иђош

idjos-radovi

Уређење Дома културе, тачније замена крова, најважнија је инвестиција која је реализована прошле године у Месној заједници Иђош.

-Најбитније је било да се кров уради на делу који је био и најкритичнији, а посао је обухватио и део крова старе зграде Задружног дома где су замењени и прозори. Поправљен је и део око оџака где је и највише прокишњавало. Стављени су нови лимови и стари цреп замењен је новим. Орезали смо и стабла чије гране су једним делом биле узрок лошем стању црепова. Зграда је стара и прокишњавала је, тако да су се сада стекли услови да радимо на унутрашњости – истакла је председница Савета МЗ Иђоша Иванка Грујић.

Радови су финансирани у оквиру донације НИС-а вредне два милиона динара, и у оквиру пројекта офарбани су прозори и врата, а саниран је и део фасаде и сам улаз у Дом културе.

-Рестауриран је и споменик у центру села, посвећен жртвама Другог светског рата. Очишћен је и постављене су нове плоче с обзиром на то да су старе почеле да отпадају и нису биле стабилне. Овај посао је важан због безбедности јер се деца често играју у овом делу центра. Од прошле године имамо и нови простор у ком се налази месна библиотека – напомиње наша саговорница.

У протекле три године значајна средства, 12 милиона динара, уложена су у боље услове рада у Основну школу „Миливој Оморац“ у Иђошу. Радови су финансирани из градског буџета и покрајинских секретаријата, а нова опрема добијена је на конкурсима републичких министарстава. Адаптиране су учионице, санитарни чворови, кабинети и све што је било потребно. Прошле године постављени су нови подови у учионицама, ходницима и прилазима школи, учионице су, као и ходници, окречени, опремљена је школска библиотека и формиран је кабинет за технику и технологију .

У плану за ову годину је да се уради други део крова на Дому културе.

 

-Неопходно је заменити део дотрајалих носећих греда и цреп који напукао. Зграду користе сва удружења грађана, а део просторија на спрату је неискоришћен. Идеја је да се у једној од њих отвори кутак за децу, као и да се у делу простора отвори етно соба или мини музеј јер имамо знатан број старих предмета који сведоче о историји села – додала је Иванка Грујић.

УЛИЦЕ И ТРОТОАРИ

У овом месту надају се да ће у наредном периоду пресвучен асфалт у двема улицама.
-Путеви су у добром стању, осим у улицама Змај Јовиној и Карађорђевој. Такође имамо и улицу, Јамурска, која никада није рађена, има земљани пут у дужини од 250 метара, те планирамо и овде да урадимо асфалт -открива наша саговорница.

У плану је и санација тротоара у делу главне улице, испред Дома културе, зграде Лова и дела код цркве. Постоји и иницијатива Иђошана за изградњом неколико паркинг места испред амбуланте Дома здравља.

А.Ђ.

 

 

dani-vina-najava

Mанифестацијa „Дани вина“, 15. фебруара, одржва се, јубиларни, 25. пут. У Удружењу виноградара и винара „Шасла“ из Иђоша сазнајемо да стигло је 185 узорака вина који су оцењени у четири категорије: бело, розе,„шилер“ и црвено вино.

-Енолози из Темерина, Чоке, Новог Сада, Тараша и Мужље одлучили су која су вина најбоља. Душан Адамов из Меленаца са црвеним вином, каберне совињон, понеће титулу генералног победника манифестације. Такође са црвеним вином, каберне совињон, градски победник је Александар Лудајић из Кикинде, док је исто са црвеним вином, декупажом каберне совињона и каберне франка, месни победник је Иван Ђорђев– сазнајемо од Бранислава Бројчина, члана „Шасле“.

Оцењено је 77 узорака белих, 61 узорак црних, 36 розе и 11 је било „шилер“ вина.

На сам дан Светог Трфина, 14. фебруара, део чланова ићи ће у цркву, након чега је планирано кратко дружење у просторијама. Централног дана манифестације, у суботу, 15. фебруара, у 12 сати, у Дому културе биће освећена вина. Након тога домаћини и гости посетиће виноград Жељка Николина и симболично започети резидбу, а од 14 сати у Дому културе биче додељена признања. Дегустација вина трајаће од 12.30 до 17 часова. Програм „Дана вина“ се организује под  покровитељством Града.

А.Ђ.

 

31idjos-zene-5

Чланице удружења жена „Иђош“ пре шест година дошле су на идеју да „оживе“ стари производ, пекмез од лудаје. Иницијатива је потекла након радионица организованих у Регионалном едукативном центру „Банат“ у Зрењанину које су се односиле на брендирање производа специфичних за одређену средину, подсећа Биљана Ђурђулов, председница удружења.

-Наше удружење најпознатије је по прављењу крофни, али ову посластицу није могуће направити да стоји и да буде дуготрајнa. Тада је предложено да то буде пекмез и то од лудаје по којима је наша средина препознатљива. Све смо радо прихватиле ову сугестију и истрајавамо у прављењу пекмеза од бундеве већ шесту годину који је, поред крофни, постао бренд нашег удружења – каже Биљана Ђурђулов.

Производ није заштићен, јер је за овај поступак неопходно доста средстава, али и услови које удружење нема. Ипак, Иђошанкама то није сметало да направе пекмез, који је сигурно бољег квалитета и дуготрајнији од оног који су некада правиле њихове свекрве, мајке и баке.

– Пекмез од бундеве брендиран је захваљујући удруживању са још четири удружења из Лазарева, Белог Блата, Боке, Мокрина и нас из Иђоша. Тако је настала мрежа „Женски диван“. Захваљујући „Дивану“ ми смо брендирале наш производ и продајемо га и преко мреже и непосредно. Пекмез је аутентичан и укус му је другачији. Прави се као и сваки други, али како је бундева захтевна морамо да будемо пажљиви. Лудаја је осетљива биљка и када се кува строго морамо да водимо рачуна приликом мешања, како не би загорела – напомиње наша саговорница.

Бундева мора да се очистити, да се ољушти кора, да се изваде семенке, а затим мора и да се наренда.

-Саме и производимо лудаје, популарне „тамбурице“ које су основни састојак нашег пекмеза. Бундеве садимо у нашим баштама, окопавамо их, заливамо, пазимо. Пошто их наберемо припремимо све за кување и од дела наренданих лудаја направимо пекмез, а део оставимо како би увек имале бундеве за припрему свежег пекмеза током читаве године. Пекмез је осетљив и не може дуго да стоји. Наша Крофнијада не може да прође без овог намаза – појаснила нам је председница иђошког удружења жена.

У промоцији пекмеза од лудаје значајну помоћ удружење има од Туристичке организације града која на многобројним манифестацијама представља овај производ.

 

-На „Данима тикве“ у Сарајеву прошле године, пекмез је био тражен и одлично се продавао. Била сам део ове манифестације и када су домаћини видели да смо из Кикинде, дошли су са намером да купе пекмез од лудаје који су годину дана раније пробали на београдском сајму. Имали смо поруџбину и из Пријепоља где смо слали тегле. За годину дана продамо стотинак теглица – додаје Биљана.

Сви који га пробају, изненађени су укусом, али и задовољни овом посластицом. Иђошанке су осмислиле лого пекмеза и како додају задовољне су потражњом за њиховим производом. Средства која зараде од продаје пекмеза улажу у удружење и у гостовања на манифестацијама.

А.Ђ.

mikluc-gradonacelnik-(2)

Породицу Ивана Миклуца (34) из Иђоша, повређеног у несрећи у чоканској „Аутофлекс ливници“ посетио је градоначелник Младен Богдан. Овом приликом разговарао је са супругом повређеног Сузаном Миклуц и са троје њихове деце. Иван се и даље налази на лечењу у Клиничком центру Војводине и, према речима лекара, очекује га дуг опоравак.

Сузана је првом човеку града говорила о свакодневним изазовима са којима се суочава, укључујући бригу о деци, домаћинству и финансијским тешкоћама које су сада још израженије услед несреће.

-Разумемо колико је тешко носити се са оваквом ситуацијом, посебно када је реч о породици са децом. Град ће бити уз вас и учинити све да помогне да што лакше пребродите овај изазов- поручио је градоначелник Богдан.

Град ће урадити све да породица Миклуц што лакше преброди тешке тренутке и помогне породици.

-Сигуран сам да ће сви који могу такође помоћи. Наши суграђани су увек ту да се нађу другом у тешким тренуцима и невољи. Позивам све људе доброг срца да пруже помоћ овој породици и покажу солидарност, јер заједно можемо постићи доста, а наше мало може значити много – навео је Младен Богдан.

Жиро рачун на који може да се уплати помоћ је : 325-9300707519041-64 Сузана Миклуц.

coka-livnica-(1)

И.М. (34) из Иђоша који је поврђен у чоканској „Аутофлекс Ливници“, након што је из  пећи почео да куља течни лив, је стабилно. Управница Клинике за анестезију, интензивну терапију и терапију бола Клиничког центра Војводине др Теодора Тубић рекла је  да је пацијент повређен у експлозији у ливници у Чоки боље, али да га очекују превијања на дуге стазе.

-Он је још увек на лечењу у Клиници за анестезију, интензивну терапију и терапију бола, односно на интензиви, али је стабилно. Он је потпуно свестан. У питању су ипак опсежне опекотине, тако пацијента очекује дуго лечење –  истакла је др Тубић.

У експлозији пећи, која се догодила 28. новембра, преминули су М.Б. (53) из Иђоша и Аксентије Б. (51) из Остојићева.Четврти повређени Д.Г (47) из Иђоша био је пребачен у Општу болницу у Сенти и након указане помоћи пуштен је кући. До трагедије је дошло услед наглог избацивања течног лива из пећи на ливење.

А.Ђ.

 

POZAR-V-PUTNIKA

Старија женска особа изгорела је данас у пожару у Иђошу. Како сазнајемо нешто после 12 сати у породичној кући дошло је до пожара. Запалила се соба величине три са три квадрата и сумња се да је страдала жена која је ту живела.

Врло брзо на лице места стигла су и припадници ватрогасно – спасилачке јединице који су угасили ватру. У току је увиђај који ће показати шта је узрок пожара, а о случају је обавештено Више јавно тужилаштво Зрењанину. Наложена је и судско-медицинска обдукција тела.

milivoj-omorac-(4)

Културно просветно друштво „Миливој Оморац“ из Иђоша организовало је музички догађај под називом „Нек’ је живот игра и песма“. Како је друштво поново активно, ово је круна једногодишњег рада, истакла Николина Јоцин, председница поменутог друштва.

-Наша жеља била је да заједно са мештанима и гостима прославимо први рођендан, да покажемо шта смо урадили и колико нас је у друштву. Окупљамо децу од пет година, младе, па све до мештана који имају 30 година. Имамо фолклорне секције, драмску секцију и хор. Имамо пуно талентованих и на нама је да их усмеримо да га развијају и негују – додала је Николина Јоцин.

 

Иђошани су испунили Дом културе до последњег места и тиме подржали све што друштво ради.

-После деценије паузе поново је почело са радом наше Културно просветно друштво и за кратко време окупило је стотинак чланова свих узраста. Поред тога што имамо чланове који чувају традицију, имамо и драмску секцију која је урадила седам представа. Помажемо колико можемо, а у току је и уређење Дома културе у ком се друштво налази – рекао је Горан Станчул, члан Савета МЗ Иђош.

 

Догађају су присуствовале чланице Градског већа Маријана Мирков и Мелита Гомбар, као и градоначелник Младен Богдан.

-За иђошко друштво је специфично да окупљају породице односно децу и родитеље. То је значајно, нарочито јер се налази у селу. На локалној самоуправи је да подржи све добре иницијативе мештана и да им помогне да се развијају – навела је чланица Градског већа Маријана Мирков.

A.Ђ.

coka-livnica-(3)

Управница Клинике за анестезију, интензивну терапију и терапију бола Клиничког центра Војводине Теодора Тубић изјавила је  да је стање пацијента повређеног у експлозији у ливници у Чоки побољшано и да је свестан.

-Можемо да будемо срећни кад је у питању пацијент из Чоке. Стање је побољшано, он је сада свестан. Дише спонтано, предстоји му константно превијање – казала је Тубић.

Према њеним речима, превијање се одвија у условима операционе сале, али је пацијент стабилно. Реч је о 34-годишњем И.М. из Иђоша који је настрадио пошто је дошло  до  наглог избацивања течног лива из пећи на ливење. Трагедија се догодила у  „Аутофлекс Ливници“ у Чоки 28. новембра и том приликом повређене су четири особе. М.Б. (51) из Иђоша и А. Б. (53) из Остојићева након прве ноћи подлегли су  повредама у Клиничком центру Војводине. Д.Г (47) из Иђоша који је такође задобио повреде након лечења у Општој болници у Сенти послат је на кућно лечење.

Idjoske djakonije (6)

Удружења „Вретено“ органзује у суботу, 12. октобра, 8. „Иђошке ђаконије“. Maнифестација је осмишљена како би се од заборава сачувала традиционална јела и како би се мештани окупили на једном месту у време када су послови у пољу приведени крају. Очување традиције, народних обичаја и рукотворина управо је мисија удружења „Вретено” из Иђоша које је осмислило ову манифестацију, рекла је председница Бранкица Микалачки.

-Циљ нам је да промовишемо гастрономске специјалитете нашег села и нематеријално културног наслеђа. Организујемо кување пилећег иђошког паприкаша, изложбу старинских колача, а пријављено је и више од 40 обредних пешкира од којих ћемо изабрати најлепши – истакла је Бранкица Микалачки.

За кувању паприкаша пријављено је десетак екипа са територије града. Гостима, али и посетиоцима биће послужене чувене иђошке крофне и мекике.

Према програму у 10 сати је окупљање екипа, а у 11 часова је отварање изложбе обредних пешкира.

А.Ђ.

zivko-komanov-(2)

Пољопривредник из Иђоша Живко Команов обрађује 80 јутара земље. Од ратарских култура узгаја пшеницу, кукуруз и сунцокрет и већ четврту годину заредом усеви су у потпуности подбацили.

-Ову производну годину умногоме су отежали и фазани и дивљач. Под сунцокретом сам имао 17 јутара и убрзо након сетве морао сам да пресејавам део парцела. И дивљач се бори за живот тако да је у потрази за храном страдало семе сунцокрета – сазнајемо од Команова.

Већ први откоси сунцокрета најавили су катастрофалну годину.

-Имали смо од 300 до 700 килограма по јутру. Суша и тропске температуре допринеле су да усев буквално изгори. Пред жетву сам имао великих проблема са птицама. Свако јутро сам одлазио на њиву како би спасао што се спасити може и терао птице. Оно мало семена сунцокрета у главицама оне су појеле у великој мери – наводи наш саговорник.

Кукуруз је такође подбацио. Приноси је било врло мали.

-Ситуација је била таква да на појединим биљкама није било ни чокања. Најгоре је то што је уложено доста новца и труда, а род је такав да не покрива ни основне трошкове – додаје Живко Команов

И са пшеницом и јечмом пољопривредник из Иђоша, такође је имао проблема.

-Сетву сам обавио крајем јануара и почетком фебруара. Ницање није било лоше, међутим недостатак падавина, односно киша која нас је заобилазила до недавно, учиниле су своје – каже Команов.

Увелико тече припрема земљишта  свега осталог за предстојећу јесењу сетву. Наш саговорник прецизира да нема могућности да мења производњу.

-Они који се баве пољопривредом сваке године иду у први разред и то је истина. Свака година је за себе, а ја што више белим изгледа да мање памети имам шта радити и како организовати производњу -закључио је Живко Команов.

Производну годину пољопривредници су завршили у минусу. То ће се, сматрају стручњаци, одразити најпре на предстојећу сетву озимих стрнина, а потом и на све остало. Очекивања су да се мање улаже у декларисана семена, као и у минерална ђубрива који су важни инпути у производњи хлебног зрна.

А.Ђ.

error: Content is protected !!