иђош

postarka-nada

Иђош је једино место на територији Града које може да се похвали да има поштарку. Нада Танасић (58) разноси пошту својим мештанима и нема куће у селу која је не зна. Занимањем, нимало типичним за жене, почела је да се бави сасвим случајно.

-Почела сам да радим као замена и првобитно је требало да останем месец дана у пошти. За то време мени се посао свидео, ја сам се добро показала, мештани су били задовољни и тако сам остала поштарка пуних 38 година -сазнајемо од Наде.

Као и сваки посао има и лепих и мање лепих тренутака.

-Предност је што сам сваког дана у контакту са људима. Разговарам са мојима Иђошанима о свим темама, неретко чујем добре савете, а за оне који живе сами и понекад су усамљени ту сам да их саслушам. Најлепши тренуци су када младенцима носим телеграме честитке, али и они када се у породици роди принова. Тада и ја учествујем у њиховом слављу и срећи јер од мене добијају телеграме са најлепшим жељама – додаје наша саговорница.

Поштарка Нада радни дан почиње разврставањем поште. Након што заврши овај део посла седа на бицикл и креће да разноси писма.

-Без обзира на то да ли је напољу киша, снег, сунце, ветар пошту достављам бициклом. Сваке четири године добијамо ново превозно средство јер се са њим пређе пуно километара. Моји мештани никада нису имали предрасуде о томе што им пошту носи жена – напомиње поштарка.

На почетку радног века било је пуно више посла.

-Било је пуно више писама које је требало доставити. Само честитки за Нову годину било је пуне две велике вреће. Достављала сам и рачуне, новине и много тога другог, а у Иђошу је било и више становника. Пензија када стигне требало ју је разделити за један дан, а на списку је било 170 пензионера. Нарочито у време инфлације било је важно да се она подели одмах. Тада се радило читав дан, али није било тешко. За две године пуним 40 година стажа и планирам одлазак у пензију – истиче Нада Танасић.

Годину дана радила је и у Кикинди и са колегама поштарима одлично сарађује. Иако је поштарка постала случајно, како каже, сплетом сретних околности, када би могла да бира поново би радила овај посао.

А.Ђ.

1709714927679

У протекле три године значајна средства уложена су у боље услове рада у Основну школу „Миливој Оморац“ у Иђошу. Радови су финансирани из градског буџета и покрајинских секретаријата, а нова опрема добијена је на конкурсима републичких министарстава, истакнуто је приликом посете покрајинске посланице Станиславе Хрњак, градоначелника Николе Лукача и чланице Градског већа Валентине Мицковски овој образовној установи.

-Обишли смо школу и уверили се шта је то урађено, не само у претходне три, него у протеклих десетак година. Адаптиране су учионице, санитарни чворови, кабинети и све што је било потребно. Не постоји разлика у томе да ли је школа на селу или у граду, подједнако се улаже. Ово је била прилика да видимо шта у перспективи треба решавати. Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине ранијих година подржавао је, а потрудићемо се да и даље издваја средства за пројекте који значе нашим школама, те их позивам да аплицирају на конкурсима који ће бити расписани – истакла је Станислава Хрњак.

Градоначелник Никола Лукач навео је да је за три године у иђошку школу уложено 12 милиона динара.

-Када се средства обезбеде заједничким снагама може пуно тога да се уради. Доказ за то је управо школа „Миливој Оморац“. Не постоји ништа лепше од тога него да ђацима обезбедимо боље услове за учење и ненаставне активности. Покрајина, Република и Град улажу у најважније, нашу децу. Сви започети пројекти, али и они који су приоритетни биће подржани – прецизирао је Никола Лукач.

Замена осветљења у фискултурној сали и у згради школе, нови намештај у учионицама, опремање канцеларија за шта је Град издвојио милион, а покрајина 600.000 динара, у 2021. и 2022. години, део су онога што је урађено, рекао је Александар Аћимов, директор школе.

-Захваљујући локалној самоуправи, али и надлежном покрајинском секретаријату у школи имамо боље услове. Прошле године санирани су тоалети за шта је Покрајински секретаријат за образовање определио три милиона динара. Постављени су нови подови у учионицама и ходницима, као и прилазима школи, учионице су, као и ходници, окречени, опремљена је школска библиотека и формиран је кабинет за технику и технологију . За ове намене из градског буџета добили смо 6,8 милиона. У школи је новим рачунарима опремљен информатички што је поклон Министарства образовања – додао је Аћимов.

Фасада на згради је приоритет у наредном периоду и школа ће са овим пројектом конкурисати за средства. Ову образовну установу похађа 122 ђака и сваке школске године има више ученика захваљујући конкурсу који омогућава куповину кућа на селу. Осим из Иђоша у школским клупама је и 12 ученика из Сајана.

А.Ђ.

 

Dani vina 12

Генерални и градски победник 24. „Дани вина“ је Ненад Миладински са црним вином, одлучили су енолози након што су пробали 195 узорака такмичарских вина. Месни победник је, такође са црним вином каберне совињон, удружење винара и виноградара „Шасла“ из Иђоша, које је и организатор покрајинске манифестације.

 

Марко Миркоњ, председник удружења „Шасла“ истиче да су се узорци предавали 7. и 8. фебруара и били су разврстани у пет категорија, по захтеву учесника и то: бело, розе, шилер, црвено и воћно – десертно вино. Белих је било највише, 73 узорка, црних 60, розе 46 и шилера 16. Такмичарска вина пристигла су из свих крајева Војводине: Сремских Карловаца, Темерина, Чоке, Мужље, Чуруга, Долова, Фекетића, Старчева, Иђоша, Кикинде, Нових Козараца и Накова.

– Вина су оцењивале четири комисије сачињене од енолога из Чоке, Темерина, Мужље и Новог Сада. Председник је био Горан Аџић, енолог из Чоке. Доделили смо 40 златних медаља, 64 сребрне и 63 бронзаних медаља. Ове године уручићемо и две плакете за нашим дугогодишњим сарадницима професорима Ђорђу Паповићу и Нади Кораћ са Пољопривредног факултета из Новог Сад– рекао је Миркоњ.

Централна манифестација организује се у суботу, 17. Фебруара. Традиционално у подне  у Дому културе у Иђошу биће освештана такмичарска вина, након чега ће симболично започети орезивање породице Степанов, прошлогодишњих победника. Од 13 сати почеће дегустација вина, а у 14 је додела пехара, медаља и награда.

IMG-e9b4154b147c08bb2f4e4879265cf9e3-V

Душан Ракић, млади сточар из Иђоша бави се козарством. Како напомиње пре седам година интензивно је почео да размишља чиме ће се бавити, а циљ му је био да има свој посао и буде сам себи газда.

-Решио сам да се опробам у узгоју коза и што сам више читао о овој грани сточарства то ми је била занимљивија. Тако сам 2018. године купио 35 јарића расе алпина са којима је све почело – открива нам Ракић.

Тренутно има 75 коза у свом газдинству, а каже да ће зауставити када их буде има стотину и 150.

-Интересантно је и то да се нико у породици пре мене није бавио пољопривредом. Родитељи раде у фирмама, а мене је одувек вукла жеља да се бавим сточарством. Морам да признам да није лако, међутим, када се нешто јако жели у томе се и успе – напомиње Душан.

Своје земље нема и обрадиве парцеле, како би припремио храну за своје стадо, добија по праву пречег закупа. Државне земље је све мање, тако да сточари немају довољно на располагању.

-Храну докупљујем и то су и највећи трошкови. Срећа је па имам своје машине тако да не плаћам услуге припреме и обраде земље, као и скидање усева. Узгајам највише јечам и просо – истакао је наш саговорник.

Избор је пао на алпину која је млечна коза односно даје доста млека. Осим тога за ову расу добијају се  субвенције.

-Субвенције се исплаћују година за годином. За прошлу годину била је 7.000 динара по комаду, а за ову годину, прича се да ће бити 10.000 динара. Свака помоћ је добро дошла јер је узгој скуп и има пуно трошкова. Млеко предајем млекари „Карпе дијем“ са којом сам задовољан јер су испоштовали  сваки договор – напомиње млади пољопривредник.

Ракић додаје и да сматра да је најбоље да козе буду на испаши јер на ливади има свега што им је потребно. Стога се труди да стока што више времена буде на пашњацима. Свака коза у просеку да три литре млека, али треба напоменути да пола године, док је зима, не дају млеко.

struja radovi

Због радова на електро мрежи сутра, 8. фебруара, од 9  до 10 сати без струје ће бити домаћинства у следећим улицама  у Мокрину: Светог Саве (парна страна) од Живице Кодранова до Ивана
Милутиновића, Јове Јовановића Змаја од Живице Кодранова до Ђуре Ђаковића, Ивана Милутиновића од Живице Кодранова до Ђуре Ђаковића, Доситејева Обрадовића од Светог Саве до Златне греде, Светозара Милетића од Светог Саве до Златне греде и Уроша Кузманова од Светозара Милетића до Ђуре Ђаковића.

Истог дана од 11 до 12 часова струје неће бити у Иђошу у улицама Јове Глигорина од Јове Јовановића Змаја до Лазе Костића и Јове Јовановића Змаја од Јове Глигорина до Хајдук Вељкове.

Dani vina 12

Удружење винара и виноградара „Шасла“ из Иђоша организује 24.  „Данe вина“. Учесници такмичења узорке вина могу да предају 7. фебруара од 14 до 20 часова и 8. фебруара  од 12 до 18 сати у просторијама Дома културе у Иђошу или поштом на адресу МЗ Иђош, Светосавска 20, 23.323 Иђош. Узорци вина ће се примати искључиво у наведеним терминима.

Вина која се шаљу поштом обавезно треба да буду у пластичној амбалажи. За учеснике дегустације, који нису чланови Удружења, котизација за учешће износи 500 динара по узорку вина. Предаја узорака  треба да буде у литарским боцама, а у количини од два литра или у три боце од 0,75  литра за сваку врсту вина. На једној боци вина треба налепити етикету или натпис, са именом и презименом произвођача, адресом становања, годином производње вина, као и сорту грожђа од ког је вино произведено. Остале боце узорака се предају без етикете. Узорци вина ће бити разврстани у пет категорија, по захтеву учесника и то: бело, розе, шилер, црвено и воћно – десертно вино.

Оцењиваће се само млада вина из 2023. године. Сваки учесник дегустације може да пријави неограничен број узорака вина. Оцењивање  ће стручна комисија завршити до 10. фебруара.

Централна манифестација организује се 17. фебруара и том приликом ће  моћи да се пробају сва такмичарска вина. Истог дана доделиће се признања и медаље, а биће уручене и награде генералним победницима.

idjos skola 1

У Основној школи „Миливој Оморац“ у Иђошу у току је замена подова у ходницима објекта, као и уређење улаза у саму зграду. Како сазнајемо од директора Александра Аћимова средства за радове обезбеђена су у градском буџету.

-Подови у ходницима нису никада мењани, постављени су приликом изградње школе и били су у изузетно лошем стању. Плочице су старе и добар део је био оштећен. Радовима ћемо умногоме побољшати безбедност ученика јер се постављају неклизајуће плочице које су знатно боље од постојећих који су биле клизаве нарочито уколико пада киша или снег – рекао је Аћимов.

Новац, 3,1 милион динара, је обезбеђен на конту инвестиционог одржава зграде. Средства су довољна за замену плочица у свим ходницима у школи.

-У школу је у протеклим годинама доста улагано, али како желимо да ученицима и запосленима обезбедимо што боље и модерније услове за рад припремили смо документацију неопходну за пројекат енергетске ефикасности. Конкурисаћемо код надлежног Покрајинског секретаријата за средства за пројекат, након чега се надам да ће нам бити одобрен и новац за санацију фасаде на самој школској згради и на сали за физичко васпитање. Када ове радове завршимо школа ће добити потпуно нови изглед и споља и изнутра – открио је наш саговорник.

Школу „Миливој Омораца“ похађа 122 ученика што је више у односу на прошлу када их је било 113 и претпрошлу  годину када је било 109 ђака. Аћимов напомиње да је за већи број ученика заслужан и конкурс Министарства за бригу о селу који додељује средства за куповину кућа младима.

370279725_380321034339564_3008122328792800032_n

Винарија „Кепул“ из Иђоша на највећем сајам вина у југоисточној Европи  „Wine Vision by Open Balkan” одржаном на Београдском сајму освојила је једну златну и две сребрне медаље у конкуренцији око 800 вина из три земље. Најсјајније одличје припало је белом бургундцу, док су сребром награђена и вина пробус и морава. Према речима Јелене Степанов, која заједно са супругом Богданом води винарију, ово је највећи сајам вина на ком су учествовали и још једна је потврда квалитета.

-Осим винара из Србије, на највећој смотри вина у југоисточној Европи, били су и излагачи из Македоније и Албаније. На челу жирија била је Керолајн Гилби, водећи светски познавалац вина из нашег региона, тако да је ово била прилика да и ми, као произвођачи, сазнамо где смо са производњом вина. Вина су оцењивана само онима који су били  излагачи, а овај сајам донео је признања која су нам показала где се наша вина налазе не само у Србији, него и у региону –  истакла је Јелена Степанов.

Вина су оцењивана према Декантеровом систему и у свим категоријама било је мноштво узорака. Овај систем оцењивања највише се користи и најпрецизнији је јер се користи бодовање.

-Манифестација је организована на Београдском сајму, трајала је четири дана и за то време око 600 штандова, међу којима је био и наш, посетило је више хиљада посетилаца. Наше импресије су више него добре. Сајам је одлично организован и имали смо пуну подршку као излагачи, а винарији „Кепул“ и нама као, њеним власницима ово пуно значи јер смо изашли из регионалног, банатског, миљеа – напомиње наша саговорница.

Важно је и упознавање са осталим винаријама, размена искустава, стицање нових контаката, као и да се упореде вина.

-Иако су на такмичарском делу  отвореног Балкана учествовали винари из Србије, Македоније и Албаније, на манифестацији су се представили и произвођачи вина из Хрватске, Бугарске, Мађарске и Црне Горе. Био то фестивал вина читавог Балкана, тако да признања која смо добили имају још већи значај и ми ћемо се потрудити да их искористимо у будућој дистрибуцији вина. Овом приликом желим да се захвалим локалној самоуправи на подршци која нам је помогла да будемо учесници „Wine Vision by Open Balkan”  – напомиње Јелена Степанов.

Степанова додаје и да је бели бургундац из 2022. године, које је и сада добило најсјајније одличје,  до сада већ било награђено више пута. Подсетимо и то да под виноградом Јелена и Богдан имају два хектара и планирају проширење. И без тога највећи су виноградари на територији Града, а њихова вина могу да се пробају у винарији, али и у дегустационој сали у коју позивају све који воле добра вина. Ова година, напомиње Јелена Степанов, била је тешка за виноградаре, али су они задовољни бербом. У току је прерада грожђа у вина и очекује да њихов квалитет буде још бољи.

НАЈБОЉА ИТАЛИЈАНСКА ВИНА

Током фестивала „Wine Vision by Open Balkan” пила и најбоља италијанска вина из свих крајева ове земље. Италијанска агенција за спољну трговину у Србији у сарадњи са представницима највећег светске смотре вина Виниталy и сајмом Веронафиере, а уз подршку Министарства спољних послова и међународне сарадње Италије, у Београд су довели више од 50 најпознатијих италијанских фирми из сектора винске индустрије.

395027071_1747290459073609_344206078028681442_n

Након бројних промоција широм Србије, суграђанин Веселин Мандарин (21) своју поезију представио је и у Немачкој. После Падерборна, где су уприличене четири промоције, у августу је књижевне вечери одржао у Елсену, Шлосу и Дортмунду. Његов првенац „Вечност је крива” објављен је у марту ове године.

– Током једног од мојих путовања у Немачкој, упознао сам колеге пореклом из Србије, који се успешно баве поезијом у Немачкој. Уз њихову подршку, мој рад је представљен тамошњој публици. Постао сам и члан Удружења песника Падерборна које ме је наградило похвалом. Неколико примерака моје збирке песама сада се налази и у Градској библиотеци у Падерборну, у делу страних књижевника. Публика у Немачкој ме је дивно прихватила, свакодневно су стизале похвале и честитке , још увек сам под утисцима. У плану су поновна гостовања, стекао сам доста читалаца и пријатеља. Пресрећан сам што сам имао могућност да свој рад, нашу Србију, Кикинду али и своје родни Иђош, представим у Немачкој- истиче Веселин.

Млади поета припрема другу збирку поезије, а пише и роман. Жели да пружи подршку младима у борби против насиља, али и да допринесе подизању свести о значају културе и образовања.  У току је и рад на позоришној представи у Културно просветном друштву „Миливој Оморац” у Иђошу. Веселин наступа на бројним књижевним вечерима у Београду, а у плану је, открива,  и ангажман у медијима. Активан је и на друштвеним мрежама јер жели да своју поезију приближи што већем броју читалаца.

– Реакција људи је предивна, срећан сам што разумеју оно што радим, и поруку коју шаљем кроз своју поезију. Добио велики број признања и похвала, међу њима је и признање Удружења српских књизевника у Словенији, које је за мене посебно драго. Након великог броја гостовања на телевизијама са националном фреквенцијом, моје друштвене мреже расту из дана у дан и броје велики број пратилаца и љубитеља уметности и писане речи – каже Веселин.

Млади поета од ове јесени је студент кикиндске Високе школе за образовање васпитача. Претходно је студије фармације уписао по жељи родитеља, али своју будућност није видео у тој бранши. Поред поезије и рада са децом, његова велика љубав је и глума.

КРИШОМ ПИСАО ПЕСМЕ

Веселин пише песме од своје дванаесте године. Да осећања, мисли, жеље и стрепње претвара у стихове, све до ове године, нису знали ни родитељи, сестре, родбина, другови, девојка… Спутавала га је, признаје, спознаја да неће наићи на подршку околине. И тако су се песме низале, свеске пуниле, а Веселин је стрљиво чекао прави тренутак када ће обелоданити своје песме.

skola idjos

Иђошка ОШ „Миливој Оморац” прославила је Дан школе организовањем пригодног програма посвећеног Миливоју Оморцу, и радионица у којима су учествовали ђаци и родитељи. Ову образовну установу похађа 122 ученика.

– Ова година значајна нам је јер имамо мали пораст броја ђака, девет их је више него прошле године, а можемо и да се похвалимо улагањима. Од Града смо добили 3,5 милиона за санацију подова, 400.000 динара је уложено у кречење учионица и ходника, стићи ће и нов намештај, очекујемо га почетком наредне године. Од ресорног покрајинског секретаријата смо добили 3,5 милиона за санацију санитарних чворова. У плану је израда пројекта за санацију фасаде – рекао је Александaр Аћимов, директор школе.

Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за образовање и културу честитала је ђацима и наставном кадру Дан школе.
– Драго ми је да сам данас овде и да сам присуствовала дивном програму који је био посвећен Миливоју Оморцу. Једна од вредности за које се борио је мултикултуралност, а ова школа јесте мултикултурална средина. Драго ми је да су са нама покрајинска посланица Јелена Јовановић и директорица Канцеларије за инклузију Рома Љиљана Михајловић- истакла је Мицковска.

У оквиру Дечије недеље, ромска децa од другог до осмог разреда добијају на поклон школски прибор.
– Једини пут излаза из зачараног круга сиромаштва је образовање. Кикинда је локална самоуправа са највише деце која уче ромски језик као изборни предмет са елементима националне културе Рома што нам је важно за очување културе и идентитета – напоменула је Јелена Јовановић, покрајинска посланица.

Школски прибор добиће између 200 и 250 ђака, прецизирао је Жељко Раду, координатор за ромска питања.
– Образовање је најбољи пут за интеграцију у друштво, И то је успех не само ромске заједнице већ и већинског друштва са којим ромска заједница дели живот. Ово је део имплементације Локалног акционог плана усвојеног 2023. године. Начелник округа Мирослав Дучић нам је обезбедио пернице, а Градска управа школски прибор. Прваци су већ добили школски прибор – рекао је Раду.

error: Content is protected !!