најчитанији портал Севернобанатског округа
Тим за борбу против вршњачког насиља у Основној школи „Петар Кочић” из Накова организовао је одбојкашки турнир у фискултурној сали. Поред ученика, родитеља и запослених, турнир су подржали и чланови КУД-а “Извор”, ФК “Полета”, одбојкаша-рекреативаца и бивших ученика.
Спортски догађај био је хуманитарног карактера. Продајом улазница сакупљено 29.690 динара, а поменути тим за заштиту од насиља одлучиће коме ће новац бити уплаћен у оквиру фондације “Буди хуман”.
Турска Агенција за међународну сарадњу и координацију „Тика“ у сарадњи са Министарством државне управе и локалне самоуправе и амбасадом Турске обезбедила је вредну донацију за Општу болницу у Кикинди, али и за здравствене установе у Босилеграду и Бујановцу. Министар др Александар Мартиновић, који је био домаћин скупа, рекао је да је ово још један доказ да је сарадња две земље партнерска и у сталном успону.
-Министарство државне управе и локалне самоуправа први пут је успоставило стратешку сарадњу са Републиком Турском, на шта смо поносни. Током сусрета са амбасадором, крајем године, закључили смо да су билатерални односи наших земаља на највишем нивоу, што је резултат узајамног поштовања, разумевања и личних пријатељских односа председника Србије Александра Вучића и председника Турске Реџепа Тајпа Ердогана. Србија је у протеклој деценији доживела процват, најбрже се развија у региону и у њу се највише инвестира. Ово је прилика да се захвалимо влади Републике Турске што доприноси нашем развоју и додатно помаже унапређењу квалитета живота наших грађана – истакао је др Мартиновић и напоменуо да је сигуран да ће се још сличних пројеката реализовати у наредном периоду.
Донација представља суштинску подршку за унапређење квалитета здравства у локалним заједницама, а донаторски сертификат градоначелнику Николи Лукачу уручио је амбасадор Турске у Србији Хами Аксој.
-Пре три месеца имали смо састанак са министром Александром Мартиновићем. Захтеве који су нам упућени успели смо да реализујемо у кратком року тако да је обезбеђена опрема и возила за унапређење система здравствене заштите у Босилеграду, Бујановцу и Кикинди – навео је Хами Аксој.
Свима који су помогли да Кикинда добије три нова инкубатора који ће пуно значити тек рођеним суграђанима, нарочито онима који су на свет дошли пре времена, захвалио је градоначелник Никола Лукач.
-Нова опрема побољшаће здравствену негу, а у циљу спровођења политике председника Александра Вучића и свих нас, да је породица најважнија, да нам се деца рађају и да нас буде још више – рекао је Никола Лукач.
Др Биљана Племић, педијатар неонатолог, начелница Одељења неонатологије додала је да је од укупног броја новорођенчади на годишњем нивоу, четрдесетак превремено рођено односно од четири до десет одсто.
-Инкубатори ће служити и за збрињавање беба које су критично оболеле, али и новорођенчад са малом телесном тежином. Тако ћемо им омогућити стабилизацију и иницијално збрињавање. Постојећа три инкубатора, које имамо су из деведесетих година. Сада смо добили три нова и недавно два тако да ће их бити укупно осам – навела је др Племић.
Донација је вредна око два милиона динара и од посебног је значаја.
-Бескрајно смо захвални Министарству за државну управу и локалну самоуправу што су нас препознали као Болницу у коју вреди улагати. Од посебног значаја је део који се односи на превремено рођене бебе јер то повећава шансу да се она развијају у правом смеру – рекла је в.д. директорица Опште болнице др Весна Томин.
Догађају, уприличеном у Палати Србија, присуствовао је и начелник Севернобанатског округа Мирослав Дучић.
Наковчанин и пчелар Ранко Самарџија у суботу је отишао да обиђе своје кошнице на две локације северно од села. Већ код последњих кућа приметио је мртве птице прво по путу, потом уз канал, а на крају и оне које висе са дрвећа и жбунова. Забринут за безбедност пчела и поучен тровањем које је погодило кикиндске пчеларе 2015. године када је убијено 1.600 пчелињих друштава, Ранко је телефоном снимио узнемирујуће сцене.
– Куд год да сам се окренуо у шумици у којој се налази пчелињак све је било пуно мртвих врана. Призор који сам затекао је невероватан, мртвих врана било је уз саме кошнице и испод њих. Шта се десило не знам, али сигуран сам да су отроване. Било их је и на орању и нису могле да полете. Канал уз шумицу био је пун мртвих птица. И даље не могу да верујем шта сам затекао, а оно што је још горе јесте да ће се отровати и лисице и шакали и друге животиње које ће појести мртве вране. Само ми, људи, криви смо за ово – истиче Ранко Самарџија.
Чланови Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, на челу са председником Миланом Ружићем, дошли су на место где су птице угинуле и пронашли су више од 800 мртвих птица. Међу њима је било најмање 434 гачца, ловостајем заштићене врсте, и 373 чавке које закон штити као заштићену врсту. Све околности указују на масовно тровање, што треба да буде потврђено лабораторијским анализама у надлежном ветеринарском институту. Орнитолози кажу да је ово до сада највећи појединачни помор птица настао услед тровања у овом делу Европе.
Ове птице из породице врана храниле су се на плодним пољима у близини села где углавном траже разне инсекте и њихове ларве, те семена биљака. Управо ту су највероватније пронашле и затроване мамке који су им постали последњи оброк. Није само тровање гачаца разлог за узбуну јер управо ту поред Накова један пар орлова крсташа овог пролећа је почео да прави гнездо, а велики број отрованих птица по пољима готово извесно може да привуче орлове и убије их.
– У суботу, 2. марта у вечерњим сатима послао сам обавештење Покрајинском заводу за заштиту природе, Основном јавном тужилаштву из Кикинде и Јединици за сузбијање еколошког криминала и заштиту животне средине МУП-а и навео да имамо сумњу на масовно тровање птица код Накова, те да оправдано страхујемо за судбину орлова крсташа. Брзо смо организовали једну теренску екипу и у недељу ујутру смо били у Накову. Како у Србији не постоји шема надлежности у случајевима тровања животиња, нити протокол за поступање, обавестио сам локалну станицу полиције која је на терен послала два полицијска службеника – рекао је Ружић.
Велико угинуће птица брзо је привукло пажњу јавности, те се у атару створио неочекивано велики број полицајаца, ветеринарских инспектора, те радника из комуналних служби. Лешеви птица су проналажени на простору од око два километра, углавном тамо где су ноћилишта врана. Тим полицијских форензичара детаљно је снимао и бележио лешеве и лице места. На крају је део лешева узет за анализе, а више од 800 мртвих птица закопано је у јаму на рубу ораница. Кикинђанин Стефан Прекајски, биолог запослен у Друштву за заштиту и проучавање птица Србије, био је присутан током потраге и уклањања лешева. Овај догађај је на њега као љубитеља природе оставио снажне негативне емоције.
– Гачци, сиве вране и свраке екстремно су важан део природе у нашим атарима будући да они праве гнезда и за себе, али и за сове и ветрушке које су главни контролори бројности глодара. Када страдају вране, птице грабљивице остају без гнезда и напуштају станишта, а убрзо потом експлодирају бројности волухарица, мишева и пацова који нападају усеве. Верујем да јавност сваког дана треба подсећати да је регион Војводине најобешумљенији предео Европе где је реткост видети дрвореде и шумарке, а често нема ни појединачних стабала. То су основни разлози који су довели до пренамножавања глодара и великих штета на усевима прошле и ове године. Очекујем и да ће наредне зиме у Кикинди бити далеко мање сова утина, што ће довести до разочарења великог броја туриста – прецизирао је Прекајски.
А.Ђ.
Поводом масовног тровања птица огласио се и Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. Секретарка Мирослава Наранчић истакла је да је атак на природу атак на здравље људи.
-Сад су реаговале птице, а сутра, на прекомерну употребу неадекватних средстава, могу да реагују осетљиве групе деце и одраслих. Законом о заштити природе строго је забрањено и кажњиво уништавање птица, животиња и биљака. Овакав помор птица се до сада није десио на територији Града. Подсетићу и да смо пре неколико година имали угинуће неколико врста ждралова, такође услед тровања. Веома је важна контролисана употреба пестицида, хербицида и осталих препарата. Када стигну резултати тачно ћемо знати шта је довело до помора. У случају да је узрок отров за глодаре истражићемо на којим парцелама је могло доћи до тровања, како бисмо узели узорке. Сви који су учествовали у оваквом неделу биће кажњени – навела је Мирослава Наранчић.
Недељу жена у Културном центру отворила је изложба слика Љиљане Богосављев. У Културном центру води креативну радионицу за децу „Чаролија маште“, а сликарством се бавила у младости. Пре три године вратила се овом начину уметничког изражавања, а настале слике приказане су суграђанима на првој самосталној изложби.
-Културни центар сматрам другом кућом и веома ми је драго што прву самосталну изложбу приређујем баш у овој галерији. Пре три године почела сам интензивно да сликам у радионици Смиљане Шалго и на почетку то су били пејзажи. Последњих годину дана пронашла сам свој правац који зовем фантастични реализам. То је лично мој начин да изразим емоције и када почнем да сликам не знам шта ће бити крајњи резултат – открила нам је Љиљана Богосављев.
На изложби је тридесетак слика које су настајале протекле две године.
-Изложба носи назив „Чаролија маште“. Све што је на платнима јесте моја машта проткана чаролијом. Ова изложба је ветар у леђа за нове радове и нове изазове. – напоменула је наша саговорница.
Љиљана Богосављев у Црвеном крсту ради као сарадница на програму „Брига о старима“.
А.Ђ.
Амбуланта за фебрилна стања и респираторне инфекције Дома здравља од сутра, 5. марта, поново ће радити у дворишту Друге здравствене станице у Светосавској улици 53. Радно време амбуланте је од 8 до 16 сати, каже Мира Пећанац, главна сестра Дома здравља.
-Сви суграђани који имају било какву респираторну инфекцију, температуру, кашаљ, било каква сумња на ковид, долазе у ову амбуланту. Лекар ће их прегледати и тестирати. Дневно се открије до пет ковид позитивних пацијента и највећи део има блажу клиничку слику – сазнајемо од Мире Пећанац.
Број телефона на који пацијенти могу да позову ову амбуланту је 316-204.
А.Ђ.
Минули викенд није био успешан за одбојкашке клубове с именом града. Момци Кикинде, петопласирани у трећем рангу групе „Север”, поражени су 0:3 (30:32, 21:25, 22:25) у „Језеру” од Кулпина, а у четвртом рангу неуспешне се биле и претпоследње у групи „Југ” – одбојкашице Кикинде 0230 изгубивши 3:1 од Житишта у гостима и последње у групи „Исток” – одбојкашице Кикинде које су поражене 3:0 у Бачкој Паланци од Меркура.
У селдећем колу мушка екипа гостоваће Партизану у Бачу, Кикинда 0230 чекаће зрењанинског Пролетера, а Кикинда екипу Футога.
Д. П.
Управа за капитална улагања АП Војводине и Општине Чока заједнички финансирају изградњу моста на реци Златици према Ади. Нови мост стратешки је значајан не само за ову општину већ и за цео Севернобанатски округ. Посао се одвија према плану и главни носачи су монтирани прошле недеље, што је и пре уговорене динамике истакао је Срђан Поповић, одговорни извођач радова.
-У току је припрема коловозне конструкције самог моста и пропуста дужине 25 метара. Ради се и на приступним саобраћајницама са обе стране обале реке Златице. Време нам иде на руку, тако да очекујем да ћемо посао завршити пре уговореног рока – додао је Поповић.
Мост је јединствено решење за путну инфраструктуру Чоке. Током изградње, пут ће се проширити шест метара, дужина моста биће 35, а ширина 11,20 метара. Нови мост гради се поред старог, тачније на на излазу из Падеја, на реци Златици, навела је Стана Ђембер, председница Општине Чока.
-Изградња моста је од стратешког значаја. Од када је отворен мост на реци Тиси у Ади, пре више од деценије, урађени су приступни путеви за које није завршена администрација и Банат је остао одсечен. Преко моста који је био пут ка скели која је повезивала Банат и Бачку није могао да се одвија теретни саобраћај. Због повећане фреквенције саобраћаја садашњи, стари, мост у Падеју на реци Златици је угрожен. Од 2016. године почели смо да решавамо овај проблем моста који је међу највећим капиталним инвестицијама у Чоки – каже Стана Ђембер.
Нови мост допринеће да се реши вишегодишња црна тачка у саобраћају на путу између Падеја и Чоке.
-Изгубљени живот нема цену. Проблем је представљала и сигнализација јер пут према Ади нема употребну дозволу. На своју одговорност поставили смо саобраћајну сигнализацију како би превенирали саобраћајне незгоде. Изградња је прави пут да добијемо мост 21. века и заштитимо све учеснике у саобраћају, али и да омогућимо теретним камионима да несметано пролазе – додала је председница Општине Чока.
Главни извођач радова је фирма „СП инжењеринг“, а трошкови се крећу у границама уговорене вредности.
А.Ђ.
Веселин и Нада Јанован позвали су нас у свој дом у жељи да нам саопште да је сакупљено свих три милиона динара за лечење њихове ћерке дванаестогодишње Нађе. Са осмехом на лицу и пуни позитивних емоција захвалили су свима који су помогли да се сакупи, за њих, огромна сума за роботску терапију која Нађу очекује током лета.
-Сада спокојни правимо планове за 3. јун, када Нађи почиње терапија у Београду. Пуни смо ишчекивања и очекивања добрих резултата тако да једва чекамо да почнемо са лечењем. Нисмо уопште очекивали да ћемо овако брзо доћи до потребног новца – каже Нада Јанован.
Хуманост коју су показали Кикинђани, изненадила их је и дала им ветар у леђа.
-Неизмерно хвала на несебичној и свесрдној подршци и помоћи породици, Граду Кикинда, пријатељима, појединцима, предузетницима, фирмама, спортистима, школама, као и који су помогли да се за непуних месец дана средства прикупе у целости. Локална самоуправа издвојила је недостајућа средства и то желимо да истакнемо. Ту су и амбуланта „Физио Банат“ која је анимирала навијаче „Црвене звезде“, рукометни клуб „Кикинда Гриндекс“, Бифе 97 „Сувача демо фест“, бенду „Феникс“, тамбурашком оркестру „Банатски валс и пријатељи“, пикадо клубовима „Мамутс“ и „Бечеј“ – рекла је Нада.
Нађа 3. јуна почиње са вежбама које ће трајати два месеца.
-Вежбе су напорне и трају четири сата дневно од понедељка до петка. Уколико Нађа буде могла да их издржи продужићемо их јер средстава за то има. Захваљујући граду и прикупљеним средствима преко фондације „Буди хуман“ имамо више од три милиона динара. Тај новац неће пропасти, неће моћи да се злоупотреби и неће моћи да се користи у друге сврхе. Он ће нам послужити за наредне роботске терапије и физикалну терапију – појаснили су нам Нађини родитељи.
Део средстава, 15.000 евра, искористиће се за набавку RSQ апарата који се свакодневно користи и служи за обарање тонуса односно спазма који има у левој нози. Проблем који треба решавати је моторичке природе односно кретање. За то је неопходна роботска терапија која је дала добре резултате код неуромишићних проблема насталих оштећењем кичмене мождине. Код Нађе постоји неуролошки дефицит и роботска терапија тачније апарат локомат може да помогне. Он симулира покрете које мозак прихвата обрађује их и користи их даље.
Министарство здравља и Републички фонд за здравство настављају добру праксу бесплатних превентивним прегледа у здравственим установама широм Србије. У недељу, 3. марта, у Општој болници Кикинда суграђани ће моћи да ураде ултразвучни преглед штитне жлезде и лабораторијске анализе хормона штитне жлезде.
Како је нагласила др Весна Томин, в. д. директорица, ова акција је скрининг на обољења штитне жлезде јер се односи на грађане који немају откривену болест штитне жлезде. Циљ је да се открију нови случајеви како би и лечење могли почети благовремено.
Као и раније, прегледи у Општој болници ће бити омогућени без заказивања и без здравствене књижице, у времену од 8 до 16 сати, улаз код специјалистичких амбуланти.
Јанош Кихут из Темерина не пропушта ниједно Светско првенство у надметању гускова у Мокрину. Сваке године искористи прилику да домаћинима и гостима понуди гушчију маст, али и сушено месо од пернатих животиња које сам производи.
-Имамо породичну фарму гусака и већ три деценије смо у овом послу. Матично јато које поседујемо броји 300 комада гусака и гусана. Сами лежемо гушчиће и део продајемо, а део остављамо да обновимо јато на фарми – сазнајемо од Кихута.
Од једне животиња добија се пола килограма масти. Потражња за овим народним леком је велика.
-Од Београда, Крушевца до Суботице, тражи се гушчија маст. Можемо да продамо пет пута више у односу на оно што произведемо. У Београду се маст купује на велико. Цена за килограм је 2.400 динара – напомиње наш саговорник.
Гушчија маст је стари народни лек, који се у српској народној медицини највише користио за лечење плућних болести. У неким деловима света и данас се туберкулоза лечи овом машћу. Гушчија маст је одлично помоћно лековито средство.
-Посебно је добра за лечење упале плућа, али и у опоравку код оних који су прележали ову болест. Одлична је и за пушаче којима су плућа од никотина као и за кожна обољења. Чисти комплетан организам – сазнајемо од Јаноша Кихута.
У експанзији здраве исхране и месо је све траженије. Извор је корисних елемената као што су гвожђе, цинк, бакар, манган, селен, садржи и калијум, магнезијум, фосфор, натријум и калцијум, али и многих витамина.
Гуске су увезене из Мађарске и товне су. Захтевне су за одгој, а како брзо расту потребан им је адекватан простор где ће боравити. Ретко када су пуштене јер нема чистих извора воде. Највећи непријатељ им је, сазнајемо од Јаноша, вода пуна бактерија од које оболе. Зато је ископао бунар са којима их поји.
А.Ђ.
