кикиндски портал

struja (2)

Грађани који испуњавају услове од понедељка могу да поднесу захтев за стицање статуса енергетски угроженог купца како би добили право на умањење рачуна за струју, гас или топлотну енергију. Енергетски угрожени купац у току једне календарске године може да се определи за умањење месечног рачуна за коришћење само једног енергента. Код електричне енергије олакшица се примењује током читаве године, док се умањење обавеза за гас и топлотну енергију примењује током зимских шест месеци.

Услови за стицање овог статуса су материјални положај, укупан месечни приход домаћинства и број чланова, имовно стање, остварено право на новчану социјалну помоћ или дечји додатак или увећани додатак за помоћ и негу другог лица, као и здравствено стање члана домаћинства. Претходни дуг за природни гас, електричну или топлотну енергију не искључује могућност стицања статуса енергетски угроженог купца. Грађани подносе захтев у својој општини или граду, према месту пребивалишта, односно боравишта.

Ко има право на попусте?

Право на статус енергетски угроженог купца имају примаоци социјалне помоћи, дечјег додатка или увећаног додатка за помоћ и негу другог лица. Тај статус има и домаћинство чији члан користи медицинске апарате или уређаје неопходне за одржавање здравља, а за чији рад је потребно напајање из електромреже, и коме обуставом испоруке струје може бити угрожен живот или здравље.

Испуњеност услова за стицање статуса енергетски угроженог купца надлежни у градској или општинској управи утврђују увидом у податке из службене евиденције и дужни су да у року од 30 дана одговоре на захтев. Њихова обавеза је и да податке о грађанима који су стекли овај статус достављају енергетском снабдевачу сваког месеца.

Статус енергетски угроженог купца могу да добију једночлана домаћинства чија укупна месечна примања не прелазе 21.074 динара. За породице са два члана лимит је 33.402, а трочлана 45.729 динара.

Граница прихода за четворочлано домаћинство је 58.057 динара. Код петочланих породица приходи треба да буду до 70.384, а шесточланих до 82.711 динара, Предвиђено је и да се за породице са више од шест чланова, за сваког додатног појединца додаје 12.327 динара.

Према критеријуму имовно стање, укупна површина стамбене јединице за једночлана домаћинства не сме да буде већа од 40, а за двочлана од 58 квадратних метара. Максимална површина за породице са три члана је до 66, а са четири члана до 74 квадрата. Лимит за петочлана домаћинства је до 87, а за шесточлана и већа до 96 квадратних метара.

Три пута више домаћинстава

Средства за заштиту енергетски угрожених купаца обезбеђује држава. За ту намену буџетом за наредну годину предвиђене су четири милијарде динара. Процењује се да ће умањење рачуна за струју, гас и топлотну енергију, уместо досадашњих 68.000, моћи да користи 191.000 домаћинстава.

 

IMG_0871

Двадесет шеста седница градске скупштине бићe одржана у уторак 20. децембра. Одборници ће разматрати предлог одлуке о буџету града за наредну годину као и програме пословања јавних предузећа у 2023. години.

– Одлука о буџету је један од најважнијих докумената који се нађе пред одборницима и по обичају изазове обимнију расправу- каже за Кикиндски портал Младен Богдан, председник Скупштине града.

– Буџет је пажљиво планиран и на њему се детаљно радило. Разговарали смо свакодневно са суграђанима и трудили се да у највећој мери уважимо њихове захтеве и потребе. Суштина наше политике је да обраћамо пажњу на све, тако да ће и овај буџет бити уравнотежен, што би значило и развојни и социјално одговоран- указује Богдан.

– На дневном реду седнице наћи ће се и програми пословања јавних предузећа и јавност ће имати прилику да чује какви су њихови планови за наредну годину. То су сигурно теме које занимају грађане, јер се тичу решавања битних животних питања у граду. Јавна предузећа постају прави сервиси грађана, а њихове позитивне реакције нам показују да смо на правом путу-наводи председник градске скупштине..

На дневном реду предстојеће седнице биће и измене оснивачког акта ЈП „Кикинда“, статут Народног позоришта, Локални акциони план за спровођење мера и активности у управљању миграцијама на територији Кикинде од 2022. dо 2027. године, Локални акциони план за Роме и Ромкиње 2022-2025. године, као и између осталог, одлука о приступању изради плана детаљне регулације за соларни парк „Solar Power Plant Delta” у к.о. Банатска Топола.

parking mesta

Приведена је крају изградња нових паркинг места на три локације у Кикинди. Након што су грађани надлежнима у локалној самоуправи оправдано указали на недостатак адекватних места за паркирање на више локација у граду, њихови апели услишени су- после ребаланса градског буџета.

Нова паркинг места изграђена су у Микронасељу, у улици Јована Јовановића Змаја, потом у улици Иве Лоле Рибара, недалеко од раскрснице са Светосавском као и на почетку улице Угљеше Терзина, код укрштања са улицом Милоша Великог.

 

 

 

jevrosima lukić

У чаробном свету акварела Јевросиме Лукић чекају вас исконски призори нетакнуте лепоте- снежни планински предели, осунчане обале, ковитлаци облака над равницом, идиличан пропланак  покрај бистре реке, шумовити обронци…Суптилне нијансе дочаравају хармонију и лепоту изворне природе, слојевито и поетично. Изложба је симболично названа “Сусрет”, каже ауторка.

-Изложено је тридесет мојих радова, највише пејзажа, мада радим и мртву природу, портрете и урбане пејзаже. Изложба се зове „Сусрет“ јер сам на сликарској колонији у Новим Козарцима упознала госпођу Тању и наш сусрет је био плодоносан, па сам за кратко време спремила ову изложбу. Излажем у Кикинди први пут и веома ми је драго што је публика у прилици да види моје аквареле, поготово што сте, овде у околини имали Здравка Мандића, нашег познатог акварелисту- наводи Јевросима Лукић.

Преко Међународне асоцијације акварелиста (IWS), њени радови стигли су до Русије, Турске, Шпаније, Албаније, Ирана, Француске, Вијетнама, Мађарске, Бугарске, Велике Британије. Иза себе има велики број награда и признања. Учесница је бројних ликовних колонија и хуманитарних акција у земљи и иностранству.

-Радила сам раније и уља на платну, али сам имала интервенцију на срцу, због чега ми смета терпентин. Сада радим искључиво аквареле. Брзо мислим и брзо радим. Акварел морате свакодневно да радите, да би рука била слободна, да то иде као вода – рекла је уметница.

Јевросима Лукић рођена је 1952. године у Голупцу. Живи и ради у Београду. Сликарство је учила код професорице Дуње Докић Николић. Чланица је УЛУС-а и УЛУПУДС-а.

-Треба казати да је акварел деликатан медијум који пружа могућност неограничених, вредносних изведеница којима Јевросима суверено влада градећи облике суптилних нијанси-написао је о Јевросиминим сликама Здравко Вучинић, историчар уметности, сликар и ликовни критичар. – Призори њених слика указују на сећање када је природа надмоћно владала човековим необузданим прохтевима или је, пак, међу њима трајало успостављено, обострано садејство. Њена дела упућују на време када су човек и природа живели у сагласности и хармонији која, у новије време неумитно измиче, наводи Вучинић.

Изложбу „Сусрет“ у Галерији КЦ можете погледати до 27. новембра. Јевросима Лукић сутра ће бити гошћа радионице у Културном центру коју води Смиљана Шалго, на којој ће деци, практично дочарати технику акварела.

 

1668603359370

После пожара у којем су, прошле недеље, остали без куће и комплетне имовине, шездесетседмогодишња Кикинђанка Јелена Јевић и њен син још увек су у привременом смештају, у Хостелу „Paparazzo“.

– Ако неко зна за неки смештај, бар собу, до 50 евра, колико бисмо могли да приуштимо да платимо, молим да нам јави. Ми немамо ни намештај, ништа, али чак ни то није толико важно, колико је битно да има грејања јер ја не могу да ложим. Син и ја смо сами, обоје болесни, једaн другом помажемо. Страх ме је, долази зима – каже Јелена.

Јелена је инвалид. У пензију је отишла из Водопривредног предузећа „Горњи Банат“ у којем је 35 година радила као секретарица. Син је болестан и не може да ради. Са пензијом од 35 хиљада динара и надокнадом коју добија син успевали су да преживе захваљујући томе што је Јелена радила сезонске послове. Приликом одласка у фабрику у Старој Пазови, у марту, доживела је саобраћајну несрећу. Због тешких повреда оперисана је, има шипку у нози. Сада трпи сталне болове и више не може да ради.

Мобилни тим Центра за социјални рад први је, у ноћи пожара, притекао у помоћ Јевићима који су смештени у Хостел “Paparazzo”. Молби власника Хостела, Синише Пашића, такође и председника Удружења предузетника, одазвали су се угоститељи, власници „Код Фићока“, „Националне класе“ и Пекаре „Нити“, Стефан Фелбаб, Роберт Патаки и Веби Чочај, који су обезбедили оброке. Из Пекаре „Ристевски“ понудили су вечеру, али се Јелена захвалила. Не морају и да вечерају, каже.

– Они буквално ништа немају. Требаће им многе ствари, али тек пошто буду имали трајније решење за становање, а за то се, до сада, нико није јавио. Сви само дају подршку, од тога немамо ништа – каже Пашић.

Јелена и Марко надају се да ће једног дана моћи да обнове своју кућу. Међутим о томе, за сада, не могу ни да размишљају. Њихова будућност сасвим је неизвесна.

За новчану помоћ отворен је жиро-рачун у “Рајфајзен” банци: 265-0000000580627-52. Уколико мајци и сину желите да понудите кућу за одржавање или стан уз малу надокнаду, можете их потрaжити на рецепцији Хостела „Paparazzo“.

Nikola-Lukac-i-Danka-Vasiljevic

Градоначелник Кикинде, Никола Лукач, и извршна директорица Јавног водопривредног предузећа “Воде Војводине”, Данка Васиљевић, обишли су данас завршне радове на уређењу каналске мреже на Старом језеру.

– Уређује се око 30 километара канала у трима катастарским општинама: Кикинда, Башаид и Банатска Топола. Уклоњено је више од 260 хиљада квадратних метара вегетације и измуљено је преко 40 хиљада кубних метара из каналске мреже. Део се расипа у околини канала, а тамо где то није могуће, транспортује се на погодне локације. Осим тога, очишћени су и пропусти који су се у претходном периоду зачепили од муља – изјавила је Васиљевићева.

У питању је завршна фаза уређења каналске мреже, коју спроводе Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство, Град Кикинда и „Воде Војводине“. Укупна вредност радова је 40 милиона динара, а извођач је Водопривредно друштво „Средњи Банат“, које је територијално надлежно за ово подручје. Градоначелник Лукач подсетио је да ова сарадња траје већ 15 година.

– Настављамо добру праксу. Сада се уређује северни крак каналске мреже, али ми континуирано радимо на уређењу и одржавању Старог језера. У наредном периоду биће још пројеката за додатно уређење, како би ова оаза у центру града добила нове садржаје и нову димензију. Планирамо да, с румунским партнерима, у оквиру прекограничне сарадње, аплицирамо са пројектима којима бисмо, можда, чак и оживели реку Галадску.

У изградњу парковских површина, 700 метара стаза, мобилијар, клупе и расвету с друге стране канала, Кикинда је, ове године, уложила 413 хиљада евра, од којих је 85 одсто добијено на конкурсу Интерег ИПА програма прекограничне сарадње. Засађене су 34 врсте зеленила и направљено брдо за санкање.

Једина природна водена површина у Кикинди, Старо језеро, укупне површине око 5,1 хектар, остатак је некадашње речице Галадске која је, као огранак реке Мориш, протицала кроз град. После великих поплава у 19. веку, изградњом насипа ради заштите становништва, Галадска је одсечена од Мориша и доток воде је постепено престао.

Шездесетих година прошлог века, Старо језеро или Штефанчева бара, уређена је  као градско купалиште. Проблеми с дотоком текуће воде били су све већи и, временом, само језеро је запуштено, као и простор око њега. Прво веће уређење овог простора предузето је пре петнаестак година. Мостићи су направљени 2016. године, а уређењем површина преко канала, проширен и улепшан простор постаје ексклузивно место за шетњу и рекреацију, како за Кикинђане, тако и за туристе, госте града.

Суграђанка Ена Гогић (13) наставља да ниже музичке успехе. На Међународном фестивалу за децу „Шкољкице“, који се овог викенда одржава у Новом Саду, освојила је друго место. Наступила је са песмом „Гласам за љубав“ за коју је текст написао Тоде Николетић, а музику и аранжман Ладо Леш.

На фестивалу је учествовало 24 такмичара из Русије, Бугарске, Словеније, Македоније, Малте, Црне Горе, Хрватске, Мађарске и Босне и Херцеговине.

„Шкољкице” је музички фестивал за децу међународног карактера, а за циљ има представљање земаља учесница, њихове културе, уметности и традиције кроз савремено стваралаштво за децу и омладину. Сад већ традиционално, од 2006. године, одржава се у првој половини новембра.

Ена Гогић и раније је освајала награде на музичким фестивалима у земљи и иностранству, а таленат и певачко умеће овога пута добили су потврду од међународног жирија који чине реномирани стручњаци, продуценти и директори фестивала из земље и иностранства. Фестивал „Шкољкице“ уврштен је у календар светске асоцијације фестивала “WAF”.

 

 

Град

Више од 1.300 социјално угрожених породица добиће бесплатан огрев за шта је из градског буџета опредељено 14 милиона динара, скоро дупло више средстава него ранијих година. Упркос потешкоћама у набавци- високој цени и несташици на тржишту, помоћ суграђанима стиже у право време. Са почетком грејне сезоне 1. новембра, почела је и подела огревног дрвета на кућне адресе. Критеријуми за остваривање права нису се мењали, изјавио је „Кикиндски“ председник Скупштине Града Кикинде Младен Богдан.

-У право време смо расписали набавку и успели да дођемо до повољније цене дрвета. Због тешке зиме која нас очекује условљене кризом енергената и поскупљењима, обезбедићемо више огревног дрвета него ранијих година, па ће више социјално угрожених породица добити помоћ. Да је било лако, није. Борили смо се са високом ценом, са недостатком дрвета на тржишту, са све већим потребама социјално угрожених. Није наивно када морате да издвојите дупло више новца из буџета у односу на претходне године, а да друго нешто не оштетите- нагласио је Богдан.

-Породицама које су оствариле право на помоћ следи један кубик, што нисмо мењали, како би што више људи добило огрев. У овом тренутку не можемо рећи тачан број корисника, због права на жалбе и рока за поступање по истим, али је сигурно да ће знатно више социјално угрожених суграђана бити помогнуто- напомиње председник градске скупштине.

Право на бесплатан огрев, као и ранијих година, имају социјално угрожена домаћинства: корисници новчане социјалне помоћи, породице са троје и више деце, породице са теже оболелим члановима, старачка домаћинства, вишеструки добровољни даваоци крви. Као и сваке године постоји Комисија која разматра захтеве по овим ставкама.

-Очекујемо да ће подела бити завршена у року и замолићемо добављаче да што брже раде на терену. Град Кикинда је још једном показао бригу о својим најугроженијим суграђанима, посебно у овим кризним временима. Њима то много значи, а нама да смо тим људима помогли  – јасан је Богдан.

analiza

Пољопривредна производња мора се радити плански, како би крајњи резултат био повољан, јасан је став струке. Значајну улогу у томе има лабораторијска анализа земљишта која се континуирано спроводи протеклих година. Град Кикинда и Пољопривредна стручна служба омогућили су више од 400 бесплатних агрохемијских анализа земљишта за пољопривреднике.

-Пољопривредници треба да нас обавесте где се парцела налази, а наша служба преко Гео Србије нађе где је парцела, узмемо узорак, урадимо анализу и доставимо резултате. Уговор је такав да ми овај посао морамо да завршимо до краја године – објашњава Младен Ђуран, директор Пољопривредне стручне службе у Кикинди.

Редовна контрола основне плодности тла предуслов је правилне исхране биља. Анализа земљишта важна је за постизање резултата производње, а има и јасну економску рачуницу.

– Анализе су важне како би се видело са чим се располаже, какво је земљиште. Урадимо основне макро елементе и видимо колико одређених елемената има у вишку или мањку и онда можемо то да коригујемо ђубрењем. С обзиром на то колико је ђубриво скупо, анализу је исплативо урадити, а не напамет применити ђубрење. Ђубрива су у протеклих годину дана поскупела чак и до два и по, три пута- каже Ђуран.

Покрајински секретаријат за поаопривреду, водопривреду и шумарство  ове године потписао је уговор са ПСС Кикинда којим је било опредељено 290 бесплатних узорака за испитивање  државног земљишта на територији Кикинде и Новог Кнежевца. Ђуран указује да је акција успешно завршена и да је најављено да ће такав програм бити поновљен у наредној години.

И општина Нови Кнежевац издвојила је средства за анализу пољопривредног земљишта. Испитано је 275 узорака са њиховог терена.

Edjseg

Постављањем нове дрвено-металне капије на улазу у  Културно-уметничко друштво „Еђшег“ крунисана су досадашња улагања у реновирање објекта овог удружења.

Радови су током прошле године обухватили санацију крова, замену прозора и врата, а да би се значајно побољшали услови за неговање културе и традиције мађарске националне заједнице, на чему „Еђшег“ у континуитету ради већ скоро осам деценија, допринос су дали Фондација „Бетлен Габор“, Градска управа, али и вредни и посвећени чланови и пријатељи КУД-а.

 

-У прошлој години, уложено је више од 5,5 милиона динара. Већина средстава добијена је преко Фондације “Бетлен Габор” из Мађарске, док је милион динара из градског буџета уложено за замену свих прозора. Од осталих 4,5 милиона успели смо да урадимо потпуно нови кров на згради са улице, што нам је било најважније, пошто је кров већ годинама прокишњавао. Урађена је фасада на згради и унутрашњи део клуб просторије, где чланови КУД-а, преко недеље, проводе највише времена. Успели смо и да променимо двоја улазна дрвена врата.  И чланови друштва су били јако вредни. Реновирали су предсобље и терасу- напомиње председница КУД “Еђшег” Рамона Тот.

Иако ове године нису планирали велика улагања, решили су да конкуришу за средства за замену старе, зелене капије на самом улазу у културно-уметничко друштво.

-Жеља нам се испунила. На конкурсу Фондације “Бетлен Габор” добили смо 200.000 динара- задовољно додаје Рамона Тот.

Нова капија од јуче краси улаз у “Еђшег”. Извођач радова била је фирма “Махагони варош” из Кикинде. У КУД-у су веома задовољни новим изгледом и бољим условима за рад. О детаљима у ентеријеру, уз искрену вољу и труд, радо су се побринули и сами чланови. Један од њих, Игор Комарек, од старе греде, направио је занимљив лустер који сада краси предсобље овог културно-уметничког друштва.

 

 

error: Content is protected !!