May 30, 2026

Classic Layout

Унтитлед десигн

„Славним Мокринчанима у част” у уторак у музеју

Jelena Trifunović Јулy 8, 2023

Предавање „Славним Мокринчанима у част” у великој сали Народног музеја у уторак 11. јула одржаће Драгољуб П. Бадрљица, професор и оснивач Мокринског музеја.

Мирослав Антић, Радивој Раша Попов – Кршин, проф. др Радован Попов – Шијаков. прим др Радован Вртипрашки, проф. др Светозар Степанчев – ,,Песник Америке“ и др Душан Попов – Кршин- само су неки од славних Мокринчана о којима ће бити речи.

Програм ће имати и свој музички део у ком ће учествовати Љиљана Сивчев (клавир) и Владимир Ковачевић (клавијатуре).

Предавање ће ппочети у уторак у 18 сати и 30 минута.

 

 

тера 2

Свечано отворени Симпозијум и годишња изложба „Тере“ – почело стварање нових уметничких завештања

Igor Crnogorac Јулy 7, 2023

Постављањем скулптура насталих на прошлогодишњем сазиву у центар града и доласком овогодишњих учесника, почео је 42. Интернационални симпозијум „Тера“. Свечаности отварања на тргу вечерас присуствовали су учесници и бројни гости.

Годишњу изложбу отворио је државни секретар за културу, Миодраг Ивановић.

– Министарство културе у последње три године улаже значајна  средства у децентрализацију културе и то је видљиво на догађајима какав је вечерашњи – рекао је Ивановић. – „Тера“ је позната у целом свету и уметници који долазе овде из свих крајева света проносе добар глас не само о Кикинди, већ и о целој Србији.

Локалну самоуправу на свечаности су представљали градоначелник Никола Лукач, његова заменица Дијана Јакшић Киурски и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

Лукач је подсетио да је „Тера“ одавно превазишла Кикинду и регион, поставши светски домаћин вајарства.

– Град ће, сигуран сам, уз подршку ресорног министарства и покрајинског секретаријата, подржати даљи развој овог сегмента уметности у Кикинди. Вајарима желим да им наш град буде инспирација да направе изузетна дела – рекао је Лукач.

Нови директор „Тере“, Александар Липован, изјавио је да Симпозијум већ 42 године почива на вредностима које је поставио оснивач и доскорашњи директор, Слободан Којић.

– Одговорност је велика, ми смо спремни, градимо тим за будућност – казао је Липован. – Одушевљење и овогодишњих учесника је велико и знам да ће свима бити жао када буде требало да иду кући.

На годишњој изложби на тргу изложени су велики формати различитих поетика које су, прошле године, израдили Јулија Клем из Немачке, Бернар Ридигер из Француске, Ивана Радовановић из Црне Горе и Александар Бунчић, Лазар Марковић и Богдан Вукосављевић из Србије.

– Мој отац је учествовао на првом сазиву, био сам овде као дете и поносим се тиме. Услови су феноменални, а скулптуре се зидају. Направио сам „Добро дрво“, то је наставак моје поетике о очувању животне средине. Иако двадесет година радим са другим материјалима, размишљам о томе да се вратим глини – испричао је  Вукосављевић.

Никола Ненадић, овогодишњи учесник Симпозијума, професор је на Академији примењених умјетности у Ријеци. Први пут је, каже, у овом делу Србије и импресиониран је „Териним“ парком скулптура.

– Такав парк скулптура нисам видео дуго времена, чак ни од камена. Ја сам специјализирао камен, видео сам доста сличних паркова у свету, али ово је фантастично. Можда само у Кини, Тајланду и Кореји имају тако монументалне скулптуре, ово је право богатство. Већ смо почели да радимо, уз стручњаке који имају велико искуство и стално су уз нас. Иако смо дошли са идејом и визијом, мислим да ћемо их овде променити због утиска који на нас оставља Кикинда, да ћемо свој печат утиснути у траг града и „Тере“ – казао је Ненадић.

Уз Ненадића, ове године, до краја месеца, у Атељеу ће стварати Хорхе Беда Морсиљо Хулиани из Шпаније, Ледиа Костандини из Албаније и Чедомир Васић, Мирољуб Стаменковић и Саша Панчић из Србије.

О делима са 41. симпозијума говорила је кустоскиња, историчарка уметности, Верица Немет. У програму је учествовао Хор “Корнелије Станковић“ са диригенткињом Евом Француски Арањош.

За више од четири деценије, биланс Симпозијума је око 250 учесника из 40 земаља и више од хиљаду скулптура остављених „Тери“, граду, Србији, као јединствени траг за нове генерације уметника и њених поштовалаца.

фототврдјава

Егзит уклонио српску заставу са Петроварадинске тврђаве: За организаторе фестивала Космет је посебна држава?

Jelena Trifunović Јулy 7, 2023

Иако је у последњој деценији урађено много на сузбијању антишовинизма у нашој земљи, појавни облици ове болести и даље могу да се виде. Пример за то је догађај из Новог Сада где су организатори Егзит фестивала, са бедема Петроварадинске тврђаве скинули заставу на којој је представљена мапа Косова и Метохије у бојама српске тробојке и са српским грбом, преноси портал 24седам.

Како би показали што више сервилности за своје госте из земаља које признају независност Космета, организатори Еxита су одлучили да скидају српске симболе у Српској Атини, а на њихово место поставе срце са знаком мира.

Опојна средства им важнија од националног поноса

Занимљиво, баш у тренутку док Куртијеви терористи свакодневно хапсе и малтретирају наше сународнике у јужној српској покрајини, Егзит је одлучио да промовише “мир”. Нешто слично се дешавало и у Београду почетком 1992. године када је група музичара склоних наркотицима певала “мир, брате, мир” у тренутку када су усташе и муслимански екстремисти убијали Србе широм Босне и Херцеговине и Крајине.

Тако и данас, они којима је од националне припадности и поноса важније уживање у опојним средствима промовишу “мир” уклањањем српских симбола и сакривањем чињенице да су Косово и Метохија неотуђиви део Србије.

Плаћеничка опозиција већ покушала да скине заставу

Подсетимо, група младих патриота су заставу са мапом Космета поставили пре неколико дана као вид подршке нашем народу у јужној српској покрајини у овим тешким тренуцима. То је одмах засметало аутошовинистима окупљеним у неким организацијама и партијама које већ недељама организују политичке протесте са циљем покретања обојене револуције у Србији, како би у фотеље вратили издајнике и плаћенике који су опустошили и опљачкали нашу земљу у периоду од 2000. до 2012. године.

Зато су појединци из плаћеничке опозиције већ пар пута покушавали да уклоне заставу, у чему су их младе патриоте спречиле.

Потез Егзита зато не треба ни да чуди с обзиром да се зна да је тај фестивал и настао на крилима обојене револуције 2000. године која је широко потпомогнута од земаља које су нас само годину дана пре тога зверски бомбардовале, убијајући српску нејач широм Србије.

Наравно, већина грађана Новог Сада не гледа благонаклоно на скидање српских симбола са Петроварадинске тврђаве као што не гледа ни на малтретирање које им плаћеничка опозиција приређује већ недељама. Али то опозицију, као и организаторе Егзита, не занима много. Њима је битно да својим налогодавцима оправдају средства која добијају како би што више понизили и дестабилизовали нашу земљу.

Срећом, Срби итекако добро памте 5. октобар 2000. године и општу пљачку која је уследила у мрачних дванаест година после тог датума. Зато се плаћеничка опозиција узалуд нада. Србија ће овог пута победити!

(24 седам)

болница улаз

У кикиндској Болници поштују се правила приликом посете болесницима – посебни улази на одељења и забрана за заражене

Igor Crnogorac Јулy 7, 2023

Посете пацијентима у кикиндској Општој болници дозвољене су већ десетак дана, уз поштовање распореда и процедура које су утврђене по препорукама Министарства здравља.

У Болници кажу да су се грађани добро прилагодили новим правилима, да их поштују, задовољни што је, после три године, могуће ући у болничку собу и посетити пацијента.

Да подсетимо, посете су дозвољене на свим одељењима осим на инфективном,, педијатрији и Јединици за интензивно лечење. Код пацијента у сваком моменту трајања посете сме да буде само једна особа, никако више њих истовремено, и да се задржи најдуже пола сата. Како је укупно предвиђено време за посете два сата, у току дана који је одређен за свако одељење пацијент може да има четири посетиоца.

Пре уласка на одељење посетиоцима се не ради тест на корону и обавезне су хируршке маске, сазнали смо од Александре Јованов, портпарола Болнице.

– Улазак није дозвољен онима који су прехлађени, имају грип или болују од неке друге заразне болести. У време проглашених епидемија, као и у ситуацијама када надлежни здравствени радници процене да посета може негативно утицати на здравствено стање болесника, она неће бити дозвољена – каже Јованова.

Она додаје да, у складу с болничком Процедуром, у време када је дозвољена посета, за посетиоце су одређени улази, у зависности од тога на које одељење иду.

За Интерно Ц, Неурологију, Хирургију, Урологију, Ортопедију и Гинекологију, одређен је улаз на првом степеништу.

Улаз на другом степеништу предвиђен је за посете пацијентима на Кожном, Очном, ОРЛ одељењу, Јединици за палијативно збрињавање и за показивање беба.

– Поштовање распореда важно је због чињенице да посетиоци не могу да улазе преко Ургентно-пријемно-тријажне службе јер је она резервисана за пријем и преглед хитних пацијената. Родбина се, при уласку на одељење, обавезно мора јавити медицинској сестри, рећи код кога долази у посету и уписати у свеску посета. По истеку дозвољеног времена за посету од 30 минута, дужни су да напусте болесничку собу и зграду Болнице – појашњава Александра Јованов.

На крају, да поновимо – посете су могуће у периоду од 15 до 17 сати, по следећем распореду по одељењима:

– понедељком и петком на Интерном и на Неурологији

– уторком на Онкологији

– уторком и четвртком на Кожном, Очном и ОРЛ одељењу

– уторком и суботом на Гинекологији

– средом и недељом на Хирургији, Ортопедији и Урологији

– четвртком и суботом на Палијативи.

Показивање беба могуће је сваког дана од 14 до 15 сати.

 

бвс базен 2

Школа пливања на базенима у Банатском Великом Селу

Aleksandra Djuran Јулy 7, 2023

На отвореним базенима СЦ „Језеро“ у Банатском Великом Селу од 10. до 28. јула биће организована Школа пливања. Водиће је Драгана Пецарски, спортски директор Пливачког удружења „БВС“, а могућност да савладају основе пливања имаће деца од пет до 10 година.

-Школу пливања у Банатском Великом Селу организујемо други пут. Одлично искуство из прошле године определило нас је да и ове године помогнемо деци да науче основе и заволе овај спорт – истиче Драгана Пецарски – Школа пливања је бесплатна, а подршку нам је пружио град. Прошле године педесетак деца научило је основу  и стекло искуство како да се понашају у дубљој води.

Школа пливања организоваће се понедељком, средом и петком од 19 сати. Број телефона за пријављивање и информације је 069/68 -19 -09.

гојко и церка

После више година, коначно солидан род кајсија

Aleksandra Djuran Јулy 7, 2023

У кикиндским воћњацима почела је берба кајсија. Напокон, после више година, воћари који имају касну сорту кајсија  могу  да се надају солидном приносу. Од 2019. године није било правог рода. Проблем су били касни мразеви крајем марта, па чак и у априлу тако да су кајсије протеклих сезона измрзле од 50 до 100 одсто. То нам потврђује и Гојко Раца из Накова који  је ово воће засновао на јутру земље.

-Ово је шеста година да имам воћњак и прва да ћу имати солидан род. Све ове године штете од мраза, али и леда биле су такве да рода малтене није ни било. Прошле године род је био 500 килограма, што је минимално с обзиром на то да имам 370 стабала – каже Раца.

Подизање воћњака односно куповина садница и система за наводњавање, као и ограђивање парцеле, коштали су око 4.000 евра. Инвестиција се ни после шест година није исплатила.

-Већ сам био одустао од воћњака. У прве четири године строго сам водио рачуна о агротехничким мерама тако да сам радио зимско прскање и орезивање, пролећно прскање, комплетну прихрану, кошење, а рода нема. Прошле године орезао сам грубо воћњак и заштитио га четири, пет пута само против монилије тако да ове године нисам очекивао род. Не можете ни да замислите колико сам био изненађен када сам видео да су стабла у пролеће добро понела, а и родила. Ове године сигуран сам да ће принос бити између седам и осам тона што је много више од мојих очекивања – искрен је наш саговорник.

Кишно пролеће добродошло је кајсијама. Гојко Раца има сорту „роксана“ која је међу најтраженијим и касна је сорта.

-Плодови су крупни и лепи, шест кајсија иде у килограм. Пуне су сласти и ко их купи дође по још. Цена је 150 динара килограм и на велико и на мало и имамо наруџбине више дана унапред. Сада када је почела берба она је свакодневна. За сада успевамо да оберемо све зреле плодове супруга, ћеркица, мајка, ташта и ја, међутим мораћу да тражим раднике – напомиње Раца.

Берба ће сигурно трајати још двадесетак дана, а сат је 300 динара. Осим кајсија Раца у истом воћњаку има и орахе који су такође солидно родили. Пракса је да се заједно засаде ораси и кајсије на једној парцели јер орах тек у 25-ој години почиње да даје пун род, а до тада су кајсије већ завршиле свој век.

 

Батиниц 7

45 година разлога за интервју са песником: Само сам радознао и зачуђен човек

Igor Crnogorac Јулy 7, 2023

Ових дана, у издању Банатског културног центра из Новог Милошева, уз подршку Града Кикинде, из штампе је изашла књига песама „Речи о мислима, мисли о речима“ Кикинђанина Драгана Поп Драгана. То се, како нам је сам аутор рекао, десило у години када он обележава јубилеј.

До сада је, поред најновије, објавио четири књиге поезије – „Загубљене адресе“, „Пут у ништа“, „Доручак са Фројдом“, „Утопија ентропија дагеротипија“, три књиге хаику стихова – „Душа у кутији од шибица“, „Мачке“ (двојезично, српско-енглески), „Куку-рику хаику“, и једну збирку кратких прича – „Могло је и горе”. Поезија му је превођена на мађарски, румунки, бугарски, јапански и енглески језик.

Јубилеји су повод да човек преиспита и себе и оно што је до тада урадио.

Прву песму објавио сам 1978. године, у касарни „Седам секретара СКОЈ-а“ у Самобору, на Зидним новинама које сам ја уређивао. Имао сам 19 година и био сам војник у тој касарни. Песме сам почео да пишем неколико година пре тога, из нужде. Нисам био спортиста, нисам био леп, нисам свирао гитару, па ми је преостало ништа друго него да пустим дугу косу и почнем да рецитујем, прво туђе, а онда и своје стихове, не бих ли привукао пажњу девојака.

Након одслужења војног рока следи мој београдски период. Писање, читање, дружење са песницима по књижевним вечерима и кафанама, боемија и по мало, узгред, студирање. Тада бојажљиво нудим песме редакцијама новина и часописа, да видим могу ли да објавим и негде где нисам ја уредник. Тако је почело и ево, још увек траје.

Од тих првих песама које су имале конкретну, употребну, удварачку вредност, поезија је врло брзо, за мене, постала нешто много више и узвишеније, значајан сегмент мог битисања.

Давно сам то схватио, а у овој књизи која је изашла 45 година након прве објављене песме, и записао: Поезија је најискренији, најсуптилнији и најузвишенији вид комуникације. Дијалог. Прво са собом, а онда покушај успостављања дијалога са другим људима, али и са другим световима… Комуникација у смислу преиспитивања, истраживања, откривања, проверавања, надградње, доградње, дрско рушење старих и још дрскије успостављање нових темеља… и наравно, чуђење. Само радознао, зачуђен и усхићен човек иде напред и горе, тражећи одговоре на постављена и непостављена питања. Неке одговоре добије, неке наслути, а неки и даље остају тајне зарад нових разоткривања.

До сада сте објављивали поезију, хаику и кратке приче. У којој књижевној форми се осећате најлагодније?

Форму не бирам ја. Њу одабере идеја коју развијам и покушавам да је  преточим у речи. Идеја и форма се саме пронађу и стопе. Настајање песме, хаикуа, приче… је процес. Неизвестан, турбулентан, узбудљив… кад на крају изнедри нешто чиме сам задовољан, свеједно ми је у којој је то форми. Наравно да никад нисам баш скроз задовољан. Ако се то некада деси, престаћу да пишем јер више неће бити разлога. Ипак, чини ми се да поезија даје највећу слободу да истражујем, па ми је мало блискија од осталих књижевних форми.

Да ли Вам је важније да читалац разуме Ваша осећања, да препозна своја, или нешто треће?

Већ сам рекао да поезију доживљавам као комуникацију са собом, а онда и са другим људима. Као неку врсту менталне игре и позива свима да у њој учествују. Важно ми је да успоставим ту комуникацију. Зато и објављујем песме и у часописима и у књигама, да би стигле до других људи и заинтригирале их да се упусте у авантуру читања, одгонетања, преиспитивања и себе и других, оцењивања… Да од људи које лично познајем добијем повратну информацију о ефекту који су песме, или песма код њих произвеле. Понекад такву информацију добијем и од непознатих људи који реагују у неком часопису, на неком сајту, или у образложењу жирија који ми је доделио награду.

У математици су два плус два четири. То важи за све који решавају неки задатак и сваки математички задатак има једно тачно решење. Песму ће, пак, свако доживети, тумачити и валоризовати на мање или више другачији начин, препознаће моја, своја, универзална… ко зна која и чија осећања. За разлику од математике овде је сваки резултат тачан. Дакле, важно ми је да читаоца покренем на акцију, а резултат у смислу да ли му се песма допада или не, мање је важан.

Салвадор Дали је рекао: “Важно је да се о мојим делима прича, па макар и добро“.

Чини се да у својим песмама трагате за смислом, да ли га налазите? У чему је смисао релације реч-мисао-реч?

Библија каже да смо ми, људи, створени по обличју Божјем и да ту праслику носимо у себи. А суштина Бога, Творца Васионе и свега у њој је љубав. Дакле, љубав је смисао нашег живота. Али, увек има неко али. Творац нам је дао слободу воље и избора. Да ли нас је тиме наградио, или казнио? Постоје и друге силе које нас вуку на другу страну, а наша воља није увек довољно јака да се одупремо. Смисао је борба коју треба свако да води у себи са собом и да помогне другима да љубав превагне, да позитивна енергија надвлада негативну.

Мото моје књиге су два цитата. Један је из Јеванђеља по Јовану: “У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Реч беше Бог.“ Књиге новог завета су, са грчког, превођене на друге језике. Грчка реч логос, овде је преведена као реч, има још неколико значења: мисао, ум… (по томе и назив науке о мишљењу, логике). Моје лично и слободоумно тумачење је да у почетку беше ум. Самосвесна енергија која прожима цео свемир и држи га на окупу и у позитивном поретку. Тако је било у почетку, а тако ће бити и до краја. У прилог овом мом размишљању је и тврдња  Николе Тесле који је рекао да се човек након овоземаљског живота претвара у светлост, то јест енергију (позитивну) из које је и настао.Ту реч, ту енергију,тај ум, то позитивно треба да тражимо у себи и негујемо. Други цитат је Волтеров, филозофа из времена просветитељства, који није био наклоњен хришћанству, али је његова препорука да, ако желимо да комуницирамо, морамо прецизно дефинисати своје појмове, врло важна.

Дакле, треба у себи тражити ту праву реч и прецизно је дефинисати, јер погрешне речи и недовољно прецизне и неадекватно дефинисане речи често су повод, узрок, извор неразумевања, сукоба, свакојаког зла.

Шта је поезија данас?

За мене, поезија је нешто узвишено, као и све друге уметности. Први покушаји људског рода да спозна себе, да комуницира са Богом, да пронађе одговоре на питања која су га мучила, били су кроз слику, скулптуру, плес, музику, игру, поезију… Кроз уметност. Поезија је одувек имала и данас има ту магијску, али и исцелитељску моћ, да нас усмери на пут излечења душе. Или, макар да нас подстакне да размишљамо и схватимо где грешимо, да се боримо да стварамо, негујемо и ширимо лепоту у свим њеним видовима.

Давно смо схватили да је заблуда да уметност уопште, па самим тим и поезија, може да промени свет. Не може, али може да помогне појединцу да промени себе, на боље, а онда – зрно по зрно погача.

Где потенцијални читаоци могу да купе Вашу књигу?

У књижари „Ризница књига“ у Кикинди, или преко сајта издавача, Банатског културног центра.

Економска 2

Највеће интересовање за Техничку школу и Гимназију „Душан Васиљев”

Aleksandra Djuran Јулy 7, 2023

Завршен је и први и други круг уписа у средње школе. У четири  средњошолске образовне установе у Кикинди  било је  570 места. Највише средњошколаца и ове године уписала је  Техничка школа где је на осам образовних профила  било  места за 210 ученика.

-Једина смо школа у Севернобанатском округу која је уписала сва одељења у пуном обиму у првом кругу – сазнајемо од директорице Миланке Халиловић – То нам говори да су смерови атрактивни, да имамо добре професоре и да школа нуди одлично образовање. Можемо да се похвалимо и да међу уписаним ученицима првих разреда имамо и 41 ђака који су дошли из општина у округу.

Техничка школа у подручју рада електротехника има образовне профиле: електротехничар информационих технологија , електротехничар рачунара и електротехничар за дијагностику на возилима. На смеру машинство као четврогодишњи смер је техничар за компјутерско управљање на ЦНЦ машинама. Трогодишњи смер је комбиновано одељење аутомеханичари и заваривачи. На смеру саобраћај  четворогодишњи смер је техничар друмског саобраћаја и трогодишњи је возач моторних возила.

Уписом су задовољни и у Гимназији „Душан Васиљев“ за коју се одлучило 111 ученика од планираних 120. Оформљена су по два одељења друштвеног и природно- математичког смера с тим да је 61 ђак уписан у друштвеном и 50 у природно-математичком смеру, сазнајемо од директорице Мирјане Дражић.

-Ове године уписали смо највише првака у односу на протеклих пет година. Имамо читаво одељење више него прошле године што је одраз наше ангажованости да промовишемо школу. Велику улогу у томе имали су и успеси наших ђака који сваке године са републичких такмичењења доносе значајна признања. Поред тога, и родитељи и ученици схватили су значај државне матуре и предности гимназија из којих ће моћи да се упише било који факултет. Ове године  сви ученици једног одељења природног смера уписали су жељене факултете и већина их је на буџету – напоменула је Мирјана Дражић.

У Економско -трговинској школи од 120 остало је слободно 15 места и то  на смеровима конобар и кувар.

-Уписали смо 30 ђака на смеру економски и исто толико на смеру туристички техничар. Уписана су 22 будућа кувара, 15 трговаца и девет конобара – рекла је Тања Радованов, директорица Економско-трговинске школе.

У Средњој стручној школи “Милош Црњански” такође је било места за 120 нових ђака на три четворогодишња и једном трогодишњем смеру. Уписано их је 95. Директор Милорад Карановић напомиње да је најмање интересовање било за комбиновано трогодишње одељење.

-На смеру пекар и оператер прехрамбене индустрије уписано је 17 уеника. По 24 ђака имамо у одељењима где су техничар за хемијску и фармацеутску индустрију, док је на смеру медицинска сестра -техничар уписано максималних 30 ђака – прецизирао је Карановић.

Смерова који су били на располагању у све четири средње школе састављен је у договору са Градском управом,Филијалом националне службе за запошљавање и Регионалном привредном комором. Директори истичу и да су добро планирали упис с обзирма на то да ће се у појединим средњим школама у Ади, Сенти и Новом Кнежевцу гасити део одељења јер немају довољан број уписаних.

 

 

 

Ивандан цвеце 1

Рођење Светог Јована Претече – по обичају, ивањски венчићи треба да освану на вратима и на гробљу

Igor Crnogorac Јулy 6, 2023

Православни верници 7. јула обележавају рођење Светог Јована Претече, односно Јована Крститеља, познатије као празник Ивандан (Ивањдан).

Свети Јован Крститељ био је јеврејски аскетски проповедник из првог века који је вршио обредна купања на реци Јордан. Позивао је људе на покајање и окретање Богу. Био је важна религијска личност у свом веку. Његов покрет је, вероватно, био масовнији од Исусовог. Најпознатији је по томе што је крстио Исуса, који је прихватио његову поруку.

Еванђеља приповедају и да је Исус Христос око своје тридесете године отишао да се крсти код Јована Крститеља који му је рекао: “ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени?”, те да га је крстио тек на његово инсистирање. Након што га је Јован потопио у реку Јордан и крстио га, са неба се на Исуса спустио Дух свети у виду голуба и Божји глас је проговорио: “Ти си син мој љубљени. У теби ми сва милина.“ Овај догађај се у хришћанству назива Богојављање.

У хришћанству се поштује као светац, пустињак и мученик, претходник Исусов. Исус Јована описује као човека који „нити једе нити пије“.

Обичаји на Ивањдан

Ово је радостан хришћански празник за који се везују занимљиви обичаји, сачувани до данас. Сматра се да је Ивањдан толико велики празник да се, на тај дан, Сунце три пута зауставља.

Један од најзаступљенијих обичаја је плетење венаца од ивањског цвећа. Верује се да венци указују да је природа дошла до највише тачке јер је средина лета и да се тим венцима природа овенчава.

Венци су и симболика љубави, па подсећају парове на венчање, док девојке у венац од ливадског биља и лековитих трава убацују и црвену ружу. Са овим венцима ките се капије, девојке их носе на глави, украшавају се домови.

Веровање каже да, уочи Ивањдана, ваља набрати јованову траву и у њу уплести хајдучку траву, мајчину душицу, вртику и бели лук, а све увезати црвеним кончићем. Од црвене боје бежи све лоше, лук чува од сваког ђавола, вртика је ту дан се новац врти у кући.

Којим год поводом да су прављени, венчићи од иванског цвећа каче се изнад или са десне стране кућних врата. Верује се да ће штитити дом од несреће током целе наредне године.

У неким крајевима венчићи се увече, уочи овог празника, остављају испред кућних врата. Уколико венац од ових нарочитих цветова на празник осване пред кућом, верује се да ће породицу заштитити од сваке недаће.

Веровало се да на овај дан вода има посебну моћ, па су се људи купали у рекама и потоцима. Још један обичај јесте брање лековитог биља на Ивандан, које се чува у дому току целе године за лечење.

Људи су, на овај дан, од давнина склапали пријатељства, кумили се, а од свих обичаја најважније је практиковати молитву и захвалност, и ширење радости и љубави.

За Ивањдан кажу и да је девојачки празник јер све младе жене претходно вече у многим крајевима Србије пале ивањданске ватре, беру цвеће и траве, певају и плету венце, а разилазе се у рану зору.

Ивањски венчићи у Кикинди

На кикиндској пијаци данима пред празник продају се венчићи и букети у различитим варијантама, највише од сувог цвећа. Уочи Ивандана било их је на много тезги, а продавци су били спремни и да разговарају о обичајима у нашим крајевима на овај празник.

– Плетени венчићи се каче на врата дан раније, како би осванули на Ивандан. Такође се носе и на гробље, да и тамо „освану“. Осим ивањског цвећа, уплићу се и цвеће смиље или „погачарке“. Жито стављамо у венчиће да буде родна година, неко убацује чак и бели лук. Овај венчић се не скида читаве године, до следећег Ивандана. Кажу, ако се не скине следеће године, треба га оставити и заменити тек после три године – рекла нам је Виолета Кенешки чији венчићи су били и лепи и маштовито урађени.

Милан Вејин из Кикинде каже да је, са покојном супругом, од 1987. године продавао цвеће на пијаци. Његови венчићи имају највише цвећа са нежним и белим цветићима.

– То су дрхтала или „дркћала“, како кажу Лале. Венчићи се носе и на гроб јер је тумачење да је и гроб дом. Иначе, на кући их треба чувати до Ђурђевдана, када се скидају и стављају венци од свежег пољског цвећа. Ови венчићи остају до Ивандана. Такође, кажу да се на гроб носи букет ако није прошла година од смрти, а тек после године, следећег Ивандана, носи се венац. Добро се продају и букети и венчићи. Купују и млади, ако треба, упутимо их у то какви су обичаји

Дан уочи Ивандана венчићи су се продавали по цени од 350 до 500, а најјефтинији букети сувог цвећа коштали су 250 динара.

 

 

ИМГ_20230706_100050

У дворишту ЦСУ ниче Тренинг центар

Aleksandra Djuran Јулy 6, 2023

У дворишном делу Центра за стручно усавршавања, где се налази Парк науке, почела је изградња новог објекта. Тренинг центар односно учионица будућности имаће 150 квадрата и употпуниће активности и садржаје кикиндског ЦСУ. Ово је највећа инвестиција од 2010. године од када је отворен Центар.

-Тренинг центар моћи ће да користе компаније, али и сви остали који имају потребу за додатним образовањем, преквалификацијама и доквалификацијама – истиче Дејан Карановић, директор ЦСУ –  У нашем граду отворен је велики број фабрика и биће их још. Суочени смо са недостатком  радника у појединим браншама и овај центар биће право место за обуке тако да ће се још више смањити број незапослених.

Средства за изградњу, 20 милиона динара, добијена су на конкурсу Министартсва просвете. Посао ће бити подељен у две фазе.

-Ове године завршићемо грубе радове, а наредне је планирано да комплетна инвестиција буде завршена. За опремање будућег Тренинг центра конкурисаћемо на ИПА пројектима прекограничне сарадње са Румунијом и Мађарском. И наша премијерка Ана Брнбић залаже се за дуално образовање и сектор информационих технологија, што нам је и дало идеју за отварање центра за додатно образовање – напомиње наш саговорник.

Циљ је да се оформе и ИТ инкубатори. Појединцима који се баве информационим технологијама биће понуђен простор, логистика и опрема како би отворили фирме у нашем граду.

 

-Зграда која се гради имаће приземље и један спрат. Биће модерног изгледа и са опремом која ће задовољити све потребе будућих корисника –  додао је Карановић.

У протеклих неколико година Центар за стручно усавршавање добио је 46 милиона динара на пројектима. Новац је искоришћен за опремање Парка науке, Мејкрес клуба, као и активности везане са Центром за промоцију науке и Покрајинским секретаријатом за образовање.