May 29, 2026

Classic Layout

deca jaja

(VIDEO) Uskršnje poruke ljubavi, mira i zajedništva

Jelena Trifunović April 9, 2023

Uskršnju misu u Rimokatoličkoj crkvi „Svetog Franje Asiškog” u Kikindi služio je župnik Laslo Beviz. Prisustvovali su joj i gradski čelnici -Mladen Bogdan, predsednik Skupštine grada, Melita Gombar, članica Gradskog veća kao i Ramona Tot, članica Izvršnog odbora Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, koji su čestitali Uskrs svim sugrađanima koji danas proslavljaju najveći hrišćanski praznik.

 

Lokalna samouprava organizovala je podelu uskršnjih jaja koja su farbale sugrađanke iz Udruženja žena Kikinda, a sugrađanima ih, uz najlepše želje, posle mise, delili najmlađi glumci Dečijeg pozorišta „Lane” i zaposleni iz kikindskog Kulturnog centra.

Čestitke uz podelu farbanih jaja, sugrađanima su uputili i aktivisti Gradskog odbora Srpske napredne stranke na svojim štandovima.

Najveći hrišćanski praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću danas proslavljaju katolici, protestanti, anglikanci, neke pravoslavne crkve i brojne manje crkve.

Uskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su vaskršnja jaja koja se, prema običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene krvi Hristove. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Uskrsa i zove „čuvarkuća”. Deca najviše vole ovaj praznik zbog šarenih jaja koja im donose veliku radost kao i svim ukućanima.

U nekim krajevima se čuvaju običaji da ponedeljkom, na drugi dan Uskrsa, momci polivaju devojke, kako bi bile zdrave i lepe, a one ih daruju farbanim jajima i drugim poklonima.

voz

U susretu ministra Vesića i ambasadorke Rumunije potvrđeno: Rekonstrukcija pruge Pančevo-Zrenjanin-Kikinda-rumunska granica značajna za obe države

Jelena Trifunović April 9, 2023

O značaju rekonstrukcije dve regionalne pruge važne za građane Srbije i Rumunije, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić razgovarao je sa ambasadorkom Rumunije u Srbiji Silvijom Davidoju. Reč je o prugama Pančevo-Vršac-rumunska granica i Pančevo-Zrenjanin-Kikinda-rumunska granica.

Ministar je istakao važnost ponovnog uspostavljanja voza između Srbije i Rumunije, koji je ukinut zbog neslaganja oko dugova. Predložio je osnivanje Radne grupe nadležnih ministarstava dve zemlje, koja bi započela i pratila realizaciju zajedničkih projekata, a za koje bi finansijska pomoć mogla da se zatraži i od Evropske unije.

– Želimo da rešimo taj problem i da ponovo uspostavimo voz između Srbije i Rumunije – naglasio je Vesić.

Istakao je i da će se graditi autoput Beograd-Zrenjanin-Novi Sad i brza saobraćajnica od Bačkog Brega, na granici sa Mađarskom, do Nakova na rumunskoj granici, što će biti najbrži put od Rumunije ka zapadnoj Evropi.

-Banat je bio zapostavljen u dosadašnjem razvoju zemlje, ali će se to promeniti, značajno ćemo ulagati u infrastrukturu u tom delu zemlje, a to će značiti i građanima Rumunije, i boljoj vezi dve zemlje- naglasio je ministar.

 

Pojedinačno prvenstvo Srbije u kuglanju za dame. Santo i Komanov ispale u osmini finala

Pojedinačno prvenstvo Srbije u kuglanju za dame: Jelena i Nada ispale u osmini finala

Dejan Panić April 9, 2023

Nastupom u Bačkoj Topoli u osmini finala, tzv. TOP 16, Pojedinačnog prvenstva Srbije, dve najistaknutije kuglašice Kike 0230 ove sezone: Jelena Santo i Nada Komanov okončale su takmičarsku godinu. Obe su poražene sa po 3:1, od Hermine Lukač (601:539) odnosno Vladane Obrenić (584:557).

– Protiv Obrenićeve, borila sam se nekako, bila na nekoliko čunjeva razlike, ali u trećem setu dogodio mi se kiks koji ne mogu da prebolim i to me je koštalo boda. Kada je reč o Jeleni, utisak je da se prerano predala protiv Lukačeve. No, obe naše rivalke, inače iz novosadske Alimente, reprezentativke su i zasluženo su stigle do polufinala koje je na rasporedu narednog vikenda u Apatinu – kaže Komanova.

Uskrs 2

Danas je Uskrs za katoličke i sve vernike koji ga proslavljaju po Gregorijanskom kalendaru

Igor Crnogorac April 9, 2023

Katolici, protestanti, anglikanci, neke pravoslavne i brojne manje crkve, proslavljaju danas Vaskrsenje Isusa Hrista, praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću.

Uskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih.

Za katoličke zajednice središte je čitave liturgijske godine. Kako se slavi u proleće, i samo novo godišnje doba simbol je ponovnog stvaranja, a svrha mu je da ljudima donese hrabrost i nadu za još jednu godinu.

Povodom ovog praznika neguju se brojni običaji, od uskršnjih vatri, procesija s pokorničkim karakterom na veliki petak, do bojenja i ukrašavanja jaja i darivanja jajima uz uskršnja veselja i igre.

Rimokatolička crkva je najveća hrišćanska crkvena zajednica na svetu, a takođe i jedna od najstarijih crkvenih institucija. Otuda i raznolikost običaja, mada su oni u suštini slični i kod pravoslavnih i kod katolika.

Bogastvo običaja i njihova isprepletanost među različitim kulturama daju celom obredu još jedno, posebno obeležje. Na Uskrs je običaj u mnogim krajevima da se hrana, koja će se jesti na praznik, nosi na blagoslov, što lepše i bogatije ukrasi sto, i pripremi što više raznovrsnih jela.

Cveti (ulazak Hrista u Jerusalim)

Pravoslavni vernici obeležavaju Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim – Cveti

Igor Crnogorac April 9, 2023

Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Slavi se u nedelju, dan posle Lazareve subote, i sedmicu pre Uskrsa.

Praznik je ustanovljen u Jerusalimu krajem IV veka, kao uspomena na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim i na njegovu poslednju nedelju života.

Prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitanije u Jerusalim. Glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili.

Na ulazu u Svetu zemlju, narod je Isusa dočekao prostirući haljine na put kojim će proći i mašući granama palme, što je predstavljalo iskaz dubokog poštovanja i visoke počasti.

Isus je u Jerusalim ušao na magarcu. Simbolika magarca je mir, za razliku od konja, koji simboliše rat. Stoga ulazak Hristov u Jerusalim predstavlja dolazak princa mira, ne dolazak kralja, ratnog zavojevača.

Među pravoslavcima Cveti važe za jedan od najradosnijih praznika. U narodu je vezan i za buđenje prirode i njeno cvetanje. Uoči Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cveće koje se ne unosi u kuću, već se ostavlja u posude sa vodom u dvorištu da prenoći. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.

Druga liga „Sever” KS Vojvodine. Sezona pred završetkom

Druga liga „Sever” KS Vojvodine: Sezona pred završetkom

Dejan Panić April 8, 2023

Naše dve muške košarkaške ekipe odigrale su pretposlednje kolo u Drugoj ligi „Sever” KS Vojvodine, tačnije u doigravanjima za poredak od petog do osmog odnosno od devetog do 12. mesta.

Velika Kikinda u prvopomenutom „plej-ofu” kao domaća savladala je Futog 1276 rezultatom 76:74 dok je novokozaračka Sloboda poražena 98:69 u Rumenci od „Radivoja Koraća”.

U poslednjem kolu sezone, Velikokinđani će u ponedeljak u Novi Sad gde će ih dočekati Budućnost, a Sloboda će u sredu, zbog zauzetosti dvorane „Jezero”, u Mokrinu čekati Torpedo iz Odžaka.

Čuvari trona vojvođanskog „Istoka”. Hajdu, Đukić i Vilovski pogađali za OFK Kikindu. Pobedili i Sloboda i ŽAK

Čuvari trona vojvođanskog „Istoka”: Hajdu, Đukić i Vilovski pogađali za OFK Kikindu; pobedili i Sloboda i ŽAK

Dejan Panić April 8, 2023

Još jedanput ovoga proleća vodeća OFK Kikinda silno je oslabljena ušla u meč, a danas protiv Omladinca iz Botoša, na Gradskom stadionu, stigla je do pobede od 3:1, opet, ponajviše zahvaljujući kapitenu Nebojši Đukiću. Još su i novokozaračka Sloboda, u Žitištu, kao i ŽAK, u Kovinu, upisali pobede od 5:1 odnosno 2:1.

Kada se već nazirala dupla nula na odmoru, kapiten Đukić sve je odradio i kratko odložio loptu, a mlađani Kristian Hajdu (17) ju je prihvatio i niskim udarcem s desetak metara matirao golmana Botošana za prvi gol u seniorskoj konkurenciji. Bio je to 41. minut, a u nastavku u 57, kapiten je u naletu oboren s leđa u kaznenom prostoru Omladinca i potom je bio siguran s „bele tačke” za 2:0.

Nakon promašenog „zicera” Luka Vilovski (17), još jedan mladi igrač u redovima OFK Kikinde, brzo se iskupio. Mijić je ubacio s boka, a Vilovski je drugu stopostotnu priliku tada, u 65. minutu, pretvorio u gol. I njemu je to bio prvi ligaški gol u karijeri. Na suprotnoj strani gosti su 17. minuta pre kraja tek zapretili. Nakon asistencije kapitena Mikića, smanjio je iskusni Slađan Novković za konačan ishod.

– Bilo je problema, bilo je i dobrih stvari, a na kraju rezultat je najbitniji. Lepo je i što su mladi Hajdu i Vilovski po prvi put osetili šta znači biti strelac u seniorskoj ligaškoj konkurenciji. Nagrađeni su za dosadašnji rad, ali velika odricanja tek ih očekuju odnosno imaće još mnogo i uspona i padova pa je jasno da moraju da se potrude i još više rade – rekao je trener Kikinđana Jevto Jarčević.

OFK Kikinda: Savkov, Mirkonj, (Mijić), Božić (Rosić), Reljić, Galešev, Hajdu (Zeljković), Vilovski (Miletić), Đukić, Glišić (Makai), Barbul, Radovanović.

U Žitištu, protiv Begeja kojem izgleda nema spasa ove sezone, Sloboda je lagano trijmfovala 5:1, a strelci su bili: Vojislav Stanaćev i Slavko Ćulibrk u prvom delu te: Nemanja Kovačević, Miloš Labus i Nikola Galić u nastavku igre. Nakon što je Begej prišao na minus tri, Galić je postavio krajnji rezultat.

Sloboda: Ćirić, Lisica (Vučenović), Bogojević, Ćulibrk, D. Ćosić, Hovanec (Blagojević), Popović, Vokić (Galić), Labus (B. Ćosić), Stanaćev (Radulaški), Kovačević.

Ugodno je iznenadio ŽAK na gostovanju u Kovinu. Strelac vodećeg pogotka bio je Vladimir Radivojac iz slobodnog udarca. Početkom nastavka Kovinci su poravnali iz penala, a nedugo potom Utržen je povukao kontru, dodao do Kočiša koji je pronašao Stefana Terzina za drugi, pobedonosni pogodak „Žutih mrava”.

ŽAK: Živkov, Baba, Berbakov (Stojkov), Detari, Fučak, Penavski, Utržen, Pecarski, Kočiš (Lakić), Terzin, Radivojac.   

Sutra od 16 sati, u Ruskom Selu, Crvena zvezda čekaće Jedinstvo iz Banatskog Karađorđeva, a velikoselska Kozara gostovaće u Omoljici, Mladosti.

vrbica

Vrbica- praznik dečije radosti

Jelena Trifunović April 8, 2023

Lazareva subota u narodu poznata kao Vrbica  posvećena je najmlađima i označava se kao dečiji praznik.

Vrbica je praznik dečije radosti, jer je Hristos, polazeći u Jerusalim rekao: „Pustite decu k meni, jer takvih je Carstvo nebesko”. U tom činu je i simbolika vrbe, po kojoj i praznik nosi ime. Ona simbolizuje palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.

Običaj u našem narodu jeste da se deca dovedu u crkvu. Roditelji ih lepo obuku, kupuju im zvončiće vezane za trobijku i stavljaju ih oko vrata. Deca trče po portu i raduju se, a mlade vrbine grančice nose, potom, kućama i stavljaju se pored ikone i kandila
Zvončići koje deca nose su simbol pobede nad smrti jer je na taj dan Isus oživeo Lazara.

Pored vrbe i zvončića, običaji nalažu i da se danas nabere cveće, a potom ostavi da prenoći u vodi. Sutradan, na Cveti, svi ukućani treba da se umiju tom vodom kako bi bili zdravi.

Tradicija u Kikindi je da Vrbicu prati i vašar, koji ni ovoga nije izostao, na radost dece.

crvenkapa boka

U „Lanetu“ gostuje lutkarsko pozorište „Boka“ iz Berlina

Jelena Trifunović April 8, 2023

Zahvaljujući uspešnoj saradnji Dečijeg pozorišta „Lane“ i Tetra „Boka“, kikindski mališani su u prilici da uživaju u predstavama ovog lutkarskog pozorišta iz Berlina. Nakon prošlonedeljne predstave „Crvenkapa“, u nedelju 9. aprila na repertoaru su „Tri praseta“, u dva termina- od 17 i od 19 sati.

Dva dečija pozorišta uspostavila su saradnju zahvaljujući sugrađanki, vaspitačici Jasmini Drinjak Malogajski koja je, zajedno sa Radmilom Milovanović u Berlinu pokrenula „Štramplicu”, radionice za decu na kojima se, na kreativan način neguju jezik, kultura i tradicija naših prostora. U Berlinu je upoznala i Oliveru Beker koja od 2013. godine vodi teatar „Boka”. Kreativna saradnja ubrzo je započela, a ovo lutkarsko pozorište prvi put je u Kikindi gostovalo u julu prošle godine.

-Saradnja između „Boke“ i „Laneta“ je početak jednog divnog prijateljstva. Divno je raditi i družiti se sa ansamblom kikindskog dečijeg pozorišta,  Za kratko vreme sam dosta naučila od njihove trupe, konkretno, kako se vodi jedno pozorište. Posebno me je usrećilo gostovanje u Kikindi. Jaca i Bog nas je sve spojio, to su poznanstva koja su me duhovno obogatila. Radujem se budućoj saradnji i druženju sa „Štramplicom“ i i sa Dečijim pozorištem „Lane“. Kikinda je moja nova domovina, a „ Lane“ moja nova kuća- izjavila je ranije za Kikindski Olivera Beker koja je posle glumačko-lutkarskog smera u Dvanaestoj beogradskoj gimnaziji, znanje usavršavala na studijama glume u Berlinu.

U Pozorištancu „Lane”, april je mesec šale. U nastavku aprilskog repertoara na sceni će biti još tri predstave. Sve će biti igrane u dva termina- od 17 i od 19 časova.

U nedelju 16. aprila, deca će moći da pogledaju „Zeku naduvenka“, a sedam dana kasnije „Medvedovu ženidbu“.

„Ivica i Marica“ su na repertoaru 30. aprila.

Ne zaboravite, nedelja je dan za čaroban svet pozorišta. Rezervacije karata dostupne su putem telefona 0230 503 735, 064 158 93 14 i 060 024 7048.

 

kamion

Kamiondžija (39) izvršio samoubistvo u Mađarskoj

Jelena Trifunović April 8, 2023

Muškarac  D. V. star 39 godina, rodom iz Iđoša, koji je radio kao vozač kamiona za jednu firmu, izvršio je samoubistvo vešanjem u Mađarskoj.

Ništa nije ukazivalo da muškarac ima nekih problema, a najmanje da će podići ruku na sebe. Strašna vest šokirala je sve koji su ga poznavali, kaže izvor upućen u ovaj slučaj, prenosi Informer.

– Radio je kao vozač kamiona, prevoznik za jednu firmu i često je bio na putu. Kao grom iz vedra neba pogodila nas je vest da je sebi oduzeo život. Koliko znamo, nije imao problema, bar ništa nije ukazivalo na to, tužna vest nas je rastužila i zatečeni smo saznanjem da je to uradio- kaže izvor.

Muškarac koji je počinio samoubistvo putovao je u Mađarsku. Parkirao je kamion kod jednog uzvišenja, popeo se na taj breg i u blizini pronašao banderu na koju se obesio.

D. V. je rodom iz Iđoša, ali je već duže vreme živeo u Bašaidu. Iza sebe je ostavio suprugu i dvoje dece.