliona za uređenje atarskih puteva, 3,6 miliona za izgradnju kanalizacione mreže. Sekretarijat za sport i omladinu 5 miliona za investiciono održavanje objekta FK „Crvena zvezda“ u Ruskom Selu, Sekretarijat za građevinarstvo, energetiku i saobraćaj obezbedio je 4,8 miliona za uvođenje sistema za merenje brzine vozila na raskrsnicama Miloša Velikog, Stevana Sinđelića i Stevana Sremca,. Pokrajinski sekretarijat za urbanizam je 3,3 miliona obezbedio za izradu Prostornog plana Kikinde i Plana generalne regulacije severoistočnog dela Kikinde, a za rekonstrukciju crpne stanice Jaša Tomić milion dinara. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje finansirao je radove i nabavku opreme u više škola: „Jovan Popović”, „Žarko Zrenjanin”, Tehnička škola, „Feješ Klara”, „Gligorije Popov”, Ekonomsko-trgovinska škola, „Milivoj Omorac”, „Vasa Stajić”, Srednja stručna škola, „Miloš Crnjanski”.
Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj i međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu dao je 3 miliona za Dane ludaje, a milion za izradu dokumentacije za izgradnju biciklističke staze. Sekretarijat za energetiku i građevinarstvo 2, 2 miliona za projekat štedljive rasvete u Sportskom centru „Jezero”, a Sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine za regresiranje prevoza srednjoškolaca 5 miliona. Za projekat Ekolejks, Sekretarijat za finansije dao je dva miliona dinara, Pokrajinski sekretarijat za kulturu 1,5 miliona za realizaciju projekta izrade protivpožarne PTD za zgradu Kurije, a 400.000 dinara za projekat Narodnog pozorišta. Pokrajinski sekretarijat za sport je izdvojio 678.000 dinara za OFK Kikindu. Za izgradnju javne rasvete od industrijske zone „Rasadnik“ do Svetosavske ulice nedavno je opredeljeno 54,2 miliona dinara. Ukupna ulaganja iz pokrajinske kase u narednoj godini uz nenamenske transfere i tekuće prihode za pripremno predškolski program premašiće 550 miliona, navodi Stanislava Hrnjak. 
Budžet AP Vojvodine veći za petinu
Skupština AP Vojvodine na poslednjoj sednici usvojila je predlog pokrajinskog budžeta za 2023.godinu čija visina je 108,5 milijardi dinara što je za 20,1 milijardu odnosno 22,7 odsto više u odnosu na ovogodišnji budžet. Fiskalni deficit projektovan je u iznosu od 9,3 milijardi što je 9,5 odsto ukupnih prihoda- navodi poslanica iz Kikinde koja je u Skupštini Vojvodine predsednica Odbora za obrazovanje i nauku i predsednica Zelene parlamentarne grupe.
-O kapitalnom delu budžeta svedoče i planirana rekonstrukcija Kamenice 3, rekonstrukcija Kamenice 1, rekonstrukcija klinika za urologiju, oftalmologiju, maksifacijalnu hirurgiju, otorinolaringologiju i plastičnu hirurgiju u Kliničkom centru Vojvodine, zatim jedinice intenzivne nege na kardiohirurgiji Instituta za kardiovaskularne bolesti- ukazuje na pojedina od planiranih ulaganja.
I gradska pijaca udruženim sredstvima
-Najveći kapitalni projekat koji je Pokrajinska vlada podržala na teritoriji grada u prethodnom periodu je izgradnja nove, moderne gradske pijace. Ukupna investicija vredna je 334 miliona dinara, od čega je pokrajina izdvojila nešto više od 72 odsto što je 242 miliona dinara, a Grad Kikinda 92 miliona- podseća naša sagovornica.
Politički program SNS
Stanislava Hrnjak izabrana je za poslanicu u Skupštini AP Vojvodine na izborima u junu 2020. Sa značajnim političkim iskustvom i talentom, uspešno zalaganje za svoj grad kod viših instanci, temelji na jasnoj viziji razvoja i prepoznavanju potreba građana kao okosnicama politike SNS.
-Politički program i politički ciljevi Srpske napredne stranke sada su praktično došli na jedan nivo diskusije o postignutim rezultatima za ove godine, gde se priča o obimu i kvalitetu rezultata koji više niko neće moći da spusti lestvicu niže. Podigli smo standard očekivanih rezultata zahvaljujući programu i političkim ciljevima Srpske napredne stranke- jasna je Hrnjak, koja je, kao poverenica, zajedno sa Nikolom Lukačem, na čelu Gradskog odbora naprednjaka.
Gracioznost i lepotu baletskog plesa na tradicionalnom novogodišnjem koncertu, i ovog decembra doneli su učenici novosadske osnovne baletske škole, isturenog odeljenja u Kikindi. U baletskoj predstavi „Avantura dalmatinaca“ učestvovalo je četrdesetak plesača.
-Novosadska osnovna baletska škola, istureno odeljenje u Kikindi ove godine je navršilo punih 20 godina postojanja- istakla je članica Gradskog veća zadužena za obrazovanje i kulturu Valentina Mickovski.
-Novogodišnji koncert je prilika da nam pokažu rezultate svog rada i truda. Postojanje ove škole je od velikog značaja za naš grad s obzirom na pozitivan uticaj na decu. Uče se koordinaciji pokreta, muzikalnosti, koreografiji, istoriji baleta, a takođe imaju i mogućnost da nakon završetka osnovne škole upišu srednju baletsku školu U Novom Sadu. Drago mi je da kao grad prepoznamo kvalitet i potrebu za ovakvom institucijom i nastavićemo da podržavamo njihove aktivnosti- rekla je Mickovski.
Baletska škola u Kulturnom centru pod okriljem državne novosadske osnovne baletske škole u Novom Sadu radi pune dve decenije, ali postoji više od 30 godina, dodaje direktor ove ustanove kulture Marko Markovljev.
-Večeras je na repertoaru baletska predstava koju su nastavnici i deca pripremili povodom novogodišnjih praznika, za njihov tradicionalni praznični koncert. U predstavi učestvuje više od četrdesetoro dece i nastavnika koji rade sa njima. Pored novosadske i subotičke baletske škole, ovo je jedino odeljenje baletske škole u Vojvodini na šta smo veoma ponosni- zaključuje Markovljev.
Da spoje lepo i korisno, dosetili su se u Osnovnoj školi „Milivoj Omorac“ u Iđošu. U susret predstojećim praznicima organizovali su prodajni novogodišnji bazar i isplanirali da sakupljenim sredstvima kupe novu odbojkašku mrežu za školu.
Inicijativa je potekla od nastavnice Jelene Moldvai, kojoj se pridružila koleginica Jelena Grbić, a potom i učiteljice i ostatak kolektiva. Odziv roditelja i drugih meštana premašio je očekivanja. Sala se napunila, a prodajni stolovi ispraznili.
-Vredni i kreativni đaci su zajedno sa roditeljima pravili božićne i novogodišnje čestitke i razne praznične poklončiće. Odazvao se veliki broj meštana, pored roditelja i nastavnika, i uspeli su da sakupe 32.000 dinara. Biće dovoljno ne samo za kupovinu odbojkaške mreže, već i za nove lopte- kaže za Kikindski portal Aleksandar Aćimov, direktor škole.
Osnovnu školu „Milivoj Omorac“ u Iđošu pohađa 110 đaka od prvog do osmog razreda.
Nova investicija u mesnim zajednicama predviđena budžetskim planom za 2023. godinu su postrojenja za prečišćavanje pijaće vode, a prvi će na redu biti Iđoš, Mokrin, Banatsko Veliko Selo, Nakovo. Koja su to još investiciona ulaganja u seoskim mesnim zajednicama planirana budžetom za narednu godinu, precizirala je zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski na sednici gradske skupštine:
-U MZ Banatsko Veliko Selo predviđen je završetak radova na stadionu FK Kozara, u Novim Kozarcima investiociono održavanje Doma kulture, u Ruskom Selu izgradnja parka, investiciono održavanje Doma kulture i investiciono održavanje objekta FK Crvena zvezda, u Banatskoj Toploli adaptacija objekta Doma kulture, u Nakovu popravka platoa ispred mesne zajednice i poslovnog centra i u Mokrinu izrada izrada projektno tehničke dokumentacije za postavku letnje pozornice i fontane na trgu. U Iđošu, kada je reč o rekonstrukciji zgrade Doma lovaca nastali su problemi u vezi sa dokumentacijom, i potrebno je preprojektovanje- precizirala je zamenica gradonačelnika.
Jakšić Kiurski je, takođe, ukazala koja su to planirana investiciona ulaganja u škole.
-Popravka krova u OŠ „Ivo Lola Ribar“, postavka hidrantske mreže, sanacija svlačionica i sanitarnih čvorova u školi „Sveti Sava“, sanacija objekta za produženi boravak i kuhinju u školi „Jovan Popović“, sanacija toaleta u školi „Đura Jakšić“, kapitalno održavanje zgrade škole „Milivoj Omorac“ u Iđošu, postavljanje rasvete u školi „Vasa Stajić“.
Odbornici skupštine Grada usvojili su na današnjoj sednici budžet za 2023. godinu sa projekcijama za 2024. i 2025. godinu, koji je planiran u visini od 3,47 milijardi dinara. Za novu investiciju- postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u selima planirano je kreditno zaduženje od 95 miliona dinara.
Gradonačelnik Nikola Lukač rekao je da je budžet domaćinski i skrojen u skladu sa realnim mogućnostima.
-Kikinda ide napred, u dobrom pravcu, i bolje je mesto za život i rad nego pre deset godina. Kvalitet života u Kikindi se popravio i treba da bude još na višem nivou. Pomenuću neke od projekata koje radimo: fabrika vode, investicija od 11 miliona evra, ide svojim tokom, biće do kraja iduće godine, početkom 2024. treba da se završi. Krenućemo da radimo četiri postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u četiri sela, početkom 2024.godine na red stižu i ostale mesne zajednice. U toku je rekonstrukcija magistralnog voda, plato ispred pijace će se raditi posle sanacije vodovodne mreže. Za industrijsku zonu Rasadnik 70 miliona smo dobili iz republike, nastavak je izgradnja rasvete za šta nam je pokrajina opredelila 54 miliona. Pregovaramo sa šest ili sedam potencijalnih investitora da dođu i otvore od 100 do 500 novih radnih mesta.
-Sređujemo Staro jezero i kanalsku mrežu. U narednoj godini očekujemo početak izgradnje novog Centra za socijalni rad. Brza saobraćajnica Sombor-Kikinda ide svojim tokom, sve činimo da krenu radovi i od Nakova, kao i da granični prelaz proradi 24 časa. Kanalizaciju u ŽNR i na Strelištu smo preprojektovali kako bi se zadovoljili novi standardi. U završnoj smo fazi za ritejl park, upotpunjujemo sadržaje za mlade sugrađane, i to su nam nova radna mesta. Imamo projekat za Dispanzer za žene, međutim Dom zdravlja poseduje svoj prostor koji ćemo u narednom periodu adaptirati. Radi se i projekat novog Doma zdravlja. Uskoro, u februaru, nastavljaju se radovi u bolnici, završava se prva faza. Radićemo dečja igrališta u selima i gradu. Za kružni tok u Bašaidu smo izdvojili 20 miliona- istakao je gradonačelnik Lukač i zahvalio se pokrajinskoj i republičkoj administraciji na podršci.
Za tekuću potrošnju u budžetu je opredeljeno 2,77 milijardi dinara, dok je 698 miliona dinara što je 20 odsto budžeta, namenjeno investicionim ulaganjima, obrazložila je zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.
– Subvencije su smanjene za 27 miliona u odnosu na 2022, jer nema subvencije za Toplanu i pijacu. Subvencija za JP Kikinda iznosi 146 miliona-od čega je najviše sredstava za putnu infrastrukturu, a 22 miliona dobija Autoprevoz- 20 miliona za pokriće tekućih rashoda (energente i rezervne delove), a 2 miliona za nabavku autobusa. Sve ono što je započeto treba da se nastavi- logika je kojom smo se rukovodili prilikom planiranja investicija. Za rekonstrukciju vodovodne infrastrukture planirano je više od 245 miliona dinara, 19 miliona za kanalizacionu, preko 160 miliona za putnu infrastrukturu, preko 30 miliona za škole. Rekonstrukcija sistema za prečišćavanje pijaće vode u selima je nova investicija. Investicija je vredna, po proceni, 240 miliona, od čega je naše učešće 80 miliona plus 15 miliona za preprojektovanje postojeće dokumentacije. To je tih 95 miliona koji će biti pokriveni iz kredita. Mesne zajednice koje će prve biti deo ove investicije su Iđoš, Mokrin, Banatsko Veliko Selo, Nakovo. Svugde imamo sređenu projektno-tehničku dokumentaciju i pitanja legalizacije, osim u Bašaidu- rekla je Dijana Jakšić Kiurski.
Bogdan: Uravnotežen budžet
Predsednik skupštine grada Mladen Bogdan istakao je da je budžet za 2023. godinu uravnotežen i dobro planiran.
-Razgovarali smo sa sugrađanima i došli do toga šta su prioriteti. U budžetu se posvećuje pažnja razvojnim projektima i infrastrukturi, a sa druge strane nismo zanemarili socijalno odgovornu komponentu jer nastavljamo sa dosadašnjim merama i programima, a uvodimo i nove. Obraćamo pažnju na sve, ovaj budžet je ne samo odraz odgovorne politike i brige o građanima, već i slika politike rasta i razvoja grada- rekao je Bogdan.
Tešin (SPS): Razvojni budžet
Đorđe Tešin, šef odborničke grupe SPS istakao je da je iz godine u godinu prisutan pozitivan trend rasta udela investicionih ulaganja u gradskom budžetu.
-Ovo je umereno razvojni budžet ako ćemo da budemo baš konzervativni, a ako ćemo da budemo optimistični, mogu da kažem da imamo razvojni budžet. Treba uzeti u obzir i društveno-ekonomske faktore koji nas okružuju, a nisu povoljni za planiranje i investicije. U budžetu početno stanje od 100 miliona pokriva kreditno zaduženje, prihodovna strana je utemeljena u praksi. SPS će podržati predlog budžeta – jasan je bio socijalista Tešin.
Odbornik LSV Miroslav Grujić je stava da je trebalo više novca opredeliti za investicije i pohvalio to što je selima usmereno više sredstava.
Načelo opreza i načelo prioriteta dominiraju pri planiranju i opredeljivanju budžetskih sredstava, tako se ponašaju odgovorni ljudi koji znaju šta hoće, a svakom dinaru u budžetu zna se put, rekla je Milica Tripinović Popov, odbornica SNS.
Prvi bioskop pod nazivom „Uranija“ u Kikindi je otvoren 1911. godine. Nalazio se u velikoj dvorani Hotela „Ejler“ u zgradi Mihaila Bona. Vlasnici su bili braća Ilija i Petar Lisul, istaknuta zemljoradnička porodica, koji su u oštroj konkurenciji sa još nekoliko zainteresovanih, uspeli da dobiju dozvolu od Gradskog veća. U istom objektu radio je i posle Drugog svetskog rata, sve do devedesetih godina prošlog veka pod nazivom „Radnički“.
Prvi film za koji je poznato da je prikazan bio je ruski „Ana Karenjina”, prva ekranizacija poznatog romana Lava Tolstoja. Sledećeg vikenda prikazan je francuski film „Kain i Avelj”, a uskoro i austrougarski „1848, borba za slobodu” -prvo sa mađarskim, a u narednoj projekciji sa srpskim titlom. Bioskop „Uranija” radio je sve vreme tokom Prvog svetskog rata, beleži istoričar Srđan Sivčev u knjizi „Bioskopski život u Velikoj Kikindi 1905-1941″.
Samo godinu dana nakon otvaranja bioskopa „Uranija“ sa radom je počeo i drugi bioskop u Kikindi. Zvao se „Olimpija“. Zgrada u kojoj je otvoren 1912. godine u ulici Kralja Aleksandra (današnjoj Kralja Petra Prvog) građena je namenski, za potrebe bioskopa. Zgradu je projektovao poznati arhitekta Milan Tabaković.
Prvi prikazani filmovi u „Olimpiji” bili su francuske proizvodnje: dokumentarni „Rudnici uglja u Lensu” i kratke serijske komedije „Romeov rival” i „Pali i Rajzen”. Prvoj projekciji prisustvovao je krem kikindskog društva: advokati, profesori, sudije, imućni poljoprivrednici. Štampa je zabeležila da je publika bila zadovoljna, a slike „izuzetno čiste, jasne i odličnog kvaliteta”.
Posle svega nekoliko godina, bioskop „Olimpija” je promenio vlasničku strukturu, a investitori su bili udovica Đorđa Petrovića i Stevan (Ištvan) Petrović sa ženom Justinom. U ruke Artura Hesa, vlasnika fabrike nameštaja, zgrada prelazi 1935. godine, da bi posle Drugog svetskog rata 1946. godine bila konfiskovana. U njoj je, sve do 2005. godine radio bioskop „Zvezda“.
Divna vest za sve mališane u Kikindi i okolini koji su pismo Deda Mrazu ubacili u Kutiju želja! Deda Mraz i Snežna Kraljica počeli su da donose paketiće! Među prvima poklone su dobili Stefan, Anđela i Dunja. Stefanu je ispunjena želja da dobije koku i petla, a Anđela i Dunja u paketićima su dobile lutke. Sa Deda Mrazom je danas bio i gradonačelnik, Nikola Lukač koji je rekao da će poklone do 31. decembra dobiti sva deca koja su pisala Deda Mrazu.
