Classic Layout

полицијска управа

Припадници Министарства унутрашњих послова у Кикинди ухапсили су Д. З. (1996), М. Ј. (1994) и Б. Л. (2003) са подручја Кикинде, због постојања основа сумње да су извршили кривична дела тешка телесна повреда и насилничко понашање, као и И.Г. (1999) из истог града, осумњиченог за насилничко понашање.

Д.З., М.Ј. и Б.Л. сумњиче се да су 10. априла, у току ноћи, у угоститељском објекту у Мокрину, након свађе, задали више удараца педесетдвогодишњем мушкарцу услед чега је задобио тешке повреде, и двадесетчетворогодишњаку који је том приликом задобио лаке повреде.

Такође, четворица ухапшених сумњиче се да су ломили инвентар локала.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Основном јавном тужилаштву у Кикинди, наводи се у саопштењу Полицијске управе Кикинда.

полиција (2)

Друштвеним мрежама проширио се снимак бруталне туче која се догодила у једној кафани у Мокрину. Том приликом Мокринчанин Т. З. (52) кога је, како се на снимку види, група мушкараца свирепо тукла и столицама док лежи на поду, задобио је тешке телесне повреде. Језивој тучи и демолирању локала у чему је учествовало више лица, претходила је свађа.

Оштећеном је лекарска помоћ указана у Клиничком центру у Новом Саду и за сада, није познато његово стање. Ухапшенима  је одређено полицијско задржавање.

Јавност се посебно згрожена чињеницом да су се нападачи, након туче, фотографисали окрвављених руку са коментаром: „Све смо разбили хахахах”.

На Градском стадиону УЕФА у малом. Никола Лукач отворио први „Кикинда куп” у фудбалу

У организацији Града Кикинде и техничку подршку те домаћинство ОФК Кикинде, а све по замисли творца Здравка Рауковића, нашег Великоселца из Београда, преподневним утакмицама започео је први по реду „Кикинда куп” у фудбалу који је окупио осам клубова, дечкића узраста до 16 година, а свечано га је отворио наш градоначелник Никола Лукач.

– Нама у Кикинди, спорт је једна од најважнијих ствари. Зато кажемо да је Кикинда град спорта, али и на делу то показујемо и доказујемо улагањем у најмлађе као и давањем у инфраструктуру. Хвала, пре свих Здравку Рауковићу на овој сјајној идеји, а на нама је да учинимо све да ова наша промоција „најважније споредне ствари на свету” расте из године у годину – напоменуо је Лукач обраћајући се постројеним фудбалерима и гостима на трибинама.

Здравко Рауковић, препознат досад као виспрени организатор „Ројал купа” који у Новим Козарцима неколико година унатраг окупља млађе дечаке фудбалере, истакао је:

– Кикинда је град фудбала и блиставих имена из прошлости најпопуларнијег спорта, а наша је жеља да и у будућности север Баната и његово градско средиште изнедри нове асове. Први циљ нам је да овај турнир остане на осам клубова, али и да већ од наредне године доведемо још звучнија имена, премда их и на овој нашој премијери има подоста. Посебно хвала Казахстанцима, 15 сати авионом, преко Истанбула, путовали су до Београда.

Након данашњег целодневног програма на Градском стадиону, сутра пре подне на распореду су завршне борбе одноно утакмице трећег кола у две групе, а потом следе полуфинални мечеви и финале с почетком у 17 сати. Подсетимо, на „Кикинда купу” наступају: Црвена звезда (Београд), Војводина (Нови Сад), НК Бриње (Словенија) Македонија „Ђорче Петров” (Скопље, Северна Македонија), Галакси (Темишвар, Румунија), Ференцварош (Будимпешта, Мађарска), Мустанг (Алмати, Казахстан) и домаћа ОФК Кикинда.

 

МУРИЊО

Здравко Рауковић познат је под надимком Мурињо, а пре више од деценије као матурант кикиндске Гимназије, дакле док је још био у школској клупи, са свега 19 година сео је и на тренерску клупу и то сениорског тима новокозарачке Слободе. Одвео га је потом пут у главни град, био је у Школи фудбала Чукаричког, а последњих неколико година део је огромне Звездине машинерије, такође, у млађим узрастима београдског великана.

В_Мицковски

Како би се стекла права слика о стању културе на територији Града, из локалне самоуправе иницирана је системска анализа рада установа, институција, удружења, друштава, свих који производе и пласирају културне програме. Ово ће бити и тачка од које започиње израда Стратегије развоја културе Града Кикинде за период од 2023. до 2027. године.

О овом документу, приоритетима, кандидатури Кикинде за престоницу културе, али и о стању у овој области, за „Кикиндски портал“ говори Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.

– То је плански и акциони документ који ће нам помоћи да искристалишемо програме који су у понуди, а такође и потребу за улагањем у инфраструктуру у овој области. Локална самоуправа није обавезна да има овакав документ, али је Стратегија најбољи начин да се издвоје добре ствари и уочи све што је потребно побољшати. Успоставиће се приоритети и знаћемо тачно где су потребне промене и улагања. Иако установе културе функционишу одлично, пријављују се на конкурсе, добијају знатна средства од министарстава и секретаријата, сматрамо да је сада добро време да видимо шта треба унапредити.

„Кикиндски портал“: За анализу стања у овој области ангажован је Завод за проучавање културног развитка. У протеклим седмицама стручњаци ове установе обавили су разговоре са фокус групама у установама и удружењима, директорима институција културе. Шта показују први резултати?

Валентина Мицковски: Највећи проблем је недостатак садржаја за тинејџере.  Такође су анкетирани грађани и, посебно, млади људи у граду и селима. Млади су рекли да им је потребно место на којем би могли да стварају, такође су изразили жељу за биоскопом и трудићемо се да им све то обезбедимо. Планирамо да  установимо место за младе на којем ће моћи да испоље своју креативност у свим областима културе и уметности, где ће моћи да стварају. Још увек немамо конкретно решење, али је чињеница да је то младима потребно да би остварили свој потенцијал и да би се осећали кориснима, да би се повезивали и имали осећај припадности, да ни не пожеле да оду у кладионицу или кафић. То је нешто што стварно недостаје овом граду. Препознато је и да сарадња између културних установа и образовних институција мора да се формализује, да се схвати озбиљније. Културни програми морају се прилагодити деци и школском програму. Уз то, најаве културних активности морају да се прилагоде комуникацији младих, а то је путем друштвених мрежа јер смо од њих чули да често нису обавештени о догађају. Све наше активности усмерене су ка томе да суграђани буду задовољни културном понудом Града, што значи да је програм усклађен са потребама и укусом публике. Стратегија развоја културе Града биће завршена до 31. јула и биће понуђена Скупштини на усвајање. Пре тога, грађани ће имати прилику да учествују у јавној расправи о овом документу у Градској управи.

„Кикиндски портал“: Кикинда ће конкурисати за Српску престоницу културе за 2025. годину. Који су наши адути и шта би нам то донело?

В. Мицковски: Поменута стратегија помоћи ће нам и приликом конкурисања за престоницу културе. Мислим да имамо чиме да се поносимо када је култура у питању јер свака од установа има одличну репутацију, како у АП Војводини тако и у Министарству. Имамо „Теру“, интернационално изврсно позиционирану уникатну установу. Народни музеј има пројекат за реконструкцију у један атрактиван и модеран простор, какав не постоји на ширем подручју, што би могло да заинтересује жири. Такође, Културни центар нуди нови инфраструктурни пројекат. Програми које ћемо понудити биће атрактивнији од постојећих. Верујемо да нам ова титула не би донела само оживљавање културног живота града и подизање културе на виши ниво, већ би се култура повезала и са осталим сферама друштва. Имаћемо бољу видљивост, маркетинг ће бити много лакши, верујем да би туризам процветао, а такође и сектор услуга, угоститељство, економија и инвестиције. Није неважно и да престоница културе добија знатна средства од министарства. Чак и ако не успемо у томе, имаћемо основ да се пријављујемо на конкурсе у држави и Европи.

„Кикиндски портал“: Како, као ресорна чланица Градског већа, оцењујете културни живот града и села?

В. Мицковски: У разговору са грађанима, у интервјуима у фокус-групама, установили смо да би било пожељно да будемо креативнији у промоцији културе у селима. Све културне установе треба да се приближе деци у селима, то ће бити у акционом плану. На пример, музеј би могао да одржава креативне радионице, позориште би могло да гостује у селима, а „Тера“ би могла да одржава радионице грнчарства или вајарства у малом – и да их упозна са оним што постоји у Кикинди. Уз то, било би пожељно да установе културе међусобно боље сарађују, као и да анализирамо рад удружења грађана. Такође сам за формалнију сарадњу између установа културе и образовних институција; схватили смо да нека деца никада нису посетила позориште, или пак „Теру“. Можда бисмо неке наставне програме могли да прилагодимо понуди неке од установа. Циљ је да свако дете зна шта Кикинда поседује, да сваке године бар једном оде у сваку од установа. Важно је то и за све грађане града и села јер сами смо најбољи амбасадори свог места.

Међународни тренинг камп. Партизан 17. пут угостио џудоке из овога дела Европе

По 17. пут кикиндски Џудо клуб Партизан домаћин је међународног тренинг кампа, који је у дворани „Језеро” започео јуче и трајаће до четвртка, а данас је џудоке на татамију обишао градоначелник Кикинде Никола Лукач.

– Овај тренинг камп још је један доказ да добар рад бива препознат и да привлачи пажњу и изван граница наше државе, а квалитетан рад кикиндског Партизана познат је одавно. Сви су нам овде драги гости, желимо да оду пуни лепих утисака, а ми да будемо добри домаћини – истакао је први човек нашега града.

Спортски директор Партизана Светислав Вукмирица рекао је:

– Кренули смо 2005. године с овим кампом и тада смо имали 30 кадета у њему, а сада смо успели да доведемо 400 учесника из 10 држава, од пионира до сениора. Ово је наш најмасовнији камп досад, а радимо га да буде налик на кампове у великим џудо центрима. Смештаја у Кикинди није било довољно па смо неке клубове морали и да одбијемо. Хоћемо да покажемо и да клуб не треба само да чека помоћ од Града већ и да узврати граду на овакав начин, јер учесници кампа потрошиће новац у Кикинди.

гриндер-2175150_1920

Град Кикинда и у овој години на основу конкурса доделиће бесповратна средства предузетницима, микро, малим и средњим предузећима која послују на територији Града Кикинде, за суфинансирање набавке машина и опреме, нове и половне до седам година старости.

Право на коришћење бесповратних средстава имају предузетници, микро, мала и средња предузећа која имају од једног до 100 запослених. Неки од услова су да су уписани у регистар Агенције за привредне регистре најкасније до 31. децембра 2021. године, да имају седиште односно регистрован огранак на територији Града Кикинде и да су позитивно пословали у 2022. години.

Преглед  достављене документације и испуњеност услова за доделу бесповратних средстава утврдиће Комисија за оцењивање и одабир корисника коју решењем образује градоначелник.

Учесник конкурса може поднети захтев за суфинансирање највише до 50% вредности предметних машина и опреме са урачунатим ПДВ-ом (уколико је продавац опреме у систему ПДВ-а).

Најмањи износ средстава по пројекту је 75.000 динара, а највећи 400.000 динара. Пријављивање на конкурс траје до 28. априла.

За овај програма подршке развоју, осавремењивању, проширењу и повећању обима производње, стабилизације производње, инвестирања у савремена средства за рад у циљу повећања конкурентности привредних субјеката, те укупног развоја предузетништва и привреде на територији града Кикинде, у градском буџету је опредељено три милиона динара.

Текст конкурса, правилник за доделу подстицаја и образац пријаве налазе се на сајту града.

Међународни турнир плениће пажњу љубитеља фудбала. „Кикинда куп” сутра и прекосутра на Градском стадиону

Представљањем учесника, вечерас у Градској кући, начињен је увод у дводневни међународни фудбалски турнир „Кикинда куп” за играче до 16 година који ће сутра и прекосутра пленити пажњу љубитеља најпопуларнијег спорта на северу Баната. Домаћин скупа вечерас у Свечаној дворани Градске куће био је градски већник задужен за спорт Драган Пецарски.

– Желим вам свима добродошлицу, Град Кикинда потрудиће се да буде добар домаћин током овог првог „Кикинда купа” који ће надамо се прерасти у традицију – рекао је Пецарски.

Ређали су се потом у обраћању представници клубова учесника турнира.

– ФК Војводина са задовољством учествује на овом турниру који је окупио такве учеснике да је јасно да ће у будућности постати престижан. Овде видимо добре школе фудбала, а ми ћемо с годину дана млађим тимом наступити, с момцима рођеним 2008. године па ћемо да видимо колико могу против старијих. Мени лично, посебно је драго што сам у граду фудбала. Сви знају какву традицију има ОФК Кикинда и шта је представљала у фудбалу бивше државе – истакао је Бојан Незири из најбољег војвођанског клуба свих времена.

Обратио се потом и представник мађарског великана будимпештанског Ференцвароша:

– Драго нам је да смо код вас у гостима, лепа је ово прилика да се упознамо, хоћемо и да уживамо у фудбалу, а на крају резултати ће нам показати шта ћемо радити даље.

Александар Марковић, помоћни тренер Звездине „класе 2008”, напоменуо је:

– И ми ћемо као и Војводина наступити с годину дана млађим играчима, а први утисак нам говори да ће турнир бити квалитетан.

Марко Вукобрат, спортски директор ОФК Кикинде, у двострукој је улози вечерас говорио и као учесник и као домаћин.

– Није фраза када кажемо да нам је велика част што је ОФК Кикинда домаћин оваквог турнира. Ово је премијера па унапред молимо да нам не замерите ако евентуално буде неких пропуста, а чим вас угостимо и испратимо размишљаћемо већ о наредној години и како би све било још боље организовано – казао је Вукобрат.

Говорио је кратко потом представник ФК Мустанг из Алматија, главнога града далеког Казахстана те нешто дуже, на македонском језику, Тони Џангаровски из ФК Македонија „Ђорче Петров” (Скопље), јасно из државе која данас носи назив Северна Македонија.

– Голема нам је част што сте баш наш клуб позвали из наше државе. Пре свега надамо се добром друштву, лепом фудбалу, а вама желимо да вам овај турнир потраје дуго година – пожелео је Џангаровски.

Коначно, Србин из Румуније, како је самога себе представио, Горан Корожар, из темишварскога Галаксија, с много емоција кратко је закључио:

– Мени лично довољно је само што сам овде међу вама, пресретан сам због тога и да дочекамо да и ми вас угостимо.  

Словенци из клуба НК Бриње, док је ово представљање трајало, били су још увек на путу ка Кикинди и они су осми клуб, поред побројаних, који ће сутра и прекосутра наступити на првом „Кикинда купу” на нашем Градском стадиону. Већ ујутро на распореду је прва утакмица на турниру на којем је осам екипа подељено у две групе. Свечано отварање предвиђено је за 12.30 сати.

Сајан МЗ

Сајан је једно од најмањих насељених места на подручју града Кикинде, и село у којем се, у сарадњи са Месном заједницом, мештани веома труде да га учине што лепшим и удобнијим за живот.

– Трудимо се да наше расположиве капацитете – хумане, материјалне и законске, усмеравамо ка побољшању живота наших мештана, да им увек пружимо адекватну помоћ, колико год смо у могућности. Приоритете у раду утврђујемо тако што слушамо њихов глас и то усклађујемо са расположивим финансијским  средствима – каже председник Савета Месне заједнице Сајан, Золтан Тот.

Уређени коловози, расвета, сигнализација…

Осврћући се на годину за нама, Тот каже да је већина планираног и остварена.

– Планирали смо поправку крова на старој биоскопској сали. Струка је, међутим, проценила да је потребна комплетна реконструкција која кошта пет милиона динара, па смо, за сада, учинили први корак, израдили смо пројектно-техничку документацију. Као што је и било предвиђено, изградили смо два аутобуска стајалишта, ремонтовали смо електричну инсталацију расвете у Дому културе и поставили соларну саобраћајну сигнализацију за успоравање у зони школе на регионалном путу што, показало се, има ефекта. Урађен је коловоз са туцаником  у улицама Ударничка, Хуњади Јаноша и Петефи Шандора, што нам је било преостало из претходне године – каже Тот.

Из буџетских средстава Града, која су износила шест милиона динара, обновљена је и јавна расвета у целом селу и постављене су нове лед-сијалице. Планирано  одржавање тротоара остало је за ову годину.

– Настављени су и радови на путу између Сајана и Иђоша који користе наши пољопривредници. У 2021. години уређен је део у дужини од 800 метара, а  прошле године туцаник је постављен на још 600 метара пута. Ове радове финансирао је Покрајински секретаријат за пољопривреду, а за средства је аплицирао Град. У питању је напредна технологија, нови, квалитетни материјали су уграђени и очекујем да ће дуго трајати.

Тот додаје да је, од Покрајинског секретаријата за образовање, прошле године добијено 30 хиљада динара за израду вишејезичне информационе табле – на српском, мађарском и енглеском језику, са мапом и агендом места, која ће ускоро бити постављена у центру села.

По конкусима за јавне радове, Месна заједница је, у 2022. години, радно ангажовала три особе са инвалидитетом, за шта је утрошено 443 хиљаде динара.

Мештани у редовним акцијама уређења села

У Сајану се веома води рачуна о томе да се село редовно, периодично чисти и уређује. Акцијама се мештани спремно одазивају, организовано, као чланови удружења, или самостално, каже Тот.

У акцији пошумљавања простора око фудбалског терена, посађено је 600 стабала сибирског бреста, добијеног од „Војводинашума“. МЗ је прошле године обезбедила и вишегодишње засаде који су посађени у парку у центру села. Одржавање и заливање садница такође су мештани преузели као своју обавезу.

У великој акцији поводом Дана планете у априлу, очишћено је цело село. Још једна редовна активност је „Базар здравља“ – бесплатно мерење крвног притиска и шећера у крви, које организују веома активно месно Удружење пензионера и Црвени крст Кикинда.

Удружења са дугом традицијом и дуговечним манифестацијама

Културно-уметничко друштво „Ади Ендре“ најстарије је у Сајану, ове године славе 75 година постојања. Овај КУД познат је на ширем простору као носилац „Жетелачких свечаности“. Заслужни су и за организацију Дана села – Светог Стефана, али и за бројне културне и фолклорне манифестације.

Вишедеценијским радом на очувању обичаја могу да се похвале чланови Друштва за неговање традиције и екологије „Делибаб“. Они су, ове године, 29. пут одржали Ускршње свечаности.

– Поред већ поменутог Удружења пензионера, у друштвеном животу села активни су и чланови Добровољног ватрогасног друштва. Чланови Ловачког удружења „Слатина“ такође, поред својих редовних активности, нађу времена да се прикључе акцијама које покреће Месна заједница, као и Удружење спортских риболоваца које, иначе, редовно организује и такмичења за најмлађе – каже Тот.

Он напомиње да је за удружења која немају своје просторије доступан простор у Дому културе са плаћеним режијским трошковима.

За дотације цивилним и спортским организацијама, удружењима и Римокатоличкој цркви, из буџета намењеног селу издвојено је, прошле године, 1,4 милиона динара.

Да у селу свима буде добро

И ове године, када су у питању инвестиције, радиће се по установљеним приоритетима, каже Золтан Тот.

– Лимени кров зграде у којој се налази вртић „Медењак“ је у веома лошем стању, зграда је изграђена пре више од 30 година и до сада се није улагало у њу. Кров прокишњава и то нам је приоритетна инвестиција.

Два гасна котла у Дому културе се морају заменити новим како би се смањили трошкови и то ће бити наредна инвестиција ове године. Ускоро ће почети обнављање тротоара код пијаце и наставиће се са уређењем коловоза у делу  улице Хуњади Јаноша и у Ужичкој улици. Биће саниране и ударне рупе у Улици Ади Ендреа.

Редовне акције неће изостати ни ове године: уређење парка, пошумљавање, чишћење села, одржавање канала за атмосферске падавине.

Тот, такође, наглашава да ће, у читавом селу, са постављањем пречистача за воду који ће користити заједно са становницима Иђоша, бити замењене водоводне цеви.

За ову годину из буџета Града, Сајану је припало 8,5 милиона динара, што је више у односу на 2022.

– За дотације за наредну годину морамо планирати још више новца јер је сада то мало за све активности – објашњава Тот. – Било би добро да нам се издвајања повећају бар за 30 одсто.

У Сајану, према првим проценама са најновијег пописа, живи нешто више од 800 становника. На попису из 2011. године било их је тачно 1.164. У сарадњи са својом Месном заједницом мештани се труде да одржавају и побољшају услове у којима живе. Зато су сарадња и поверење од највеће важности, сигуран је Тот.

– Месна заједница треба да буде у служби грађана. Кад имају проблем, људи нам се одмах обраћају. То су, најчешће, скромни захтеви и много им значи када то решимо. Увек се трудимо да им помогнемо и то је узајамно, ради лепшег живота у нашем месту.

Колпинг друштво Србије у Сајану – оснаживање кроз едукацију

Сајан је, поред Новог Сада, једино место у Србији у којем свој едукативни центар има Међународно удружење „Колпинг“. Ова организација реализује пројекте у циљу позитивних друштвених промена кроз развој појединаца, подршку старијима и оснаживање маргинализованих група. Друштво је основано 1850. у Келну и делује у 60 земаља, у нашој држави дуже од две деценије.

Колпинг друштво Србије организује едукације, посебно намењене женама у сеоским срединама, али и јавне догађаје. У Сајану су прошле године девети пут приредили Међународни фестивал кувања, што је само једна од активности.

 

петров у сарајеву

Душко Петров, најтрофејнији кикиндски стрелац и репрезентативац Србије, донео је најсјајније одличје са 15. Међународног шестоаприлског турнира у Сарајеву. Петров је био појединачно најуспешнији у дисциплини ваздушним пиштољем, испред босанскохерцеговачког такмичара Николе Јовичића и Кристјана Винка из Словеније.

У Стрелишту Зетра наступили су такмичари из 11 земаља, њих око 150 борило се за златна, сребрна и бронзана одличја у екипној и појединачној конкуренцији за сениоре и јуниоре.

-У току је припремни период пред Светски куп следећег месеца у Азербејџану. Задовољан сам тренутном формом, али наравно још мора пуно да се ради- каже за Кикиндски портал Душко Петров.

Турнир у Сарајеву одржава се поводом обележавања 6. априла-  Дана града Сарајева и налази се у Календару такмичења Европске стрељачке конфедерације.

 

 

 

„Ускрсни митинг” у Новом Саду. Велика Кикинда трећа у збиру медаља

Млади пливачи Велике Кикинде на „Ускршњем митингу” у Новом Саду, у 25-метарском базену, на којем се окупило 250 такмичара из четири државе, трећи су у укупном збиру медаља са 14 освојених, узели су по четири злата и бронзе и пет сребрних одличја. Уз то, на базену у Сланој Бари, Александар Соколаи и Лена Бикић били су најбољи у свом узрасту, до 10 година.

Соколаи је освојио једно злато и три сребра, Бикићева два злата док су остала одличја приграбили: Урош Милићевић (злато, сребро и бронза), Јована Сабо (сребро и бронза), Александар Милутинов и Јована Савић (обоје по бронзу).