najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Tim za borbu protiv vršnjačkog nasilja u Osnovnoj školi „Petar Kočić” iz Nakova organizovao je odbojkaški turnir u fiskulturnoj sali. Pored učenika, roditelja i zaposlenih, turnir su podržali i članovi KUD-a “Izvor”, FK “Poleta”, odbojkaša-rekreativaca i bivših učenika.
Sportski događaj bio je humanitarnog karaktera. Prodajom ulaznica sakupljeno 29.690 dinara, a pomenuti tim za zaštitu od nasilja odlučiće kome će novac biti uplaćen u okviru fondacije “Budi human”.
Turska Agencija za međunarodnu saradnju i koordinaciju „Tika“ u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i ambasadom Turske obezbedila je vrednu donaciju za Opštu bolnicu u Kikindi, ali i za zdravstvene ustanove u Bosilegradu i Bujanovcu. Ministar dr Aleksandar Martinović, koji je bio domaćin skupa, rekao je da je ovo još jedan dokaz da je saradnja dve zemlje partnerska i u stalnom usponu.
-Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprava prvi put je uspostavilo stratešku saradnju sa Republikom Turskom, na šta smo ponosni. Tokom susreta sa ambasadorom, krajem godine, zaključili smo da su bilateralni odnosi naših zemalja na najvišem nivou, što je rezultat uzajamnog poštovanja, razumevanja i ličnih prijateljskih odnosa predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Turske Redžepa Tajpa Erdogana. Srbija je u protekloj deceniji doživela procvat, najbrže se razvija u regionu i u nju se najviše investira. Ovo je prilika da se zahvalimo vladi Republike Turske što doprinosi našem razvoju i dodatno pomaže unapređenju kvaliteta života naših građana – istakao je dr Martinović i napomenuo da je siguran da će se još sličnih projekata realizovati u narednom periodu.
Donacija predstavlja suštinsku podršku za unapređenje kvaliteta zdravstva u lokalnim zajednicama, a donatorski sertifikat gradonačelniku Nikoli Lukaču uručio je ambasador Turske u Srbiji Hami Aksoj.
-Pre tri meseca imali smo sastanak sa ministrom Aleksandrom Martinovićem. Zahteve koji su nam upućeni uspeli smo da realizujemo u kratkom roku tako da je obezbeđena oprema i vozila za unapređenje sistema zdravstvene zaštite u Bosilegradu, Bujanovcu i Kikindi – naveo je Hami Aksoj.
Svima koji su pomogli da Kikinda dobije tri nova inkubatora koji će puno značiti tek rođenim sugrađanima, naročito onima koji su na svet došli pre vremena, zahvalio je gradonačelnik Nikola Lukač.
-Nova oprema poboljšaće zdravstvenu negu, a u cilju sprovođenja politike predsednika Aleksandra Vučića i svih nas, da je porodica najvažnija, da nam se deca rađaju i da nas bude još više – rekao je Nikola Lukač.
Dr Biljana Plemić, pedijatar neonatolog, načelnica Odeljenja neonatologije dodala je da je od ukupnog broja novorođenčadi na godišnjem nivou, četrdesetak prevremeno rođeno odnosno od četiri do deset odsto.
-Inkubatori će služiti i za zbrinjavanje beba koje su kritično obolele, ali i novorođenčad sa malom telesnom težinom. Tako ćemo im omogućiti stabilizaciju i inicijalno zbrinjavanje. Postojeća tri inkubatora, koje imamo su iz devedesetih godina. Sada smo dobili tri nova i nedavno dva tako da će ih biti ukupno osam – navela je dr Plemić.
Donacija je vredna oko dva miliona dinara i od posebnog je značaja.
-Beskrajno smo zahvalni Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu što su nas prepoznali kao Bolnicu u koju vredi ulagati. Od posebnog značaja je deo koji se odnosi na prevremeno rođene bebe jer to povećava šansu da se ona razvijaju u pravom smeru – rekla je v.d. direktorica Opšte bolnice dr Vesna Tomin.
Događaju, upriličenom u Palati Srbija, prisustvovao je i načelnik Severnobanatskog okruga Miroslav Dučić.
Nakovčanin i pčelar Ranko Samardžija u subotu je otišao da obiđe svoje košnice na dve lokacije severno od sela. Već kod poslednjih kuća primetio je mrtve ptice prvo po putu, potom uz kanal, a na kraju i one koje vise sa drveća i žbunova. Zabrinut za bezbednost pčela i poučen trovanjem koje je pogodilo kikindske pčelare 2015. godine kada je ubijeno 1.600 pčelinjih društava, Ranko je telefonom snimio uznemirujuće scene.
– Kud god da sam se okrenuo u šumici u kojoj se nalazi pčelinjak sve je bilo puno mrtvih vrana. Prizor koji sam zatekao je neverovatan, mrtvih vrana bilo je uz same košnice i ispod njih. Šta se desilo ne znam, ali siguran sam da su otrovane. Bilo ih je i na oranju i nisu mogle da polete. Kanal uz šumicu bio je pun mrtvih ptica. I dalje ne mogu da verujem šta sam zatekao, a ono što je još gore jeste da će se otrovati i lisice i šakali i druge životinje koje će pojesti mrtve vrane. Samo mi, ljudi, krivi smo za ovo – ističe Ranko Samardžija.
Članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, na čelu sa predsednikom Milanom Ružićem, došli su na mesto gde su ptice uginule i pronašli su više od 800 mrtvih ptica. Među njima je bilo najmanje 434 gačca, lovostajem zaštićene vrste, i 373 čavke koje zakon štiti kao zaštićenu vrstu. Sve okolnosti ukazuju na masovno trovanje, što treba da bude potvrđeno laboratorijskim analizama u nadležnom veterinarskom institutu. Ornitolozi kažu da je ovo do sada najveći pojedinačni pomor ptica nastao usled trovanja u ovom delu Evrope.
Ove ptice iz porodice vrana hranile su se na plodnim poljima u blizini sela gde uglavnom traže razne insekte i njihove larve, te semena biljaka. Upravo tu su najverovatnije pronašle i zatrovane mamke koji su im postali poslednji obrok. Nije samo trovanje gačaca razlog za uzbunu jer upravo tu pored Nakova jedan par orlova krstaša ovog proleća je počeo da pravi gnezdo, a veliki broj otrovanih ptica po poljima gotovo izvesno može da privuče orlove i ubije ih.
– U subotu, 2. marta u večernjim satima poslao sam obaveštenje Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, Osnovnom javnom tužilaštvu iz Kikinde i Jedinici za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine MUP-a i naveo da imamo sumnju na masovno trovanje ptica kod Nakova, te da opravdano strahujemo za sudbinu orlova krstaša. Brzo smo organizovali jednu terensku ekipu i u nedelju ujutru smo bili u Nakovu. Kako u Srbiji ne postoji šema nadležnosti u slučajevima trovanja životinja, niti protokol za postupanje, obavestio sam lokalnu stanicu policije koja je na teren poslala dva policijska službenika – rekao je Ružić.
Veliko uginuće ptica brzo je privuklo pažnju javnosti, te se u ataru stvorio neočekivano veliki broj policajaca, veterinarskih inspektora, te radnika iz komunalnih službi. Leševi ptica su pronalaženi na prostoru od oko dva kilometra, uglavnom tamo gde su noćilišta vrana. Tim policijskih forenzičara detaljno je snimao i beležio leševe i lice mesta. Na kraju je deo leševa uzet za analize, a više od 800 mrtvih ptica zakopano je u jamu na rubu oranica. Kikinđanin Stefan Prekajski, biolog zaposlen u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, bio je prisutan tokom potrage i uklanjanja leševa. Ovaj događaj je na njega kao ljubitelja prirode ostavio snažne negativne emocije.
– Gačci, sive vrane i svrake ekstremno su važan deo prirode u našim atarima budući da oni prave gnezda i za sebe, ali i za sove i vetruške koje su glavni kontrolori brojnosti glodara. Kada stradaju vrane, ptice grabljivice ostaju bez gnezda i napuštaju staništa, a ubrzo potom eksplodiraju brojnosti voluharica, miševa i pacova koji napadaju useve. Verujem da javnost svakog dana treba podsećati da je region Vojvodine najobešumljeniji predeo Evrope gde je retkost videti drvorede i šumarke, a često nema ni pojedinačnih stabala. To su osnovni razlozi koji su doveli do prenamnožavanja glodara i velikih šteta na usevima prošle i ove godine. Očekujem i da će naredne zime u Kikindi biti daleko manje sova utina, što će dovesti do razočarenja velikog broja turista – precizirao je Prekajski.
A.Đ.
Povodom masovnog trovanja ptica oglasio se i Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj. Sekretarka Miroslava Narančić istakla je da je atak na prirodu atak na zdravlje ljudi.
-Sad su reagovale ptice, a sutra, na prekomernu upotrebu neadekvatnih sredstava, mogu da reaguju osetljive grupe dece i odraslih. Zakonom o zaštiti prirode strogo je zabranjeno i kažnjivo uništavanje ptica, životinja i biljaka. Ovakav pomor ptica se do sada nije desio na teritoriji Grada. Podsetiću i da smo pre nekoliko godina imali uginuće nekoliko vrsta ždralova, takođe usled trovanja. Veoma je važna kontrolisana upotreba pesticida, herbicida i ostalih preparata. Kada stignu rezultati tačno ćemo znati šta je dovelo do pomora. U slučaju da je uzrok otrov za glodare istražićemo na kojim parcelama je moglo doći do trovanja, kako bismo uzeli uzorke. Svi koji su učestvovali u ovakvom nedelu biće kažnjeni – navela je Miroslava Narančić.
Nedelju žena u Kulturnom centru otvorila je izložba slika Ljiljane Bogosavljev. U Kulturnom centru vodi kreativnu radionicu za decu „Čarolija mašte“, a slikarstvom se bavila u mladosti. Pre tri godine vratila se ovom načinu umetničkog izražavanja, a nastale slike prikazane su sugrađanima na prvoj samostalnoj izložbi.
-Kulturni centar smatram drugom kućom i veoma mi je drago što prvu samostalnu izložbu priređujem baš u ovoj galeriji. Pre tri godine počela sam intenzivno da slikam u radionici Smiljane Šalgo i na početku to su bili pejzaži. Poslednjih godinu dana pronašla sam svoj pravac koji zovem fantastični realizam. To je lično moj način da izrazim emocije i kada počnem da slikam ne znam šta će biti krajnji rezultat – otkrila nam je Ljiljana Bogosavljev.
Na izložbi je tridesetak slika koje su nastajale protekle dve godine.
-Izložba nosi naziv „Čarolija mašte“. Sve što je na platnima jeste moja mašta protkana čarolijom. Ova izložba je vetar u leđa za nove radove i nove izazove. – napomenula je naša sagovornica.
Ljiljana Bogosavljev u Crvenom krstu radi kao saradnica na programu „Briga o starima“.
A.Đ.
Ambulanta za febrilna stanja i respiratorne infekcije Doma zdravlja od sutra, 5. marta, ponovo će raditi u dvorištu Druge zdravstvene stanice u Svetosavskoj ulici 53. Radno vreme ambulante je od 8 do 16 sati, kaže Mira Pećanac, glavna sestra Doma zdravlja.
-Svi sugrađani koji imaju bilo kakvu respiratornu infekciju, temperaturu, kašalj, bilo kakva sumnja na kovid, dolaze u ovu ambulantu. Lekar će ih pregledati i testirati. Dnevno se otkrije do pet kovid pozitivnih pacijenta i najveći deo ima blažu kliničku sliku – saznajemo od Mire Pećanac.
Broj telefona na koji pacijenti mogu da pozovu ovu ambulantu je 316-204.
A.Đ.
Minuli vikend nije bio uspešan za odbojkaške klubove s imenom grada. Momci Kikinde, petoplasirani u trećem rangu grupe „Sever”, poraženi su 0:3 (30:32, 21:25, 22:25) u „Jezeru” od Kulpina, a u četvrtom rangu neuspešne se bile i pretposlednje u grupi „Jug” – odbojkašice Kikinde 0230 izgubivši 3:1 od Žitišta u gostima i poslednje u grupi „Istok” – odbojkašice Kikinde koje su poražene 3:0 u Bačkoj Palanci od Merkura.
U seldećem kolu muška ekipa gostovaće Partizanu u Baču, Kikinda 0230 čekaće zrenjaninskog Proletera, a Kikinda ekipu Futoga.
D. P.
Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine i Opštine Čoka zajednički finansiraju izgradnju mosta na reci Zlatici prema Adi. Novi most strateški je značajan ne samo za ovu opštinu već i za ceo Severnobanatski okrug. Posao se odvija prema planu i glavni nosači su montirani prošle nedelje, što je i pre ugovorene dinamike istakao je Srđan Popović, odgovorni izvođač radova.
-U toku je priprema kolovozne konstrukcije samog mosta i propusta dužine 25 metara. Radi se i na pristupnim saobraćajnicama sa obe strane obale reke Zlatice. Vreme nam ide na ruku, tako da očekujem da ćemo posao završiti pre ugovorenog roka – dodao je Popović.
Most je jedinstveno rešenje za putnu infrastrukturu Čoke. Tokom izgradnje, put će se proširiti šest metara, dužina mosta biće 35, a širina 11,20 metara. Novi most gradi se pored starog, tačnije na na izlazu iz Padeja, na reci Zlatici, navela je Stana Đember, predsednica Opštine Čoka.
-Izgradnja mosta je od strateškog značaja. Od kada je otvoren most na reci Tisi u Adi, pre više od decenije, urađeni su pristupni putevi za koje nije završena administracija i Banat je ostao odsečen. Preko mosta koji je bio put ka skeli koja je povezivala Banat i Bačku nije mogao da se odvija teretni saobraćaj. Zbog povećane frekvencije saobraćaja sadašnji, stari, most u Padeju na reci Zlatici je ugrožen. Od 2016. godine počeli smo da rešavamo ovaj problem mosta koji je među najvećim kapitalnim investicijama u Čoki – kaže Stana Đember.
Novi most doprineće da se reši višegodišnja crna tačka u saobraćaju na putu između Padeja i Čoke.
-Izgubljeni život nema cenu. Problem je predstavljala i signalizacija jer put prema Adi nema upotrebnu dozvolu. Na svoju odgovornost postavili smo saobraćajnu signalizaciju kako bi prevenirali saobraćajne nezgode. Izgradnja je pravi put da dobijemo most 21. veka i zaštitimo sve učesnike u saobraćaju, ali i da omogućimo teretnim kamionima da nesmetano prolaze – dodala je predsednica Opštine Čoka.
Glavni izvođač radova je firma „SP inženjering“, a troškovi se kreću u granicama ugovorene vrednosti.
A.Đ.
Veselin i Nada Janovan pozvali su nas u svoj dom u želji da nam saopšte da je sakupljeno svih tri miliona dinara za lečenje njihove ćerke dvanaestogodišnje Nađe. Sa osmehom na licu i puni pozitivnih emocija zahvalili su svima koji su pomogli da se sakupi, za njih, ogromna suma za robotsku terapiju koja Nađu očekuje tokom leta.
-Sada spokojni pravimo planove za 3. jun, kada Nađi počinje terapija u Beogradu. Puni smo iščekivanja i očekivanja dobrih rezultata tako da jedva čekamo da počnemo sa lečenjem. Nismo uopšte očekivali da ćemo ovako brzo doći do potrebnog novca – kaže Nada Janovan.
Humanost koju su pokazali Kikinđani, iznenadila ih je i dala im vetar u leđa.
-Neizmerno hvala na nesebičnoj i svesrdnoj podršci i pomoći porodici, Gradu Kikinda, prijateljima, pojedincima, preduzetnicima, firmama, sportistima, školama, kao i koji su pomogli da se za nepunih mesec dana sredstva prikupe u celosti. Lokalna samouprava izdvojila je nedostajuća sredstva i to želimo da istaknemo. Tu su i ambulanta „Fizio Banat“ koja je animirala navijače „Crvene zvezde“, rukometni klub „Kikinda Grindeks“, Bife 97 „Suvača demo fest“, bendu „Feniks“, tamburaškom orkestru „Banatski vals i prijatelji“, pikado klubovima „Mamuts“ i „Bečej“ – rekla je Nada.
Nađa 3. juna počinje sa vežbama koje će trajati dva meseca.
-Vežbe su naporne i traju četiri sata dnevno od ponedeljka do petka. Ukoliko Nađa bude mogla da ih izdrži produžićemo ih jer sredstava za to ima. Zahvaljujući gradu i prikupljenim sredstvima preko fondacije „Budi human“ imamo više od tri miliona dinara. Taj novac neće propasti, neće moći da se zloupotrebi i neće moći da se koristi u druge svrhe. On će nam poslužiti za naredne robotske terapije i fizikalnu terapiju – pojasnili su nam Nađini roditelji.
Deo sredstava, 15.000 evra, iskoristiće se za nabavku RSQ aparata koji se svakodnevno koristi i služi za obaranje tonusa odnosno spazma koji ima u levoj nozi. Problem koji treba rešavati je motoričke prirode odnosno kretanje. Za to je neophodna robotska terapija koja je dala dobre rezultate kod neuromišićnih problema nastalih oštećenjem kičmene moždine. Kod Nađe postoji neurološki deficit i robotska terapija tačnije aparat lokomat može da pomogne. On simulira pokrete koje mozak prihvata obrađuje ih i koristi ih dalje.
Ministarstvo zdravlja i Republički fond za zdravstvo nastavljaju dobru praksu besplatnih preventivnim pregleda u zdravstvenim ustanovama širom Srbije. U nedelju, 3. marta, u Opštoj bolnici Kikinda sugrađani će moći da urade ultrazvučni pregled štitne žlezde i laboratorijske analize hormona štitne žlezde.
Kako je naglasila dr Vesna Tomin, v. d. direktorica, ova akcija je skrining na oboljenja štitne žlezde jer se odnosi na građane koji nemaju otkrivenu bolest štitne žlezde. Cilj je da se otkriju novi slučajevi kako bi i lečenje mogli početi blagovremeno.
Kao i ranije, pregledi u Opštoj bolnici će biti omogućeni bez zakazivanja i bez zdravstvene knjižice, u vremenu od 8 do 16 sati, ulaz kod specijalističkih ambulanti.
Janoš Kihut iz Temerina ne propušta nijedno Svetsko prvenstvo u nadmetanju guskova u Mokrinu. Svake godine iskoristi priliku da domaćinima i gostima ponudi guščiju mast, ali i sušeno meso od pernatih životinja koje sam proizvodi.
-Imamo porodičnu farmu gusaka i već tri decenije smo u ovom poslu. Matično jato koje posedujemo broji 300 komada gusaka i gusana. Sami ležemo guščiće i deo prodajemo, a deo ostavljamo da obnovimo jato na farmi – saznajemo od Kihuta.
Od jedne životinja dobija se pola kilograma masti. Potražnja za ovim narodnim lekom je velika.
-Od Beograda, Kruševca do Subotice, traži se guščija mast. Možemo da prodamo pet puta više u odnosu na ono što proizvedemo. U Beogradu se mast kupuje na veliko. Cena za kilogram je 2.400 dinara – napominje naš sagovornik.
Guščija mast je stari narodni lek, koji se u srpskoj narodnoj medicini najviše koristio za lečenje plućnih bolesti. U nekim delovima sveta i danas se tuberkuloza leči ovom mašću. Guščija mast je odlično pomoćno lekovito sredstvo.
-Posebno je dobra za lečenje upale pluća, ali i u oporavku kod onih koji su preležali ovu bolest. Odlična je i za pušače kojima su pluća od nikotina kao i za kožna oboljenja. Čisti kompletan organizam – saznajemo od Janoša Kihuta.
U ekspanziji zdrave ishrane i meso je sve traženije. Izvor je korisnih elemenata kao što su gvožđe, cink, bakar, mangan, selen, sadrži i kalijum, magnezijum, fosfor, natrijum i kalcijum, ali i mnogih vitamina.
Guske su uvezene iz Mađarske i tovne su. Zahtevne su za odgoj, a kako brzo rastu potreban im je adekvatan prostor gde će boraviti. Retko kada su puštene jer nema čistih izvora vode. Najveći neprijatelj im je, saznajemo od Janoša, voda puna bakterija od koje obole. Zato je iskopao bunar sa kojima ih poji.
A.Đ.
