May 26, 2026

кикинда

IMG-c41c5393e008fafa514d0f3310586fea-V-(2)

Lift stolica olakšaće boravak osoba sa invaliditetom na bazenima

Aleksandra Djuran March 19, 2024

Osobama sa invaliditetom, zahvaljujući nabavci pokretne stolice, biće olakšan boravak na bazenima SC „Jezero“. Pomenuta stolica služi za spuštanje osoba sa invaliditetom u vodu. Od danas je dostupna za korišćenje na zatvorenim bazenima, saznajemo od direktora Dejana Pudara.

-Stolica  će omogućiti korišćenje svih bazenskih kapaciteta našim sugrađanima sa invaliditetom koji su naši korisnici. Ovo  je početak jer nam je želja da se potrudimo da svim korisnicima našeg objekta  omogućimo jednake uslove. Napravili smo iskorak u kvalitetu, sa posebnim osvrtom na sugrađane, koji, na žalost, nisu u mogućnosti da samostalno hodaju – rekao je Pudar.

Nabavka lifta sprovedena iz budžeta SC „Jezero“, faktički, iz budžeta Grada Kikinda, što samo dokazuje da lokalna samouprava, razume potrebe, kako SC „Jezero“, tako i svih stanovnika Grada Kikinde.

-Tokom ove godine planiramo još novina koje će poboljšati uslove boravka na bazenima invalidnim osobama – naveo je Pudar.

Brankica Miškov, predsednica Udruženja multipla skleroza kaže da se osobe sa invaliditetom svakodnevno suočavaju sa brojnim izazovima.

-Svaki dan je borba i mnogi se povlače iz društva što zbog predrasuda i diskriminacije, tako i zbog arhitektonskih barijera koje su ogroman problem u svim društvenim zajednicama. Neretko je prisutan osećaj odbačenosti i neprihvatanja, a neretko su tu iskorišćavanje i odbacivanje. Udruženje multipla skleroza prethodnih godina pokušava da podigne svest sugrađana o ravnopravnosti i potrebama osoba sa invaliditetom. U našoj misiji imamo nesebičnu pomoć Dejana Pudara, jednog od retkih Kikinđana koji nas razume i trudi se da nam omogući što bolje uslove za korišćenje bazena – rekla je Brankica Miškov i zaključila da lift stolica za invalide vraća dostojanstvo i dodaje da se raduje novim pomagalima za osobe sa invaliditetom.

A.Đ.

1710845258129

Odbornici izglasali prodaju dve parcele u industrijskim zonama: Sve privlačniji investitorima

Aleksandra Djuran March 19, 2024

Većinom glasova na 35. sednici Skupštine grada doneto je rešenje o otuđenju katastarske parcele u Kikindi iz javne svojine. Reč je neizgrađenom građevinskom zemljište u građevinskom području. Katastarska parcela se otuđuje radi izgradnje proizvodno poslovnih objekata malih i srednjih preduzeća čija delatnost ne proizvodi buku, vibracije i zagađenja. Rok za izgradnju i puštanje u rad objekta je tri godine od dana solemnizacije ugovora kod javnog beležnika.

Vrednost investicije je 400.000 evra, a privrednik ima nameru da zaposli 40 radnika. Otuđenje zemljišta u Bloku 41 i 43, doprineće stvaranju još boljih privrednih uslova za dobrobit naših sugrađana. Nije slučajnost što je Kikinda interesantna investitorima, istakao je gradonačelnik Nikola Lukač.

 

-U proteklih deset godina stvaramo poslovni ambijent. Efikasna i brza gradska uprava koja će odgovoriti na sve zahteve domaćih i stranih investitora, izgradnja brze saobraćajnica od Sombora do Kikinde, koja je osmeh Srbije, i opremljene industrijske zone doveli su do toga da je naša sredina sve privlačnija za ulaganje. Konačno postajemo tranzitni grad i ovaj razvojni potencijal moramo da iskoristimo. Sve navedeno opredeliće mlade da ostanu i da se vrate u rodni grad gde će stvarati i podizati porodicu. Sa privrednicima iz našeg grada i zemlje izgradili smo partnerski odnos, tako da smo svedoci da privrednici iz Kikinde proširuju svoje kapacitete i zapošljavaju sugrađane. Cilj su nam investitori sa odgovornijim i bolje plaćenim poslovima koji će omogućiti napredovanje. Privredna društva vide perspektivu, dobar ambijent koji je stvoren za bezbedniji i bolji život građana, tako da nije slučajnost da se ulaže u ritejl park, budući „Houm centar“ i druge investicije  – naveo je gradonačelnik Lukač.

Stiglo je pismo o namerama od potencijalnog investitora koji želi da ulaže u Novu  industrijsku zonu, na parceli pored fabrike „Kalcedonija“.

– Ovlašćeni procenitelj Ministarstva finansija procenio je tržišnu vrednosti građevinskog zemljište ukupne površine 3,2 hektara. Procenjena minimalna vrednost je pet evra po kvadratu odnosno minimalna početna vrednost će biti 160.000 evra. Prodaja zemljišta biće javno objavljena uz dostavljane zatvorenih ponuda. Postoji i zainteresovani investitor za parcelu u Industrijskoj zoni „Rasadnik“ koji se bavi metalskom industrijom odnosno proizvodnjom poljoprivredne mehanizacije. Površina najveće od ukupno pet parcela je 6, 3 hektara, minimalna procenjena vrednost je šest evra po kvadratu odnosno 381.978 evra. Grad ne prodaje zemljište samo da bi ga prodao nego je cilj da ono bude u funkciji i nameni za šta je i predviđeno – dodao je član Gradskog veća Saša Tanackov.

Doneta je i odluka o usvajanju srednjoročnog plana Grada Kikinde za period od 2024. do 2026. godine. Ovaj dokument do sada nije postojao, a usklađen je sa planiranim budžetom.

– Suština je praćenje realizacije planiranih projekata i da se u njega unose izmene koje život svakog dana donosi. Važne stvari koje su predviđene Planom razvoja grada već su realizovane u praksi poput fabrike vode, zamene komunalnih instalacija, izgradnja Ritejl parka i drugih sadržaja – kazao je Tanackov.

Strategija razvoja sporta Grada Kikinde sa akcionim planom za period 2024-2030. godine usvojena je nakon rasprave. Član Gradskog veća Dragan Pecarski rekao je da ona obuhvata sve, počev od predškolaca do najstarijih sugrađana, uključujući i aktivne sportiste, kao i plan sanacije sportske infrastrukture koju treba unaprediti.

-U Kikindi je sport prepoznat kao vrhunski i takmičarski. Dokument predviđa pravilan fizički razvoj, pažljivo su definisani infrastrukturni i kadrovski problemi, a posebna pažnja posvećena je sportu za žene i za osobe sa invaliditetom. Zacrtali smo ciljeve koje ćemo, siguran sam, i ostvariti – napomenuo je Pecarski.

Odbornici opozicije imali su zamerke na ovu Strategiju među kojima su naveli postojanje više klubova istog sporta, neslaganje sa izgradnjom trenažnog centra, reaktivaciju klubova. Šef odborničke grupe SNS-a Aleksandar Aćimov i odbornik iste stranke Dušan Popeskov precizirali su da je ulaganje u sport, ulaganje u budućnost i zdravlje dece.

Tačku na raspravu stavio je gradonačelnik Lukač koji je podsetio da se u proteklim godinama ulagalo u sportsku infrastrukturu, naročito u SC „Jezero“ gde su rekonstruisani bazen i teretana, rešen je problem ventilacije u samoj hali.

– Razmišljamo o novoj trenažnoj, ali i sali za borilačke veštine i imamo jasno zacrtane ciljeve. Hala u Mokrinu konačno je pod ingerencijom SC „Jezero“ čime je zaustavljeno njeno propadanje. Dodatno moramo da animiramo decu, sportske stručnjake i klubove jer nam je važno da se što više mališana bavi sportom. Kako ulažemo u sportske objekte u gradu, ulažemo i u seoske klubove i sredine. Fudbalski klubovi, koji su bili potpuno uništeni, u proteklih nekoliko godina dolaze na zdrave osnove i zato je država opredelila da Kikinda dobije novi stadion. Imamo sjajne sportiste i sportske radnike koje treba podržati – zaključio je prvi čovek Grada.

Data je saglasnosti na Statut JP za komunalnu infrastrukturu i usluge „Kikinda“, doneta je odluka o izmenama odluke o tarifi komunalnih taksi i o izradi izmena i dopuna Plana detaljne regulacije za Blok 24 i deo Bloka 46  u Mikronaselju. Prihvaćen je izveštaj o radu gradskog Štaba za vanredne situacije  za prošlu godinu, obrazovan je i imenovan Lokalni saveta roditelja Grada Kikinde za školsku 2023/2024. godinu, kao i rešenja o razrešenju i imenovanju članova pojedinih školskih odbora .

A.Đ.

SKUPLJI AUTOBUSKI PREVOZ

Doneto je rešenje o davanju saglasnosti na odluku Nadzornog odbora JP „Autoprevoz“ o usvajanju  izmene cenovnika usluga prevoza u prigradskom i gradskom saobraćaju. Cene prevoza nisu menjane od 2019. godine i u ranijem periodu nisu usklađivane sa stopom realne inflacije, što je dovelo do toga da su već duži period ispod ekonomski opravdanih. Od 1. aprila za 70 dinara biće uvećane autobuske karte iz Kikinde ka selima, a za 10 dinara između sela.

 

POLITIKA PROSPERITETA

Koalicija oko SNS-a ima politiku, za razliku od drugih partija i organizacija, rekao je odbornik SNS-a Dušan Popeskov.

– Krajem 2013. godine, kada smo sa koalicionim partnerima preuzeli vlast u Kikindi, budžet je bio 2,1 milijardu dinara od čega je zaduženje bilo 950 miliona dinara. Danas je budžet 3,5 milijardi dinara. Za ovih 11 godina borili smo se da se sa 11.000 nezaposlenih dođemo na 2.000, da se izgrade nove industrijske zone i da dođu nove fabrike, da škole i javne institucije budu obnovljene i dostojne 21. veka. Podrška od 15.800 glasova dobijenih na prethodnim izborima govori o našem radu i trudu.

 

 

 

IMG-816ac457bba574864feccfc615349f2b-V

Sajanskim poljoprivrednicima predstavljene subvencije i konkursi

Aleksandra Djuran March 19, 2024

Za poljoprivrednike je organizovano predavanje na temu konkursa za dodelu subvencija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ali i o ažuriranju podataka u e agraru. Ovim povodom u Sajanu su bili posetiti Atila Juhas, državni sekretar pomenutog Ministarstva i dr Viktor Molnar, direktor Fonda za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine. Ovom prilikom istaknuto je da je ove godine budžet pomenutog Ministarstva 105 milijardi dinara, što je i najveći iznos u protekloj deceniji, povećan je iznos za subvencije na 18.000 dinara po hektaru, a u toku je prijava i obnova gazdinstava.

Raspisan je konkurs za tov junadi, za podnošenje kredita za subvencionisane kamate koji su dostupni preko komercijalnih banaka, IPARD i podnose se zahtevi za direktna plaćanja. Smatram da smo ovim budžetom zadovoljili sve potrebe proizvođača – rekao je Atila Juhas.

Dr Viktor Molnar rekao je da je Pokrajina ove godine izdvojila 1,5 milijardu dinara za lokalne samouprave, dok je 1,3 milijardu opredeljena za konkurse za poljoprivredne proizvođače.

-Ove godine konkursi za poljoprivrednike raspoređen je u tri velike grupe za kupovinu mašine i opreme i to za: stočarsku proizvodnju, biljnu proizvodnju i za preradu. Investicija se, pošto se odobre sredstva, realizuje u roku od 60 do 90 dana – istakao je dr Molnar.

 

saobracajna+policija+(2)

Poginuo vozač na putu Kanjiža – Horgoš

Aleksandra Djuran March 18, 2024

Muškarac star 56 godina poginuo je u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u subotu u poslepodnevnim satima na putu Kanjiža – Horgoš. Do nesreće je došlo, najverovatnije, zbog neprilagođene brzine s obzirom na to da da je preminuli, koji je i upravljao vozilom udario u zaštitnu ogradu i na mestu ostao mrtav.  Teške telesne povrede zadobila su tri , a lakše dve osobe u  sedam nezgoda koje su se za vikend dogodile na  području Policijske uprave Kikinda. Procenjena materijalna šteta procenjena je na 571.000 dinara.

Zbog neprilagođene brzine dogodile su se tri, zbog radnje vozilom dve , a zbog neustupanja prvenstva prolaza, kao i zbog propusta vozača usled lošeg psihološkog stanja, nepažnje, rasejanosti do godila se po jedna saobraćajna nezgoda.

 

Zbog učinjenih prekršaja protiv 38 učesnika u saobraćaju podneti su prekršajni postupci i izdato je 159 prekršajnih naloga. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci iz vožnje su isključena 23 vozača od kojih je sedam zadržano do 12 sati s obzirom na to da su imali više od 1,20 promila alkohola u krvi.

Otkriveno je i 76 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, isti je broj ostalih prekršaja, dok je zabeleženno i 24 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine.

 

432431006-802526765241459-7931695238039652204-n

Za rekonstrukciju i osavremenjavanje foajea Kulturnog centra 10 miliona od Ministarstva kulture

Aleksandra Djuran March 18, 2024

Kulturnom centru Ministrstvo kulture na ovogodišnjem konkursu „Gradovi u fokusu“  opredelilo je 10 miliona dinara za rekonstrukciju i osavremenjavanje foajea i pretvaranje u galerijski prostor.

Projekat pod nazivom „JAKI! – Jačanje kulturnih kapaciteta Kikinde“, u petoj fazi obnove ove ustanove kulture, obuhvata rekonstrukciju i osavremenjavanje foajea Kulturnog centra Kikinda i pretvaranje u galerijski prostor. U prethodnoj fazi adaptacije ovog važnog objekta kulture, rekonstruisani su krov i fasada Kulturnog centra, što je Ministarstvo podržalo sredstvima od 18 miliona dinara.

Ministarstvo je putem konkursa „Gradovi u fokusu“, koji je započeo 2016. godine, do sada finansiralo 169 projekata sa milijardu i 657hiljada dinara, čime se nastavlja sa obnovom kulturnih centara, muzeja, biblioteka, arhiva, čime će, u najvećem broju slučajeva decenijama devastirani objekti dobiti novi sjaj i mogućnost da se održavaju kulturni programi najrazličitijih formi, a građani nove i moderne prostore za kulturni sadržaj.

A.Đ.

zgrada-mikronaselje

Grafiti u Kikindi posledica opozicione kampanje mržnje: Sramno targetiranje aktivista i simpatizera SNS

Jelena Trifunović March 17, 2024

Još jedan u lančanom nizu incidenata koji su posledica direktne kampanje mržnje koju sve agresivnije vodi opozicija i njeni ideolozi, dogodio se danas u Kikindi.

Na dan kada Srbija obeležava dve decenije od stravičnog pogroma nad svojim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji, nezapamćen u novijoj istoriji, na sraman i vulgaran način nastavljena je kampanja protiv predsednika Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke.

U zgradi u Partizanskoj ulici u Mikronaselju danas su osvanule poruke sramotnog sadržaja sa ilustracijom, ispisane na ulazu u zgradu, kao i na vratima stanova u kojima žive članovi i simpatizeri Srpske napredne stranke.

Na ulazu u višespratnicu u kojoj stanuje više aktivista Srpske napredne stranke ispisano je „SNS krvopije JBT-i se svi sa Vučkom i Anuškom”, dok je na vratima više od pet stanova plavim markerom iškrabano „Vučiću pe*eru”.

Da ovakvo targetiranje pristalica politike predsednika Vučića i Srpske napredne stranke ne može biti slučajno, potvrdili su nam u razgovoru stanari sa kojima smo pričali.

– Ne krijem svoje političko opredeljenje niti imam razloga da se bilo čega stidim. Sa kojim pravom neko piše po mojim vratima i obeležava nas, da li je cilj da se u svom gradu i svojoj zgradi osećam nebezbedno. Nadamo se da će se počinioci biti pronađeni- prokomentarisao je jedan od stanara.

Ovaj incident je još jedan u nizu napada na aktiviste i simpatizere SNS, nakon što gotovo svakodnevno opozicioni ideolozi pozivaju na nasilje i obračunavanje sa onima koji misle drugačije.

– Danima svedočimo brutalnim napadima na aktiviste naše stranke. Razbiti glavu ženi na ulici jer je nosila ranac na kojem piše Aleksandar Vučić je monstruozno. Da oni koji se kunu u borbu protiv nasilja razbijaju glavu i verbalno zlostavljaju ljude na ulici, videla je cela Srbija i svet! Danas su se takvi obrušili na privatnu imovinu naših sugrađana, pokazavši da nismo sigurni ni iza zaključanih vrata- istakla je za kikindski.rs, povodom ovog vandalizma, predsednica Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kikindi Stanislava Hrnjak.

Policija je obavila uviđaj, nakon čega se očekuje da će vinovnici ovog huliganskog ispada biti privedeni pravdi.

Očigledno da opozicioni jurišnici koji žele pustošenje i razaranje Srbije, svoje nasilje nastoje da pokažu kao normalno i prihvatljivo dajući sebi pravo da uništavaju tuđu imovinu. Podmukla kampanja dehumanizacije predsednika Aleksandra Vučića i svih pristalica SNS poprima sve šire razmere sa ciljem izazivanja meteža, razdora i spirale mržnje ne bi li na talasu takvog terora došli na vlast.

Podsetimo, proteklih dana je progon doživela aktivistkinja SNS Jelena Milosavljević na Banovom Brdu, a 12. marta je na Terazijama napadnuta Slavica Vujačić, takođe aktivistkinja SNS, zbog toga što je nosila ranac sa natpisom „Aleksandar Vučić”. Potom je na Voždovcu, od strane opozicionara, usledilo faktičko hapšenje aktivista SNS dok su obilazili svoje članove, predstavljeno kao navodno „građansko hapšenje”. Nijedan od ovih napada i incidenata niko od čelnika opozicije nije osudio!

U nameri da po svaku cenu dođu na vlast, opoziciona kamarila ne preza od linčovanja ljudi samo na osnovu drugačijeg političkog opredeljenja.

 

STEPA-FOTOGRAFIJA-(2)

dr Milorad Stepanov, slikar i profesor: Ravnica oblikuje ritam koji nosim u sebi

Jelena Trifunović March 17, 2024

Profesor na visokoj školi za obrazovanje vaspitača dr Milorad Stepanov predstavljao je našu zemlju na prestižnoj izložbi World Art Expo u Seulu. Dela kojima se predstavio su „Plavi kanal”, „Vrtlog” i „Panonska bara”. „Plavi kanal” je rađen u kombinovanoj tehnici, i to delo je je jedno od onih  – kako se navodi u obrazloženju selektora, Udruženja likovnih umetnika Srbije – koje na najbolji način predstavlja ovdašnju kulturu i odgovara propozicijama izložbe, a to su pospešivanje tržišta za savremene forme umetničkih dela na internacionalnom nivou. Stepanov je proteklih godina izlagao u prestižnim galerijama u našoj zemlji, u Nišu, Novom Sadu, Beogradu, Šapcu, i – kako sam navodi – u pitanju je aktivna, ali i probrana izložbena delatnost.

Jednu takvu izložbu će uskoro moći da vide i Kikinđani. U okviru obeležavanja sedam decenija ovdašnje Visoke vaspitačke škole, kao i dvodecenijskog staža profesora Stepanova u ovoj ustanovi, kikindski Narodni muzej će na leto predstaviti neka od njegovih dela. Inače, svoje slobodno vreme profesor Stepanov provodi u prirodi, u ataru i na obližnjim vodotokovima, gde se ne bavi samo ribolovom, koji mu je omiljeni hobi, već i oslikava banatske prizore.

Šetnje i vožnje biciklom po ataru, kao i kanalski ribolov su Vam česti motivi. Reklo bi se da ste Vašim slikama ravnice svesno udahnuli valere i teksturu. Može li se podvući jasna granica šta je od tih elemenata arhetipski momenat, a šta formalni  i izbor uslovljen Vašim likovnim obrazovanjem?

– Gotovo svakodnevno sam, kako to i objavljujem na društvenim mrežama, tamo-amo po kikindskom ataru, u vožnji do izglednih mesta za ribolov. U poslednje dve-tri godine moji izlasci su više prirodnjačko – slikarski,  naposletku i ribolovački.  Dakle, puno šetnje. Najčešće ribu tražim, pecam (ali i vraćam nazad u vodu). Ujedno je to i način koji me je naposletku i opredelio za mušičarski ribolov, ne toliko tipičan za ravničarske vode. Kada su u pitanju prepoznatljivi likovni elementi u mojim radovima, čini mi se da nekako slikarski” i crtam, linije grupišem ili razređujem, intenziviram manje ili više takvu grupu u površinu, otuda valjda i pomenuta tekstura. Naravno, za ovo poslednje (teksturu) bitan je i izbor podloge, koja je potrebno da bude „provocirajuća”. Nekada je to slučajno pronađeni otpadni karton ili platno, a često namenski fabrički struktuirane proizvodene podloge za potrebe umetničkog izražavanja. Arhetipski je motiv. To je u većini slučajeva ravnica u kojoj sam rođen, odrastao, i u kojoj profesionalno i nadalje živim i stvaram. Naravno da formalno obrazovanje ima značajnu ulogu, ali ipak ono nije uvek presudno. Moje „vizuelno mišljenje” (Rudolf Arnhajm) vezano je za pomenuti „arhetipni” prostor ravnice kao i njene fenomenološke pojavnosti. Ravnica je indukovala oblike i ritmove koje nosim u sebi kao i u svojoj, nadam se prepoznatljivoj, likovnoj artikulaciji.

Imate dve magistrature. Magistrirali ste, a potom 2013. i doktorirali na slikarstvu, a pre toga 1994. magistrirali na reustauraciji štafelajnog slikarstva. Jedno vreme ste se bavili i restauracijom, ali ipak ste najviše okrenuti slikarstvu. Da li je prirodno za umetnika da želi da se samostalno izrazi, a ne da ide tragom prethodnika, kao što je to bilo dok ste se bavili restauracijom?

– Magistrirao sam na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, 1991. godine u klasi prof. Vojislava Todorića. Takođe na slikarskom odseku na osnovnim, u to vreme petogodišnjim studijama, od juna do oktobra svake godine u vreme školskog raspusta obavezno sam odlazio „na teren” u svojstvu saradnika Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda i bio deo ekipe poznatog slikara i restauratora Radomana Gašića, koja je tada radila u kontinuitetu na zaštiti i konzervaciji nekih od naših najznačajnijih srednjovekovnih spomenika poput crkve u Arilju, Dečanima, manastiru Blagoveštenja Rudničkog, a 1994. godine sam magistrirao sa temom: „Čišćenje premaza i nanosa sa slika na drvetu iz našeg kulturnog nasleđa”, kod rodonačelnika naše savremene konzervacije i restauracije prof. Milorada Medića a na Fakultetu primenjene umetnosti u Beogradu i Narodnom muzeju u Beogradu gde sam kratko i radio. Slikarski rad nikad nisam zapuštao, dakle ni u vreme intenzivnijeg restauratorskog rada. Ovde mislim naročito na  svakodnevno crtanje i beleženje, svojevrsnih pogleda „iznutra”, koje sam praktikovao čak i na sednicama Stručno-naučnog veća u Visokoj školi u kojoj radim poslednjih dvadesetak godina. Mišljenja sam da i najsamosvojniji umetnici nose neki trag prošlosti, prethodnika, jer smatram da ništa ne počinje samo od nas (moja slobodna parafraza Karla Gustava Junga i  postavke „kolektivno nesvesnog”!).

Crnobarska slatina i endemska biljka tvrdolisnica su česte na Vašim slikama. Koliko sebe smatrate zavičajnim, a koliko slikarom opštih motiva?

-U pitanju je Limmonium Gmelini, jedna je od tipičnih slatinskih ali i mediternaskih vrsta koja je deo mog „kofera sećanja” a danas i podsećanja, koliko o specifičnosti odrastanja na crnobarskom salašu, pored pomenute slatine kod babe i dede po majčinoj strani, tokom letnjih i zimskih ferija, toliko i o mom istraživačkom delu doktorskog umetničkog projekta, finalizovanog uspešnom odbranom, 2013. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, kod mentora prof. Jovana Sivačkog. Naziv umetničkog projekta (izložbe) i prateće pisane teze je „Slatina kao problemsko sagledavanje mesta uloge i značaja boje i hromatskih odnosa u slikanju pejsaža ravnice”.

Oslikavali ste i riblje konzerve, ponovo ih naseljavali ribama, kakvu simboliku nose ti radovi?

– Oduvek sam voleo mikrosvetove kako u sopstvenim detinjim igrama, tako i u umetničkom stvaranju koje je, bar po mom mišljenju, neophodno da poseduje elemente „igre” (setite se Džozefa Kornela ili srednjovekovnih minijaturista). Ponekad, kada pređe u rutinu, to sad vidim, mali format i sputava „slikarski zamah” i potpuniji stvaralački izraz. Zato se danas često „širim” prema trenutnim produkcijskim mogućnostima na veće formate, naravno tek kada imam šta da (po)kažem, u smislu „glasnosti”. Poslednji ciklus slika nastao je upravo na licu ili naličju, odbačenih i rashodovanih starih platna i panoa, pronađenih u ostavi VŠSSOV-a. Konzerve su ujedno kao i stara odbačena i ruinirana platna, jedan vid sopstvenog pristupa „reciklaži”, otprilike: za manje smeća, a više invencije, nove upotrebe, nadgradnje, najpre one autorske, kreativne i umetničke.

Kad od tih odbačenih panoa pravite nova umetnička dela, da li su to odjeci restauratorstva u vašoj poetici?

-Ne, to je čak možda i jedan „otpor” restauratorstvu, otprilike kao nekakvo „anti-restauratorstvo” u podsvesti, dakle čin stvaranja koji „oslobađa” učeno i naučeno, a opet ga kao i svojevrsnu reinterpretaciju i pamti. Tako je valjda, oduvek sa odnosom savremeno – tradicionalno – moderno.

Bavite se pedagoškim radom već dve decenije na našoj Visokoj vaspitačkoj školi. Koliko su današnji studenti zainteresovani za likovnu umetnost s obzirom na to da živimo u eri multimedija i savremenih tehnologija?

– Po službenoj dužnosti, etici i nastavnim sadržajima moja uloga je da ih čujem, podstičem, osnažujem na slobodno i kritičko mišljenje i podržim koliko znam i umem. Moja procena je da su malo zainteresovani, ali uvek u svakoj generaciji ima izuzetaka. Negde smo pogrešili u metodici sveukupnog vaspitanja i obrazovanja kada je u pitanju (naročito savremena) umetnost.

O Vašem stvaralaštvu snimane su dokumentarne emisije. Može li se doživeti likovna umetnost u potpunosti putem ekrana ili je neposredni kontakt presudan u dobijanju kompletne slike o nekom delu i umetniku?

– Za nekoliko televizijskih reditelja i novinara je iz nekog razloga moj rad bio izazovan: Gorana Kovačića iz Beograda, Srđana Arsenijevića iz Novog Sada, Slobodana Novakovića iz Beograda, Sretena Kiurskog iz Kikinde… Ekran (televizijski, kompjutera, telefona) je po mom mišljenju, samo mogući uvod u likovno delo i pretpostavljenu dalju komunikaciju i recepciju, koja nije uvek obavezna. Neposredan kontakt, bar za mene, je neophodan i prvenstven, veoma ličan čin i tek u takvim situacijama doživljaj je potpun.

Ima li po Vama Kikinda kvalitetne izložbene prostore i šta bi po tom pitanju eventualno moglo da se unapredi?

-Po mom mišljenju, izložbenih prostora nikad dosta. Ima ih ali nisu dovoljno posećeni. Ostaje pitanje za uposlene u galerijama, ali i potencijalnu publiku: zašto?

Nemanja Savić

 

 

solarna-elektrana

Kikinda primamljiva sredina za solarne elektrane i vetroparkove

Aleksandra Djuran March 16, 2024

Ako se planovi investitora, kompanije „MT-KOMEKS“ ostvare, solarna elektrana u Kikindi, B2 Sanspot,  počeće da radi do juna. Od ideje do realizacije bilo je potrebno da prođe od godinu do dve godine, piše portal E – kapija. Miloš Kostić, direktor „MT-KOMEKSA“ napominje da je za solarnu elektranu u Kikindi, građevinska dozvola  dobijena u decembru prošle godine, a radovi su počeli polovinom januara.

– Uskoro stižu solarni paneli i očekujem da će radovi na elektrani biti gotovi krajem aprila, početkom maja – najavljuje Kostić i dodaje da investicija finansirana jednim delom sredstvima investitora, uz veći deo bankarskih kredita.

 

 

Kostić kaže da je zadovoljan brzinom dobijanja svih potrebnih dozvola, ali napominje da su na vreme počeli sa svim procedurama.

– Projekat smo započeli krajem 2021. godine, tako da će proći nešto više od dve godine od ideje do realizacije. Kako smo na vreme započeli sve procedure, prošli smo redovne procedure onda kada nije bilo toliko zahteva u obradi – zaključuje Kostić.

U proteklih godinu dana veliki broj investitora bio je zainteresovan za ulaganje u zelenu energiju. Za to se koristi najneplodnije poljoprivredno zemljište, čime dobija posebnu namenu uz dodatni benefit – proizvodnju zelene struje, rekao je član Gradskog veća Saša Tanackov. Tako je u planu i izgradnja  vetroparka koji će zauzimati površinu od oko 469 hektara, nalaziće se na ulazu u Kikindu odnosno između Bašaida i Banatske Topole i to: od Banatske Topole oko 2,2 kilometara, od Bašaida oko četiri, a od Kikinde oko 20 kilometara. Površina obuhvaćena Planom detaljne regulacije je 527 hektara.

 

-Vetrogeneratori prema planu će dostizati maksimalnu visinu od 240 metara, odnosno dužina rotora biće do 160 metara. Projekat razvijaju dve francuske kompanije „IEL“ i „Akuo Enerdži“. Vetroelektranu će činiti ukupno 15 vetrogeneratora pojedinačne snage 5,5 megavata. Maksimalna visina vetrogeneratora je 240 metra, ukupna instalisana snaga je oko 85  megavata, a ukupna investicija je oko 120 miliona evra – saznajemo od Tanackova.

Merenja vetra na lokaciji su rađena opremom za merenje Lidar, laserom koji obavlja merenja na značajnim visinama od 250 metara i mernim stubom visine 125 metara. Merenja sa Lidar-om  obavljena su u prethodne 2,5 godine, a merni stub je postavljen tokom leta 2018.

-Merenja su potvrdila izbor vetroegeneratora snage 5,5 megavata koja predstavlja najsavremeniju tehnologiju i biće jedinstvena u Srbiji. Pored vetroelektrane, obaviće se  i rekonstrukcija postojećih atarskih puteva počevši od Bašaida u pravcu Nove Crnje,  a izgradiće se i dalekovod 110 kkilovata za potrebe priključenja vetroelektrane na prenosni sistem – kaže Saša Tanackov.

A.Đ.

PROŠIRENJE SAJANSKE SOLARNE ELEKTRANE

Fotonaponska, odnosno solarna, elektrana u Sajanu izgrađena je četvrta u Srbiji, a druga u Vojvodini.  Investiciju je realizovala novosadska kompanija „Grinko ekopark“ na 150 hektara zaparložene zemlje najlošijeg kvaliteta, a  solarni park procenjen je na 60, 70 miliona evra.

-Solarna elektrana u Sajanu projektovana je, na 986 kilovata, odnosno jedan nepun megavat. Vlasnici žele da prošire kapacitet, međutim, najpre je neophodno regulistai uslove iz oblasti zaštite životne sredine jer je u neposrednoj blizini stanište velike droplje – precizirao je Saša Tanackov.

SEDNICA SREDNJOSKOLCI (1)

Zakazana 35. sednica lokalnog parlamenta

Aleksandra Djuran March 15, 2024

Sednica Skupštine grada, 35. po redu, biće održana u utorak s početkom u 10 časova. Odbornici će razmatrati 19. tačaka dnevnog reda, saznajemo od predsednika gradske Skupštine Mladena Bogdana. Između ostalog je i donošenje odluke rešenja o otuđenju katastarske parcele  u Kikindi  iz javne svojine. Reč je neizgrađenom građevinskom zemljište u građevinskom području. Prema izveštaju o proceni tržišne vrednosti građevinsko zemljište ukupne površine 31.982 metara kvadratnih čija je početna cena 160.000 evra. Katastarska parcela se otuđuje radi izgradnje proizvodno poslovnih objekata malih i srednjih preduzeća čija delatnost ne proizvodi buku, vibracije i zagađenja. Rok za izgradnju i puštanje u rad objekta je tri godine od dana solemnizacije ugovora kod javnog beležnika. Vrednost investicije je 400.000 evra, a privrednik ima nameru da zaposli 40 radnika.

-Otuđenje zemljišta u Bloku 41 i 43, Industrijska zona kod ŽAK-ovog stadiona, može da doprinese stvaranju još boljih privrednih uslova za dobrobit naših sugrađana. Više o ovoj tački dnevnog reda govorićemo na sednici lokalnog parlamenta – rekao je Bogdan.

Donošenje odluke o usvajanju srednjoročnog plana Grada Kikinde za period od 2024. do 2026. Godine i Strategije razvoja sporta Grada Kikinde sa akcionim planom za period 2024-2030 takođe su uvrštene u predstojeće zasedanje.

– Razmatraće se i donošenje rešenja o davanju saglasnosti na odluke Nadzornog odbora JP „Autoprevoz“ o usvajanju  izmene cenovnika usluga prevoza u prigradskom i gradskom saobraćaju. Cene prevoza nisu menjane od 2019. godine i u ranijem periodu nisu usklađivane sa stopom realne inflacije, što je dovelo do toga da su već duži period ispod ekonomski opravdanih – pojasnio je Mladen Bogdan.

Biće reči i o davanju saglasnosti na Statut JP za komunalnu infrastrukturu i usluge „Kikinda“,  odluci o izmenama odluke o tarifi komunalnih taksi, kao i donošenje odluke o izradi izmena i dopuna Plana detaljne regulacije za Blok 24 i deo Bloka 46  u Mikronaselju,  izveštaju o radu gradskog Štaba za vanredne situacije Grada Kikinde za 2023. Godinu, o obrazovanju i imenovanju Lokalnog saveta roditelja Grada Kikinde za školsku 2023/2024. Godinu, kao i o rešenjima o razrešenju i imenovanju članova pojedinih školskih odbora .

A.Đ.

1710451839239

Mladi se okreću zdravoj hrani, kaže Nikola Francuski koji uzgaja organske proizvode

Aleksandra Djuran March 15, 2024

Sve je više onih koji se okreću zdravoj ishrani i organskom uzgoju hrane kojim se izbegava upotreba mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja kako bi krajnji rezultat bio ukusan i zdravstveno bezbedan proizvod. Nikola Francuski (21) bavi se promocijom zdravog načina života i organskom poljoprivredom.

-Imam 3,6 ara bašte koju sam rešio da iskoristim na pravi način. Uzgajam povrće i za to koristim prirodna đubriva. Za azot koristim koprivu, za fosfor list od smokve. Kalcijum dajem zemlji kroz pepeo, a on je dobar i za zaštitu luka od štetočina. Sva đubriva su dostupna u prirodi, ali ih treba dozirati – saznajemo od Nikole.

Nekoliko godina unazad želeo je da započne organsku proizvodnju, a prošle je konačno realizovao tu ideju. Kako bi više naučio učlanio se u udruženje „Banatsku leniju“.

-Čim prođe ovo varljivo vreme i mrazevi zasadiću staru sortu krompira „mesečar“, kao i „kraljevsko srce“ koji je kada se preseče plav. Zasnovao sam i jagode „mesečarke“. Imam i staru sortu luka, arpadžike, repe, kupusa i boranije. Kako jedno vadim, drugo sadim. Cilj mi je da ne koristim hibride jer ne mogu da se reprodukuju, nego moraju uvek da se kupuju novi – napominje mladi poljoprivrednik.

Manji deo robe preostane i za prodaju.

-Početnik sam i trudim se da reprodukujem svo voće i povrće u svoju baštu. Najvažnije mi je da za sebe i svoju porodicu proizvedem dovoljno kako bi imali zdravu hranu na stolu. Ukus te hrane potpuno je drugačiji od onog na koji je većina navikla kupujući voće i povrće po supermarketima. Sa novim tehnologijama došli smo do toga da miris i ukus pojedinih namirnica nije kao što je bio ranije – kaže Nikola Francuski.

A.Đ.