Хришћански празник Велики петак обележен је страдањем Исуса Христа, његовим распећем на часни крст и његовом смрћу за спасење света.
У ноћи између Великог четвртка и Великог петка, Христа су мучили и бичевали. Римски прокуратор (заступник), Понтије Пилат предао је Исуса Јудејима, рекавши да не може да га осуди, јер је невин. Јудеји су рекли Пилату да се Исус буни против императора и себе проглашава царем, а за такав грех Римљани морају да казне починиоца.
Како је то било уочи Пасхе, највећег јудејског празника, обичај је налагао да се један затвореник пусти на слободу. Пилат је питао народ кога да ослободи: Исуса Христа или Вараву, разбојника, који је убио неколико римских војника. Народ је тражио да ослободи Вараву и викао: „Разапни га! Разапни га!“
Христу су ставили трнов венац на главу и тешки крст на леђа и повели га путем који и данас носи име Улица бола. Пљували су га и добацивали погрдне речи. Нашао се ту и један добар човек, Симон из Киринеје, који се сажалио и помогао Господу да носи Крст Страдања.
На брду Голгота постављена су три крста, на која су разапели Христа и двојицу разбојника. И после свих претрпљених мука и понижења, Христос је молио свог Оца Небеског да опрости људима, јер не знају шта чине. Кад је, око три сата поподне (по нашем рачунању времена), Свој дух предао Оцу, сва природа, Божја творевина, побунила се против неправде и злочина: помрачило се сунце, отварали су се гробови, затресла се земља.
Јосиф из Ариматеје је отишао Пилату и измолио да са крста скине Христово тело и сахрани га. Христово тело су обавили платном и однели у нову гробницу, уклесану у стени, коју је Јосиф био припремио за себе. На улаз су ставили огроман камен.
У време када је Христос предао дух Свој Оцу, у свим православним храмовима се износи Плаштаница. То је платно на којем је приказано Христово полагање у гроб. Поставља се испред олтара, на посебно украшен одар, који представља гроб Христов. Верници прилазе Плаштаници и целивају је.
На Велики петак се строго пости, храна се спрема на води, зато што све мисли и молитве треба да буду упућене Господу и подсећању да је Он Себе принео на жртву, из љубави према свима нама.
Фарбање јаја
Бојена јаја се помињу први пут у 12. веку, а код нас тек четири века касније. Народ је постанак овог обичаја сместио још у време Христовог васкрснућа. Постоји више легенди о овоме.
По једној је, на гробу Исуса Христа, након сахране, његова мајка оставила неколико обарених белих јаја. Када је у недељу Христос васкрсао, јаја на гробу су одједном поцрвенела, па због тога хришћани фарбају јаја црвеном бојом.
Црвена боја је симбол радости, живота и васкрсења. Прво кувано јаје се боји у црвено и оно се у кући чува до следећег Ускрса. То је “чуваркућа” и приписује му се моћ да брани од болести и свега лошег, чува стоку и усеве.
– Ова спортска дисциплина све је популарнија међу младом популацијом, посебно мушкарцима, а очекује се да постане олимпијски спорт на Олимпијади у Лос Анђелесу 2028. године – каже Трамошљанин.
– Имамо седморицу активних обарача који желе да се опробају у овој дисциплини. Телевизија „Арена Фигхт” преноси уживо турнире у нашем спорту и то у великој мери помаже да се обарање руке подигне на још виши ниво у нашој земљи.
– Куп Србије на распореду је 18. септембра, а дотле ћемо се припремати вежбајући спортове снаге и моторике – закључује Трамошљанин.
Победом од 4:1 на свом терену над Ферокопом из Темерина, у последњем колу Војводђанске лиге, стонотенисерке кикиндске Галадске завршиле су такмичење у поменутом, нашем четвртом рангу, на другом месту и сада, према речима председника клуб Ненада Ђукића иначе још увек и капитена мушке екипе, чекају исход доигравања шест клубова из вишег ранга па ће се можда на тај начин пласирати и у Другу лигу „Север”.
У опроштајној утакмици пак Кикинда 0230 забележила је пораз од 1:3, код куће, од Волејстарса из Кљајићева и завршила на претпоследњем месту табеле.
Сусрет је обележио и Игор Фучак, играч ЖАК-а, који је овога пута био голман.
