Classic Layout

357348001_1568360233654096_5999835847597969901_n

Екипа „Гардош „3X3“ из Београда победник је спортског такмичења „Мамут Опен 3х3 Кикинда“. Они су у финалу савладали екипу „3X3 Земаре“ из Новог Сада. Турнир је одржан на отвореним теренима Спортског центра „Језеро“ и окупио је екипе из целе Србије. Никола Цветковић , тим менаџер победничке екипе подсетио је да су на прошлогодишњем турниру били други.

-Кикинда је наша друга кућа. Најбољи успех остварили смо управо на овом надметању јер смо себи поставили више циљеве и следеће године бранићемо ову титулу – рекао је Цветковић – Као победници обезбедили смо учешће у финалу завршног турнира Србије који ће бити одржан у септембру на Тргу републике у Београду. То нам је била намера, јер сада са мање оптерећења учествујемо на осталим турнирима.

Трећи турнир у олимпијском спорту 3х3 баскету  окупио је 17 екипа у сениорској категорији, а такмичила су се и деца у категорији У14.

-Не постоји боља афирмација овог  спорта од турнира. Одржавају се од 2011. године и обишли смо велики број локалних самоуправа у Србији. У баскету 3X3 Србија је шест пута била светски и четири пута европски првак, а освојена је и бронза на олимпијади. Кикинда је део наше турнеје по Србији и надамо се да ћемо наставити сарадњу и у наредним годинама – истакао је Лазар Јаковљевић, делегат КСС  за 3X3 баскет у Србији.

Покровитељ „Мамут Опена“ је  Град Кикинда,  а организатор Спортски центар „Језеро“.

-Изузетан спортски догађај постаје традиционалан у нашем граду, граду спорта. Поред професионалних екипа, посебно нам је драго што смо имали девет екипа деце испод 14 година. За њих и за будућност спорта све ово и радимо – додао је Пудар.

Овом догађају присуствовао је и градоначелник Никола Лукач и Драган Пецарски, члан Градског већа, који су и доделили пехаре и медаље.

-Баскет 3X3 постаје све популарнији спорт, а турнир „Мамут Опен 3х3 Кикинда“ постаје све значајнији међу професионалним екипама. Као домаћину жао ми је што наша екипа није остварила бољи резултат, али првопласирана екипа је заслужено победила – прецизирао је Лукач – Наредне године трудићемо се да такмичење подигнемо на виши ниво и мислим да је време да турнир преселимо у центар града.

Првопласирана екипа освојила је 100.000 динара , другопласирани су добили  20.000 динара и опрему КСС, а трећепласирани су се окитили  бронзом и опремом КСС.

Организовано је надметање у брзом шутирању „тројки“ као и такмичењу у закуцавању. Овогодишњи „Мамут Опен“ је хуманитарног карактера. На самом догађају прикупљају се средства за нашег малог суграђанина Дамјана Петровa и Удружење грађана „ Деца са ахондроплазијом“. Осим донација гледалаца и средства од котизације за такмичење у брзом шутирању тројки и закуцавању биће усмерене у ту сврху.

354478099_834732237560393_221562842460904069_n

На отвореним теренима Спортског центра „Језеро“ у току је трећи турнир у олимпијском спорту 3х3 баскету који је почео у послеподневним сатима. За наслов победника трећег „Мамут Опен“ турнира ускоро се очекује надметање две најбоље екипе.

Спортско такмичење, „Мамут Опен 3х3 Кикинда“, чији је покровитељ Град Кикинда,  а организатор Спортски центар „Језеро“,  привукао је велики број екипа из целе Србије.

Обезбеђене су и вредне награде. У сениорској категорији,  првопласирана екипа освојиће 100.000 динара као и место у финалу Србије. Другопласиранима следи  20.000 динара и опремa КСС, а трећепласирани ће се окитити  бронзом и опремом КСС.

Такмичила су се и деца, будућност кошарке, баскета 3х3, и спорта уопште, у категорији У14, а за њих су такође спремне вредне награде. Пре финала гледаоци ће уживати у надметању у брзом шутирању „тројки“ као и такмичењу у закуцавању.

Овогодишњи „Мамут Опен“ је хуманитарног карактера. На самом догађају прикупљају се средства за нашег малог суграђанина Дамјана Петровa и Удружење грађана „ Деца са ахондроплазијом“. Осим донација гледалаца и средства од котизације за такмичење у брзом шутирању тројки и закуцавању биће усмерене у ту сврху.

received_287472833943820

Огромно интересовање суграђана изазвао је други „Тјунинг шоу“, у организац ији аутомобилског спортског клуба „Кар брадрс“, на Градском тргу.  Око 150 четвороточкаша учествовало је у  такмичењу у стајлингу односно изгледу аутомобила и ДБ драгу односно јачини музике у аутомобилу која се мери у децибелима. Било је ту и двоточкаша, али и олдтајмера. Додељено је шездесетак награда међу којима је било 22 пехара. Међу онима који су освојили пехаре је и Стефан Петровић из Смедерева, власник „голфа 5“.

-Пехаре сам добио за најбољи гепек, стрит класу и два су фолију. Посећујем све сличне скупове јер волим дружење, сазнам пуно тога, упознам залуђенике за аутомобиле попут мене. У модифкацију аутомобила сам до сада уложио 11.500 евра. Имам понуду да га продам у Немачкој, али не размишљам о томе и тренутно ниједна понуда не може да ме одвоји од мог „голфа“– каже Петровић.

Велику пажњу изазвали су стари аутомобили. Олдтајмер  клуб Бечеј- Нови Бечеј представио се са својом колекцијом. Ту су били „буба“, „волово“, „лада“, „опел кадет“, сви настали у прошлом веку. Два лепотана, један поред другог „мерцедес“  познатији као репоња из 1964. и „астон мартин“ из 1996. године, једини такав у Србији, власништво су породице Бакић из Кикинде.

-Мерцедес сам купио у Арадцу од господина који га је купио у Шведској. Код мене је већ тридесет година и лепо се возамо. Ови аутомобили су нестали, нема их нигде.  Астон мартин је уникат има 6.000 кубика, 500 коња и јединствен је у нашој земљи  – рекао нам је Радован Бакић.

Циљ је окупљање, дружење, али и промоција аутомобилизма. „Кар брадерс“ окупља 40 чланова из Кикинде, Зрењанина и Новог Бечеја.

-Ове године  имали смо госте из наше земље, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске и Румуније – напоменуо је Срђан Поморишац, председник „Кар брдаерса“ – Посетиоци су имали прилику да се опродбају  у играма спретности  попут држања фелне и намотавања матице на навој од шрафа и за најбоље су биле обезбеђене награде. Наградили смо  и четворогодишњаке  који су нацртали најлепше необичне  аутомобиле.

Локална самоуправа помогла је тјунинг шоу ком је присуствовао и члан Градског већа Драган Пецарски.

-Све похвале аутомобилском спорстском клубу „Кар брадерс“ на организацији оваквог скупа. Кикинђани су имали прилику да виде велик број аутомобила, а гости да се упознају са нашим градом – напоменуо је Пецарски.

Окупљени су имали прилику да присуствују  и презентацији правила у саобраћају коју запослених у Саобраћајној полицији.Скуп љубитеља олдтајмера, аутомобила, музике и доброг дружења имао је хуманитарни карактер јер су прикупљана  средства за Миклоша Mезеија из Зрењанина оболелог од церебралне парализе.

 

 

 

sns penzioneri

Месну организацију пензионера у Банатском Великом Селу посетили су представници Градског одбора Српске напредне странке на челу са председницом Станиславом Хрњак и потпредседником Николом Лукачем. Са најстаријим мештанима разговарано је о томе како живе, шта им је потребно, који су проблеми и како их решити.

-Константно разговарамо са грађанима, како у граду, тако и у селима. Месна организација пензионера у Банатском Великом Селу једна је од квалитетно организованих и има више од стотину активних чланова, што је важно за ову  заједницу – истакла је Станислава Хрњак – Дуго година постоје и имају заједничке активности које доприносе бољем квалитету живота мештана трећег доба. Током јесени, када временске прилике дозволе, на објекту у ком су просторије биће урађена фасада, а захвљујући помоћи Града и Месне заједнице добиће и намештај.  У ранијим разговорима са њима истакли су да им је потребан фрижидер за просторије удружења.  Стога смо средствима странке и наших пријатеља купили фрижидер, а ову посету искористили смо за дружење са пензионерима, али и договор шта можемо у перспективи да им помогнемо.

Банатско Велико Село друштвено је уређено, мештани препознају потребе једни других и помажу се међусобно, напоменула је Хрњакова.

-Увек смо били блиски са људима који знају и да саслушају, али и да кажу примедбу. Ту смо да помогнемо када год је то потребно. Дужни смо и да им се захвалимо на подршци коју пружају Српској напредној странци – казала је Станислава Хрњак.

Председница Месне организације пензионера Славојка Поповић захвалила је на донацији, која им је, како напомиње била неопходна јер је постојећи фрижидер стар скоро две деценије.

-Посебно хвала Станислави Хрњак и Николи Лукачу који нам увек излазе у сусрет. Наше  просторије свакодневно су место окупљања пензионера, али и осталих Великоселаца. Трудимо се да привучемо нове чланове, а циљ нам је да поново покренемо да се у нашем удружењу играју друштвене игре попут шаха, пикада, карата. Одлично сарађујемо са месном организацијом пензионера из Башаида и Бочара – сазнали смо од Славујке Поповић.

Месна заједница обезбедила је материјал за уређење фасаде, а  радове ће заједничким снагама обавити мештани.

Подсетимо и то да ће у Банатском Великом Селу, али  и Накову, Мокрину и Иђошу до краја године почети изградња мини постројења за пречишћавање пијаће воде, што ће значајно побољшати квалитет живота. Капитално улагање у четири месне заједнице, са 160 милиона динара подржала је Влада Војводине.

 

IMG_0200 (1)

Повратник у друштво српсколигаша с Градског стадиона започео је данас припреме за предстојећу сезону, која стартује 12. августа.

Нови тренер ОФК Кикинде Владимир Шпоња на првој прозивци имао је 19 играча, а од новајлија сада су ту: Вељко Лолић, Јован Шевић и Виктор Молнар, који је био оправдано одсутан. Такође, оправдано одсутан је био и Дејан Ивановић.

– Амбиција клуба је да постанемо стабилан српсколигаш. Доста ће зависити од селекције играча коју треба да извршимо и тад ћемо моћи нешто више да кажемо који смо ниво и који су нам домети, али генерално циљ је опстанак у Српској лиги. Припреме ћемо одрадити на Градском стадиону, где имамо одличне услове, а трајаће шест недеља, до почетка првенства 12. августа – рекао је Шпоња.

Спортски директор Марко Вукобрат напоменуо је:

– Нисмо још у потпуности „скоцкали“ тим, преговори са потенцијалним играчима су у току, а тренутно нам је епицентар, што се појачања тиче, штоперски пар. У Српској лиги много су већи изазови, тактички, физички, моторички и због тога профили играча које тражимо су већином млађи фудбалери који могу да испуне те захтеве вишег ранга.

Са оптимизмом и амбицијама наступа и капитен Небојша Ђукић.

– Костур екипе је остао и надамо се да ћемо направити тим која ће бити респектабилан у Српском рангу и да нећемо стрепети за опстанак. Као играчи гледаћемо увек да идемо и за степеник више и даћемо све од себе да заузмемо горњи део табеле.

Стеван Зељковић, Марко Спахић, Милан Рељић, Петар Бајић, Јован Глишић и Војислав Миркоњ, напустили су Кикинђане.

 

stoni tenis 1

Руско Село домаћин је  првог  Меморијалног стонотениског турнира „Руско Село-Меморијал Кабок Имре“. Турнир је приређен у част преминулог  дугогодишњег председника МЗ Руско Село и члана Градског већа Имра Кабока који је један од оснивача стонотениског клуба „Чарнојевић“.

-Осим иницијативе за оснивање клуба, Имре Кабок помагао нам је све ове године. Посебно му је важан био рад са децом. Имамо четрдесетак деце, регистрованих играча, четири године били смо у првој лиги, а две играчице су и део репрезентације. Постижемо значајне и запажене резултате, а како много дугујемо Имру Кабоку одлучили смо се да организујемо турнир у његову част – рекао је Игор Радић, председник и тренер у Стонотениском клубу „Чарнојевић“.

Турнир, ком су присуствовали Кабокови супруга и син, отворио је градоначелник Никола Лукач.

-Имре Кабок био је мој пријатељ и сарадник. Увек се борио за своје  село, помагао је свима, имао је визију како треба да функционишу месне заједнице, као и на који начин развијати пољопривреду у граду – казао је Лукач – Борио се за своје село и своје Рускоселце. Сигуран сам да ће овај турнир постати препознатљив у наредним годинама и имати још више учесника.

Првом Меморијалном турниру присуствовали су и  Драган Пецарски, члан Градског већа и Шандор Талпаи, помоћник градоначелника.

-Имре Кабок пуно тога урадио је за Кикинду и Руско Село. Стонотенсери клуба „Чарнојевић“ имају завидне резултате иза којих стоји рад и труд. Огроман је успех, у малој средини, направити овакав клуб – напомену је Драган Пецарски.

На спортском такмичењу, у фискултурној сали ОШ „Глигорије Попов“,  учествује стотинак такмичара  свих узрасних категорија из Зрењанина, Ечке, Суботице и Новог Сада.

 

 

zetva sajan 1

Чувари традиције окупили су се и ове године у ручној косидби жита са жељом да негују вештину баратања косом, на начин како се раније скидала пшеница на родним војвођанским њивама. У организацији КУД-а “ Ади Ендре” и МЗ Сајан одржане су 26. Севернобанатске жетелачке свечаности. Учествовало је шест екипа, а циљ манифестације је да се очува традиција ручне косидбе хлебног зрна. До парцеле са житом косци су стигли у поворци.

Најстарији косац био је 86-годишњи Ференц Хереши из Сенте. Испричао нам је како је то некада било.

-Нисмо имали комбајне само косе, српове и наше руке. Жито је везивано у снопове које су вукли коњи на колима. Постојала је само машина која од класја одваја семе. За косце је најважнији био добар алат, коса, која је морала да буде оштра – истакао је Ференц Хереши

Са екипом из Сенте био је и најмлађи косац 13-годишњи Криштоф Сабо. Лајко Маћаш из Аде део је сајанских жетелачких свечаности од самог почетка. Оваква окупљања, каже, враћају га у прошлост , у лепша времена.

-У њиву сам први пут ушао са пет, шест година. Мој задатак био је да везујем снопове жита, носили смо воду косцима и били смо од користи. Пре него што је дошла механизација, косило се пола јутра на дан, толика је била норма – присећа се Лајко Маћаш.

Међу екипама су били жетеоци из: Мађарске, Црне Баре, Сенте , Аде. Домаћини из Сајана имали су две екипе које су се први пут опробале у ручном кошењу жита. Ричард Фекете (19) предводио је екипу средњошколаца.

-Моји родитељи учествовали су дуго година у овој манифестацији и као мали долазио сам са њима. Одувек сам желео да се опробам у кошењу жита као некада и заједно са три другара, такође средњошколаца, оформио сам екипу како би и ми дали допринос најстаријој манифестацији у селу – сазнајемо од Ричарда Фекете.

Тешко је замислити данас да се жетва обавља као пре много година.Некада се устајало у четири ујутро и кретало на жетву. Радило се док не падне мрак, а за време ручка било је одмора од сат времена. Да би косци имали снаге да читав дан раде, припремао се жетелачки фруштук који је и ове године био веома сличан оном када се хлебно зрно скидало са њива ручно.

Највећу подршку манифестацији пружа град Кикинда,а овом догађају присуствовале су чланице Градског Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

-Манифестација чува и негује традицију и обичаје. Вршидба жита је један од најважнијих пољопривредних радова, а косидба је имала и улогу јачања заједнице – напоменула је Мелита Гомбар.

Млади се прикључују манифестацији и то је веома важно јер ће тако и даље да траје, напоменула Шара Бењоцки, председница КУД-а „Ади Ендре“. Не изостаје ни подршка Месне заједнице чији је циљ да она буде још боља и масовнија, рекао је Золтан Тот, председник Савета  МЗ Сајан.

Deciji sabor

Дечије саборовање у Храму Светих Козме и Дамјана одржаће се ове године 15 пут. Од понедељка, 3. јула, сваког дана, од 9 до 12 сати, биће организовани часови веронауке и радионице, а од 17 до 19 сати спортске и друге активности.

Са учесницима Сабора радиће најбољи наставници, учитељи и уметници из Кикинде на радионицама: иконописање и калиграфија, креативна ликовна радионица, хорска радионица, „Биљини магнети“, „Руке у тесту“, као и у другим уметничким и спортским активностима.

Цена учешћа на Сабору је 500 динара, чиме се делимично покривају трошкови  материјала. Деца ће моћи да се причесте на Ивањдан 7. јула, као и да учествују у завршној приредби која ће с одржати у суботу, 8. јула, саопштено је из Храма.

received_258843553427470

Писци кратких прича: Барбара Делаћ из Црне Горе, Тања Новак из Хрватске, Вера Хегедиш из Мађарске, Штефанија Михалаке из Румуније, Муанис Синановић из Словеније, Данило Лучић и Ненад Станковић из Србије учесници  су  17. Међународног фестивала кратке приче „Кикинда шорт“. Своје приче представили су публици окупљеној у дворишту Народне библиотеке „Јован Поповић“, а ове године лајт мотив је „КИ… КИНДА“.

-Фестивал је важно место да се упознамо са другим писцима, размењујемо искуства и остварујемо сарадњу – рекао је Данило Лучић – На овај начин упознајемо књижевност и ауторе из других земаља, јер врло мало знамо о писцима који живе у суседним земљама. Нарочито је овај фестивал важан јер промовише кратку причу која се, традиционално, налази на маргини и непрофитабилна је књижевна област.

Барбара Делаћ почела је најпре да пише поезију.

-Пишем оним жанром у зависности од теме која ме окупира. Писати кратке приче за мене је забавно. Кроз њих „брусим“ свој стил и „печем“ занат. Не бих се бавила кратком причом да ми такво писање није забавно и да не уживам у томе – додала је Барбара  Делаћ.

Вера Папић, организатор, истиче да се Алмин Капалн из БиХ који је требало да учествује разболео, али је његову причу прочитао кикиндској публици обраћајући им се преко видео снимка. До сада је на фестивалу учествовало 248 аутора.

 

Аутори читају приче на свом језику, а превод на српском се пројектује на платну, тако да су посетиоци имали прилику да чују више различитих језика на једном месту. Већ сутра, своје приче представиће београдској публици.

IMG_20230630_200304

У Галерији „Нова“ Народног музеја отворена је изложба „Змијањски вез – светско нематеријално наслеђе” коју је реализовао ЈУ Музеј Републике Српске. Ово је уједно прва званична сарадња кикиндског и музеја Републике Српске из Бања Луке, а ауторка изложбе је музејски саветник Данијела Ђукановић.

-Змијање се налази надомак Бања Луке. Све жене из ове динарске области показивале су посебно умеће према везу. У зимским месецима могле су да се баве својим емоцијама и стањем свог духа из чега је и настао овако диван вез који је део идентитета људи са Змијања – рекла је Данијела Ђукановић.

Змијањски вез је прво нематеријално културно добро из Републике Српске, односно БИХ које је уписано на УНЕСКО-ву  листу.

-Трудићемо се да Галерија „Нова“ буде домаћин репрезентативним изложбама попут ове – истакла је Лидија Милашиновић, директорица Народног музеја – Ова изложба прича нам причу како културно нематеријално наслеђе доспева на УНЕСКО листу. Изузетно нам је важно да успоставимо  сарадњу са музејем из Бања Луке јер она до сада није постојала.

Изложба садржи оригиналне предмете са змијањским везом, али и предмете његове савремене примене кроз које се наставља традиција овог веза и одржање вештине. Догађају је присуствовала и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Хвала нашим гостима из Републике Српске што су нам приказали део њиховог богатог наслеђа. Желим им добродошлицу у Кикинду уз наду да се сарадња са нашим културним институцијама настави и у будућности – рекла је Валентина Мицковски.

Посетиоци изложбе, која је отворена до 30. августа,  у прилици су да виде и кратак филм о упису Змијањског веза на УНЕСКО-ву листу нематеријалног културног наслеђа.