кикинда

Nikola-Lukac-i-Danka-Vasiljevic

Градоначелник Кикинде, Никола Лукач, и извршна директорица Јавног водопривредног предузећа “Воде Војводине”, Данка Васиљевић, обишли су данас завршне радове на уређењу каналске мреже на Старом језеру.

– Уређује се око 30 километара канала у трима катастарским општинама: Кикинда, Башаид и Банатска Топола. Уклоњено је више од 260 хиљада квадратних метара вегетације и измуљено је преко 40 хиљада кубних метара из каналске мреже. Део се расипа у околини канала, а тамо где то није могуће, транспортује се на погодне локације. Осим тога, очишћени су и пропусти који су се у претходном периоду зачепили од муља – изјавила је Васиљевићева.

У питању је завршна фаза уређења каналске мреже, коју спроводе Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство, Град Кикинда и „Воде Војводине“. Укупна вредност радова је 40 милиона динара, а извођач је Водопривредно друштво „Средњи Банат“, које је територијално надлежно за ово подручје. Градоначелник Лукач подсетио је да ова сарадња траје већ 15 година.

– Настављамо добру праксу. Сада се уређује северни крак каналске мреже, али ми континуирано радимо на уређењу и одржавању Старог језера. У наредном периоду биће још пројеката за додатно уређење, како би ова оаза у центру града добила нове садржаје и нову димензију. Планирамо да, с румунским партнерима, у оквиру прекограничне сарадње, аплицирамо са пројектима којима бисмо, можда, чак и оживели реку Галадску.

У изградњу парковских површина, 700 метара стаза, мобилијар, клупе и расвету с друге стране канала, Кикинда је, ове године, уложила 413 хиљада евра, од којих је 85 одсто добијено на конкурсу Интерег ИПА програма прекограничне сарадње. Засађене су 34 врсте зеленила и направљено брдо за санкање.

Једина природна водена површина у Кикинди, Старо језеро, укупне површине око 5,1 хектар, остатак је некадашње речице Галадске која је, као огранак реке Мориш, протицала кроз град. После великих поплава у 19. веку, изградњом насипа ради заштите становништва, Галадска је одсечена од Мориша и доток воде је постепено престао.

Шездесетих година прошлог века, Старо језеро или Штефанчева бара, уређена је  као градско купалиште. Проблеми с дотоком текуће воде били су све већи и, временом, само језеро је запуштено, као и простор око њега. Прво веће уређење овог простора предузето је пре петнаестак година. Мостићи су направљени 2016. године, а уређењем површина преко канала, проширен и улепшан простор постаје ексклузивно место за шетњу и рекреацију, како за Кикинђане, тако и за туристе, госте града.

270357027_4811806708868180_5820413073653808882_n

Међународни дан слепих у слабовидих обележава се сваког 15. октобра, ради подизања свести о пружању једнаких шанси и могућности у свим областима живота. Познат је и као Дан белог штапа, симбола независности слепих и њиховог настојања да се самостално крећу и постигну што већу самосталност у раду, образовању и свакодневном животу. У свету се обележава од 1964. године и овог дана посебно се указује на проблеме и препреке са којима се слепе и слабовиде особе суочавају, али и на њихове потенцијале и могућности.

У Србији живи око 12 хиљада слепих и слабовидих. Министарка за рад, запошљавање и социјална питања, Дарија Кисић, изјавила је да је то министарство, у овој години, издвојило 35 милиона динара за подршку организацијама које раде са слепим и слабовидим особама. Како је рекла, 24 милиона опредељено је за рад Савеза слепих Србије и Савеза слепих Војводине и 45 локалних организација у њиховом саставу, и додатних пет милиона за спортско-рекреативне активности које реализују удружења која окупљају слепе и слабовиде.

Чланови Организације слепих и слабовидих „Северни Банат“ у Кикинди ће сутра, 14. октобра, поводом обележавања Светског дана белог штапа, организовати скуп у својим просторијама, а затим и шетњу до Народног музеја.

Нове униформе и опрема уручене су данас члановима четири добровољна ватрогасна друштва на подручју Града. За ову намену Министарство унутрашњих послова и Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство издвојили су пет милиона динара. Oпрема је намењена ватрогасцима у Кикинди, Руском Селу, Мокрину и Накову.

У присуству градоначелника, Николе Лукача, опрема је уручена Талпаи Ернеу, председнику Градског ватрогасног савеза Кикинда.

– Сигуран сам да ћете опрему користити на најбољи могући начин, штитећи животе и имовину наших грађана. Град ће наставити да улаже у добровољна ватрогасна друштва, како би створио што боље услове за рад. Поред тога, предвиђено је да се настави са константним улагањем у инфраструктуру и механизацију друштaва, која су од посебног значаја за наш град – изјавио је градоначелник.

Талпаи Ерне подсетио је да је Град Кикинда, такође, обезбедио и финансијску помоћ.

– Опрема ће нам добро доћи како бисмо били спремни за све изазове који нас очекују. У сваком друштву имамо по једну јединицу са девет чланова, што је урађено на основу новог закона. Четири друштва стекла су статус треће категорије, док је план да се, за најкасније две године, свих 10 друштава оспособи за трећу категорију – објаснио је Талпаи.

Појединачна вредност опреме за трећу категорију, добијене од МУП-а, је 850 хиљада динара. У 35 нових униформи Покрајина је уложила милион динара, појаснио је члан Градског већа задужен за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације, Мирослав Дучић. Он је најавио да ће, за објекат Добровољног ватрогасног друштва у Кикинди, следеће године, бити обезбеђен новац за изолацију и замену столарије.

Најмлађи суграђани, малишани из вртића „Полетарац“, данас су били гости Градске куће и челника Града. Уручили су поклон градоначелнику Николи Лукачу, а имали су и питања за њега и сараднике.

Током сат времена дружења деца су, осим кабинета, видела и Скупштинску салу и упознала се са знаменитим Кикинђанима, чији портрети се налазе у Градској кући.

 

 

Ученици и запослени у Основној школи “Ђура Јакшић” у Кикинди прославили су  72 године рада те установе. Школу је посетио градоначелник, Никола Лукач.

– Град ће, заједно са покрајинским и републичким институцијама, учинити све да обезбеди деци и запосленима боље услове и да створи још боље окружење за све ученике. Уз честитке за Дан школе, желим да, као и до сада, своје знање преносите деци, да ученици науче што више и да из ваше школе оду као још бољи људи – рекао је градоначелник.

Успех ђака ове школе на такмичењима доказује њихову мотивисаност, што је заслуга и наставног кадра, истакла је заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

– Залагањем и квалитетним радом, у Школи су доказали да су достојни имена нашег великана, Ђуре Јакшића. Запослени ученицима безрезервно дају знање, преносе им љубав према књизи и вредностима које ће их извести на прави пут – рекла је заменица градоначелника.

У вечерњим сатима, у Народном позоришту, ђаци су извели приредбу за родитеље и госте. Свечаности је присуствовала и Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.

Директорица Школе, Биљана Шимон, истакла је мотивисаност ученика и наставника.

– Деца су креативна, поносна сам на њих. Наша школа је добро опремљена и уређена у протеклом периоду. Ове године обновили смо и учионице за прваке и сада они не морају да носе књиге кући, него их остављају у ормарићима – рекла је директорица.

Основну школу „Ђура Јакшић“ похађа 410 ученика којима су на располагању и продужени боравак и медијатека. Ова установа учествује и у пројектима Европске уније „Еразмус плус“, у којима се наставници стручно усавршавају, а ђаци учествују у разменама са школама у другим земљама ради стивања нових знања и вештина.

Пољопривредна газдинства која се баве продајом производа са кућног прага, њих 12, добили су данас туристичке табле захваљујући новцу који је Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство доделио Граду за унапређење и развој руралне инфраструктуре. Додељено је око пола милиона динара и постављене су 24 табле, рекао је руководилац Одсека за пољопривреду, Далибор Оличков.

– Највише су заступљени винари и пчелари. Трудили смо се да свако село добије табле, у зависности од понуде. У разговору са власницима газдинстава којима смо поставили табле, сазнали смо да су веома задовољни. Надам се да ће Покрајински секретаријат увидети потребу, а ми ћемо поново конкурисати, јер сматрамо да је ово веома важно за представљање туристичких капацитета у граду – истакао је Оличков.

Туристичку сигнализацију добило је и домаћинство „Раца“ у Накову.

– Ово је знак да добро радимо свој посао, да је Градска управа препознала да се бавимо квалитетном производњом. Бићемо знатно видљивији посетиоцима у селу  – изјавио је Алекса Раца.

Пољопривредно газдинство „Раца“ бави се узгајањем и прерадом лешника. Има плантажу на око три хектара и у асортиману има и путер, хладно цеђено уље и друге прозводе на бази меда и лешника.

 

 

 

books-geeb58ccaa_1280

Прве читаонице у Великокикиндском дистрикту установљене су средином 19. века. У Великој Кикинди је, 1845. године, основана Српска читаоница.

Читаонице су оснивале националне заједнице, а финансиране су донацијама. Забележено је да су биле омиљено место окупљања великог броја грађана који су, осим литературе, у њима читали и штампу.

Занимљиво је да су у читаонице долазили и неписмени, како би чули новости.

 

ИЗВОР: Миливој Рајков, „Култура у Кикинди до 1941. године“

pharmacy-g3ab868944_1280

Протеривањем Турака из Јужне Угарске и поновним настањивањем Кикинде после 1751. године, отвара се и прва апотека. Отворио ју је Франц Франк, око 1790. године.

Име ове апотеке није познато, као ни место, где се налазила, али се зна да је 1807. године названа „Код Спаситеља“ (на немачком: „Zum Erlöser“).

Апотеке тога времена називане су по свецима, који су били и њихови заштитници и у просторијама су биле обавезно постављене њихове слике.

 

(„Прилози из прошлости великокикиндских апотека“ – Марта Иштван. Захваљујемо Историјском архиву Кикиндa.)

 

 

Одборници Градског парламента данас су усвојили одлуку о ребалансу градског буџета, са пројекцијама на 2023. и 2024. годину. Буџет је увећан за око пет одсто и предвиђено је да износи три милијарде 407 милиона 314 хиљада динара. Први ребаланс урађен је у мају и тада су планирана средства за реконструкцију водоводне мреже. Овога пута коригован је због нових инвестиција, повећања материјалних трошкова и помоћи социјално угроженом становништву.

– И даље ћемо се борити да ублажимо последице глобалне кризе, максимално ћемо помоћи сваком појединцу у граду. Пружићемо помоћ сваком селу и ни од једне инвестиције се неће одустати. Трудићемо се унапредимо квалитет живота у свим сегментима нашег друштва, да урадимо што више од планираних инвестиција, како у овој, тако и наредној години. Сигурно ћемо одговорно водити рачуна о интересима свих грађана, тако да ћемо квалитетно, на основу досадашњег искуства, креирати и наредни буџет. Желимо да инвестирамо у пројекте и да пронађемо решења за изворе финансирања – рекао је  градоначелник, Никола Лукач.

Очекује се да ће већина инвестиција бити остварена у последњем овогодишњем кварталу, што се посебно односи на велике пројекте, речено је на седници.

– У питању је реконструкција водоводне мреже која ће, надам се, покренути и реконструкцију Градског трга – објаснила је заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски. – Такође, требало би да започне изградња водовода до нове фабрике воде јер се чекало на многе процедуре и јавне набавке.

За обнављање трга завршена је прва фаза, његово пројектовање. Уз нову градску пијацу, то су и највеће градске инвестиције, које захтевају различите изворе финансирања, објаснио је Светислав Вукмирица, помоћник градоначелника за развојне и инвестиционе пројекте.

Због повећања цена, додатна средства неопходна су и за несметано функционисање установа, спортских клубова, удружења грађана, културно–уметничких друштава у граду и селима, закључено је на 24. седници Градског парламента.

 

Изложбом, музичким и спортским активностима, ученици Основне школе ”6. oктобар” у Кикинди обележили су Дан школе – 53 године рада ове установе.

– Од протекле седмице, у просторијама школе ради продужени боравак са две групе. Сада радимо на оснивању Сервисног центра који би, регионално, пружао стручну подршку деци са сметњама у развоју, наставницима и свима којима је потребна додатна помоћ – рекао је директор школе, Срђан Стојановић.

Свечаности су присуствовали Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника, и секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе, Богдан Тасовац.

– Ова установа веома важну улогу и значај у нашем граду. Школа је окићена дечијим радовима, овде наставници знају да се у сваком детету крије неки таленат и потенцијал. Хвала колективу на свим овим годинама пожртвованог труда и рада и на бризи и васпитању деце са сметњама у развоју – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

Основна школа „6. октобар“ има девет одељења са укупно 38 ученика. Ово је једина школа у Севернобанатском округу која се бави образовањем и васпитањем деце са са интелектуалним, чулним и моторичким сметњама у развоју.