кикинда

суботица

У циљу јачања привредних активности, Град Кикинда и Општина Сента потписали су споразуме о пословно-техничкој сарадњи са Привредним друштвом „Слободна зона Суботица”, у оквиру пројекта „Заједно до успеха“.

„Слободна зона Суботица” 2016. године проширена је и на подручје Града Кикинде. Италијанска компанија „Зопас” ради у слободној царинској зони у Кикинди, подсетио је Саша Танасков, члан Градског већа задужен за привреду и инвестиције.

-У свим преговорима са инвеститорима, осим уређених индустријских зона, адут је управо режим слободне царинске зоне. У још две индустријске зоне имамо око 20 хектара грађевинског земљишта са комплетно уређеном  енергетском и комуналном инфраструктуром и разговара се са инвеститорима који су заинтересовани за рад у бесцаринској зони- каже Танасков.

На основу захтева општине Сента, Слободна зона Суботица израђује елаборат за проширење и на територију те бачке општине. Заинтересовани корисници су „Тиса аутомотив” и „Јапан тобако интернешенл”.

-Успели смо да завршимо први и важан корак, да отворимо режим Слободне зоне у индустријској зони „Запад“ где већ имамо две велике фирме којима ће ово пуно значити. Надамо се да ћемо овај режим проширити и на друге секторе индустријске производње-нагласио је Рудолф Цегледи, председник општине Сента.

Међу потписницима  споразума о сарадњи је и више средњих и високих школа, развојна агенција, предузетници,  логистичка предузећа. Ови споразуми имају за циљ и заједнички наступ у оквиру различитих домаћих и иностраних пројеката.

„Започели смо пројекат „Заједно до успеха” којим смо дефинисали да желимо да од Слободне зоне направимо „интелектуални инкубатор”, односно да повежемо науку, привреду, образовање и да направимо синергију јер наука своју потврду добија онога тренутка када се конкретизује у пракси. Други значајан моменат је јачање наших пројектних капацитета, будући да планирамо да са партнерима наступимо на домаћим и страним тржиштима и искористимо нове изворе финансирања који се вежу за пројекте”, објаснио је Саша Граворац, директор ПД „Слободна зона Суботица”.

По обиму и резултатима пословања, суботичка „Слободна зона” годинама је у врху слободних индутријских зона у Србији.

цај од срца

Начелници Дечијег одељења кикиндске Опште болнице др Драгици Митрић, Маријана Мирков и Данијела Бјељац, председница и секретарка Црвеног крста Кикинда уручиле су данас медицинску опрему купљену захваљујући хуманитарним акцијама „Деца деци” и „Чај од срца”. Традиционалне акције уприличене су уочи новогодишњих и божићних празника.

-Обезбеђена је: електронска вага за мерење беба, назални аспиратор и компресорски инхалатор који су данас и уручени. Хвала Кикинђани- поручили су из Црвеног крста.

Волонтери ове химанитарне организације су, у оквиру Новогодишњег базара, суграђанима делили чај и продавали честитке. Суграђани добре воље учествовали су давањем добровољних прилога, а како је тада и најављено, сав прикупљени новац усмерен је за куповину потребне медицинске опреме за болницу, у договору са надлежнима те здравствене установе.

 

преврнут аутобус

Аутобус Јавног предузећа „Аутопревоз“ који је саобраћао на линији Кикинда- Падеј, преврнуо се јутрос, око 6.30 сати, у атару Иђоша. Шесторо путника превезено је на преглед у Општу болницу у Кикинди. На срећу, њихово стање није указивало на теже телесне повреде, што је лекарским прегледима и потврђено.

-Примили смо шесторо путника из аутобуса. Сви су стабилно, нема тежих повреда, сви су ушли овде на ногама. Прегледани су, опсервирани и урађена је потребна дијагностика како бисмо их пропратили- наводе на пријемном одељењу Опште болнице Кикинда.

У аутобусу је било 16 путника и возач. Како сазнајемо, већина путника се враћала с посла или путовала до радног места. Приликом слетања с пута, аутобус није био у контакту са другим возилом нити је био у великој брзини. Разлог због кога је возач изгубио контролу над аутобусом, утврдиће истрага.

-Аутобус је, из за сада непознатих околности, слетео с коловоза и преврнуо се на бок у канал. Истрагом ће се утврдити узрок због којег је дошло до ове саобраћајне незгоде- наводе у Полицијској управи у Кикинди.

Због извлачења аутобуса, саобраћај је на овом делу пута повремено био у прекиду.

 

 

 

 

 

 

пољопривреда (2)

Цене пољопривредног земљишта у Војводини бележе раст. Квалитет земље, величина и положај парцеле- само су неки од параметара који утичу на цену. И даље су најскупље оранице на територији Јужнобачког округа.

Пољопривредно земљиште на територији Града Кикинде у 2022. години продавано је по ценама од 1.250 евра по хектару па до 21.000 евра, колико је плаћен најскупљи хектар. Просечна цена износила је 8.800 евра.

Приближно толико новца у просеку, требало је издвојити и за хектар земље  у Житишту (8.500евра), Ковину (8.700 евра) и Шиду (8.800 евра).

Највише цене забележене су на подручју општина Стара Пазова, Нови Сад, Бачка Паланка, Бечеј, Жабаљ, Кула, Оџаци, Рума, Суботица, Ковачица. Тако се у Старој Пазови цена кретала у просеку 15.600 евра- од 3.750 евра, колико је по хектару плаћено најјефтиније пољопривредно замљиште па до чак 39.500 евра за хектар.

Просечна цена ораница у Бачкој Паланци износила је 13.500 евра,  у Бечеју 13.650 евра, у Кули 12.000 евра, Сомбору 9.600 евра, а у Кањижи 7.150 евра за хектар.

У оближњем Зрењанину, парцеле су продаване до нешто нижим ценама него у Кикинди- од 1.000 до 17.000 евра по хектару  односно у просеку за 7.650 евра.

Према подацима РГЗ, у односу на 2020. годину, цена пољопривредног земљишта у Севернобанатском округу порасла је у просеку за 15 одсто.

Најскупље у Каћу

У 2022. години најскупљи квадрат пољопривредног земљишта плаћен је у Каћу по цени од 40 евра за м2 за парцелу површине 52 ара. Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у прошлој години прометовано је у општини Чока по цени од 2,36 милиона евра за 163 хектара, показују подаци Републичког геодетског завода.

 

 

 

 

диспанзер

У Дечијем и школском диспанзеру повећан је број прегледа, али то је уобичајено за ово доба године, сазнајемо од начелнице Диспанзера др Драгане Грујић.

-Најчешће су повишене телесне температуре праћене респираторном симптоматологијом, секрецијом из носа, болом у грудима, кашљем, али постоје и гастроинтестиналне тегобе. Ово је доба године када је актуелан грип. Има деце са клиничком сликом грипа, са високом телесном температуром, боловима у мишићима и респираторном симптоматологијом. Температура може трајати више дана. Уколико се температура задржава дуже од четири, пет дана, обавезно је јављање лекару. Компликације у виду упале плућа или упале ушију чешће су код мање деце него оне школског узраста- наводи др Грујић.

За прва четири дана ове седмице, у Диспанзеру је прегледано 1169 деце. Од тога, 578 у фебрилној амбуланти.

– Ово је период када је повећан број прегледа и тако је сваке године у ово доба. Актуелни су вируси грипа, респираторни синцицијални, аденовируси. Деца су у колективу, бораве у затвореним просторијама, и то је период када се лако шире вирусне инфекције- истиче др Грујић.

Фудбалски савез Града Кикинде шири темеље. Нових 13 арбитара добило сведочанства

Стручна струковна организација судија која делује у оквиру ФСГ Кикинде, организовала је Школу за нове фудбалске арбитре. Похађало ју је и успешно окончало 13 кандидата, а међу њима и пет младих дама.

– Три месеца трајало је школовање, током којег су кандидати савладали теоријски и практични део. Руководилац школе био је Никола Ранков, председник Комисије за унапређење судија, а у раду му је помагао Кристијан Ковач – каже Невен Зекоња, председник Стручне струковне организације судија.

Темељи ФСГ Кикинда проширени су на тај начин новим арбитрима, а на списку су: Ивана Живковић, Катарина Петков, Јелена Симић, Елена Прокичевић, Јана Зобеница, Вељко Попов, Лука Коштић, Јово Ступар, Марија Марков, Стефан Момчилов, Милан Молнар, Никола Ћирић и Светозар Вукашиновић.

 

 

334896857_580102594028873_2971437217072366450_н

Балетска школа у Новом Саду има једно издвојено одељење и то баш у Кикинди- у Културном центру. Захваљујући сарадњи која је почела пре више од две деценије и успешно се одвија у континуитету, бројне генерације деце у нашем граду упознало се са чаробним светом балетског плеса.

-До сарадње је дошло, пре више од 20 година, захваљујући томе што је у Кикинди постојао наставни кадар који би могао да води ово издвојено одељење. То су две колегинице које су завршиле руску балетску школу: Ингрида Војводић, која и данас води одељење у Кикинди  и Лариса Гајић која је сада код нас у Новом Саду-  указује директорица Балетске школе у Новом Саду Сања Вучуревић која је заједно са десетак полазника ниже балетске школе и наставницама из Новог Сада посетила одељење у нашем граду.

– Када је реч о уметничкој игри, први смо отворили школу у Кикинди и пружили деци шансу. Многе генерације су овде завршиле нижу балетску школу, а нека деца су наставила школовање у средњој балетској школи. Има Кикинђана у Српском народном позоришту: Борис Ладичорбић је репетитор, а Соња Гаврилов игра у ансамблу. Јелена Вујичић је једно време предавала у школи- наводи Сања Вучуревић.

Посета је лепа прилика за упознавање и размену искустава, додаје Јована Лалић, наставница класичног балета из Новог Сада.

-Нама је драго да су деца имала прилику да се упознају и да покажу једни другима шта раде. Овде су дошли ученици четвртог разреда Балетске школе. Прво смо имали редован час, а потом су наши ученици извели деонице из одређених балета.

Балет тражи посвећеност и љубав

-Предиспозиције за балетског играча су мекоћа тела, распон ногу, положај бокова, савитљиво стопало, музикалност, сналажење у простору- то је на прву лопту. Балетска школа у Новом Саду је основана 1947. године по плану и програму руских балетских школа. Планови и програми су доста захтевни. Нижа балетска школа обухвата годину дана припремног разреда и четири године школе- указује директорица новосадске балетске школе Сања Вучуревић.

-У Средњу балетску се уписује само шест ученика у генерацији. Многи од њих упоредо ванредно уписују и гимназију. Иначе, деца су по цео дан у школи. Имају доста општеобразовних и играчких предмета, а и субота је радни дан. Са 18 година кад заврше средњу балетску школу, морају бити спремни да уђу у неку позоришну кућу и да граде играчку каријеру. Најбоље године за почетак каријере су од 18 до 25 година. Касније неки уписују факултете, ако желе да се дошколују. Деца која се определе за балет су заиста посвећена, без љубави тешко да све то може- поручује наша саговорница.

Основну и средњу балетску школу у Новом Саду похађа око 350 ученика.

 

 

 

 

воллеyбалл-г358676ц7д_1280

На основу раније постигнутих договора између Градске управе Кикинде и Факултета за спорт и психологију ТИМС из Новог Сада, а након успешно завршеног првог круга едукације, у току је упис за обавезно неформално образовање-едукацију стручног кадра у спорту, а у складу са Законом о спорту.

Ради се о другом кругу едукације за Спортског оперативног тренера (трећи ниво едукације) и Спортског оперативног тренера ‒ спортског учитеља (четврти ниво едукације-овај ниво едукације је потребно завршити како бисте били оспособљени за рад са децом млађом од 16 година). Неопходан предуслов за упис за Спортског оперативног тренера је средња стручна спрема, а услов за упис за Спортског оперативног тренера-спортског учитеља је завршен трећи ниво едукације, односно стечено звање Спортског оперативног тренера.

Наставни предмети ће се реализовати у Кикинди са професорима са Факултета за спорт и психологију ТИМС из Новог Сада (онлајн) и Високе школе струковних студија за образовање васпитача из Кикинде. Као акредитована високошколска установа из ове области, Факултет за спорт и психологију ТИМС из Новог Сада је носилац целокупне едукације.

Упис траје до 27. марта. Спортски клубови биће информисани преко медија, преко Спортског савеза Кикинде као и од координатора целе едукације путем имејл адреса клубова.

 

авион

Град Кикинда ставио је на јавни увид план детаљне регулације аеродрома Града Кикинде. Како је наведено у плану који је израдио Завод за урбанизам Војводине, а наручио Град, аеродром ће се градити југозападно од Кикинде непосредно уз државни пут Иб реда бр. 13, на правцу ка насељу Башаид, преноси портал еКапија.

Постојећи аеродром Кикинда (Дракслеров Салаш) је, додаје се, спортско-пољопривредног карактера и са својом травнатом пистом и техничким карактеристикама не испуњава услове за одвијање цивилног путничког саобраћаја.

– Из тог разлога предвиђа се изградња савременог аеродрома који ће испуњавати услове за одвијање путничког саобраћаја. Аеродром ће бити димензионисан тако да буде одговарајућег капацитета и намене – наводи се у документу.

У плану је, прецизира се, опремање савременог ваздушног терминала, оријентациона површине комплекса 10,51 ха, са полетно-слетном стазом дужине око 1.200 и ширином од 30 м. За комплекс аеродрома је израђена техничка документација, на нивоу идејног и главног пројекта.

Простор будућег аеродрома обухвата површину од око 54,24 ха, а предметне парцеле (изузев парцела на којим се налази постојећи спортски аеродром) се тренутно користе се као обрадиво пољопривредно земљиште и Просторним планом Кикинде намењене су за пољопривредну производњу. План је на јавном увиду до 16. марта.

водовод2

Свеобухватан посао реконструкције водоводне мреже који се ради упоредо са изградњом фабрике воде, настављен је. Како је и најављено, на реду је деоница у улици Бранка Радичевића, од вртића „Плави чуперак“ до градског трга.

Реконструкција овог дела водоводне мреже започела је протеклих дана и реализује се уз финансијску подршку Покрајинске владе која је преко Управе за капитална улагања определила средства за радове, потврђено је Кикиндском порталу у кабинету градоначелника Николе Лукача.

Предвиђена реконструкција седам километара водовода у више улица у Кикинди. Мењају се цеви које су трошне, азбестне или оне које су мањег пречника од потребног.

Подсетимо да је у децембру почела и реконструкција магистралног вода који од водозахвата Шумице водом снабдева цео град. И та инвестиција реализује се уз подршку покрајине конкретно Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду.

Да би у Кикинди био решен вишедеценијски проблем и коначно из славина потекла здрава пијаћа вода, важан предуслов је, осим изградње постројења за пречишћавање воде, и реконструисана водоводна мрежа.