фудбал

Okupili se fudbaleri lidera vojvođanskog fudbalskog „Istoka”. Rešeni da se vrate u društvo srpskoligaša

За играче лидера војвођанског „Истока” завршен је одмор. Вечерас на Градском стадиону окупили су се, први пут у 2023, фудбалери ОФК Кикинде и најуже руководство, а сутра је на распореду и премијерни тренинг. Председник Драган Фелбаб поздравио је играче.

– Јесењи смо прваци и циљ је да на челној позицији останемо до краја. Када је почело првенство била је то само наша жеља, а сада је амбиција. Имамо најбољи тим, а већ гледамо унапред и када се опет пласирамо у Српску лигу, одакле смо летос испали, желимо тада да имамо још бољи састав који више неће испадати из тог ранга – напоменуо је Фелбаб.

Спортски директор Марко Вукобрат истакао је да управа планира појачања ове зиме, а прелазни рок започео је прекјуче.

– За неколико дана све ће бити прецизирано, али јасно је да морамо довести тројицу, по једног играча у свакој линији тима. Неће бити лако, сужен је избор играча на северу Баната, па појачања тражимо и на ширем подручју, а уз то желимо да ти играчи буду и млади. И без појачања, барем у овом војвођанском рангу, имамо најјачи тим, а очекујемо и да наши млади играчи у још већој мери на пролеће добију прилику и искористе је – јасан је био Вукобрат

Клуб су напустили Ратко Радуловић, Петар Цвијановић и двојица младих – браћа Француски. Тренер Јевто Јарчевић, прикључио је првом тиму двојицу из омладинског погона, а припреме ће започети и тандем голмана те играч из кадетске екипе.

– Стартоваћемо с радом у дворани и теретани СЦ „Језеро”, у комбинацији с травнатим тереном. Акценат ће као и увек бити на физичкој спреми, урадићемо мерења и тестирања и потом, уверен сам, бити спремни за наставак сезоне, 4. марта – казао је Јарчевић.

Капитен Небојша Ђукић апострофирао је да су зимске припреме врло тешке.  

– „Наместили” главе за велике захтеве па не теба да чуди што први почињемо с припремама. Имамо добру атмосферу, спремно ћемо дочекати и појачања и помоћи им да се брзо и лако адаптирају. Притисак немамо, али имамо силну жељу да уз добар рад и потом квалитетне игре, предстојећег јуна први прођемо кроз циљ и вратимо се у Српску лигу – закључио је Ђукић.   

 

Шест провера током зиме

Серију провера Кикинђани ће започети у Сенти, 4. фебруара, против истоименог клуба, четири дана касније уследиће гостовање у Новом Милошеву, Војводини, а потом, 11. фебруара, имаће најјачу проверу – у Земуну где ће клуб истог имена, трећепласирани у Српској лиги „Београд”, дочекати ОФК Кикинду. Седам дана касније Кикинђани ће у Адорјан, у госте још једном српсколигашу, али члану „Војводине”, екипи Тисе. Среда 22. фебрауар резервисана је за гостовање у Ади, АФК-у, а генерална проба на распореду је 25. дана наредног месеца, тада ће на Градском стадиону гостовати Сента.

Pioniri tri naša fudbalska kluba u Sarajevu. Huliganski pir bacio sport u drugi plan

Пионири ОФК Кикинде (на слици), наковачког Полета и великоселске Козаре, наступили су на међународном „Шампион јуниор купу” у главном граду Босне и Херцеговине – Сарајеву, који је окупио 400 екипа из држава, некадашњих република Југославије, а мали Кикинђани 2010. годишта, у конкуренцији 56 тимова, стигли су међу 16 најбољих. У осмини финала изгубили су од Неретве из Метковића (Хрватска).

Спорт је, нажалост, остао у сенци напада мотивисаног, вероватно, етничком мржњом. Хулигански атак младих Сарајлија био је усмерен ка родитељима малих фудбалера из београдске Звездаре. Jедан од родитеља рањен је ножем, а починиоци нељудског пира ухапшени су. У одвојеном инциденту, вербалне природе, група дечака из једне сплитске екипе скандирала је „Убиј Србина”, због чега их је сарајевски организатор искључио с турнира и послао кућама.

ФОТО: ОФК Кикинда (facebook)

Tradicionalni „Dnevnikov” turnir u malom fudbalu. Kikinđanin Tadija Stanišić najbolji kadet

Традиционални новосадски 58. по реду „Дневников” турнир у малом фудбалу, у конкуренцији кадета, обележио је Кикинђанин Тадија Станишић који је проглашен за најбољег играча свога узраста, а у исто време његова екипа „М Тим Спорт” тријумфовала је на овом престижном зимском надметању.

Свакодневно одрицање, рад, посвећеност и упорност, уско су повезани с успехом, а, утисак је, млађани Тадија, рођен 2007. године, рано је то схватио па му се све почело и добрим враћати.

– Прошао сам Школу фудбала Млади вукови и играо у пионирској селекцији ОФК Кикинде. Ту сам стекао основно знање, научио фудбалску „азбуку” и то је био предуслов за даље. Захвалан сам зато Драгану Зечевићу из Вукова и Влади Китановићу који ми је био фудбалски учитељ у ОФК Кикинди. Летос сам завршио основну школу и наставио средњошколско образовање у Новом Саду, истовремено постао и члан Војводине – прича Тадија.

Није све било бајковито на старту у великом граду.

– Послат сам јесенас у новосадски Кабел на позајмицу, али није ме то деморалисало. Напротив, залагао сам се још више, пружао добре игре у „црно-црвеном” дресу и тако „натерао” координаторе да ме у Војводину врате након само полусезоне. Сада сам мотивисан, још и више него летос, да предстојећег пролећа докажем да ми је заиста и место у новосадском великану – јасан је Тадија Станишић, којег тек чекају бројни изазови на травнатом игралишту, засад као задњег везног играча, а нема сумње да ће, с оваквим размишљањем и приступом обавезама, уследити и успеси.

ФОТО: Приватна архива

Rade Medić, trener Ruskoselaca. Opstanak i dalje prioritet

Са скромним амбицијама стартовала је рускоселска Црвена звезда у новој сезони војвођанског фудбалског „Истока”, а на половини трке, испоставило се, најпријатније је изненађење. Рускоселци су одмах иза три неприкосновене екипе: ОФК Кикинде, новокозарачке Слободе и карађорђевачког Јединства.

– Нисмо имали било какву врсту оптерећења чак штавише, циљ нам је био само опстанак, али ето освојили смо 28 бодова далеко преко плана, осам мање од лидера Кикинђана које смо јесенас иначе и једини у лиги победили. Нема, међутим, и поред одличне јесени промене у нашим размишљањима. И даље нам је приоритет опстанак у лиги, по могућству што пре – истиче тренер Раде Медић.

Прво окупљање заказао је Медић за недељу, 22. јануара.

– Засад немамо нових имена, избор је сужен, а видећемо ко ће нас напустити, неколико играча најавило је сигуран одлазак. Заказали смо три провере, против: наковачког Полета, зрењанинског Радничког и великоселске Козаре, а тражимо још једног ривала у предстојећем зимском припремном периоду – каже Медић.

Slobodan Mitrović, trener Slobode. Bez imperativa i u nastavku sezone

Подвукли су у Слободи црту испод јесењег дела сезоне и у исто време растали се с тројицом из прве етапе првенства војвођанског „Истока” у којем су у финишу испустили јесењи ловор. Новокозарчани су други с два бода заостатка за лидером ОФК Кикиндом.

– Остао је жал што ове зиме нисмо на челу табеле где смо провели две трећине полусезоне. Били смо голгетерски расположени у нападу и одлични у дефанзиви, показује то и гол-разлика 39:8 – каже тренер Слободан Митровић.

Екипу су напустили Кикинђанин голман Марко Живков и двојица играча са стране: Јован Козић и Урош Русић.

– Желимо им срећу у новим клубовима. Прикључићу тројицу младих играча: Благојевића, Ступара и Лекића када започнемо с припремама за пролеће. Прозивка је планирана за 29. jануар и заказали смо три провере: против Војводине из Перлеза, Војводине у Новом Милошеву и Полета у Накову, а тражимо још ривала за 4. фебруар. Очекујем да, без импeратива, ефикасно и допадљиво одиграмо и пролећни део првенства – напомиње Митровић.

Kristian Draganov, kapiten nakovačkog Poleta. Vraćamo se na vojvođanaski „Istok”

Полет зимује на трећем месту Подручне лиге „Зрењанин”, а на врло добру јесен, сенка је донекле пала у последњем колу када су Наковчани убедљиво поражени у Банатском Деспотовцу.

– Ремизирали смо јесенас код лидера Будућности у Српској Црњи, сада нам беже седам бодова. Били смо уверљиви на свом терену против меленачке Русанде која је тренутно степеник изнад нас на табели и с бодом више, а изгубили минималном разликом у Зрењанину од ЖФК Баната. Зрењанинци су сакупили 30 бодова као и ми, одмах су испод нас. Вредан је био и наш реми у Стајићеву које је такође при врху – резимира јесен капитен Наковчана Кристиан Драганов.

Популарна „Барцелона” не крије амбиције за пролеће, летос ју је Јединство из Качарева у невероватном двомечу доигравања (6:2, 0:4) спречило да се врати на војвођански „Исток”, а сада Полет жели, у најгорем случају, поправни.

– Од 23. јануара крећемо с припремама, нико нас није напустио, а бићемо јачи за поузданог и искусног дефанзивца Милана Кењала, враћа се након дугог одсуства због повреде. Појачали су нас и голман Стевица Гајинов из кикиндског ЖАК-а и спољни играч Немања Нешић из рускоселске Црвене звезде. На пролеће долазе нам у Наково два највећа ривала: Српскоцрњани и ЖФК Банат. Поштујемо их, али од нас све зависи, а у крајњој линији остаје нам и бараж као другопласираном тиму у лиги па да славимо пласман у виши степен – јасан је Драганов, који, осим што носи капитенску траку, има задужења и у Управном одбору Полета.

Najjači transfer prelaznog roka. Marko Živkov na Vašarištu

Огромно појачање, на изненађење многих, добио је кикиндски ЖАК пред почетак припрема за наставак првенства војвођанског фудбалског „Истока”. Досадашњи голман Слободе Марко Живков (31), иза којег је и прволигашка каријера у Бечеју, чуваће убудуће мрежу „жутих мрава” с Вашаришта.

– Иза мене су три и по сезоне у Новим Козарцима, улазили смо у Српску лигу 2020, а када се томе дода да сам са Слободом и 2010, када сам био на почетку каријере, такође стизао до друштва српсколигаша, могу само рећи да ми то место и клуб остају у најлепшем сећању и желим им да опет заиграју у трећем рангу где и припадају по свему. Хвала им за све лепе дане, а одлуку да променим средину донео сам због породичних обавеза. Одлазак на тренинге одузимао ми је много времена, а стадион ЖАК-а на пет минута ми је од стана – каже Живков.

„Жуте мраве” чека на пролеће борба за опстанак, али сада с најквалитетнијим голманом у лиги, утисак је, проблема неће бити. Многи ЖАК-у, са Живковим пред мрежом, прогнозирају и да ће сезону завршти близу врха табеле.

– То су површне прогнозе, нисам свемогућ. Међутим у исто време, колико ми је познато, управа клуба ради на појачањима за све линије тима, нови је и тренер Јовица Лакић па очекујем да са реновираним саставом заиста можемо до опстанка без стреса, доста пре самог финиша сезоне – јасан је Живков.

Praznični razgovori, Dimitrije Injac. Fudbal kao život, ali u senci porodice i za nju

Кренуо је Димитрије Ињац из Кикинде и достигао звездане висине у пољској фудбалској елити, дебитовао и за наш најбољи државни тим, а сада, може се већ рећи годинама, тихо уз бројну породицу живи далеко од очију јавности па и оне спортске и фудбалске у свом родном граду, иако је у фудбалу итекако присутан и упућен у многе његове сегменте, нарочито у оне менаџерске. Рођен је популарни Диме 12. августа 1980. од добрих људи генерације с краја четрдесетих и почетка педесетих година прошлога века, нажалост покојних, Богољуба и Благице девојачко Мицковски.

– Од малих ногу заволео сам фудбал, а могло се наслутити, говорили су стручњаци још тада, да имам таленат – почиње причу Диме и дан данас дечаки насмејан.

Уз велику радишност, респектабилна каријера била је већ у то време на видику.

– Радио сам посвећено од своје седме године па до 14. у ОФК Кикинди. То је мој матични клуб и заувек ћу памтити те прелепе дечачке дане.

Уследио је позив новосадске Војводине.

– Наравно, као сваки момчић из мање средине у нашој покрајини, позив новосадског клуба годи па му ни ја нисам одолео. По заввршетку основне школе у Кикинди отишао сам у Нови Сад и задужио опрему „Лала”.

Није, међутим, по завршетку јуниорског стажа добио битнију улогу у сениорском тиму, Војводина га је слала на неколико позајмица српсколигашким клубовима и потом је, испоставило се, донео преломни потез у каријери.

Отишао сам у Славију из Источног Сарајева, заиграо у елити Босне и Херцеговине, формирао се као играч и упознао пријатеље за цели живот. Показало се да сам на тај начин и утабао стазу којом ћу кренути ка Пољској. 

На Нову годину, 1. јануара 2007, Диме је потписао уговор са Лехом из Познања. Дошао је у клуб тихо, ушао на мала врата, а ускоро ће се показати и постао истинска легенда, којег ни данас нису заборавили у том граду. Фудбалски фанови, који чине једну од најмногобројних навијачких армада у тој великој земљи, и даље му се тамо, када год су прилици, наклоне.

– Одиграо сам за Лех преко 200 утакмица, и, како моји пољски пријатељи и данас истичу, својим играма дао значајан допринос трофејима.

У шампионској сезони Леха, 2000/10, био је главна и најјача карика у тиму. Играо је на позицији задњег везног и био осигурач пред одбрамбеним бедемом Леха, али је, уз миран и сигуран пас, проналазио начине и да разгали навијаче свога клуба, лепим и ефектним головима.

Играли смо тада против великана, а у Леху још препричавају моје голове против Јувентуса и Манчестер Ситија, поготово против енглеског тима, које је тада предводио с клупе Роберто Манћини, а на терену Марио Балотели. Лех је тај меч добио 3:1. Тренер нам је био чувени Хозе Мариа Бакеро, некадашњи капитен Барселоне, а у нашој екипи био је и тада млађани Роберт Левандовски.

Остало је записано у пољским писаним медијима, хранио је Диме тада лоптама Левандовског који је и због те чињенице себи прокрчио пут, преко Борусије из Дортмунда, ка Бајерну у којем је остварио нестварну каријеру. После пет и по година Диме је у лето 2012. прешао у варшавску Полонију, али су га челници Леха након само сезоне вратили у Познањ.

– Опет сам за свој најдражи пољски клуб играо још годину дана, али услед сталних болова у колену морао сам полако да приводим крају каријеру па сам то учинио у још једном пољском великану Видзеву из Лођа, тамо сам 2015, када је Видзев био друголигаш, на терену рекао збогом фудбалу.

Само четири године касније Диме је имао нови позив из Пољске, али тада да постане спортски директор Леха. Пролетос је клуб у Познању славио 100 година постојања, а Дима, како га Пољаци зову, био је званица и на великој прослави јубилеја.

– Превагнула је 2019. године опција останка у Кикинди, засад је тако. Видећемо шта ће будућност донети, али свакако сам ангажован и усмерен према Пољској. Зову ме људи из тамошњих клубова и питају за играче из Србије. Пратим младе фудбалере код нас, има их много талентованих, а када год је то могуће помогнем препоруком да неки од њих заиграју у захтевној пољској елитној конкуренцији.

Намерава Диме да прошири менаџерско пословање и на друге регионе.

– Сигурно, јер после породице: Јане, Милоша и Стефана и супруге Сање, фудбал је мој живот и то се, сигуран сам, неће променити.

Стигне Диме и на утакмице ОФК Кикинде.

– Посећујем Градски стадион, нарочито од када је мој пријатељ Јевто Јарчевић тренер у клубу. ОФК Кикинда је са њим добила много, 24 сата током 365 дана у години живи за фудбал. Ради озбиљан скаутинг и анализе на вишем нивоу и зато кажем јавно да је он суво злато ОФК Кикинде.

Осим што сте пријатељи, сарађујете и пословно с Јарчевићем.

– Јевто ми ради скаутинг и даје предлоге, ту је његова улога кључна, а касније следе моји контакти у Пољској и све преостало.  

ОФК Кикинда би, бесумње, профитирала с Димитријем Ињцем у некој улози у клубу.

– Реч је о мом матичном клубу, не желим да се нудим, али ако ме позову, не искључујем могућност неког вида сарадње. Оно што је сигурно јесте да је захваљујући Миленку Јованову у ОФК Кикинди створен добар и одржив систем са акцентом на омладинску школу и младе играче. Клуб је сређен, све је затегнуто, а први тим је у сигурним рукама Јарчевића који је перфекциониста и не сумњам да ће на лето ОФК Кикинда опет заиграти у Српској лиги – јасан је Димитрије Ињац.  

 

Љубав према Звезди, спомен и на оца

Отац Богољуб усадио му је љубав према Црвеној звезди.

– Љубав према Звезди у нашој фамилији је ствар кућног васпитања. И брат Борислав и син му Урош задојени су том „идеологијом”. Никад нећу заборавити сезону 1990/91. када сам био клинац и када сам најчешће с мојим пријатељом Роскетом гледао како се Звезда пела ка врху Европе, а чак и касније када више нисам био тинејџер и када сам запловио професионалним водама, свих година пратио сам Звездине игре и мало је недостајало да обучем дрес вољеног клуба, 2010. године. Распитивали су се с Маракане за моје услуге, али ето, ваљда једини фудбалски сан који нисам досањао остао ми је тај… Хук са Севера и пуна Маракана немају цену.

 

Одлазак Пижона спутао га у репрезентацији

Када је реч о репрезентацији Србије, Диме је 9. фебруара 2011. против Израела дебитовао у пријатељском мечу.

– Одиграо сам 45 минута, капитен је био Немања Видић, а селектор Владимир Петровић Пижон.

Популарни Пижон ценио је Ињчеве могућности, али је убрзо и окончао свој кратки селекторски мандат па је, у највећој мери, сплетом тих околности и репрезентативна каријера Ињца била запечаћена.

ФОТО: Приватна архива

Jevto Jarčević trener OFK Kikinde, jesenjeg lidera vojvođanskog „Istoka”. Možemo i moramo mnogo bolje

Након летошњег испадања из Српске лиге „Војводина”, фудбалери ОФК Кикинде кренули су у нову сезону војвођанског „Истока” решени да се експресно врате у трећи ранг, иако притиска управе није било. Тренер Јевто Јарчевић напомиње да је летос кључни тренутак био селекција играча.

– Играчи који су и у Српској лиги показали радну етику, карактер, лојалност и мотив за велика достигнућа, остали су у ОФК Кикинди. Нисмо паничили у прелазном року, били смо рационални и стрпљиви, а када је тако увек очекујете резултате па нас је пораз у првом колу, од Црвене звезде у Руском Селу, баш погодио. Три дана на тренинзима нико од играча реч није проговорио и био је то знак да смо добро посложили екипу. Несретни пораз на старту мобилисао нас је и онда је у градском дербију на Вашаришту против ЖАК-а била за нас прекретница. Победили смо у надокнади, а потом започели серију одличних партија – каже Јарчевић.

Шансу је добило доста младих играча, а они старији на прави начин подучили су их како треба играти такмичарске утакмице?

– Да, видело се то најбоље у Ковину и код куће против Јединства из Банатског Карађорђева, биле су то наше партије за памћење. Најслабију игру пак пружили смо против највећег ривала Слободе из Нових Козараца, која је најдуже и била на лидерској позицији током јесени, када нисмо били ни агресивни ни добри у пасу. Премда смо на крају ремизирили са Слободом, такву игру више не смемо поновити.

Леп је поглед с врха током „зимовања”?

– Наравно, али нема сумње да на темељима велике стабилности клуба, овај тим ОФК Кикинде може и мора много боље на пролеће. Док је пауза радимо и даље интерне анализе, а играчи имају активни одмор и радује ме та врста њихове посвећености. Прозивку сам заказао за 25. јануар, имамо у плану шест контролних утакмица, а прва ће бити 8. фебруара. Успут, трудимо се и да доведемо појачања, али неће их бити много. Без сумње, и неки играчи који су већ у клубу и имају завидан квалитет, морају подигнути током предстојећих зимских припрема ниво физичке спреме и онда ће и они представљати појачања за пролеће.

Биће и одлазака с Градског стадиона?

– Неће бити много прекобројних, али не могу ни сви остати у клубу. Мени је најважније, и поред чињенице да смо без притиска управе у погледу брзог повратка у Српску лигу, што сам сигуран да ова екипа ОФК Кикинде има снагу да прва прође кроз пролећни циљ – јасан је Јарчевић.

Novobečejski pionirski turnir u malom fudbalu. OFK Kikindi pobednički pehar

Пионири ОФК Кикинде, ученици тренера Живе Парабуцког, на малофудбалском турниру у Новом Бечеју за дечаке рођене 2010. године, освојили су прво место у конкуренцији још 11 екипа. Уз то, најбољи стрелац турнира био је Кикинђанин Лазар Сремчев са шест погодака, а осим њега играли су: Зорић, Татомир, Маџар, Зечевић, Берта, Брковић, Коврлија, Савановић, Јолић, Лазиница и Манџуковић.

ФОТО: facebook OFK Kikinda

error: Content is protected !!