кикинда Архиве | Page 269 of 320 | Кикиндски портал

IMG-c41c5393e008fafa514d0f3310586fea-V-(2)

Лифт столица олакшаће боравак особа са инвалидитетом на базенима

Aleksandra Djuran March 19, 2024

Особама са инвалидитетом, захваљујући набавци покретне столице, биће олакшан боравак на базенима СЦ „Језеро“. Поменута столица служи за спуштање особа са инвалидитетом у воду. Од данас је доступна за коришћење на затвореним базенима, сазнајемо од директора Дејана Пудара.

-Столица ће омогућити коришћење свих базенских капацитета нашим суграђанима са инвалидитетом који су наши корисници. Ово је почетак јер нам је жеља да се потрудимо да свим корисницима нашег објекта омогућимо једнаке услове. Направили смо искорак у квалитету, са посебним освртом на суграђане, који, на жалост, нису у могућности да самостално ходају – рекао је Пудар.

Набавка лифта спроведена из буџета СЦ „Језеро“, фактички, из буџета Града Кикинда, што само доказује да локална самоуправа, разуме потребе, како СЦ „Језеро“, тако и свих становника Града Кикинде.

-Током ове године планирамо joш новина које ће побољшати услове боравка на базенима инвалидним особама – навео је Пудар.

Бранкица Мишков, председница Удружења мултипла склероза каже да се особе са инвалидитетом свакодневно суочавају са бројним изазовима.

-Сваки дан је борба и многи се повлаче из друштва што због предрасуда и дискриминације, тако и због архитектонских баријера које су огроман проблем у свим друштвеним заједницама. Неретко је присутан осећај одбачености и неприхватања, а неретко су ту искоришћавање и одбацивање. Удружење мултипла склероза претходних година покушава да подигне свест суграђана о равноправности и потребама особа са инвалидитетом. У нашој мисији имамо несебичну помоћ Дејана Пудара, једног од ретких Кикинђана који нас разуме и труди се да нам омогући што боље услове за коришћење базена – рекла је Бранкица Мишков и закључила да лифт столица за инвалиде враћа достојанство и додаје да се радује новим помагалима за особе са инвалидитетом.

А.Ђ.

Одборници изгласали продају две парцеле у индустријским зонама: Све привлачнији инвеститорима

Aleksandra Djuran March 19, 2024

Већином гласова на 35. седници Скупштине града донето је решење о отуђењу катастарске парцеле у Кикинди из јавне својине. Реч је неизграђеном грађевинском земљиште у грађевинском подручју. Катастарска парцела се отуђује ради изградње производно пословних објеката малих и средњих предузећа чија делатност не производи буку, вибрације и загађења. Рок за изградњу и пуштање у рад објекта је три године од дана солемнизације уговора код јавног бележника.

Вредност инвестиције је 400.000 евра, а привредник има намеру да запосли 40 радника. Отуђење земљишта у Блоку 41 и 43, допринеће стварању још бољих привредних услова за добробит наших суграђана. Није случајност што је Кикинда интересантна инвеститорима, истакао је градоначелник Никола Лукач.

-У протеклих десет година стварамо пословни амбијент. Ефикасна и брза градска управа која ће одговорити на све захтеве домаћих и страних инвеститора, изградња брзе саобраћајница од Сомбора до Кикинде, која је осмех Србије, и опремљене индустријске зоне довели су до тога да је наша средина све привлачнија за улагање. Коначно постајемо транзитни град и овај развојни потенцијал морамо да искористимо. Све наведено определиће младе да остану и да се врате у родни град где ће стварати и подизати породицу. Са привредницима из нашег града и земље изградили смо партнерски однос, тако да смо сведоци да привредници из Кикинде проширују своје капацитете и запошљавају суграђане. Циљ су нам инвеститори са одговорнијим и боље плаћеним пословима који ће омогућити напредовање. Привредна друштва виде перспективу, добар амбијент који је створен за безбеднији и бољи живот грађана, тако да није случајност да се улаже у ритејл парк, будући „Хоум центар“ и друге инвестиције – навео је градоначелник Лукач.

Стигло је писмо о намерама од потенцијалног инвеститора који жели да улаже у Нову индустријску зону, на парцели поред фабрике „Калцедонија“.

– Овлашћени проценитељ Министарства финансија проценио је тржишну вредности грађевинског земљиште укупне површине 3,2 хектара. Процењена минимална вредност је пет евра по квадрату односно минимална почетна вредност ће бити 160.000 евра. Продаја земљишта биће јавно објављена уз достављане затворених понуда. Постоји и заинтересовани инвеститор за парцелу у Индустријској зони „Расадник“ који се бави металском индустријом односно производњом пољопривредне механизације. Површина највеће од укупно пет парцела је 6, 3 хектара, минимална процењена вредност је шест евра по квадрату односно 381.978 евра. Град не продаје земљиште само да би га продао него је циљ да оно буде у функцији и намени за шта је и предвиђено – додао је члан Градског већа Саша Танацков.

Донета је и одлука о усвајању средњорочног плана Града Кикинде за период од 2024. до 2026. године. Oвај документ до сада није постојао, а усклађен је са планираним буџетом.

– Суштина је праћење реализације планираних пројеката и да се у њега уносе измене које живот сваког дана доноси. Важне ствари које су предвиђене Планом развоја града већ су реализоване у пракси попут фабрике воде, замене комуналних инсталација, изградња Ритејл парка и других садржаја – казао је Танацков.

Стратегија развоја спорта Града Кикинде са акционим планом за период 2024-2030. године усвојена је након расправе. Члан Градског већа Драган Пецарски рекао је да она обухвата све, почев од предшколаца до најстаријих суграђана, укључујући и активне спортисте, као и план санације спортске инфраструктуре коју треба унапредити.

-У Кикинди је спорт препознат као врхунски и такмичарски. Документ предвиђа правилан физички развој, пажљиво су дефинисани инфраструктурни и кадровски проблеми, а посебна пажња посвећена је спорту за жене и за особе са инвалидитетом. Зацртали смо циљеве које ћемо, сигуран сам, и остварити – напоменуо је Пецарски.

Одборници опозиције имали су замерке на ову Стратегију међу којима су навели постојање више клубова истог спорта, неслагање са изградњом тренажног центра, реактивацију клубова. Шеф одборничке групе СНС-а Александар Аћимов и одборник исте странке Душан Попесков прецизирали су да је улагање у спорт, улагање у будућност и здравље деце.

Тачку на расправу ставио је градоначелник Лукач који је подсетио да се у протеклим годинама улагало у спортску инфраструктуру, нарочито у СЦ „Језеро“ где су реконструисани базен и теретана, решен је проблем вентилације у самој хали.

– Размишљамо о новој тренажној, али и сали за борилачке вештине и имамо јасно зацртане циљеве. Хала у Мокрину коначно је под ингеренцијом СЦ „Језеро“ чиме је заустављено њено пропадање. Додатно морамо да анимирамо децу, спортске стручњаке и клубове јер нам је важно да се што више малишана бави спортом. Како улажемо у спортске објекте у граду, улажемо и у сеоске клубове и средине. Фудбалски клубови, који су били потпуно уништени, у протеклих неколико година долазе на здраве основе и зато је држава определила да Кикинда добије нови стадион. Имамо сјајне спортисте и спортске раднике које треба подржати – закључио је први човек Града.

Дата је сагласности на Статут ЈП за комуналну инфраструктуру и услуге „Кикинда“, донета је одлука о изменама одлуке о тарифи комуналних такси и о изради измена и допуна Плана детаљне регулације за Блок 24 и део Блока 46 у Микронасељу. Прихваћен је извештај о раду градског Штаба за ванредне ситуације за прошлу годину, образован је и именован Локални савета родитеља Града Кикинде за школску 2023/2024. годину, као и решења о разрешењу и именовању чланова појединих школских одбора .

А.Ђ.

СКУПЉИ АУТОБУСКИ ПРЕВОЗ

Донето је решење о давању сагласности на одлуку Надзорног одбора ЈП „Аутопревоз“ о усвајању измене ценовника услуга превоза у приградском и градском саобраћају. Цене превоза нису мењане од 2019. године и у ранијем периоду нису усклађиване са стопом реалне инфлације, што је довело до тога да су већ дужи период испод економски оправданих. Од 1. априла за 70 динара биће увећане аутобуске карте из Кикинде ка селима, а за 10 динара између села.

ПОЛИТИКА ПРОСПЕРИТЕТА

Коалиција око СНС-а има политику, за разлику од других партија и организација, рекао је одборник СНС-а Душан Попесков.

– Крајем 2013. године, када смо са коалиционим партнерима преузели власт у Кикинди, буџет је био 2,1 милијарду динара од чега је задужење било 950 милиона динара. Данас је буџет 3,5 милијарди динара. За ових 11 година борили смо се да се са 11.000 незапослених дођемо на 2.000, да се изграде нове индустријске зоне и да дођу нове фабрике, да школе и јавне институције буду обновљене и достојне 21. века. Подршка од 15.800 гласова добијених на претходним изборима говори о нашем раду и труду.

Сајанским пољопривредницима представљене субвенције и конкурси

Aleksandra Djuran March 19, 2024

За пољопривреднике je организовано предавање на тему конкурса за доделу субвенција Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, али и о ажурирању података у е аграру. Овим поводом у Сајану су били посетити Атила Јухас, државни секретар поменутог Министарства и др Виктор Молнар, директор Фонда за развој пољопривреде АП Војводине. Овом приликом истакнуто је да је ове године буџет поменутог Министарства 105 милијарди динара, што је и највећи износ у протеклој деценији, повећан је износ за субвенције на 18.000 динара по хектару, а у току је пријава и обнова газдинстава.

Расписан је конкурс за тов јунади, за подношење кредита за субвенционисане камате који су доступни преко комерцијалних банака, ИПАРД и подносе се захтеви за директна плаћања. Сматрам да смо овим буџетом задовољили све потребе произвођача – рекао је Атила Јухас.

Др Виктор Молнар рекао је да је Покрајина ове године издвојила 1,5 милијарду динара за локалне самоуправе, док је 1,3 милијарду опредељена за конкурсе за пољопривредне произвођаче.

-Ове године конкурси за пољопривреднике распоређен је у три велике групе за куповину машине и опреме и то за: сточарску производњу, биљну производњу и за прераду. Инвестиција се, пошто се одобре средства, реализује у року од 60 до 90 дана – истакао је др Молнар.

Погинуо возач на путу Кањижа – Хоргош

Aleksandra Djuran March 18, 2024

Мушкарац стар 56 година погинуо је у саобраћајној несрећи која се догодила у суботу у послеподневним сатима на путу Кањижа – Хоргош. До несреће је дошло, највероватније, због неприлагођене брзине с обзиром на то да да је преминули, који је и управљао возилом ударио у заштитну ограду и на месту остао мртав. Тешке телесне повреде задобила су три , а лакше две особе у седам незгода које су се за викенд догодиле на подручју Полицијске управе Кикинда. Процењена материјална штета процењена је на 571.000 динара.

Због неприлагођене брзине догодиле су се три, због радње возилом две , а због неуступања првенства пролаза, као и због пропуста возача услед лошег психолошког стања, непажње, расејаности до годила се по једна саобраћајна незгода.

Због учињених прекршаја против 38 учесника у саобраћају поднети су прекршајни поступци и издато је 159 прекршајних налога. Због вожње под дејством алкохола и психоактивних супстанци из вожње су искључена 23 возача од којих је седам задржано до 12 сати с обзиром на то да су имали више од 1,20 промила алкохола у крви.

Откривено је и 76 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, исти је број осталих прекршаја, док је забележенно и 24 прекршаја прекорачења дозвољене брзине.

432431006-802526765241459-7931695238039652204-n

За реконструкцију и осавремењавање фоајеа Културног центра 10 милиона од Министарства културе

Aleksandra Djuran March 18, 2024

Културном центру Министрство културе на овогодишњем конкурсу „Градови у фокусу“ определило је 10 милиона динара за реконструкцију и осавремењавање фоајеа и претварање у галеријски простор.

Пројекат под називом „ЈАКИ! – Јачање културних капацитета Кикинде“, у петој фази обнове ове установе културе, обухвата реконструкцију и осавремењавање фоајеа Културног центра Кикинда и претварање у галеријски простор. У претходној фази адаптације овог важног објекта културе, реконструисани су кров и фасада Културног центра, што је Министарство подржало средствима од 18 милиона динара.

Министарство је путем конкурса „Градови у фокусу“, који је започео 2016. године, до сада финансирало 169 пројеката са милијарду и 657хиљада динара, чиме се наставља са обновом културних центара, музеја, библиотека, архива, чиме ће, у највећем броју случајева деценијама девастирани објекти добити нови сјај и могућност да се одржавају културни програми најразличитијих форми, а грађани нове и модерне просторе за културни садржај.

А.Ђ.

Графити у Кикинди последица опозиционе кампање мржње: Срамно таргетирање активиста и симпатизера СНС

Jelena Trifunović March 17, 2024

Још један у ланчаном низу инцидената који су последица директне кампање мржње коју све агресивније води опозиција и њени идеолози, догодио се данас у Кикинди.

На дан када Србија обележава две деценије од стравичног погрома над својим сународницима на Косову и Метохији, незапамћен у новијој историји, на сраман и вулгаран начин настављена је кампања против председника Александра Вучића и Српске напредне странке.

У згради у Партизанској улици у Микронасељу данас су освануле поруке срамотног садржаја са илустрацијом, исписане на улазу у зграду, као и на вратима станова у којима живе чланови и симпатизери Српске напредне странке.

На улазу у вишеспратницу у којој станује више активиста Српске напредне странке исписано је „СНС крвопије ЈБТ-и се сви са Вучком и Анушком”, док је на вратима више од пет станова плавим маркером ишкрабано „Вучићу пе*еру”.

Да овакво таргетирање присталица политике председника Вучића и Српске напредне странке не може бити случајно, потврдили су нам у разговору станари са којима смо причали.

– Не кријем своје политичко опредељење нити имам разлога да се било чега стидим. Са којим правом неко пише по мојим вратима и обележава нас, да ли је циљ да се у свом граду и својој згради осећам небезбедно. Надамо се да ће се починиоци бити пронађени- прокоментарисао је један од станара.

Овај инцидент је још један у низу напада на активисте и симпатизере СНС, након што готово свакодневно опозициони идеолози позивају на насиље и обрачунавање са онима који мисле другачије.

– Данима сведочимо бруталним нападима на активисте наше странке. Разбити главу жени на улици јер је носила ранац на којем пише Александар Вучић је монструозно. Да они који се куну у борбу против насиља разбијају главу и вербално злостављају људе на улици, видела је цела Србија и свет! Данас су се такви обрушили на приватну имовину наших суграђана, показавши да нисмо сигурни ни иза закључаних врата- истакла је за kikindski.rs, поводом овог вандализма, председница Градског одбора Српске напредне странке у Кикинди Станислава Хрњак.

Полиција је обавила увиђај, након чега се очекује да ће виновници овог хулиганског испада бити приведени правди.

Очигледно да опозициони јуришници који желе пустошење и разарање Србије, своје насиље настоје да покажу као нормално и прихватљиво дајући себи право да уништавају туђу имовину. Подмукла кампања дехуманизације председника Александра Вучића и свих присталица СНС поприма све шире размере са циљем изазивања метежа, раздора и спирале мржње не би ли на таласу таквог терора дошли на власт.

Подсетимо, протеклих дана је прогон доживела активисткиња СНС Јелена Милосављевић на Бановом Брду, а 12. марта је на Теразијама нападнута Славица Вујачић, такође активисткиња СНС, због тога што је носила ранац са натписом „Александар Вучић”. Потом је на Вождовцу, од стране опозиционара, уследило фактичко хапшење активиста СНС док су обилазили своје чланове, представљено као наводно „грађанско хапшење”. Ниједан од ових напада и инцидената нико од челника опозиције није осудио!

У намери да по сваку цену дођу на власт, опозициона камарила не преза од линчовања људи само на основу другачијег политичког опредељења.

др Милорад Степанов, сликар и професор: Равница обликује ритам који носим у себи

Jelena Trifunović March 17, 2024

Професор на високој школи за образовање васпитача др Милорад Степанов представљао је нашу земљу на престижној изложби Wоrld Art Expo у Сеулу. Делa којимa се представио су „Плави канал”, „Вртлог” и „Панонска бара”. „Плави канал” је рађен у комбинованој техници, и то дело је је једно од оних – како се наводи у образложењу селектора, Удружења ликовних уметника Србије – које на најбољи начин представља овдашњу културу и одговара пропозицијама изложбе, а то су поспешивање тржишта за савремене форме уметничких дела на интернационалном нивоу. Степанов је протеклих година излагао у престижним галеријама у нашој земљи, у Нишу, Новом Саду, Београду, Шапцу, и – како сам наводи – у питању је активна, али и пробрана изложбена делатност.

Једну такву изложбу ће ускоро моћи да виде и Кикинђани. У оквиру обележавања седам деценија овдашње Високе васпитачке школе, као и дводеценијског стажа професора Степанова у овој установи, кикиндски Народни музеј ће на лето представити нека од његових дела. Иначе, своје слободно време професор Степанов проводи у природи, у атару и на оближњим водотоковима, где се не бави само риболовом, који му је омиљени хоби, већ и осликава банатске призоре.

Шетње и вожње бициклом по атару, као и каналски риболов су Вам чести мотиви. Рекло би се да сте Вашим сликама равнице свесно удахнули валере и текстуру. Може ли се подвући јасна граница шта је од тих елемената архетипски моменат, а шта формални и избор условљен Вашим ликовним образовањем?

– Готово свакодневно сам, како то и објављујем на друштвеним мрежама, тамо-амо по кикиндском атару, у вожњи до изгледних места за риболов. У последње две-три године моји изласци су више природњачко – сликарски, напослетку и риболовачки. Дакле, пуно шетње. Најчешће рибу тражим, пецам (али и враћам назад у воду). Уједно је то и начин који ме је напослетку и определио за мушичарски риболов, не толико типичан за равничарске воде. Када су у питању препознатљиви ликовни елементи у мојим радовима, чини ми се да некако сликарски” и цртам, линије групишем или разређујем, интензивирам мање или више такву групу у површину, отуда ваљда и поменута текстура. Наравно, за ово последње (текстуру) битан је и избор подлоге, која је потребно да буде „провоцирајућа”. Некада је то случајно пронађени отпадни картон или платно, а често наменски фабрички структуиране производене подлоге за потребе уметничког изражавања. Архетипски је мотив. То је у већини случајева равница у којој сам рођен, одрастао, и у којој професионално и надаље живим и стварам. Наравно да формално образовање има значајну улогу, али ипак оно није увек пресудно. Моје „визуелно мишљење” (Рудолф Арнхајм) везано је за поменути „архетипни” простор равнице као и њене феноменолошке појавности. Равница је индуковала облике и ритмове које носим у себи као и у својој, надам се препознатљивој, ликовној артикулацији.

Имате две магистратуре. Магистрирали сте, а потом 2013. и докторирали на сликарству, а пре тога 1994. магистрирали на реустаурацији штафелајног сликарства. Једно време сте се бавили и рестаурацијом, али ипак сте највише окренути сликарству. Да ли је природно за уметника да жели да се самостално изрази, а не да иде трагом претходника, као што је то било док сте се бавили рестаурацијом?

– Магистрирао сам на Факултету ликовних уметности у Београду, 1991. године у класи проф. Војислава Тодорића. Такође на сликарском одсеку на основним, у то време петогодишњим студијама, од јуна до октобра сваке године у време школског распуста обавезно сам одлазио „на терен” у својству сарадника Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда и био део екипе познатог сликара и рестауратора Радомана Гашића, која је тада радила у континуитету на заштити и конзервацији неких од наших најзначајнијих средњовековних споменика попут цркве у Ариљу, Дечанима, манастиру Благовештења Рудничког, а 1994. године сам магистрирао са темом: „Чишћење премаза и наноса са слика на дрвету из нашег културног наслеђа”, код родоначелника наше савремене конзервације и рестаурације проф. Милорада Медића а на Факултету примењене уметности у Београду и Народном музеју у Београду где сам кратко и радио. Сликарски рад никад нисам запуштао, дакле ни у време интензивнијег рестаураторског рада. Овде мислим нарочито на свакодневно цртање и бележење, својеврсних погледа „изнутра”, које сам практиковао чак и на седницама Стручно-научног већа у Високој школи у којој радим последњих двадесетак година. Мишљења сам да и најсамосвојнији уметници носе неки траг прошлости, претходника, јер сматрам да ништа не почиње само од нас (моја слободна парафраза Карла Густава Јунга и поставке „колективно несвесног”!).

Црнобарска слатина и ендемска биљка тврдолисница су честе на Вашим сликама. Колико себе сматрате завичајним, а колико сликаром општих мотива?

-У питању је Limmonium Gmelini, једна је од типичних слатинских али и медитернаских врста која је део мог „кофера сећања” а данас и подсећања, колико о специфичности одрастања на црнобарском салашу, поред поменуте слатине код бабе и деде по мајчиној страни, током летњих и зимских ферија, толико и о мом истраживачком делу докторског уметничког пројекта, финализованог успешном одбраном, 2013. на Факултету ликовних уметности у Београду, код ментора проф. Јована Сивачког. Назив уметничког пројекта (изложбе) и пратеће писане тезе је „Слатина као проблемско сагледавање места улоге и значаја боје и хроматских односа у сликању пејсажа равнице”.

Осликавали сте и рибље конзерве, поново их насељавали рибама, какву симболику носе ти радови?

– Одувек сам волео микросветове како у сопственим детињим играма, тако и у уметничком стварању које је, бар по мом мишљењу, неопходно да поседује елементе „игре” (сетите се Џозефа Корнела или средњовековних минијатуриста). Понекад, када пређе у рутину, то сад видим, мали формат и спутава „сликарски замах” и потпунији стваралачки израз. Зато се данас често „ширим” према тренутним продукцијским могућностима на веће формате, наравно тек када имам шта да (по)кажем, у смислу „гласности”. Последњи циклус слика настао је управо на лицу или наличју, одбачених и расходованих старих платна и паноа, пронађених у остави ВШССОВ-а. Конзерве су уједно као и стара одбачена и руинирана платна, један вид сопственог приступа „рециклажи”, отприлике: за мање смећа, а више инвенције, нове употребе, надградње, најпре оне ауторске, креативне и уметничке.

Кад од тих одбачених паноа правите нова уметничка дела, да ли су то одјеци рестаураторства у вашој поетици?

-Не, то је чак можда и један „отпор” рестаураторству, отприлике као некакво „анти-рестаураторство” у подсвести, дакле чин стварања који „ослобађа” учено и научено, а опет га као и својеврсну реинтерпретацију и памти. Тако је ваљда, одувек са односом савремено – традиционално – модерно.

Бавите се педагошким радом већ две деценије на нашој Високој васпитачкој школи. Колико су данашњи студенти заинтересовани за ликовну уметност с обзиром на то да живимо у ери мултимедија и савремених технологија?

– По службеној дужности, етици и наставним садржајима моја улога је да их чујем, подстичем, оснажујем на слободно и критичко мишљење и подржим колико знам и умем. Моја процена је да су мало заинтересовани, али увек у свакој генерацији има изузетака. Негде смо погрешили у методици свеукупног васпитања и образовања када је у питању (нарочито савремена) уметност.

О Вашем стваралаштву сниманe су документарне емисије. Може ли се доживети ликовна уметност у потпуности путем екрана или је непосредни контакт пресудан у добијању комплетне слике о неком делу и уметнику?

– За неколико телевизијских редитеља и новинара је из неког разлога мој рад био изазован: Горана Ковачића из Београда, Срђана Арсенијевића из Новог Сада, Слободана Новаковића из Београда, Сретена Киурског из Кикинде… Екран (телевизијски, компјутера, телефона) је по мом мишљењу, само могући увод у ликовно дело и претпостављену даљу комуникацију и рецепцију, која није увек обавезна. Непосредан контакт, бар за мене, је неопходан и првенствен, веома личан чин и тек у таквим ситуацијама доживљај је потпун.

Има ли по Вама Кикинда квалитетне изложбене просторе и шта би по том питању евентуално могло да се унапреди?

-По мом мишљењу, изложбених простора никад доста. Има их али нису довољно посећени. Остаје питање за упослене у галеријама, али и потенцијалну публику: зашто?

Немања Савић

Кикинда примамљива средина за соларне електране и ветропаркове

Aleksandra Djuran March 16, 2024

Ако се планови инвеститора, компаније „МТ-КОМЕКС“ остваре, соларнa електрана у Кикинди, Б2 Санспот, почеће да ради до јуна. Од идеје до реализације било је потребно да прође од годину до две године, пише портал Е – капија. Милош Костић, директор „МТ-КОМЕКСА“ напомиње да је за соларну електрану у Кикинди, грађевинска дозвола добијена у децембру прошле године, а радови су почели половином јануара.

– Ускоро стижу соларни панели и очекујем да ће радови на електрани бити готови крајем априла, почетком маја – најављује Костић и додаје да инвестиција финансирана једним делом средствима инвеститора, уз већи део банкарских кредита.

Костић каже да је задовољан брзином добијања свих потребних дозвола, али напомиње да су на време почели са свим процедурама.

– Пројекат смо започели крајем 2021. године, тако да ће проћи нешто више од две године од идеје до реализације. Како смо на време започели све процедуре, прошли смо редовне процедуре онда када није било толико захтева у обради – закључује Костић.

У протеклих годину дана велики број инвеститора био је заинтересован за улагање у зелену енергију. За то се користи најнеплодније пољопривредно земљиште, чиме добија посебну намену уз додатни бенефит – производњу зелене струје, рекао је члан Градског већа Саша Танацков. Тако је у плану и изградња ветропарка који ће заузимати површину од око 469 хектара, налазиће се на улазу у Кикинду односно између Башаида и Банатске Тополе и то: од Банатске Тополе око 2,2 километара, од Башаида око четири, а од Кикинде око 20 километара. Површина обухваћена Планом детаљне регулације је 527 хектара.

-Ветрогенератори према плану ће достизати максималну висину од 240 метара, односно дужина ротора биће до 160 метара. Пројекат развијају две француске компаније „ИЕЛ“ и „Акуо Енерџи“. Ветроелектрану ће чинити укупно 15 ветрогенератора појединачне снаге 5,5 мегавата. Максимална висина ветрогенератора је 240 метра, укупна инсталисана снага је око 85 мегавата, а укупна инвестиција је око 120 милиона евра – сазнајемо од Танацкова.

Мерења ветра на локацији су рађена опремом за мерење Лидар, ласером који обавља мерења на значајним висинама од 250 метара и мерним стубом висине 125 метара. Мерења са Лидар-ом обављена су у претходне 2,5 године, а мерни стуб је постављен током лета 2018.

-Мерења су потврдила избор ветроегенератора снаге 5,5 мегавата која представља најсавременију технологију и биће јединствена у Србији. Поред ветроелектране, обавиће се и реконструкција постојећих атарских путева почевши од Башаида у правцу Нове Црње, а изградиће се и далековод 110 ккиловата за потребе прикључења ветроелектране на преносни систем – каже Саша Танацков.

А.Ђ.

ПРОШИРЕЊЕ САЈАНСКЕ СОЛАРНЕ ЕЛЕКТРАНЕ

Фотонапонска, односно соларна, електрана у Сајану изграђена је четврта у Србији, а друга у Војводини. Инвестицију је реализовала новосадска компанија „Гринко екопарк“ на 150 хектара запарложене земље најлошијег квалитета, а соларни парк процењен је на 60, 70 милиона евра.

-Соларна електрана у Сајану пројектована је, на 986 киловата, односно један непун мегават. Власници желе да прошире капацитет, међутим, најпре је неопходно регулистаи услове из области заштите животне средине јер је у непосредној близини станиште велике дропље – прецизирао је Саша Танацков.

Заказана 35. седница локалног парламента

Aleksandra Djuran March 15, 2024

Седница Скупштине града, 35. по реду, биће одржана у уторак с почетком у 10 часова. Одборници ће разматрати 19. тачака дневног реда, сазнајемо од председника градске Скупштине Младена Богдана. Између осталог је и доношење одлуке решења о отуђењу катастарске парцеле у Кикинди из јавне својине. Реч је неизграђеном грађевинском земљиште у грађевинском подручју. Према извештају о процени тржишне вредности грађевинско земљиште укупне површине 31.982 метара квадратних чија је почетна цена 160.000 евра. Катастарска парцела се отуђује ради изградње производно пословних објеката малих и средњих предузећа чија делатност не производи буку, вибрације и загађења. Рок за изградњу и пуштање у рад објекта је три године од дана солемнизације уговора код јавног бележника. Вредност инвестиције је 400.000 евра, а привредник има намеру да запосли 40 радника.

-Отуђење земљишта у Блоку 41 и 43, Индустријска зона код ЖАК-овог стадиона, може да допринесе стварању још бољих привредних услова за добробит наших суграђана. Више о овој тачки дневног реда говорићемо на седници локалног парламента – рекао је Богдан.

Доношење одлуке о усвајању средњорочног плана Града Кикинде за период од 2024. до 2026. Године и Стратегије развоја спорта Града Кикинде са акционим планом за период 2024-2030 такође су уврштене у предстојеће заседање.

– Разматраће се и доношење решења о давању сагласности на одлуке Надзорног одбора ЈП „Аутопревоз“ о усвајању измене ценовника услуга превоза у приградском и градском саобраћају. Цене превоза нису мењане од 2019. године и у ранијем периоду нису усклађиване са стопом реалне инфлације, што је довело до тога да су већ дужи период испод економски оправданих – појаснио је Младен Богдан.

Биће речи и о давању сагласности на Статут ЈП за комуналну инфраструктуру и услуге „Кикинда“, одлуци о изменама одлуке о тарифи комуналних такси, као и доношење одлуке о изради измена и допуна Плана детаљне регулације за Блок 24 и део Блока 46 у Микронасељу, извештају о раду градског Штаба за ванредне ситуације Града Кикинде за 2023. Годину, о образовању и именовању Локалног савета родитеља Града Кикинде за школску 2023/2024. Годину, као и о решењима о разрешењу и именовању чланова појединих школских одбора .

А.Ђ.

Млади се окрећу здравој храни, каже Никола Француски који узгаја органске производе

Aleksandra Djuran March 15, 2024

Све је више оних који се окрећу здравој исхрани и органском узгоју хране којим се избегава употреба минералних ђубрива и средстава за заштиту биља како би крајњи резултат био укусан и здравствено безбедан производ. Никола Француски (21) бави се промоцијом здравог начина живота и органском пољопривредом.

-Имам 3,6 ара баште коју сам решио да искористим на прави начин. Узгајам поврће и за то користим природна ђубрива. За азот користим коприву, за фосфор лист од смокве. Калцијум дајем земљи кроз пепео, а он је добар и за заштиту лука од штеточина. Сва ђубрива су доступна у природи, али их треба дозирати – сазнајемо од Николе.

Неколико година уназад желео је да започне органску производњу, а прошле је коначно реализовао ту идеју. Како би више научио учланио се у удружење „Банатску ленију“.

-Чим прође ово варљиво време и мразеви засадићу стару сорту кромпира „месечар“, као и „краљевско срце“ који је када се пресече плав. Засновао сам и јагоде „месечарке“. Имам и стару сорту лука, арпаџике, репе, купуса и бораније. Како једно вадим, друго садим. Циљ ми је да не користим хибриде јер не могу да се репродукују, него морају увек да се купују нови – напомиње млади пољопривредник.

Мањи део робе преостане и за продају.

-Почетник сам и трудим се да репродукујем сво воће и поврће у своју башту. Најважније ми је да за себе и своју породицу произведем довољно како би имали здраву храну на столу. Укус те хране потпуно је другачији од оног на који је већина навикла купујући воће и поврће по супермаркетима. Са новим технологијама дошли смо до тога да мирис и укус појединих намирница није као што је био раније – каже Никола Француски.

А.Ђ.