кикинда Архиве | Паге 272 оф 320

У атару пронађено 19 угинулих срндаћа

Aleksandra Djuran Марцх 8, 2024

На територији града током недеље пронађено је 19 мртвих срна и срндаћа. У атару Банатског Великог Села ловци су пронашли четири мртве срне и једног срндаћа, а у кикиндском атару пронађено их је 14. Како сазнајемо од Дамира Бјелића, председника Ловачког удружења „Велебит“ из Банатског Великог Села, дан након што је у наковачком атару пронађено 800 мртвих врана, јављено му је да је у атару угинула дивљач.

-Када сам отишао видео сам једног срндаћа који је још увек био жив. Наредног дана поново сам обишао атар како бих се уверио у каквом је стању срндаћ и имао сам шта да видим. Затекао сам пет лешева дивљачи у кругу од 300 метара. Био сам затечен призором и алармирао сам полицију, инспектора за лов и све који су надлежни. Чекамо резултате пошто су угинуле срне послате на обдукцију у Научни институт за ветеринарство у Новом Саду, али сам 99 одсто уверен да је у питању тровање и да је крив човек. Никада пре нисмо имали овакав случај да нађемо пет угинулих животиња на малом простору. У протекла два месеца било је дојава да је пронађен по један или два срндаћа, али то није било алармантно. На месту где смо нашли угинуле животиње био је велики чопор и важно је да се истражи шта се десило – појаснио је Бјелић и додао да очекује да ће, пошто анализе буду готове и сазна се који отров је крив за угинуће дивљачи, кривци бити кажњени.

Већ наредног дана у кикиндском атару према Руском Селу и Банатској Тополи чланови Ловачког удружења „Кикинда“ пронашли су 14 угинулих срна и срндаћа, што нам је потврдио председник Младен Бањац. Лешеви животиња пронађени су приликом обиласка терена и бројања дивљачи.

-Случај смо одмах пријавили надлежном ловном инспектору, ветеринарској инспекцији, полицији, локалној самоуправи. У рекордном року су сви изашли на терен и урадили увиђај. Делови дивљачи узети су за анализу, а лешеви су закопани према свим прописима. У току је истрага како је дошло до угинућа јер никада до сада нисмо имали овакав случај. Дивљач није одстрељена, а шта се десило остаје да видимо. Терен и даље контролишемо и волео бих да се ова ситуација не понови – рекао је Бањац.

У току је ловостај на сву племениту дивљач и лове се само предатори. Сезона је годишњег бројања дивљачи како би могла да се ураде планска документа. Нова ловна сезона почеће 14. априла на трофејне срндаће.

У Полицијској управи потврдили су нам да је случај пријављен Основном јавном тужилаштву у Кикинди и да ће се тачан узрок угинућа знати након што буду стигле анализе са новосадског Института.

А.Ђ.

ПУ „Драгољуб Удицки“ вредна донација: Уз интерактивне књиге до нових сазнања

Aleksandra Djuran Марцх 8, 2024

Интерактивне књиге из едиције „Књиге са којима се расте“ са QР кодовима, ауторке Драгане Малешевић, професорице ВШССОВ, које је обезбедила локална самоуправа, уручене су директорици Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ Кристини Дрљић. Овом догађају присуствовали су градоначелник Никола Лукач и Валентина Мицковски, чланица Градског већа.

-Књиге су специфичне јер QР кодови имају звуке и видео. То омогућује деци да ситуационо уче, непосредно опажају, односно виде нешто, што није у њиховом окружењу. Тако могу да виде како лептир излази из своје чауре, како се оглашавају животиње, које им је природно окружење и још много тога. Књиге су написане на три нивоа, користе се више година и омогућавају развој детета и изнад свог узраста. Сви видео записи су на сајту издавача, тако да су деца безбедна на интернету. Примењен је најсавременији рад са децом тако да постоји игрица преко које деца посматрају ствари из више различитих углова. Књига се чита са уживањем, а мобилни телефон је у функцији учења – навела је Драгана Малешевић

На међународном Сајму књига у Београду у октобру едиција је проглашена за најбоље књиге за децу и освојиле је награду „Дечија књига године“. Донација ће омогућити да се деца развијају и уче на најсавременији начин.

-Градска управа обезбедила је по шест комплета књига за свих 18 вртића што ће помоћи васпитачима да унапреде васпитно-образовни рад. Књиге су интерактивне, имају QР код, интересантне су и необичне. Сигурна сам да ће нам књиге бити од изузетног значаја за учење и развој – рекла је Кристина Дрљић.

Наука је, кроз ове књиге, примењена у пракси, додала је чланица Градског већа.

-Став локалне самоуправе је да је веома важно инвестирати у образовање. Стога смо предшколцима и омогућили да на иновативан начин уче из најсавременијих књига. Наша обавеза је да пратимо трендове и да идемо у корак са савременим училима како би их ускладили са потребама – додала је Валентина Мицковски.

Књиге су, осим у Београду, представљене на сајму у Франкфурту, у априлу ће бити изложене на Међународном сајму књига за децу у Болоњи. Ове књиге јединствене су и аутентичне на свету.

А.Ђ.

(ВИДЕО) Поштарка Нада из Иђоша да се роди опет, поново би радила овај посао

Aleksandra Djuran Марцх 8, 2024

Иђош је једино место на територији Града које може да се похвали да има поштарку. Нада Танасић (58) разноси пошту својим мештанима и нема куће у селу која је не зна. Занимањем, нимало типичним за жене, почела је да се бави сасвим случајно.

-Почела сам да радим као замена и првобитно је требало да останем месец дана у пошти. За то време мени се посао свидео, ја сам се добро показала, мештани су били задовољни и тако сам остала поштарка пуних 38 година -сазнајемо од Наде.

Као и сваки посао има и лепих и мање лепих тренутака.

-Предност је што сам сваког дана у контакту са људима. Разговарам са мојима Иђошанима о свим темама, неретко чујем добре савете, а за оне који живе сами и понекад су усамљени ту сам да их саслушам. Најлепши тренуци су када младенцима носим телеграме честитке, али и они када се у породици роди принова. Тада и ја учествујем у њиховом слављу и срећи јер од мене добијају телеграме са најлепшим жељама – додаје наша саговорница.

Поштарка Нада радни дан почиње разврставањем поште. Након што заврши овај део посла седа на бицикл и креће да разноси писма.

-Без обзира на то да ли је напољу киша, снег, сунце, ветар пошту достављам бициклом. Сваке четири године добијамо ново превозно средство јер се са њим пређе пуно километара. Моји мештани никада нису имали предрасуде о томе што им пошту носи жена – напомиње поштарка.

На почетку радног века било је пуно више посла.

-Било је пуно више писама које је требало доставити. Само честитки за Нову годину било је пуне две велике вреће. Достављала сам и рачуне, новине и много тога другог, а у Иђошу је било и више становника. Пензија када стигне требало ју је разделити за један дан, а на списку је било 170 пензионера. Нарочито у време инфлације било је важно да се она подели одмах. Тада се радило читав дан, али није било тешко. За две године пуним 40 година стажа и планирам одлазак у пензију – истиче Нада Танасић.

Годину дана радила је и у Кикинди и са колегама поштарима одлично сарађује. Иако је поштарка постала случајно, како каже, сплетом сретних околности, када би могла да бира поново би радила овај посао.

А.Ђ.

Све будуће лекаре из Кикинде зовемо да се врате и буду део Болнице, истакла др Весна Томин

Aleksandra Djuran Марцх 8, 2024

Кадровска политика у Општој болници је веома динамична, истакла је в.д. директорица др Весна Томин. Једни лекари одлазе, други долазе, а радници у здравству, нарочито лекари су увек потребни.

-Вакум од десет година, када специјализација није било је највећи проблем. Ми покушавамо да га решимо и надам се да ћемо у томе успети – напоменула је др Весна Томин.

То што наш град има медицински смер у средњој школи је добро јер се већ са 15 година негује и школује кадар.

-Ђаке медицинских смерова прво научимо да је медицина позив, а не професија. Трудимо се да укажемо на то да су људски живот и здравље непроцењиве вредности. Поносна сам на чињеницу што су многи моји ученици веома успешни на Медицинском факултету и увек се налазе међу најбољим студентима. Трудимо се да што већи број наше деце, након добијања дипломе Медицинског факултета, приволимо да се врате назад у родни град и да им дамо шансу да се професионално развијају. Када чујем да је неком од студената медицине из нашег града остало још пар испита до краја студија, зовем их да буду део Болнице – рекла је др Томин.

Одличан пример за ову тврдњу је чињеница да на Пријемном одељењу има девет нових лекара. Међу њима су и Кикинђани који су довели своје будуће супружнике.

-Са њима разговарамо и планирамо њихове специјализације. Они су изразили своје жеље и ми смо их ускладили са планом специјализације. Надамо се да ће, на општу радост, наш план да се оствари. Са друге стране сви лекари који су отишли из Болнице, запослили су се на клиникама, што је степеник више. Отишли су као вредни специјализанти и добри ђаци, будући предавачи на Медицинском факултету – навела је наша саговорница.

Овог момента у Болници раде два хирурга др Бојан Миладинов и др Драган Грубор. Ускоро их очекује појачање у виду две колегинице које ће бити и прве жене хирурзи у Кикинди. Др Милена Иванић до краја године завршава специјализацију, а др Јелена Ристић ће се такође врло брзо придружити тиму хирурга.

А.Ђ.

Свака жена треба да се избори за себе, поручила Јелена Бачић Алимпић

Aleksandra Djuran Марцх 7, 2024

Уочи 8. марта, а у оквиру Недеље жене, гошћа Културног центра била је Јелена Бачић Алимпић, новинарка и књижевница. Како истиче, у нашем граду се осећа више као домаћин, а не као гост с обзиром на то да се радо одазива позивима да се дружи са Кикинђанкама. Овом приликом представила је свој најновији роман „Последњи сати“ у којем открива дирљиву, на тренутке болну истину, да су можда најзначајнији тренуци у нашем животу они који нас приморавају да се суочимо са сопственим демонима, жељама и изазовима.

-Познајем кикиндску публику и читаоце и увек се радујем поновном сусрету. У свим мојим романима жене су представљене као хероине, а тако је и у најновијем роману. Књига је о Зорки из Накучана, мајци која је поднела невероватне жртве зарад среће своје кћерке. Ово је топла, људска прича о пожртвованости, храбрости, издржљивости, упорности о свему ономе што једна жена може да поднесе на својим раменима, а може много – истакла је Јелена Бачић Алимпић.

Порука коју је упутила јесте да је важно да се свака жена избори за себе, иако је свака прича за себе.

-Жена треба да научи да каже: не желим и нећу. Не треба да радимо против себе, јер ми то радимо да би другима било добро, а нама на крају баш не буде. Почела сам да се освешћујем у педесетој години живота. Схватила сам да нисам себе волела довољно, јер сам се свесно, са жељом жртвовала за многе ствари и људе. Мислим да млађе генерације другачије размишљају, постављају себе на прво место и тако треба да буде. Лепо је бити мајка, супруга, сестра, чинити свима, али не бити себи на последњем месту – закључила је наша саговорница.

Публици се похвалила да је постала бака, као и да је својој унуци Мили посветила књигу за децу „Како је вила Мила добила крила“.

А.Ђ.

Разлике и сличности родитељства некада и сада представила је мастер психолог Тијана Братић

Aleksandra Djuran Марцх 7, 2024

У организацији Историјског архива одржано предавање под називом „Родитељство некад и сад”, мастер психолога Тијане Братић. Гошћа из Зрењанина осврнула се на то како се родитељство мењало кроз време, али и на данашњи концепт родитељства.

-Направила сам паралелу како су се родитељи понашали пре тридесет и четрдесет година, како је то било у време наших бака и дека и како је данас. У историјски кратком временском периоду имамо велике разлике у опхођењу према деци и самом начину васпитања – рекла је Тијана Братић, по занимању мама и психолог.

У данашњем васпитању велику улогу имају нове технологије. Са једне стране оне су одличан извор информација јер је пуно тога доступно, а са друге стране деца превише времена проводе испред телевизора и са таблетом и телефоном у рукама што доводи до кашњења у развоју.

-Део предавања био је посвећен начину на који треба поступати и приступати деци, колико су емоције важне, какву улогу у васпитању има узајамна повезаност родитеља и колико су поменути чиниоци важни за правилан одгој деце – додала је наша саговорница.

Осим о разликама, Тијана Братић истакла је и оно што се не мења у начину васпитања и код родитељства.

-Некада је мушкарац, као глава куће, одлазио на посао и није га било код куће, а данас иако је у кући време проводи на телефону, па га опет нема. Родитељство се учи и наши родитељи су га научили од својих мајке и оце, а ми од њих. Традиционалан приступ није се пуно променио, али околности у којима се деце васпитавају јесте – прецизирала је Тијана Братић.

Овом приликом је истакнуто и да су раније деца брже сазревала и била су самосталнија, јер су родитељи били мање присутни. Данашњи родитељи више штите децу, што је непотребно, јер је важно да се изборе за себе.

А.Ђ.

368310182-225334417234450-4672370365897758126-н

У недељу превентивни кардиолошки прегледи у Дому здравља

Aleksandra Djuran Марцх 7, 2024

У недељу, 10. марта, од 8 до 16 часова у Другој здравственој амбуланти у Светосавској улици 53, биће организован превентивни прегледи. Грађанима ће бити доступан кардиолошки преглед и биохемијске анализе, истакла је главна сестра Дома здравља Мира Пећанац.

-Акцент је стављен на контролу шећера у крви, холестерола и триглицерида. Најбоље би било да се ове анализе, које се обављају вађењем крви ураде до 12 часова. Кардиолошки преглед обухватиће мерење крвног притиска и ЕКГ – напоменула је Мира Пећанац.

Превенција и рана дијагностика од кључног су значаја за позитиван исход лечења сваке болести. Стога се апелује на суграђане који немају дијагнозу кардиолошких болести да дођу и провере своје здравље.

Донација „Мекафора“ кикиндској Болници: Унапређен рад кардиолошке амбуланте

Aleksandra Djuran Марцх 7, 2024

Фирма „Мекафор“, на молбу Опште болнице, а уз посредовање Града Кикинде, донирала је холтере за рад интернистичке амбуланте. В.д. директорица Весна Томин, у присуству градоначелника Николе Лукача и члана Градског већа Саше Танацкова, захваљујући се на донацији, истакла је да ће нови апарати помоћи да се значајно скрати време чекања пацијената на ову дијагностичку методу, али и да се унапреди рад кардиолошке службе.

-Компанија „Мекафор“ је стари пријатељ наше установе и сваки пут, када смо им се обратили, била је ту за нас. Овога пута добили смо холтер ЕКГ-а и холтер крвног притиска, који имамо први пут. Велике су потребе за холтерима с обзиром на то да имамо велики број старих и оболелих којима је неопходан константан надзор кардиолога. До сада смо имали свега два холтера ЕКГ-а и никада, до сада холтер притиска. Са овом донацијом за 25 процената повећана је шанса да већи број пацијента добије холтер, смањиће се потреба да за ову дијагностику одлазе у друге здравствене установе и унапредиће се рад кардиолога. Кардиолошка служба је добро развијена, имамо четири кардиолога и одличну сарадњу са Институтом за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици – навела је др Томин.

Компанија „Мекафор“ помаже кикиндске здравствене установе тако да је у претходном периоду обезбедила дефибрилатор, апарат за офталмолошки преглед и клима уређаје, мобилне апарате за торокалну дренажу, а обезбедила је и средства за расвету у објектима и у дворишту Школског и Дечјег диспанзера.

-Нама је част када имамо прилику да помогнемо. Обезбедићемо донације и у наредном периоду јер је то је опредељење наше компаније. Друштвена одговорност нам је важна и сматрамо да само тако можемо да напредујемо и развијамо се – рекао је директор „Мекафора“ Небојша Недељковић.

У Кикинди послује више компанија које помажу развој наше средине, а међу друштвено најодговорнијим је „Мекафор“, казао је градоначелник Никола Лукач.

-Константно се боримо за нове инвеститоре, за отварање нових погона, за новим радним местом. Задовољство је када у граду имате фабрику попут „Мекафора“ која се од самог почетка рада у Кикинди интересује шта је потребно грађанима, како да помогне удружењима, спортским колективима, здравству. Нови медицински апарати помоћи ће унапређењу здравствене заштите и ово је још један од доказа да заједно можемо пуно тога да урадимо – прецизрао је Никола Лукач и додао да је посредник између фирми и Града члан већа Саша Танацков.

Апарати су вредни 410.000 динара и већ су у примени.

А.Ђ.

Харис Џиновић у хали „Језеро” 8. марта, организован аутобуски превоз из села

Jelena Trifunović Марцх 7, 2024

Град Кикинда и Туристичка организација града настављају традицију поклон концерата суграђанкама поводом Међународног дана жена 8. марта.

У Хали Спортског центра „Језеро”, овога пута, наступиће Харис Џиновић.

Концерт чији је слоган „Женама с љубављу” почеће у 20 часова, а улазак за све посетиоце биће бесплатан.

Организован је аутобуски превоз из села са поласцима: Наково – 18,45, Банатско Велико Село – 19,00, Нови Козарци – 18,45, Руско Село – 19,00, Башаид – 18,30, Банатска Топола 18,45, Сајан 18,30, Иђош 18,40, Мокрин 19,00 сати.

(ВИДЕО) У ОШ „Миливој Оморац” уложено 12 милиона динара у протекле три године

Aleksandra Djuran Марцх 6, 2024

У протекле три године значајна средства уложена су у боље услове рада у Основну школу „Миливој Оморац“ у Иђошу. Радови су финансирани из градског буџета и покрајинских секретаријата, а нова опрема добијена је на конкурсима републичких министарстава, истакнуто је приликом посете покрајинске посланице Станиславе Хрњак, градоначелника Николе Лукача и чланице Градског већа Валентине Мицковски овој образовној установи.

-Обишли смо школу и уверили се шта је то урађено, не само у претходне три, него у протеклих десетак година. Адаптиране су учионице, санитарни чворови, кабинети и све што је било потребно. Не постоји разлика у томе да ли је школа на селу или у граду, подједнако се улаже. Ово је била прилика да видимо шта у перспективи треба решавати. Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине ранијих година подржавао је, а потрудићемо се да и даље издваја средства за пројекте који значе нашим школама, те их позивам да аплицирају на конкурсима који ће бити расписани – истакла је Станислава Хрњак.

Градоначелник Никола Лукач навео је да је за три године у иђошку школу уложено 12 милиона динара.

-Када се средства обезбеде заједничким снагама може пуно тога да се уради. Доказ за то је управо школа „Миливој Оморац“. Не постоји ништа лепше од тога него да ђацима обезбедимо боље услове за учење и ненаставне активности. Покрајина, Република и Град улажу у најважније, нашу децу. Сви започети пројекти, али и они који су приоритетни биће подржани – прецизирао је Никола Лукач.

Замена осветљења у фискултурној сали и у згради школе, нови намештај у учионицама, опремање канцеларија за шта је Град издвојио милион, а покрајина 600.000 динара, у 2021. и 2022. години, део су онога што је урађено, рекао је Александар Аћимов, директор школе.

-Захваљујући локалној самоуправи, али и надлежном покрајинском секретаријату у школи имамо боље услове. Прошле године санирани су тоалети за шта је Покрајински секретаријат за образовање определио три милиона динара. Постављени су нови подови у учионицама и ходницима, као и прилазима школи, учионице су, као и ходници, окречени, опремљена је школска библиотека и формиран је кабинет за технику и технологију . За ове намене из градског буџета добили смо 6,8 милиона. У школи је новим рачунарима опремљен информатички што је поклон Министарства образовања – додао је Аћимов.

Фасада на згради је приоритет у наредном периоду и школа ће са овим пројектом конкурисати за средства. Ову образовну установу похађа 122 ђака и сваке школске године има више ученика захваљујући конкурсу који омогућава куповину кућа на селу. Осим из Иђоша у школским клупама је и 12 ученика из Сајана.

А.Ђ.