кикинда Архиве | Паге 270 оф 320

Предшколска установа организовала хуманитарно вече за Нађу Јанован

Aleksandra Djuran Марцх 14, 2024

Кикинђани су још једном показали колико су хумани. У великом броју одазвали су се позиву Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ да подрже лечење суграђанке Нађе Јанован. Васпитачи су у два термина у Народном позоришту одиграли представу „Чудна шума“, а малишани са својима мама и татама, бакама и декама испунили су сва места и донирали прилог за Нађу која је са мамом Надом присуствовала представи и уживала у догодовштинама животиња у чудној шуми.

Директорица Предшколске установе Кристина Дрљић истакла је да су се од првог дана укључили како би помогли Нађи.

-Акцију смо назвали дете за дете и друг за друга и хвала свима који су одазвали нашем позиву. Путем представе, у којој глуме васпитачи вртића „Плави чуперак“, желели смо још једном да покажемо колико значи бити добар друг и пријатељ у невољи, о чему је и сам комад. За све нас ово је посебно вече – рекла је Кристина Дрљић.

И градоначелник Никола Лукач подржао је хуман гест.

-И овога пута показали смо да је Кикинда град добрих људи. Из недеље у недељу наши суграђани показују саосећање, емпатију, хуманост. Тако је било и вечерас. Пуно тога можемо када смо јединствени, када мислимо једни на друге, чувамо и бринемо једни о другима. Сигуран сам да ће порука хуманости и пријатељства показати да заједно можемо све – навео је градоначелник Лукач.

На бини се суграђанима први пут представио и недавно основани хорић Предшколске установе .

Средства која су прикупљена овом приликом биће предата Црвеном крсту и уплаћена на Нађин рачун који има у оквиру фондације „Буди хуман“.

А.Ђ.

Селимир Радуловић добитиник годишње награде “Мирослав Антић”

Aleksandra Djuran Марцх 14, 2024

Поводом годишњице рођења песника, новинара, публицисте и филмског ствараоца Мирослава Мике Антића, у Новом Саду организује се манифестација “Антићеви дани” која је почела 11 и траје до 18. марта. Централна манифестација је 14. марта када је у Мокрину 1932. године Мика рођен.

-Поезија Мике Антића је идентитетски уткана у биће Новог Сада, она је израз нас самих, наших снова и карактера. Иако Мика већ 38 година није са нама, његова поезија наставља да живи и сваки пут се изнова ишчитава. Негујући “Антићеве дане” сећамо се његовог лика и дела, те поетске чаролије једног вечитог младића који је својим уметничким радом оставио неизбрисив траг – рекао је члан Градског већа за културу Града Новог Сада Далибор Рожи Рожић, након што је положио цвеће на његов гроб.

У оквиру манифестације додељује се и годишња награда “Мирослав Антић”. Она је ове године припала Селимиру Радуловићу за песничку зборку “Запис на стубу, јерусалимском”.

Подсетимо и да се у Мокрину сваке године 24. јуна организује “Меморијал Мирослав Антић”. Тог датума је Мика преминуо, а први меморијал почео је спонтано пошто су се у родном Мокрину окупили метани, али и поштоваоци његовог лика и дела.

Саобраћајци контролишу коришћење сигурносног појаса и мобилних телефона током вожње и превожење деце

Aleksandra Djuran Марцх 14, 2024

Припадници саобраћајне полиције у Кикинди до 17. марта, спроводе међународну акцију појачане контроле саобраћаја. Како је истакао поручник Дејан Бугарски, помоћник командира Саобраћајне полицијске испоставе у Кикинди контролише се коришћења сигурносног појаса и мобилних телефона током вожње, као и начина превожења деце у возилима.

-Акције се спроводи у 30 европских земаља чланица организације Мрежа саобраћајних полиција Европе. Резултати најновијих истраживања које је спровела Агенција за безбедност саобраћаја показују да је у Србији проценат коришћења појаса на предњим седиштима око 85 одсто, а на задњим 17. Коришћење мобилних телефона у вожњи повећава ризик да дође до саобраћајне незгоде од четири до чак двадесет пута. Истовремено, свега 60 одсто родитеља превози своју децу у возилима на законом прописан начин – рекао је Бугарски.

Са лепим временом и доласком пролећа, на путевима је све више моториста.

-Апелујем на све да користе сигнализацију, да не возе под дејством алкохола, а посебно бих нагласио да возачи двоточкаша користе хомологоване заштитне кациге и да поштују брзину кретања – навео је наш саговорник.

На територији Полицијске управе Кикинда само у фебруару евидентирано је 30
саобраћајних незгода, што је повећање за 15,38 одсто у односу на на исти период прошле године када их је било 26. Приликом регулисања и контроле саобраћаја откривено је 1.630 прекршаја, што је за 17 процената више у односу на исти период прошле године када их је било 1.397. Највише 597 је због прекорачења брзине и некоришћења појаса 237, док је поменутих прекршаја у истом периоду лане било 4040 односно 233).

У 2023. години, више од 100 погинулих возача и путника у путничким возилима нису користили сигурносни појас у тренутку саобраћајне незгоде. У истом периоду, због некоришћења сигурносног појаса санкционисано је више од 172.000, а због непрописног превоза деце 4.200 учесника у саобраћају.

Најчешћа имена у Кикинди од 1940. године: Марија и Милан предњаче, највише заступљено презиме Попов

Aleksandra Djuran Марцх 14, 2024

Према публикацији „Најчешћа имена и презимена“ Републичког завода за статистику, у Кикинди су најчешћа женска имена Марија, Јелена, Милица, Драгана и Ивана, а мушка Милан, Драган, Никола, Душан и Зоран.

Трендови су се мењали. Године 1940. и раније девојчицама су највише давана имена: Марија, Милица, Љубица, Даница и Милка, а у истом периоду Милан, Душан, Милорад, Стеван и Јожеф била су најучесталија мушка имена.

Од 1941. до 1950. највише је било: Марија, Нада, Милица, Мира и Милки, док су најпопуларнија мушка имена била: Милан, Душан, Иштван, Слободан и Никола. Током наредних десет година, до 1960, девојчицама су се највише давала имена: Нада, Марија, Славица, Љиљана и Драгица, а дечацима: Драган, Милан, Душан, Радован и Зоран.

Статистика показује да су до почетка седамдесетих година прошлог века у Кикинди била најпопуларнија имена Снежана, Весна, Зорица, Љиљана и Гордана, као и Драган, Зоран, Милан, Горан и Радован.

Од 1971. до 1980. године било је највише Драгана, Јелена, Гордана, Биљана и Данијела, али и Горана, Драгана, Зорана, Бранислава и Владимира.

У претпоследњој декади 20. века најпопуларнија женска имена била су: Јелена, Ивана, Марија, Драгана и Данијела, а мушка: Милан, Александар, Драган, Никола и Владимир. Од 1991 до 2000. највише је рођено Јелена, Ивана, Јована, Александри и Милица, али и: Никола, Александара, Марка, Милана и Дејана.

У првој декади 21. века најпопуларнија имена била су: Милица, Јована, Ивана, Дуња и Јелена, а од 2011. до 2022. Сара, Милица, Николина, Дуња и Теодора. У истом периоду дечаци су најчешће добијали имена: Никола, Марко, Лука, Немања, Стефан, Филип и Михајло.

У Кикинди су најчешћа презимена Попов, Петровић, Стојков, Кнежевић и Ковачевић.

Јелена и Драган су најчешћа имена у Србији, а најзаступљеније презиме је Јовановић. Најчешће комбинације имена и презимена су: Драган Јовановић и има их преко 2.200 и Јелена Јовановић којих ома око 1.900. У Србији се чак 130.000 грађана презива Јовановић.

А.Ђ.

У фебруару регистровано мање кривичних дела и 30 саобраћајних незгода, што је више у односу на исти период лане

Aleksandra Djuran Марцх 13, 2024

Стање безбедности на подручју Полицијске управе у фебруару ове године, било је повољно, оцењују у Полицијској управи Кикинда. Приоритет у раду била је превенција прекршаја и кривичних дела, очување стабилног јавног реда и мира и потпуна заштита живота, личне и имовинске сигурности грађана Севернобанатског округа.

На подручју Полицијске управе у Кикинди, у фебруару 2024. године, регистрована су 132 кривична дела што мање за 29 одсто у односу на исти период прошле године. Из области општег криминала регистровано је 117 кривичних дела за 7,87 процената мање него у фебруару 2023, у привредном криминалу откривено је девет кривичних дела, из еколошког криминала четири, а из високотехнолошког криминала два кривична дела.

Од укупно 42 регистрована кривична дела са НН починиоцем, у фебруару је расветљено 33,33 одсто, док су 23 особе ухваћене у извршењу кривичног дела. Поднете су и 24 кривичне пријаве због дела у вези наркотика. Регистровано је седам кривичних дела насиље у породици, изречена је 51 хитна мера и то 35 привремених мера забране контактирања и приласка жртви и 16 мера привременог удаљења могућег починиоца из стана. Регистровано је 48 кривичних дела против имовине и то: 30 крађа, 15 тешких крађа, два уништења и оштећења туђе ствари и једна превара.

На територији Севернобанатског округа у фебруару није било нарушавања јавног реда и мира у већем обиму, нити тежих облика угрожавања личне и имовинске сигурности грађана. Откривено је 13 прекршаја против јавног реда и мира, што је у односу на исти период лане смањење за 51,85 одсто.

Прошлог месеца евидентирано је 30 саобраћајних незгода, што је повећање за 15,38 процената у односу на фебруар прошле године. У саобраћајним незгодама није било погинулих лица, пет особа задобило је тешке и 14 лаке телесне повреде. Приликом регулисања и контроле саобраћаја на путевима, контроле учесника у саобраћају, возача и возила откривено је 1.630 прекршаја, што је за 17 одсто више у односу на исти период прошле године. У фебруару ове године у контроли саобраћаја откривено је 597 прекршаја прекорачења брзине, 237 због невезивања сигурносног појаса, 90 прекршаја који се односе на вожњу под дејством алкохола, 29 коришћења мобилних телефона у вожњи и две особе откривене су да возе под дејством психоактивних супстанци.

Остварена је ефикасна заштита државне границе и пограничног подручја, као и доследно спровођење закона у области контроле кретања и боравка странаца, издавања путних исправа, у управним пословима и пословима оружја и држављанства. Према страним држављанима предузето је 806 мера, док је у истом периоду 2023. години према страним држављанима предузето 111 мера. Током фебруара реализовано је 28 дислокација, где је укупно пресељено 180 ирегуалрних миграната пронађених у зони граничне линије, који су превезени и смештени у регуларне прихватне центре КИРС-а.

А.Ђ.

367481351-775900447871898-3962508130245961708-н

Великоселци домаћини „Сеоских игара“

Aleksandra Djuran Марцх 13, 2024

Као прошлогодишњи победници на градском нивоу, Банатско Велико Село биће домаћин „Сеоских игара“ које организује Спортски савез Србије у сарадњи са Спортским савезом града. Како је најављено игре ће бити одржане 7. априла и очекује се да ће ове године сва села учествовати у овом занимљивом такмичењу.

Екипа која победи, пласираће се на регионално надметање и ако буде прва и на овом нивоу, обезбедиће пласман на републичком такмичењу села.

-Село које победи на републичком такмичењу, као награду добија изградњу нових малих спортских терена. Ове године као домаћини имамо нову прилику да се боље организујемо и опет изборимо у трци за могућност да нашем селу и млађим генерацијама обезбедимо нове спортске терене који нам свакако недостају – истакао је Борислав Стојисављевић, председник УГ „Крајишки вишебој“.

Екипа има од 15 до 20 чланова и сачињена је од мушкараца и жена и у свакој игри мора да буде мешовита екипа. Такмиче се у малом фудбалу, у надвлачењу конопца и штапа, одбојци, скоку у даљ из места, рвању, обарању руку, вучењу штапа, шаху, полигону, бацање камена с рамена, у трци џаковима.

А.Ђ.

Стижу „Синсеј“, „Њујоркер“, „Ђак спорт“ и „Пет зона“

Aleksandra Djuran Марцх 13, 2024

Изградња Ритејл парка у Микронасељу је званично почела 4. марта рушењем постојећих темеља. Компанија РЦ „Јуроп“ добила је грађевинску дозволу 28. августа прошле године за изградњу малопродајног објекта површине 5.332,64 метара квадратних.

-У току је рушење постојећих темеља, након чега мора да се нивелише терен који је нераван. Након тога уследиће изградња потпорног зида и све наведено ће дуже трајати од самог подизања објекта који ће имати панеле – навео је Саша Танацков.

Ритејл парк ће се звати „РЦ Кикинда РСБ“ д.о.о, имаће дечје игралиште, биће ограђен и имаће обезбеђење 24 сата, што ће повољно утицати и на безбедност тог дела Микронасеља.

– У Ритејл парку биће 14 малопродајних објеката у којима ће радити око 100 особа. Грађевинско земљиште површине 11.383 квадрата је продато за 284.575 евра или 25 евра по квадрату, што је 2,16 евра по квадратном метру више од почетне цене. Осим за куповину земљишта, пријављивањем радова „РЦ Јуроп“ уплатио је Граду Кикинди 13 милиона 796 динара на име накнаде за изграђено грађевинско земљиште – додао је Танацков.

Инвеститор се обавезао да ће на паркингу будућег тржног центра са око 100 паркинг места дозволити слободно паркирање станарима околних зграда. Компанија ради у Србији од 2014. године и део су групације „РЦ Јуроп“ која развија пословне активности у Чешкој, Хрватској, Србији и Румунији у областима изградње и изнајмљивања различитог пословног простора: од ритејл паркова, преко дистрибутивно-логистичких центара, до другог различитог пословног и стамбеног простора.

А.Ђ.

ЗАКУПЦИ РИТЕЈЛ ПАРКА

У Ритејл парку закупци ће бити „Пет зона“, „Техномедија“, „Спорт Вижн“, „Ђак спорт“, дрогерија „Лили“, „Макси супермаркет“, „Пепко“, „Синсеј“, „Њујоркер“, „Бену апотека“, кафић „Фрида“, мењачница, „Моцарт“ кладионица. Фирмама „Лили“, „Пепко“, „Спорт Вижну“ ово ће бити други локали у граду и неће се гасити постојећи.

Бивша „Графика“ у августу постаје „Хоум центар“

Aleksandra Djuran Марцх 12, 2024

Фабрика у улици Милоша Великог која деценијама уназад не ради и представља ругло, већ постаје модеран продајни центар. Наш град је у протеклих годину дана постао привлачнији инвеститорима, чему је значајно допринео пројекат брзе саобраћајнице Сомбор-Кикинда, чија је реализација почела крајем прошле године, оцењује први човек Града Никола Лукач.

– Потенцијални инвеститори виде перспективу у Граду Кикинди. Отпочиње, како смо и обећали, изградња првог Ритејл парка, а после две деценије коначно је решен проблем некадашње „Графике” где ће настати модеран пословни простор. Нова перспектива и нова улагања потврда су унапређеног пословног амбијента. Труд који смо уложили, уз подршку Покрајинске и Републичке владе, даје резултате- истакао је Лукач.

Некадашњу штампарију откупио је приватни инвеститор, а њен суноврат почео је када је прешла у власништво „Лепенке“ из Новог Кнежевца.Следом различитих дешавања, „Графика“ је затворена. Неко време је функционисала самопослуга, али је већ дуго година објекат потпуно напуштен и није имао привредну сврху, подсетио је члан Градског већа Саша Танацков.

-Коначно је зграда добила новог власника и још важније намену јер се овде гради „Хоум центар“. Ритејл парк у Микронасељу није могао да задовољи потребе свих заинтересованих закупаца и за њих је пронађено компромисно решење. У будућим локалима наћи ће се бренд „ЈИСК“, као и салон намештаја „Форма идеале“. У овом моменту има око 3.000 квадратних метара корисног простора и биће присутан и један супермаркет. Потенцијални инвеститор размишља о додатним садржајима јер постоји могућност доградње и у другој фази врло је могуће да буде још закупаца – истакао је Танацков.

А.Ђ.

432149303-792173772944934-6390057679484627944-н

Сајанци се одазвали акцији чишћења села

Aleksandra Djuran Марцх 12, 2024

Мештани Сајана, уз подршку месне заједнице, учествовали су у пролећном чишћењу села. Акцији су се одазвали чланови удружења, волонтери, млади и деца. Сакупљено је педесет врећа отпада од 120 литара, истакао је председник Савета МЗ Золтан Тот.

-Акцијом смо обухватили све улице, али и прилазне путеве ка селу. Хвала свима који су учествовали, а посебно деци, коју на овај начин учимо да чувају и воде рачуна о животној средини. То је најмање што можемо да учинимо да сачувамо околину у којој живимо – рекао је Золтан Тот.

Пољопривредници из Сајана, такође уз подршку месне заједнице, започеће и уређење атарских путева. Онима који се одазову, биће обезбеђено дизел гориво.

-Приоритет су најфреквентнији делови пољопривредног земљишта и уз помоћ тешке механизације планирамо да атарске путеве доведемо у ред. Највише пажње посветиће се путевима на излазима из села, а пољочувари одредиће које деонице треба уредити – каже наш саговорник.

За пољопривреднике, у четвртак, 14. марта, биће организовано предавање на тему конкурса за доделу субвенција Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство, али и о ажурирању података у е аграру. Овим поводом Сајан ће посетити Атила Јухас, државни секретар поменутог секретаријата и др Виктор Молнар, директор Фонда за развој пољопривреде АП Војводине.

Золтан Тот напомиње и да очекује да ће ускоро започети и значајно улагање у вртић „Медењак“. Буџетом града за реконструкцију крова опредељено је 15 милиона динара, а међу приоритетним инвестицијама је и набавка два енергетски ефикасна котла за Дом културе.

А.Ђ.

Појачана контрола саобраћајне полиције коришћења сигурносног појаса и превожења деце

Aleksandra Djuran Марцх 11, 2024

Припадници саобраћајне полиције Министарства унутрашњих послова од данас, 11. до 17. марта спроводе међународну акцију појачане контроле саобраћаја усмерену на контролу коришћења сигурносног појаса током вожње, као и начина превожења деце у возилима.

Како је саопштено из МУП-а, током акције која се истовремено организује у 30 европских земаља чланица организације Мрежа саобраћајних полиција Европе (РОАДПОЛ) саобраћајна полиција ће предузимати мере према свим возачима који за време вожње у моторним возилима не буду користила сигурносне појасеве, на предњим и задњим седиштима возила, као и према свим особама које децу буду превозиле на непрописан начин.

Резултати најновијих истраживања Агенције за безбедност саобраћаја показују да је у Србији проценат коришћења појаса на предњим седиштима око 85 одсто, а на задњим 17. Истовремено, свега 60 одсто родитеља превози своју децу у возилима на законом прописан начин. У 2023. години, више од 100 погинулих возача и путника у путничким возилима нису користили сигурносни појас у тренутку саобраћајне незгоде. У истом периоду, због некоришћења сигурносног појаса санкционисано је више од 172.000, а због непрописног превожења деце 4.200 учесника у саобраћају.