најчитанији портал Севернобанатског округа
Певало се, играло, забављало и дивно дружило на дочеку Дечје Нове године. Права слављеничка атмосфера окупила је велики број малишана који су, у друштву Деда Мраза и другара из Дечјег позоришта „Лане” испратили стару и дочекали Нову годину.
Организатори традиционалног празничног програма за најмлађе суграђане су Туристичка организација и Град Кикинда.
Легендарни глумац, редитељ, песник и музичар Раде Шербеџија кикиндској публици приредио је незаборавно музичко и поетско вече. Преп препуном салом кикиндског позоришта наступио је са бендом „Западни колодвор“. Извели су песме са новог албума „Не окрећи се сине“, али и добро познате нумере. За концерт се, очекивано, тражила карта више.
У периоду када је проглашена за град са самосталним сенатом и магистратом 1892. године, Велика Кикинда имала је око 23.000 становника. Са широким и блатњавим улицама, више је личила на неуређено село, него на град.
У центру, покрај пијаце, између Курије и варошке кафане, често се задржавала велика бара са устајалом водом, а с јесени и пролећа, блато је било дубоко до колена. Тротоара и уређених прелаза на улицама готово да није ни било чак ни у центру. Да би се прешла улица, у кишним данима, простирала се кукурузовина или слама.
Иницијативом општинског начелника, касније првог градоначелника Велике Кикинде Ристе Телечког, 1891. године подигнут је зајам у висини од 100.000 форинти, захваљујући ком су калдрмисане главне улице, ископани нови артерски бунари, дограђена општинска кућа. Исте године 1891, почела је изградња нове једноспратне градске куће, која је завршена 1894. године.
Занимљив податак је да се први бицикл на улицама Кикинде појавио 1894. године, као ново превозно средство посебно погодно за равничарске крајеве. Саобраћајни прописи, међутим, нису постојали све до 1896.
Први градоначелник Кристифор Риста Телечки (1844-1914) био је адвокат, али је као политичар често био на важним функцијама. Такође, био је један од оснивача Народне привредне банке, посланик на Угарском сабору, основао је Црвени крст у Кикинди, био председник црквене општине.
Велике комуналне проблеме решавао је његов наследник на тој функцији Живко Богдан, адвокат и доктор права. Градоначелник Велике Кикинде био је од 1895. до 1910. године, када је Кикинда и попримила главна обележја уређеног града. Године 1896. изграђено је 23.420 м2 калдрме, уређена је пијаца, засађени дрвореди липа у главној улици, пошумљено вашариште, велика пажња је посвећена кишној канализацији и градњи прелаза, јендека, тротоара. Исте године индустријалац Бон је спровео струју у својој гостиони, али је био обавезан од стране власти да постави две сијалице и на пијаци.
На улицама Кикинде 1896. године појавио се омнибус. Уведена је прва линија јавне расвете од трга до парног млина. Избушено је осам артерских бунара по фртаљима. Већина улица добила је називе 1898, а годину дана касније саграђена је Сувача на углу Немањине и Моравске.
На прелазу из XIX у XX век граде се многи објекти грађанске и стилске архитектуре који данас чине препознатљиво градитељско наслеђе. Кикинда све више личи на град, а почетком XX века убраја се међу најбогатије градове Баната. Њена имовина процењена је на 5,8 милиона круна.
Занимљиве детаље из биографије два великокикиндска градоначелника бележи историчар Владислав Вујин у књизи „Кажи прстом- Велика Кикинда кроз новинске огласе и рекламе”.
Хоровођа „Гусала” компоновао марш у част градоначелника
Толингеров наследник на месту хоровође „Гусала“, Чех Хранислав Хартл компоновао је за клавир „Марш Ристе Телечког“ у част великокикиндског градоначелника који је у јулу 1896. године од цара Фрање Јосифа одликован мађарским крунисаним златним крстом. Орден је Ристи Телечком уручио заменик жупана Торонталске жупаније др Лајош Делиманић, а после церемоније уприличен је банкет.
Иначе, како је забележила тадашња штампа, партитура је могла да се купи у школској згради, а приход је био намењен сиротињском фонду.
Живко од Иђоша
Један од најистакнутијих градоначелника у историји Кикинде Живко Богдан рођен је у Иђошу 1853. године. Као посланик Угарског сабора 1912.године, од цара Фрање Јосифа добио је племство и породични грб. Постао је Bogdan de Tiszahegyes Zsivko то јест Живко Богдан од Иђоша. Титулу је после његове смти носио његов син Иван, мађарски дипломата. Живко Богдан је умро 1913. у Будимпешти. Сахрањен је на Мелином гробљу.
Да Град Кикинда и у наредној години може да рачуна на конкретну подршку Покрајинске владе у реализацији развојних пројеката и инвестиционих улагања, сведочи црно на бело, буџет АП Војводине за 2023. годину усвојен на последњој скупштинској седници.
Решавање проблема пијаће воде у селима биће започето у наредној години изградњом мини постројења за пречишћавање пијаће воде у Накову, Мокрину, Банатском Великом Селу и Иђошу, за шта је у покрајинској каси опредељено 160 милиона динара.
У интервјуу за Кикиндски портал, покрајинска посланица Станислава Хрњак истиче који ће то све пројекти бити подржани, а који су успешно приведени крају захваљујући потпори са покрајинског нивоа.
– Српска напредна странка је 2016. године преузела одговорност за руковођење Покрајинском владом и тада је буџет био за 46 милијарди динара мањи него што је пројектовани буџет за 2023. годину, што говори у прилог свим економским и финансијским показатељима. Оно што карактерише буџет покрајине за 2023. је његов капитални део од 34,5 милијарди динара, који практично чини 32%. У периоду од 2016. до 2023.године ви имате повећање издвајања у свим сегментима , а оно што је посебно важно је то што су у фокусу најзначајнији пројекти које подржава АП Војводина и у области здравства, пољопривреде, комуналне инфраструктуре, социјалне политике…- указује посланица у Скупштини АП Војводине Станислава Хрњак.
Захваљујући средствима из покрајинске касе, у Кикинди се интензивно ради на реконструкцији водоводне мреже. Инвестирање се наставља и у 2023.години.
-Док динамика изградње фабрике воде у Кикинди тече својим током и у предвиђеним роковима, ми смо на листу приоритета уврстили решавање проблема пијаће воде у селима. За то су планирана средства. Оно што је договорено је да Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство обезбеди највећи део средстава, према ономе што имамо као пројекцију потребних улагања за прва четири села. То је 160 милиона динара, а град Кикинда 80 милиона, након чега ће се наставити и у 2024.години са решавањем овог питања у осталим сеоским месним заједницама. Поред тих издвајања, за уређење каналске мреже Кикинди је опредељено 20 милиона, а за атарске путеве и изградњу отресишта 5 милиона динара. – прецизира Хрњак.
Значајне ставке за пољопривреду и водопривреду
-Како сам истакла и на последњој седници Скупштине, буџет за пољопривреду у АП Војводини први пут је прешао ону психолошку границу од 10 милијарди динара и износи 10,27 милијарди динара. Повећан је за 22,8 одсто, док је буџет за интегрално управљање водама већи за 44 одсто и износи 6,78 милијарди динара. За изградњу постројења за пијаћу воду у сеоским срединама планирано је 481,69 милиона, указује наша саговорница.
-За ЈВП „Воде Војводине” које је стални партнер локалним самоуправама опредељено је 6,12 милијарди. „Воде Војводине” су потписале уговор са 38 од 45 локалних самоуправа у Војводини, а помажу и оне са којима немају склопљене уговоре. То су питања којa локалне самоуправе немају капацитете да саме решавају. Такође, за скупштинском говорницом сам истакла важност чињенице да је милијарду динара намењено за унапређење руралних средина, што је такође, од велике важности- напомиње покрајинска посланица.
Из покрајинске касе за Кикинду: Од комуналне инфраструктуре до школа и културе
Наша саговорница указује да је укупно улагање из буџета АПВ у текућој години достигло 450 милиона динара. Када је реч о реконструкцији водоводне мреже, истиче, Управа за капитална улагања финансирала је пројекте у у области водоснабдевања са 200 милиона за замену 8 км водоводне мреже, од чега је 95 милиона реализовано у овој години, а радови се настављају заменом азбестних цеви у наредној години- указује Хрњакова и истиче да је град активно учествовао на бројним конкурсима. Предочава подужи списак улагања у години на измаку:
-Покрајински секретаријат за пољопривреду је за магистрални вод определио 36 милиона, 12 милиона за уређење атарских путева, 3,6 милиона за изградњу канализационе мреже. Секретаријат за спорт и омладину 5 милиона за инвестиционо одржавање објекта ФК „Црвена звезда“ у Руском Селу, Секретаријат за грађевинарство, енергетику и саобраћај обезбедио је 4,8 милиона за увођење система за мерење брзине возила на раскрсницама Милоша Великог, Стевана Синђелића и Стевана Сремца,. Покрајински секретаријат за урбанизам је 3,3 милиона обезбедио за израду Просторног плана Кикинде и Плана генералне регулације североисточног дела Кикинде, а за реконструкцију црпне станице Јаша Томић милион динара. Покрајински секретаријат за образовање финансирао је радове и набавку опреме у више школа: „Јован Поповић”, „Жарко Зрењанин”, Техничка школа, „Фејеш Клара”, „Глигорије Попов”, Економско-трговинска школа, „Миливој Оморац”, „Васа Стајић”, Средња стручна школа, „Милош Црњански”.
Покрајински секретаријат за регионални развој и међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу дао је 3 милиона за Дане лудаје, а милион за израду документације за изградњу бициклистичке стазе. Секретаријат за енергетику и грађевинарство 2, 2 милиона за пројекат штедљиве расвете у Спортском центру „Језеро”, а Секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине за регресирање превоза средњошколаца 5 милиона. За пројекат Еколејкс, Секретаријат за финансије дао је два милиона динара, Покрајински секретаријат за културу 1,5 милиона за реализацију пројекта израде противпожарне ПТД за зграду Курије, а 400.000 динара за пројекат Народног позоришта. Покрајински секретаријат за спорт је издвојио 678.000 динара за ОФК Кикинду. За изградњу јавне расвете од индустријске зоне „Расадник“ до Светосавске улице недавно је опредељено 54,2 милиона динара. Укупна улагања из покрајинске касе у наредној години уз ненаменске трансфере и текуће приходе за припремно предшколски програм премашиће 550 милиона, наводи Станислава Хрњак. 
Буџет АП Војводине већи за петину
Скупштина АП Војводине на последњој седници усвојила је предлог покрајинског буџета за 2023.годину чија висина је 108,5 милијарди динара што је за 20,1 милијарду односно 22,7 одсто више у односу на овогодишњи буџет. Фискални дефицит пројектован је у износу од 9,3 милијарди што је 9,5 одсто укупних прихода- наводи посланица из Кикинде која је у Скупштини Војводине председница Одбора за образовање и науку и председница Зелене парламентарне групе.
-О капиталном делу буџета сведоче и планирана реконструкција Каменице 3, реконструкција Каменице 1, реконструкција клиника за урологију, офталмологију, максифацијалну хирургију, оториноларингологију и пластичну хирургију у Клиничком центру Војводине, затим јединице интензивне неге на кардиохирургији Института за кардиоваскуларне болести- указује на поједина од планираних улагања.
И градска пијаца удруженим средствима
-Највећи капитални пројекат који је Покрајинска влада подржала на територији града у претходном периоду је изградња нове, модерне градске пијаце. Укупна инвестиција вредна је 334 милиона динара, од чега је покрајина издвојила нешто више од 72 одсто што је 242 милиона динара, а Град Кикинда 92 милиона- подсећа наша саговорница.
Политички програм СНС
Станислава Хрњак изабрана је за посланицу у Скупштини АП Војводине на изборима у јуну 2020. Са значајним политичким искуством и талентом, успешно залагање за свој град код виших инстанци, темељи на јасној визији развоја и препознавању потреба грађана као окосницама политике СНС.
-Политички програм и политички циљеви Српске напредне странке сада су практично дошли на један ниво дискусије о постигнутим резултатима за ове године, где се прича о обиму и квалитету резултата који више нико неће моћи да спусти лествицу ниже. Подигли смо стандард очекиваних резултата захваљујући програму и политичким циљевима Српске напредне странке- јасна је Хрњак, која је, као повереница, заједно са Николом Лукачем, на челу Градског одбора напредњака.
Грациозност и лепоту балетског плеса на традиционалном новогодишњем концерту, и овог децембра донели су ученици новосадске основне балетске школе, истуреног одељења у Кикинди. У балетској представи „Авантура далматинаца“ учествовало је четрдесетак плесача.
-Новосадска основна балетска школа, истурено одељење у Кикинди ове године је навршило пуних 20 година постојања- истакла је чланица Градског већа задужена за образовање и културу Валентина Мицковски.
-Новогодишњи концерт је прилика да нам покажу резултате свог рада и труда. Постојање ове школе је од великог значаја за наш град с обзиром на позитиван утицај на децу. Уче се координацији покрета, музикалности, кореографији, историји балета, а такође имају и могућност да након завршетка основне школе упишу средњу балетску школу У Новом Саду. Драго ми је да као град препознамо квалитет и потребу за оваквом институцијом и наставићемо да подржавамо њихове активности- рекла је Мицковски.
Балетска школа у Културном центру под окриљем државне новосадске основне балетске школе у Новом Саду ради пуне две деценије, али постоји више од 30 година, додаје директор ове установе културе Марко Марковљев.
-Вечерас је на репертоару балетска представа коју су наставници и деца припремили поводом новогодишњих празника, за њихов традиционални празнични концерт. У представи учествује више од четрдесеторо деце и наставниka који раде са њима. Поред новосадске и суботичке балетске школе, ово је једино одељење балетске школе у Војводини на шта смо веома поносни- закључује Марковљев.
Да споје лепо и корисно, досетили су се у Основној школи „Миливој Оморац“ у Иђошу. У сусрет предстојећим празницима организовали су продајни новогодишњи базар и испланирали да сакупљеним средствима купе нову одбојкашку мрежу за школу.
Иницијатива је потекла од наставнице Јелене Молдваи, којој се придружила колегиница Јелена Грбић, а потом и учитељице и остатак колектива. Одзив родитеља и других мештана премашио је очекивања. Сала се напунила, а продајни столови испразнили.
-Вредни и креативни ђаци су заједно са родитељима правили божићне и новогодишње честитке и разне празничне поклончиће. Одазвао се велики број мештана, поред родитеља и наставника, и успели су да сакупе 32.000 динара. Биће довољно не само за куповину одбојкашке мреже, већ и за нове лопте- каже за Кикиндски портал Александар Аћимов, директор школе.
Основну школу „Миливој Оморац“ у Иђошу похађа 110 ђака од првог до осмог разреда.
Нова инвестиција у месним заједницама предвиђена буџетским планом за 2023. годину су постројења за пречишћавање пијаће воде, а први ће на реду бити Иђош, Мокрин, Банатско Велико Село, Наково. Која су то још инвестициона улагања у сеоским месним заједницама планирана буџетом за наредну годину, прецизирала је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски на седници градске скупштине:
-У МЗ Банатско Велико Село предвиђен је завршетак радова на стадиону ФК Козара, у Новим Козарцима инвестиоционо одржавање Дома културе, у Руском Селу изградња парка, инвестиционо одржавање Дома културе и инвестиционо одржавање објекта ФК Црвена звезда, у Банатској Топлоли адаптација објекта Дома културе, у Накову поправка платоа испред месне заједнице и пословног центра и у Мокрину израда израда пројектно техничке документације за поставку летње позорнице и фонтане на тргу. У Иђошу, када је реч о реконструкцији зграде Дома ловаца настали су проблеми у вези са документацијом, и потребно је препројектовање- прецизирала је заменица градоначелника.
Јакшић Киурски је, такође, указала која су то планирана инвестициона улагања у школе.
-Поправка крова у ОШ „Иво Лола Рибар“, поставка хидрантске мреже, санација свлачионица и санитарних чворова у школи „Свети Сава“, санација објекта за продужени боравак и кухињу у школи „Јован Поповић“, санација тоалета у школи „Ђура Јакшић“, капитално одржавање зграде школе „Миливој Оморац“ у Иђошу, постављање расвете у школи „Васа Стајић“.
Одборници скупштине Града усвојили су на данашњој седници буџет за 2023. годину са пројекцијама за 2024. и 2025. годину, који је планиран у висини од 3,47 милијарди динара. За нову инвестицију- постројења за пречишћавање пијаће воде у селима планирано је кредитно задужење од 95 милиона динара.
Градоначелник Никола Лукач рекао је да је буџет домаћински и скројен у складу са реалним могућностима.
-Кикинда иде напред, у добром правцу, и боље је место за живот и рад него пре десет година. Квалитет живота у Кикинди се поправио и треба да буде још на вишем нивоу. Поменућу неке од пројеката које радимо: фабрика воде, инвестиција од 11 милиона евра, иде својим током, биће до краја идуће године, почетком 2024. треба да се заврши. Кренућемо да радимо четири постројења за пречишћавање пијаће воде у четири села, почетком 2024.године на ред стижу и остале месне заједнице. У току је реконструкција магистралног вода, плато испред пијаце ће се радити после санације водоводне мреже. За индустријску зону Расадник 70 милиона смо добили из републике, наставак је изградња расвете за шта нам је покрајина определила 54 милиона. Преговарамо са шест или седам потенцијалних инвеститора да дођу и отворе од 100 до 500 нових радних места.
-Сређујемо Старо језеро и каналску мрежу. У наредној години очекујемо почетак изградње новог Центра за социјални рад. Брза саобраћајница Сомбор-Кикинда иде својим током, све чинимо да крену радови и од Накова, као и да гранични прелаз проради 24 часа. Канализацију у ЖНР и на Стрелишту смо препројектовали како би се задовољили нови стандарди. У завршној смо фази за ритејл парк, употпуњујемо садржаје за младе суграђане, и то су нам нова радна места. Имамо пројекат за Диспанзер за жене, међутим Дом здравља поседује свој простор који ћемо у наредном периоду адаптирати. Ради се и пројекат новог Дома здравља. Ускоро, у фебруару, настављају се радови у болници, завршава се прва фаза. Радићемо дечја игралишта у селима и граду. За кружни ток у Башаиду смо издвојили 20 милиона- истакао је градоначелник Лукач и захвалио се покрајинској и републичкој администрацији на подршци.
За текућу потрошњу у буџету је опредељено 2,77 милијарди динара, док је 698 милиона динара што је 20 одсто буџета, намењено инвестиционим улагањима, образложила је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.
– Субвенције су смањене за 27 милиона у односу на 2022, јер нема субвенције за Топлану и пијацу. Субвенција за ЈП Кикинда износи 146 милиона-од чега је највише средстава за путну инфраструктуру, а 22 милиона добија Аутопревоз- 20 милиона за покриће текућих расхода (енергенте и резервне делове), а 2 милиона за набавку аутобуса. Све оно што је започето треба да се настави- логика je којом смо се руководили приликом планирања инвестиција. За реконструкцију водоводне инфраструктуре планирано је више од 245 милиона динара, 19 милиона за канализациону, преко 160 милиона за путну инфраструктуру, преко 30 милиона за школе. Реконструкција система за пречишћавање пијаће воде у селима је нова инвестиција. Инвестиција је вредна, по процени, 240 милиона, од чега је наше учешће 80 милиона плус 15 милиона за препројектовање постојеће документације. То је тих 95 милиона који ће бити покривени из кредита. Месне заједнице које ће прве бити део ове инвестиције су Иђош, Мокрин, Банатско Велико Село, Наково. Свугде имамо сређену пројектно-техничку документацију и питања легализације, осим у Башаиду- рекла је Дијана Јакшић Киурски.
Богдан: Уравнотежен буџет
Председник скупштине града Младен Богдан истакао је да је буџет за 2023. годину уравнотежен и добро планиран.
-Разговарали смо са суграђанима и дошли до тога шта су приоритети. У буџету се посвећује пажња развојним пројектима и инфраструктури, а са друге стране нисмо занемарили социјално одговорну компоненту јер настављамо са досадашњим мерама и програмима, а уводимо и нове. Обраћамо пажњу на све, овај буџет је не само одраз одговорне политике и бриге о грађанима, већ и слика политике раста и развоја града- рекао је Богдан.
Тешин (СПС): Развојни буџет
Ђорђе Тешин, шеф одборничке групе СПС истакао је да је из године у годину присутан позитиван тренд раста удела инвестиционих улагања у градском буџету.
-Ово је умерено развојни буџет ако ћемо да будемо баш конзервативни, а ако ћемо да будемо оптимистични, могу да кажем да имамо развојни буџет. Треба узети у обзир и друштвено-економске факторе који нас окружују, a нису повољни за планирање и инвестиције. У буџету почетно стање од 100 милиона покрива кредитно задужење, приходовна страна је утемељена у пракси. СПС ће подржати предлог буџета – јасан је био социјалиста Тешин.
Одборник ЛСВ Мирослав Грујић је става да је требало више новца определити за инвестиције и похвалио то што је селима усмерено више средстава.
Начело опреза и начело приоритета доминирају при планирању и опредељивању буџетских средстава, тако се понашају одговорни људи који знају шта хоће, а сваком динару у буџету зна се пут, рекла је Милица Трипиновић Попов, одборница СНС.
Први биоскоп под називом „Уранија“ у Кикинди је отворен 1911. године. Налазио се у великој дворани Хотела „Ејлер“ у згради Михаила Бона. Власници су били браћа Илија и Петар Лисул, истакнута земљорадничка породица, који су у оштрој конкуренцији са још неколико заинтересованих, успели да добију дозволу од Градског већа. У истом објекту радио је и после Другог светског рата, све до деведесетих година прошлог века под називом „Раднички“.
Први филм за који је познато да је приказан био је руски „Ана Карењина”, прва екранизација познатог романа Лава Толстоја. Следећег викенда приказан је француски филм „Каин и Авељ”, а ускоро и аустроугарски „1848, борба за слободу” -прво са мађарским, а у наредној пројекцији са српским титлом. Биоскоп „Уранија” радио је све време током Првог светског рата, бележи историчар Срђан Сивчев у књизи „Биоскопски живот у Великој Кикинди 1905-1941″.
Само годину дана након отварања биоскопа „Уранија“ са радом је почео и други биоскоп у Кикинди. Звао се „Олимпија“. Зграда у којој је отворен 1912. године у улици Краља Александра (данашњој Краља Петра Првог) грађена је наменски, за потребе биоскопа. Зграду је пројектовао познати архитекта Милан Табаковић.
Први приказани филмови у „Олимпији” били су француске производње: документарни „Рудници угља у Ленсу” и кратке серијске комедије „Ромеов ривал” и „Пали и Рајзен”. Првој пројекцији присуствовао је крем кикиндског друштва: адвокати, професори, судије, имућни пољопривредници. Штампа је забележила да је публика била задовољна, а слике „изузетно чисте, јасне и одличног квалитета”.
После свега неколико година, биоскоп „Олимпија” је променио власничку структуру, а инвеститори су били удовица Ђорђа Петровића и Стеван (Иштван) Петровић са женом Јустином. У руке Артура Хеса, власника фабрике намештаја, зграда прелази 1935. године, да би после Другог светског рата 1946. године била конфискована. У њој је, све до 2005. године радио биоскоп „Звезда“.
Дивна вест за све малишане у Кикинди и околини који су писмо Деда Мразу убацили у Кутију жеља! Деда Мраз и Снежна Краљица почели су да доносе пакетиће! Међу првима поклоне су добили Стефан, Анђела и Дуња. Стефану је испуњена жеља да добије коку и петла, а Анђела и Дуња у пакетићима су добиле лутке. Са Деда Мразом је данас био и градоначелник, Никола Лукач који је рекао да ће поклоне до 31. децембра добити сва деца која су писала Деда Мразу.
